Претражи Живе Речи Утехе

Многи Хришћани попут Арминиста, Адвентиста и осталих Протестаната тумаче посланицу Јеврејима 6 поглавље од 4 до 6 стиха, Јеврејима 10 поглавље од 26 до 29 стиха, и Јеврејима 12 поглавље од 14 до 17 стиха тако да одцепљење вере или намерно сагрешивање, неможе бити опроштено макар се искрено покајали. То тумачење је јако мучно и супроставља се Божијем карактеру и са многим поучним духовним причама у Библији о томе како се човек може обновити, на пример Јевањђеље по Луци 15 поглавље где Господ Исус Христос прича о изгубљеном новчићу, погубљеним сином и залуталој овци. Има и још стихова и духовних поука како Бог прихвата назад одпаднике... Оно горе тумачење је јако чудно и неразумљиво, мучно за помислити а камоли веровати... Молим Теологе и добро упознате људе са Светим Писмом да ми објасне оне стихове, јер су јако узнемирујући. Бог вам помогао свима! Поздрав.

Одломци текста: "Фенеменолошки аспекти параноично критичког метода" Ликовне Свеске 7 Гнусова и беда апстрактног стварања /Очигледни недостатак филозофске и опште културе веселих заточеника тог модела менталне дебилности који се назива апстрактном умјетношћу, апстрактним стварањем, нефигуративном умјетношћу итд., једна је од оних најаутентичније слатких ствари са становишта интелектуалне и "модерне" пустоши нашег доба. Закснели кантовци, љигави од скатолошких златних пресјека, и даље хоће нам на новом оптимизму свог новог фотопапира сервирају тај чорбуљак од апстрактне естетике који је, истину говорећи, још гори од оних колосално одвратних супа неотомизма са охлаћеним резанцима којима ни изгладњеле мачке у грлевима неће да се приближе. Ако по њима форме и боје имају неку естетску врједност саме по себи, и изван своје "представљачке" вредности и анегдотског значење, како би они могли да објасне класичну параноичну слику.../ Овде би за сад прекинуо цитат. Слика у прилогу је Далијево откриће рјеч је о фотографији људи који сједе испред шатора, Дали је фотографију посматрао под другим углом и уочио лице, назвавши га параноично лице. Овај феномен о двије потпуно различите слике у једној фотографији које чак не ремете једна другу је класичан надреалистички феномен. Ово има антрополошки значај и на овом феномену Дали развија " Параноично критички метод" Тумачи писма и отаца који се сматрају објективним су овом форографијом сахрањени, јер не само да превиђају него негирају властиту параноју у коју улази и научни апарат! Нпр, када би једна реалност слика "људи сједе испред шатора" била "римокатолизам", а друга слика " портрет жене" била православње, како би по основу факта: фотографије, нешто могли доказати? Остаје да преиспитујемо, критикујемо властиту параноју, без предрасуде да је наша слика реална, јер је као и многе друге надреална. На овоме расту други надреалистички методи, покушај да се реално ослободи од "над" да се "над" обликује и преобликује да се квадрира итд., све у оквиру склопа сплета, човјека и свијета. Међутим сваки (надреални) склоп човјека и свјета је лажни, уклањање сваког опосредовања је нихилизам параноје, ништње општег смисла бића у цјелини. Сваки покушај човјека да се повеже са свјетом је страст и увлачи га у бесмислен сплет јер свјет нема смисао! Метафизика је кроз своју историју све покушала и све могућности исцрпила, закапњели "теолошкоперсоналистички" покупај да то буде личност није врједан помена јер се личност не јавља у свјетовности, метафизици, онтологији и криминалан је, јер личност своди у магијско, али пошто се болест запатила дужан сам. Да свјет нема никаквог смисла (осим разноврсних параноја, привида) знали су Оци коју су сваку повезаност са свјетом дефинисали као страст. Када се ослободимо параноје "смисла" свјета и бића у цјелини , "опште истине" праве слике, свјета, ми ипак остајемо окружени појединачним бићима, стварима, бивствијућим, која постоје себи самим истовјетна, без заједничког смисла у апсурду, укључујући и нашу властиту самоистовјетност. Тотално без везе са другим бивствијућим, без утопљености у свјет (параноју свјета) и без Бога. То је реалност без оног "над" чист апсурд, онако како га Симеон Бекет духовни отац Мирчеа Елијадеа описује, Мирче се упустио у археологију оног "над" у религију као повезивање - везу које превазилази, апсурд појединачног бића по себи у својој савршеној заокружености и бескрајној усамљености, што је апсурд, али за слављење, док је сливање у свјет магија и демонизам, лажна "веза" међу појединачним бићима, страст. Дакле није страст "сексуална" моћ, или било која друга човјекова моћ својствена његовој природи, него је страст свака лажна "веза" са свјетом или појединачним бићима у њему! Чак и када је та моћ говор или мишљење! Човјек не може како то тврди онтотеологија и метафизика да својом слободом буде личност или да увећањем слободе направи везу (религију) са Богом! Човјек може слободом баш оно што може монашким подвигом, да покида страсти - везе са свјетом, да деконструише свјетовност, уништи привид, "општу истину" освјести своју грешност - лажну повезаност са другим и "Другим"... И да се наће сам себи истовјетан, савршено заокружен без везе са свијетом у апсурду постојања и смртности. Ово је смисао монашке самоће, слобода од свјета и свјест о богоостављености као припрема за тек тада могући долазак Духа Светога који нас утјеливљује и везпросторно Тјело Христово. Отуд су нам потребне велике и тешке припреме кидања наших параноја и безивање свих светих сила (моћи) човјекових, па и "сексуалности" за Бога, а тек преко Духа Светога и Христа у којима је једино могућа веза (религија) и заједница међу појединачним бићима (Црква). Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Ево једне теме за разбибригу. Колико сте везани за свој профил на Поукама? Да ли бисте га дали некоме? Или можда продали? Да можете, у чији профил би ускочили? Зашто? Пустите машти на вољу.

