Претражи Живе Речи Утехе

Концерт Руског православног мушког хора Аустралије одржаће се, у суботу 06. јула 2024. године, у крипти храма Светог Саве на Врачару са почетком у 19 часова. Хор је основан 2016. године на иницијативу Нектарија Котљарова, Аустралијанца руског порекла четврте генерације. Са благословом Руске православне заграничне цркве (Епархије аустралијско-новозеландске), маестро Котљаров је удружио певаче из разних православних Епархија Аустралије у један ансамбл, који данас броји 20 хориста. Већина су деца или унуци руских емиграната који су се у Аустралију доселили почев од педесетих година прошлог века, одржавајући истовремено везу са својом домовином. Прво гостовање хора у иностранству одржано је 2019. године у Њујорку. Ансамбл је следеће, 2020. године, учествовао на Московском међународном музичком фестивалу у онлајн формату, на коме је освојио прво место и Гран-при. Хор је снимио и објавио два студијска албума духовне музике. Иако репертоар хора чине првенствено црквене композиције, руски певачи изводе и световна дела – народне песме и композиције Рахмањинова, Чеснокова, Бортњанског, Гречанинова и других руских аутора.

Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан је упутио писани апел премијеру Аустралије, поводом прогона монаштва канонске Украјинске Православне цркве у Кијево-печерској лаври. Указавши да "власти у Кијеву и међународне владе прикривају тежак положај монаштва", Владика апелује на премијера да захтева од власти у Украјини "да поштују и бране демократска права, верске слободе и слободе савести, посебно у односу на монаштво у Украјини, Кијеву, Кијево-Печерској лаври и Украјинској Православној Цркви". Ово писмо, које је објавила Митрополија аустралијско-новозеландска, у наставку преносимо у целини: Поштовани премијеру, Пишемо Вам у име многих забринутих православних верника широм Аустралије, поводом отвореног прогона и гажења верских слобода и људских права које се, пред нашим очима, дешава у Светоуспенској Кијево-Печерској лаври, иначе познатој као Кијевско-Печерски манастир у Кијеву, Украјина. Монасима овог древног манастира, који, као и њихови претходници, вековима пре њих, живе у монашкој самоћи и молитви, државне власти у Кијеву наложиле су да до 29. марта ове године напусте манастир Доње Лавре. Братство, као и остатак Украјинске православне цркве (УПЦ), широм Украјине, прогоњено је од стране државе само зато јер је остало лојално канонском поретку и устројству Свете Православне Цркве. Разлог овог прогона лежи у томе што УПЦ одбија да се покори политици и постане део државно наметнуте националистичке творевине познате под именом „Православна црква Украјине“. Прогон монаштва поменуте Лавре је заправо део националистичког пожара политички запаљеног и распириваног од стране украјинске владе у Кијеву. У речима игумана братства, Његовог Високопреосвештенства Митрополита Павла, ослушкујемо вапај монаштва ове Лавре: "Дошли смо у Лавру да свој живот посветимо служењу Богу, молитви, народу. Молимо се за нашу државу, па, стога, молимо и данас, у овим тешким временима, да нас Господ заштити. Ми смо грађани Украјине , и молимо властодршце да се не мешају у послове Цркве. Не тражимо заштиту, већ тражимо само једно: спровођење закона државе. Зато, још једном, тражимо и преклињемо: Оставите монахе у манастиру на миру и пружите им прилику да остваре своју основну мисију – молитву!" Напомињемо да власти у Кијеву и међународне владе прикривају тежак положај монаштва. Стога, апелујем на Вас, премијера наше демократске и суверене државе Аустралије, да урадите праву ствар и захтевате од власти у Украјини да поштују и бране демократска права, верске слободе и слободе савести, посебно у односу на монаштво у Украјини, Кијеву, Кијево-Печерској лаври и Украјинској Православној Цркви. С поштовањем, +Силуан Епископ аустрталијско-новозеландски Српске Православне Цркве Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве" Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Аустралијанци пореклом из држава које су имале суров терор државног апарата, сећају се да je породицa, а нарочито родитељски ауторитет као њена основна особина, сматранa опструктивним у реализацији утопијских идеја оваквих система. Између осталих, наводимо