Jump to content
  • Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    Одржано треће заседање комисије за дијалог Руске Цркве и Асирске Цркве од Истока

    55.jpg
     
    У Петрограду је од 23. до 27. октобра 2018. одржано треће заседање комисије за дијалог Руске Цркве и Асирске Цркве од Истока.
     
    Са руске стране у разговорима су учествовали епископ краснослободски и темниковски Климент – сапредседавајући Комисијом; архимандрит Стефан (Садо), управник Библиотеке Петроградске духовне академије; јеромонах Стефан и други. Асирску Цркву од Истока су представљали епископ калифорнијски Мар Ава Ројел, секретар Свештеног Синода Асирске Цркве од Истока – сапредседавајући Комисијом, и други.
     
    Епископ мар Ава Ројел је одржао предавање на тему „Историја међусобних односа Асирске Цркве од Истока и Руске Православне Цркве“, а хорепископ Џорџ Тома „Тајна свете евхаристије у Асирској Цркви од Истока“;  свештеник Јефрем Ал Ахас, „Мар Бабај Велики и преподобни Максим Исповедник: христологија у византијској и источносиријској традицији“, Роланд Биџамов, „Асирска Црква од Истока у Русији у данашње доба“. После прочитаних  реферата вођена је дискусија кад је одлучено да се шире пише о христологији и сакраментологији међу теолозима Асирске и Руске Цркве.
     
     
     



    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Ето, то је екуменизам! И, шта има лоше у томе? Ово су најочигледнији примери да је екуменски хришћански дијалог, дијалог љубави, нешто најлеше тј. једино лепо што нас је задесило у ХХ веку...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

     

    1 hour ago, ризница богословља рече
    одлучено да се шире пише о христологији и сакраментологији међу теолозима Асирске и Руске Цркве.

     

     

    Тачка од које се сада креће,  када је и међухришћански дијалог РПЦ и АЦИ у питању,   јесте званична изјава између РКЦ и АЦИ,  кардинални корак у  потпуно јасном разумевању Христологије АЦИ као православне, која је и раније представљала исту веру (исту Христологију), али другачијим изражавањем и различитим појимањем осдређених израза.   Радост ће, ипак, тако изгледа, бити потпуна,  спајањем ова два Христова сабрања (раздвојена расколом хиљаду и по година)  бити у прихватању исповедања нашим источно-православним терминима, изразима, поимањима... а у томе нека својим заступништвом и молитвама припомогне  Свети Исак Сиријски (Ниневљански), који је био евхаристијскомјединуству и са једнима и са другима, светитељу коме су и једни и други били подједнако драги...

     