Ја не могу себи да објасним шта је то суштински слобода Некад ми изгледа да је слобода као и религија па сама по себи има различите дисциплине које се наслеђују и прате да би вредност слободе била свима видљива али некад недоступна или некомплетна. Шта је то слобода? Дали је то право на привилегију, слободу говора или става. Дали је то право на очување, развој, наслеђе или стицање? Дали је тачно да у слободи говора не постоји слобода деловања у складу са оним у шта верујете на начин на који верујете јер би дошло до анархије. Дали зато слобода често бива потреба да се ослободимо од ауторитета и неких ланаца који су остали, док су идеје које су довеле до опсесивних рестрикција нестале заједно са креаторима истих.

RUSIJA RAZOČARANA HRVATSKOM Dali smo vam S-300 uoči "Oluje" da obuzdate Srbe, GDE SU SADA? Anvir Azimov, ambasador Ruske Federacije u Zagrebu ovih dana je pozvao na razgovor Zvonka Zubaka, hrvatskog biznismena koji se bavi trgovinom oružja. Zubak je u vreme rata devedesetih bio u grupi koja je putem firme "Winsley Finance Limited" bila glavni snabdevač Hrvatske oružjem, među kojim je bilo i mnogo onog koji im je dala - Rusija. 00 u Hrvatskoj U razgovoru je bilo reči o naoružanju ruskog porekla, pa je Azimov zvao Zubaka da mu sačini popis svog oružja koje je preko Rusije od 1992. pa sve do 1997. godine stizalo Hrvatskoj. Razočarani Azimov se ljuti na Hrvatsku, pre svega zbog neraščišćenih računa iz tog perioda, navodi "Večernji list". Godinama nezainteresovani U razgovoru sa Zubakom Azimov je kazao da je Rusija razočarana ponašanjem Hrvatske, te da bi Hrvati trebalo da se podsete ko ih je u vreme međunarodnog embarga naoružavao i spašavao. Stoga je i zatražio popis svih isporuka. Izgledno je da Rusija zna šta je tih godina isporučivala zaraćenoj Hrvatskoj, ali joj je svakako trebala i dodatna potvrda. U popisu, koji je u posedu zagrebačkog "Večernjeg lista", navode se ogromne količine tog naoružanja. Na popisu je i moćni raketni sistem S-300 PMU koji je delom bio isporučen Republici Hrvatskoj uoči "Oluje", i koji je potom bio poslužio kao psihološka kočnica vazdušnim snagama SR Jugoslavije kako bi ih odvratila od intervencije tokom akcije etničkog čišćenja. Sistem S-300, prema tvrdnjama Zvonka Zubaka, nikada nije otplaćen Rusiji, zbog čega on još od 2001. vodi sudski proces u kojem traži isplatu, povrat ili nagodbu. Sve hrvatske vlade od tog su procesa bežale glavom bez obzira. Međutim, ta nonšalantnost sada bi Hrvatskoj mogla da zakomplikuje život. Javna je tajna da je sistem, čini se još 2004. otišao iz Hrvatske, te da je dat na uvid najzainteresovanijima – Americi i Izraelu, tvrdi zagrebački list. Kako nije bilo nikakvih čvrstih potvrda o tome, Rusija se sve ove godine pravila da je se to ne tiče. Ali sada, barem kako se može iščitati iz akcije Anvara Azimova, Rusija bi naglo mogla da postane zainteresovana za postavljanje pitanja Hrvatskoj – gde se nalazi raketni sistem koji smo vam isporučili!? Azimov jeste pokrenuo tu akciju, koja bi mogla da rezultuje novim pritiskom Rusije na Hrvatsku, ali odluka o pokretanju “neugodnih pitanja” ipak nije na njemu, nego na njegovoj centrali u Moskvi. Božićni kontakti Činjenica je, međutim, da je Rusija devedesetih godina prošlog veka jako zadužila Hrvatsku i to u vreme kada joj je bilo najgore. Zubaka je, kao suvlasnika kompanije osnovane na Kanarskim ostrvima, iza koje se tada krilo 20-ak osnivača, raznih poslovnih ljudi iz Engleske, Finske, Kanade, Švajcarske, Češke, Nemačke, tada u razgovorima u Zagrebu angažovala hrvatska strana da pokuša da nabavi oružje koje drugi dobavljači nisu uspevali, a to se uglavnom odnosilo na borbene