пример Совјетскoг Савезa под Стаљином, разних комунистичких режима Источнe Европe, и Кинe под Маом. Да ли је могуће да је Аустралија кренула истим тим путем? Јавни иступи владиних званичника, дела државног апарата и новинара, у протекле две године, изазвају забринутост код многих Аустралијанаца, као и недавно појављивање у јавности чланка једног лекарa и професора из Мелбурна. У чланку, од 28. јануара 2022, на сајту https://www.news.com.au педијатар и професор универзитета у Мелбурну, Џон Маси, охрабрује лекаре да вакцинишу децу старију од 12 година и то без дозволе њихових родитеља. Чланак такође цитира изводе из његових прилога за Medical Journal of Australia (MJA). Чланак можете пронаћи на страници: https://www.news.com.au/lifestyle/parenting/kids/paediatrician-says-children-as-young-as-12-should-be-vaccinated-against-their-parents-wishes/news-story/e35e8635614025c522cc3625a798bd98#share-tools О вакцинацији без пристанка родитеља професор Маси каже: „Родитељи су они који и законски и природно доносе одлуке у име своје деце, али то не значи да имају апсолутну власт или апсолутни суверенитет над својом децом… Деца ово не треба да скривају од родитеља, осим ако не морају, већ треба да отворено кажу својим родитељима да су примили вакцину." Подмукли ток мисли професора Масија овде не стаје, него се наставља: „Дакле, пошто деца постану старији малолетници, она треба да се мање ослањају на родитељски утицај, а ако родитељи одбијају нешто за шта доктор и дете мисле да је добро за дете, онда тежина родитељског става има много мањи значај.” У чланку се даље цитира професор Маси и његови коаутори на следећи начин: „Кажу да ‘не постоји доња граница година за старијег малолетника’, а све на основу такозване Гиликовe способности (настале на основу једног случаја у Великој Британији), којa даје право малолетнику да добије контрацепцију, што опет процењује сам лекар клиничар од случаја до случаја.“ За случај да лекари клиничари имају дилему „да ли би вакцинисање деце без одобрења родитеља могло имати законске последице“, професор Маси их уверава да нема разлога за бригу, па каже: „Савезна влада је већ заштитила лекаре спроводећи процес 'обештећења без кривице' код вакцинације против КОВИД-19, унапред их ослобађајући од одговорности. Ово се односи на вакцине које се дају у било ком узрасту, укључујући и малолетнике од 12-17 година. Према томе, ‘захтеви осигуравајућим друштвима за немар’ у случају нежељеног догађаја као последице вакцинaције не би требало да буду разлог за одвраћање лекара од вакцинације детета.“ Говорећи за МЈА, професор Маси каже: „препоручујем и деци од пет година да приме вакцину“ иако још увек нема података о нежељеним ефектима. Из чланка није јасно да ли професор, по горе наведеном принципу, мисли да би предшколска деца требало да заобиђу „родитељски ауторитет“ и да се вакцинишу уколико сматрају да је то потребно. Колико год да је мишљење професора Масија узнемирујуће, коментари читалаца били су уверљивији у оповргавању и одбацивању оваквог стручног става. Наравно, родитељи су инсистирали на свом учешћу у одговорности изборa малолетнe децe када се тиче њиховог здравља и лечења. Међутим, Аустралијанци не би смели остати равнодушни према „стручним саветима“ попут ових професора Масија, јер овакве „стручне савете“ политичари претварају у јавну политику коју изабрани званичници сурово спроводе у дело. Родитељи су природно и разумљиво забринути због могућих последица вакцинације против КОВИД-19 по здравље деце. Да не говоримо о стрепњи коју код њих ствара злокобнa претњa могуће обавезне вакцинације малолетника против КОВИД-19. Иако нас политичари и медији уверавају у супротно, знамо да још увек није извршена научна процена ефикасности и дугорочне безбедности тренутно доступних вакцина против КОВИД-19 по здравље људи. Избегавање јавне расправе и утишавање супротног става по питању вакцина против КОВИД-19 узрокује забринутост за нашу либералну демократију – демократију засновану на јудео-хришћанским слободама и принципима. Док овај талас Омикрон варијанте достиже свој “peak”, и док нема назнака неке нове варијанте, време je да застанемо, ставимо прст на чело и размислимо о свему. Поверени нам верни народ постајe све неповерљивији