    "Заједничка христолошка изјава 

    Његова Светост папа Јован Павле II, Бискуп Рима и папа Католичке Цркве и Његова Светост Мар Динкха IV, Католикос и патријарх Aсирске Цркве Истока, захваљују Богу који их је надахнуо за овај нов братски сусрет.
    Ово је оcновни корак на путу ка пуном  заједништву које се треба поново успоставити између ових Цркава. Заиста, може се, одсада па надаље, заједно исповедати пред светом заједничка веру у тајну оваплоћења Христовог. Као наследници и чувари вере примљене од апостола, како је била изречена од наших заједничких отаца у Символ вере, исповедамо само једнога Господа, Исуса Христа, Јединородног Сина Божијег, рођеног од Оца пре свих векова, који је, пошто стиже пунина времена, сишао с небеса и постао Човеком ради нашега спасења. Реч Божија, друга Особа Свете Тројице, силом Духа Светога оваплотила се узевши из свете Дјевице Марије тело надарено разумном душом с којом бијаше нераздвојиво сједињена од самог тренутка свог зачећа! Стога је наш Господ Исус Христос прави Бог и прави човек, потпун у својему божанству и потпун у својему човештву, истобитан са Оцем и истобитан с нама у свему, осим у греху Његово божанство и његово човештво сједињени су у једној јединој особи, без мешања и промена, без дељења и раздвајања. У њему је била очувана различитост божанске и људске природе, са свим њиховим својствима,
    способностима и начинима деловања. Ипак, далеко од тога да би обликовали 'једног и у исто време некога другога', божанство и човештво су сједињени у лицу истога и јединога Сина Божијега и Господа Исуса Христа који је предмет једног јединог клањања! Христос стога није "човек као други" којега би Бог био усвојио да би у њему пребивао и надахњивао га, како је случај праведника и пророка. Он је, напротив, иста Божанска Реч, рођена од Оца пре стварања,
    без почетка у односу на своје божанство, рођена у задњим временима од једне мајке, без оца у односу на своје човештво! Човештво које је Блажена Дјевица Марија родила, било је увек оног истога Сина Божијег.
    Због тога разлога Асирска Црква Истока уздиже своје молитве Дјевици Марији као  "Мајци Христа Бога нашега и Спаситеља"! У светлу те исте вере, католичка предаја се обраћа Дјевици Марији као "Мајци Божјој" и такође као 'Мајци Христовој'. Ми признајемо законитост и исправност ових израза. То је изражавање исте вере. Поштујемо предност коју им свака Црква даје у свом литургијском животу и у својој побожности.
    То је једна вера коју исповедамо у тајнi Христовoj. Препирке прошлости водиле су кa анатемама, изрицане у односу на особе и формулације. Но, Дух Господњи допушта нам данас боље разумети да су расколи који су уследили на овај начин највећим делом настајали због лошег међусобног разумевања. Ипак, превазилазећи све христолошке разлике које су биле, ми данас сједињени исповедамо исту веру у Сина Божијег који поста човеком да бисмо ми, његовом милошћу, постали деца Божија! Одсада, па надаље, желимо да се заједно сведочи ова вера у Њега, Онога који је Пут, Истина и Живот, навештавајући  људима нашега времена на прикладнији начин да свет верује у јеванђеље спасења. Тајну Христовог оваплоћења коју заједно исповедамо није апстрактна и издвојена истина!
    Оно се односи на Сина Божијег послатог да нас спаси. Икономија спасења која своје извориште има у тајни  заједништва Свете Тројице - Оца, Сина и Светога Духа - налази своје испуњење посредством удела у томе заједништву, по милости, у Цркви једној, светој, католичкој и апостолској, народу Божјем, Христовом Телу и храму Духа! Верници постају удови овог тела по светој тајни крштења, по којој водом и деловањем Духа бивају препорођени као нова створења. Они бивају потврђени печатом Духа Светога у светој тајни помазања.  
    Њихово заједништво са Богом  и међусобно, у пунини је остварено у слављењу једине жртве Христове у тајни  Евхаристије ..."



    http://www.vatican.va/roman_curia/pontifical_councils/chrstuni/documents/rc_pc_chrstuni_doc_11111994_assyrian-church_en.html

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 часа, Благовесник рече

    Ето, то је екуменизам! И, шта има лоше у томе? Ово су најочигледнији примери да је екуменски хришћански дијалог, дијалог љубави, нешто најлеше тј. једино лепо што нас је задесило у ХХ веку...

    https://www.facebook.com/groups/slavlit/permalink/2562628680428835/

    https://www.facebook.com/groups/slavlit/

    http://www.candlesforunity.com

    amin-nas :amen:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 21 часа, Кратос рече

    Koja je razlika u verovanju između te dve crkve?

    Римокатоличка црква верује као и ми у Исуса Христа у две природе и једној ипостаси-личности. Асирска црква има јеретичку христологију и верује у Исуса Христа у две природе, две ипостаси али у једној личности. Раздвајају појмове ипостас и личност. Због доследно примењене Аристотелове логике која каже да природе нема без ипостаси али на начин да свака ипостас може имати само једну природу, нпр. лав лављу природу, камен камену, човек људску, монофизити су полазећи од чињенице да Исус Христос има једну ипостас(што је исправно) извели закључак да може имати само једну природу. Асирци су пак, због уверености да Исус има две природе (што је исправно) извели закључак да мора имати и две ипостаси, јер ни једна природа по Аристотелу не може бити реализована без ипостаси, док свака ипостас може имати само једну природу. Иначе, ово што је окачио Благовесник нема благе везе са животом, јер се Асирци уопште нису одрекли својих јеретичких учења....а Фрања биу јединство примио било кога само да га признају за главног...Асирци успут не признају ни један Сабор после трећег Васељенског (Ефеског).

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    https://www.maryosipparish.org/aboutus.aspx?TID=2

    " We profess two natures in our Lord Jesus Christ, namely that He is fully God and fully Man, and in two Qnome* everlastingly and inseparably united in the one person of Sonship. We profess that the Virgin Mary is the Mother of our Lord Jesus Christ, who gave birth to the one Son of God become Man. "

    * Qnuma, is an Aramaic word. The nearest equivalent is the Greek “hypostasis” in Latin “substantia” and in English “substance”.