avione, helikoptere, razne protivavionske i protivoklopne rakete. Prvobitna je ideja bila da se za nabavku trgovci obrate SAD-u. I prvi kontakti, između Božića i Nove godine 1991, pokazivali su da Amerikanci žele da pomognu Hrvatima. Jedan od savetnika za odbranu tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša starijeg došao je u Zagreb i izgledalo je da će Hrvati dobiti remontovane avione F-15. No, nekoliko nedelja kasnije Zubak je pozvan na sastanak u Pariz, gde mu je američki savetnik rekao da "SAD nažalost ne mogu sebi da dozvole kršenje embarga". No, ponudio mu je drugo rešenje, rekavši da će pomoći u tome da svoje vojne potrebe Hrvatska reši preko Rusije, pa mu je dao kontakt tajnih agenata Finske koji su u to vreme imali najbolje izgrađene odnose s ruskim generalima. U Hrvatskoj su bili jako sumnjičavi prema ovom aranžmanu jer je vladalo mišljenje da su Rusi povezani sa Srbijom i da od tog posla neće biti ništa, nego da će Rusi pokupiti novac, a neće isporučiti ništa. Zubakova firma u akciju kreće sa svojim novcem i sledi odlazak u Moskvu, preko Finske. Tamo su dogovoreni detalji, a kada je posao odobrio i ruski predsednik Boris Jeljcin, počela je prva, oprezna isporuka dva transportna helikoptera Mi-8. Dogovor sa NATO Kako je prelet preko drugih zemalja, posebno Mađarske, izazivao previše pažnje, ubrzo je dogovoreno da će se oružje prevoziti velikim civilnim ruskim transportnim avionima AN-124 (Antonov) i IL-76 (Iljušin). Rusi su rekli da će zbog kontrole leta to teško ići jer će svi znati da to nisu civilni letovi, i da će najteže biti tokom preleta Mađarske. Naime, tu su bili američki "avaksi" koji su nadzirali vazdušni prostor Jugoslavije, zbog čega su se Rusi pribojavali da će im prisilno prizemljiti avione. Zubak je, međutim, s partnerima otišao na sastanak s tadašnjim generalnim sekretarom NATO-a Manfredom Vernerom, što je rezultiralo da svi ubuduće "zažmure" na ruske transportere koji su nosili oružje za Hrvatsku. I iz vojne baze 200-tinjak kilometara istočno od Moskve redovno su počeli da poleću veliki ruski transporteri. Od 1992. pa sve do 1997. iz Rusije je za Hrvatsku organizovano oko 160 letova sa po u proseku stotinjak tona oružja. Počeli su da stižu i MiG-ovi 21, koji su bili remontovani i stari deset do 12 godina. Za potrebe obuke hrvatskih pilota na "letećim tvrđavama" helikopterima Mi-24 stigli su i ruski instruktori koji su za šest meseci obučili sve hrvatske pilote. Posredstvom Rusa tada su Hrvatskoj prodate 54 letelice, dakle dve eskadrile MiG-ova 21, transportno-helikopterska eskadrila i 11 borbenih helikoptera Mi-24. Sve to naoružanje pristiglo je po vrlo pristojnim cenama, piše "Večernji". Svađa zbog S-300 Kada je na vlast došao premijer Ivo Sanader, gotovo da je izbio međunarodni skandal jer su Rusi još tada načuli da su Hrvati dopustili Amerikancima i Izraelcima uvid u tehnologiju S-300 i, još gore, kopiranje tehničkih šema sistema. To je bilo skandalozno jer je tako omogućen uvid u sve tajne ruske vojne tehnologije, koja se pokazala nadmoćnom u odnosu na američke "Patriote". Koliko se može razabrati iz raznih izvora, Hrvatska je još 1997. odlučila da neće da kompletira sistem te je idućih godina pokušavala da nađe kupca. Zainteresovao se Iran, no isporuku su sprečile SAD. Kasnije se zainteresovala i Turska, koja je ovim sistemom želela da odgovori na činjenicu da je Grčka preko Kipra kupila S-300. Ti poslovi nisu realizovani pa se sistemu gubi trag 2004, kada je sva oprema navodno ukrcana na brod u Rijeci i navodno otplovila u pravcu SAD. http://www.blic.rs/vesti/svet/rusija-razocarana-hrvatskom-dali-smo-vam-s-300-uoci-oluje-da-obuzdate-srbe-gde-su/5fe3ttl