према властима и према струци. CDC нам каже да mRNA вакцине не нуде готово никакву заштиту од Омикрона, па се питамо чему онда, сурови и бескрупулозни напади и притисци да се вакцинишемо, ревакцинишемо и 'бустерујемо'!? Родитељи, нико на овом свету не воли вашу децу и не брине о њима одговорније и боље од вас. Чак ни најдобронамернији социјални радник, лекар, духовник, учитељ, угледни професор или било ко други, се не може старати о вашем детету боље од вас. Ваша деца су дар од Бога и ваша cу одговорност и, иако се понекад морате консултовати и тражити помоћ од стручњака, лекара, знајте да имате право да инсистирате и останете доследни родитељским правима. Као хришћани, будите сигурни да је бити родитељ светo звање. Не плашите се, али будите на опрезу. Будите храбри јер морате да се бринете о својoj деци и да их успешно проведете кроз ова тешка времена. И најважније је: имајте вере! Верe у Христа, који je Пут, Истина и Живот! Молитвама нашег Заштитника Светог Саве Господе Исусе Христе помилуј нас! Епископ аустралијско-новозеландски + Силуан Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 13. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Џајлса Нормана, амбасадора Канаде, и Њену Екселенцију Рут Стјуарт, амбасадорку Аустралије у Републици Србији. Предстојатељ Српске Православне Цркве и амбасадори Канаде и Аустралије су разговарали о српским исељеницима и избеглицама који су свој нови дом нашли у Канади и Аустралији, где су саградили православним цркве и манастире како би задовољили своје духовне потребе и истовремено сачували верску традицију својих предака. Уважени амбасадори су захвалили Патријарху српском за уприличен пријем и пријатељски разговор током кога су, такође, изразили жељу да чују став Патријарха српског г. Порфирија поводом актуелних проблема у региону. Патријарх Порфирије је тим поводом истакао да је Српска Православна Црква чврсто посвећена превазилажењу подела и сукоба, као и да се не сме дозволити стереотипна и манипулативна стигматизација било ког народа на Балкану чиме се наноси велика штета како истини тако и међуверском и међунационалном суживоту. Пријему су присуствовали службеник Амбасаде Канаде г. Владан Миладиновић, службеница Амбасаде Аустралије гђа Ирена Милојковић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Архиепископ Аустралије Стилианос Харкианакис је умро након дуготрајне болести у Сиднеју 25. марта 2019. године. Рођен је у Ретимну, на острву Крит, у Грчкој 29. децембра 1935. Студирао је теологију на Теолошкој школи у Халкију у близини Истанбула и дипломирао 1958. Рукоположен је за ђакона 1957. и свештеник 1958. године. Завршио је постдипломске студије из систематске теологије и философије религије на Универзитету у Бону, у Немачкој од 1958. до 1966. године). Предмет његове докторске тезе било је “Непогрешивост Цркве у православној теологији”, анализирајући повезаност непогрешивости и саборности Цркве. Године 1965. док је још завршавао постдипломске студије, Стилианос Харкианакис је именован за професора теологије на Универзитету у Атини. Године 1966. именован је за игумана Светог патријаршијског манастира Влатодон, у Солуну. Био је оснивач, а касније и потпредсједник и предсједник Патријархалног института за патристичке студије у оквиру манастира. Од 1969. до 1975. предавао је систематску теологију на Универзитету у Солуну. Године 1970. изабран је за титуларног митрополита Милитуполиса (док је остао у Светом манастиру Влатадон) као егзарх у питањима која се односе на сјеверну Грчку и планину Атос. Године 1975. изабран је за архиепископа Аустралије и егзарха Океаније. Од 1975. предавао је православну теологију и духовност на Универзитету у Сиднеју. Године 1986. постао је декан Православног теолошког колеџа Светог Андрије, где је такође био предавач у систематској теологији. Архиепископ Стилианос је представљао Васељенску патријаршију на скупштинама Светског савета цркава и у билатералним дијалозима. Био је копредсједавајући Мешовите међународне комисије за теолошки дијалог између католичке и православне Цркве од 1980. до 2003. године. Такође је учествовао у Међународној комисији за англиканско-православни теолошки дијалог. Царство му небеско! превео за Поуке.орг, Божидар Васиљевић