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    " We profess the orthodox faith and teaching of the ecumenical councils of Nicea (325 A.D.) and Constantinople (381) A.D.). We accept and receive all of the holy synodical canons enacted and decreed by the Patriarchs and Fathers of the Holy Apostolic Catholic Assyrian Church of the East. We further profess that the Catholicos-Patriarch of Seleucia-Ctesiphon, presently His Holiness Mar Gewargis III Catholicos Patriarch is the Universal Pastor of the Church of the East, the Father of Fathers and Head of all the bishops of this Holy Church. "

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 30.10.2018. at 22:33, Благовесник рече

    која је и раније представљала исту веру (исту Христологију)

    Није...

    On 30.10.2018. at 22:33, Благовесник рече

    Радост ће, ипак, тако изгледа, бити потпуна,  спајањем ова два Христова сабрања (раздвојена расколом хиљаду и по година)  бити у прихватању исповедања нашим источно-православним терминима, изразима, поимањима... 

    Видећемо како ће се одрећи Несторија, који је осуђен на трећем васељенском сабору. Ово је све списак екуменистичких лепих жеља и не само тога, већ и очитих баронија јер ово

    On 30.10.2018. at 22:33, Благовесник рече

    која је и раније представљала исту веру (исту Христологију)

    просто није тачно. Ово је неистина.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    http://www.nestorian.org/nestorian_theology.html

    "

    The Syriac Fathers (including Diodore, Theodore, and Nestorius) used the  Syriac word kyana to describe the human and divine natures of Christ;  in an abstract, universal sense, this term embraces all the elements of the  members of a certain species, but it can also have a real, concrete and  individual sense, called qnoma, which is not the person, but the  concretized kyana, the real, existing nature.

    The Greek word prosopon (person) occurs as a loan word parsopa in Syriac; thus, the Syriac Christological formula was "Two  real kyana united in a single parsopa, in sublime and  indefectable union without confusion or change."

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 36 минута, Ivan Marković рече

    https://www.maryosipparish.org/aboutus.aspx?TID=2

    " We profess TWO NATURES in our Lord Jesus Christ, namely that He is fully God and fully Man, and in TWO QNOME* everlastingly and inseparably united in the ONE PERSON of Sonship. We profess that the Virgin Mary is the Mother of our Lord Jesus Christ, who gave birth to the one Son of God become Man. "

    * Qnuma, is an Aramaic word. The nearest equivalent is the Greek “hypostasis” in Latin “substantia” and in English “substance”.

     

     

    Дакле, исповедају две природе (исправно) и две кноме-ипостаси (јерес) уједињене у једној личности Синства (Sonship-sic!-реко би Таса (не Александријски:ani_biggrin:))

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    http://www.nestorian.org/is_the_theology_of_the_church_of_the_east_nestorian-.html

    Ево како мудрује весели Бабај:

    “A singular essence is called a ‘qnoma’.  It stands alone, one in number, that is, one as distinct from the many.  A qnoma is invariable in its natural state and is bound to a species and nature, being one [numerically] among a number of like qnome. It is distinctive among its fellow qnome [only] by reason of any unique property or characteristic which it possesses in its ‘pars\opa’.  With rational creatures this [uniqueness] may consist of various [external and internal] acci­dents, such as excellent or evil character, or knowledge or ignorance, and with irrational creatures [as also with the ra­tional] the combination of various con­trasting features.  [Through the pars\opa we distinguish that] Gabriel is not Michael, and Paul is not Peter. However, in each qnoma of any given nature the entire common nature is known, and intellectually one recognizes what that na­ture, which encompas­ses all its qnome, consists of.  A qnoma does not encompass the nature as a whole [but exemplifies what is common to the nature, such as, in a human qnoma, body, soul, mind, etc.].”[38]

     

                Here Babai sets forth his understanding of qnoma as being a representative exem­plar of a general species. It is the essence of a given nature in concrete, realized form.  It is the essential substratum upon which a pars\opa is based.  It is nature undifferentiated in any way from exemplary qnome of the same nature except for number, but differentiated both in number and essence from exemplaryqnome of other natures.  This substratum of nature is further individualized only by the addition of accidents, phenomena which are not of the essence of a given nature, but which make it possible to distinguish one qnoma from an­other.  Nature is general and descriptive:  qnoma is specific and exemplary. When Babai speaks of Christ as “God and man”,  he insists on specificity:  a divine qnoma(not the Holy Trinity) and a human qnoma (not mankind in general).

     

                On the subject of pars\opa Babai has this to say:

     

                “Again, ‘pars\opa’ is the collective characteristics of a qnoma which distin­guish it from other [qnome of the same species]. The qnoma of Paul is not that of Peter[39], even though the nature and qnoma [of both of them] is the same[40].  Each of them possesses a body and soul and is living, rational, and fleshly [that is, they are each a hypostatized nature], yet through their pars\ope they are distinguished from one another by that which is unique to each of them—stature, for instance, or form, or temperament, or wisdom, or authority, or fa­therhood, or sonship, or masculinity, or femininity, or in whatever way.  A unique characteristic distinguishes and indicates that this [man] is not that [man], and that [one] is not this [one], even if this and that are of the same na­ture. Because of the unique property [or pars\opa] which a certain qnoma pos­sesses, one [qnoma] is not the other one.”[41]

     

    Here that which is not of the essence of an exemplary nature but a property possessed by it which distinguishes it from others of its kind, in combination with other such characteris­tics, comprises the pars\opa of a given nature. Here Paul becomes Paul and not just “man” and is distinguished from Peter, whose qnoma does not otherwise differ from Paul’s except in numerical distinction.  Paul not only looks different from Peter (hair color, height, weight, complexion,etc.) but acts differently, re­flecting underlying differences in abilities, talents, interests, etc.—the characteristics of his pars\opa.  Paul becomes a subject of inter­est on his own, not just as a specimen of “manhood”. And the integrity of his identity is bound up in the fact that his pars\opa is uniquely his and not another’s, whereas the integrity of his qnoma lies in its faithful reflec­tion, in exemplary form, of the exact nature of any other ordinary man."

     

     Па није ни чудо што упада у овакве ствари:

    "

    “God the Word is consubstantial with the Father, and because of the union the blessed Mary is called Mother of God and Mother of Man—Mother of Man according to her own nature, but Mother of God because of the union which he had with his humanity, which was his temple at the beginning of its fashioning and was begotten in union.  Because the name ‘Christ’ is indi­cative of both natures in the hypostatic state of his[i.e., God the Word’s] Godhead and his humanity, the Scriptures say that the blessed Mary bore ‘Christ’[49]—not simply God in a disunited way, and not simply man untaken by God the Word.”[50]

    Даклем Христородица!

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, Ivan Marković рече

    Римокатоличка црква верује као и ми у Исуса Христа у две природе и једној ипостаси-личности. Асирска црква има јеретичку христологију и верује у Исуса Христа у две природе, две ипостаси али у једној личности. Раздвајају појмове ипостас и личност. Због доследно примењене Аристотелове логике која каже да природе нема без ипостаси али на начин да свака ипостас може имати само једну природу, нпр. лав лављу природу, камен камену, човек људску, монофизити су полазећи од чињенице да Исус Христос има једну ипостас(што је исправно) извели закључак да може имати само једну природу. Асирци су пак, због уверености да Исус има две природе (што је исправно) извели закључак да мора имати и две ипостаси, јер ни једна природа по Аристотелу не може бити реализована без ипостаси, док свака ипостас може имати само једну природу. Иначе, ово што је окачио Благовесник нема благе везе са животом, јер се Асирци уопште нису одрекли својих јеретичких учења....а Фрања биу јединство примио било кога само да га признају за главног...Асирци успут не признају ни један Сабор после трећег Васељенског (Ефеског).

    I meni deluje ovako kako si opisao.

    Nekako, sve je nedoreceno, trebaju da se odreknu svojih pogresnih stavova, mislim da nije bas dovoljno da se slazu oko ispovedanja vere koje je doneto na 3.Vaselj. saboru. Ako ispovedaju jednu Ipostas zajedno sa papom u Zajednickoj hristoloskoj izjavi,...., onda neka Asirci prihvate i 3.Sabor koji je i definisao upravo takvu veru u toj Izjavi.

    Vrlo jednostavno.

     Jeste, dobar korak ka ujedinjenju, ali, ajde, ako hocete da ispravite neke stvari, dajte da budemo sigurni da niste bas ostali u svom bogoslovlju iz 4.veka koje je osudjeno od strane ortodoksne crkve, odreknite se i svojih pogresnih ucenja (ustalom, tako i kanoni zahtevaju, prvo odricanje od svojih pogresnih ucenja i onda prihvatanje i ispovedanje vere i dogmata crkve).

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...