Најбољи чланови

Ево како је код нас било... Супруга недељама није могла да заспи како треба, а кад би заспала, никад није могла да одспава дуже од сат ипо у комаду. Старија цурица је имала јаке, баш баш баш јаке грчеве, тако да једном буквално 48 сати није престала да вришти. Супргуга и ја смо се стално нешто чаркали, били смо толико изгубљени, да смо се сударали са намештајем. Неколико ноћи, нек ми Бог опрости, чинило ми се да ме нешто гуши, да ме дави... То је просто тако кад негде мораш да будеш и не можеш ни на тренутак да се извучеш из тога. Разлика између наших девојчица је 19 месеци. Онда је дошла друга... Кад је супруга била у осмом месецу, ова старија се нешто разболела... Не знам како да то опишем - просто стално један турбо, који те меље и не даје ти ни секунде предаха. Изгубиш контакт са људима. Кад неко дође и почне да прича мало гласније, теби криво - пробудиће дете. Почнеш да се питаш (а уствари осуђујеш) - па добро, је л' зна он/она да овде има мало дете? После видиш да ниси добар саговорник, а ни нарочито атрактивно друштво. Онда вакцине, па температуре, па бљуцкања, па проходавање и растављање твоје кичме на саставне делове, па вриштање и ношење... И још увек смо у спиду. Али, једном кад је ова старија била у болници неколико дана... Супруга је тад била у 3. или 4. месецу трудноће - ја сам тих неколико дана био сам у глувој кући... И кад се дете вратило у креветац, ја сам био спреман да целу ноћ стојим и чувам стражу, само да њој буде добро. И сад, кад год ми је нешто тешко, ја се сетим те ноћи. Нека да Господ само да су оне живе и здраве. Што више размишљам о њима, мање ћу о себи. А што се обавеза тиче, па то стварно мора да се дели. Кад имам мање посла, па могу и ја децу да окупам. Кад су биле мање, умео сам и кашицу да скувам, тј поврћке и меско, па да испасирам у блендеру, да нахраним, да пресвучем... Са старијом ми је ноћна мора била да је успављујем (једном сам је 45 минута успављивао на руке... то није успављивање, то је нокаутирање родитеља, нормално људско биће заспи за отприлике седам минута), а са млађом је већ било лакше и није ми било тешко да устајем у пола ноћи, па пред зору за млеко. Може да делује као фраза, али просто - љубав према деци све некако испегла. Кад просто прихватиш да су то твоја деца, таква каква су, да је то твој живот - са свим тешкоћама које носи... Некако се спакује. Не знам како. Савет: покушај да преорганизујеш дневну рутину, да у недељу некако уденеш неколико дана да вежбаш по сат времена. Ништа спектакуларно, него оно - трбушњаци, вијача, трамболина, било шта што ти је при руци (има разне идеје на YouTube). Направи неки простор за то, нек супруг буде с децом за то време. Мењај фризуру чешће. Човеку је потребна каква било промена, па је и фризура врло значајна. Покушај да организујеш недељни одлазак у Цркву. Знам да је то компликовано (од буђења, преко облачења, флашица, памперса, влажних марамица, есктра пресвлаке...), али нек и то буде предвајање времена. Ако сте ти и/или супруг у могућности - што више напоље, макар на терасу. Кад су деца напоље, боље спавају, мање се буде ноћу, мање су напорна. И наравно - стално молитва у срцу. Кад би да прошиштиш као експрес лонац, а молитва из срца нек дође до усана. Уместо што не желиш да се одрекнеш себе и сажаљеваш се, а ти се одреци себе и почни да се бориш за својих сат времена дневно.

Свака част вама женама...

И између моје двоје млађе деце је разлика слична - 16 месеци, па разумем шта хоћеш да кажеш. Немам много тога да додам ономе што је већ речено, осим што бих приметио нешто у вези са овим болдованим. Као што се твој друштвени живот променио доласком деце, тако се неминовно и твој молитвени и богослужбени живот мења док су деца тако мала. Не можеш више очекивати да за молитву и посете Цркви одвојиш онолико времена колико си некада могла, и нема потребе да се због тога осећаш лоше - сваки поштен посао једнако је вредан као молитва, а поготово онај којим се ти ових дана бавиш. Подићи децу да буду здрави и поштени људи у данашње време је, по мом мишљењу, далеко највећи подвиг који се може замислити. Због тога - немој се претерано бринути и потресати ако понеко богослужење и прескочиш, а немој очекивати ни да тако мала деца буду мирна током читаве литургије - довољно је да дођеш и на петнаестак минута. Кад мало поодрасту све ће то бити скроз другачије.

Не знам да ли слична тема постоји, али занимају ме ваша искуства:какав је живот, осјећања мајки чија су дјеца мала?Како се борити са обавезама, усамљеношћу, како "живот у кући" утиче на осјећања, психу.... Имам двоје мале дјеце, мала је разлика између њих и већ више од 3 год. само трудноћа, порођаји,плач...Мајчинство је предивно, заиста, испуњава, али увијек постоји оно АЛИ...Због обавеза сам углавном у кући, све радим док ми се двоје качи за ноге, усамљена сам, физички изглед ми се доста промјенио,вишак килограма, другарице се још нису удале, па немамо заједничке теме, тако да се и са њима слабо чујем, све ме нервира, неиспавана сам, стално су ми у глави неке катастрофе...ако негдје требам ићи милион ружних ствари које би ми се могле десити ми падају на памет....чак ни онај осјећај према Богу није исти, као да ни за Њега немам времена, а имам осјећај као да су око мене све сами непријатељи. Прије дјеце сам била потпуно другачија. Боравак у кући је највећи проблем, то и сама видим, али како другачије нахранити пресвући, почистити, испеглати и скувати...Све ово изгледа доста једноставније него што јесте. Да бих све постигла за вољене, одричем се себе, али ми исто то ствара проблем.Није да не изводим дјецу у шетњу, али то ми није довољно, ја бих да се дружим , попричам са неким. Муж ради, баке деке у другом граду...Волим дјецу, желим их још, али се плашим за психичко здравље. Како се изборити са проблемом?Шта радити?Да ли неко има неки савјет за мајке са малом дјечицом? Нека искусна мама? Психолог?

Спорт је ОК, али није вредан ни најмање људске патње. Зато, са моје стране, све осуде оваквим методама.

Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Светог Пророка Илију 02 четвртак авг 2012 Posted by radiosvetigora in Духовност ≈ 1 коментар Данас Црква слави најнеобичнијег човека који је живео на овој земљи Божијој, најнеобичнијег човека у роду људском. Толико необичног, и толико изузетног, да га је Господ са телом узнео на Небо[1]. Са телом узнео на Небо, шта је то? Господ Христос је прошао кроз смрт у овоме свету. А, гле! Пророк Илија није прошао кроз капију смрти кроз коју пролазимо сви на свету. И узнео га Господ на Небо![2] Откуда то? Ради чега то? Отуда, браћо и сестре, што је он био неисказано велики Исповедник Бога Истинитог. Човек огњене вере, сав је био огањ! Његова вера само је огањ и пожар. Његов отац Савах, видео је Анђеле Божије, када се родио Пророк Илија, где га хране огњем и повијају огњем место пеленама. И цео живот његов био је огањ и пожар. Такав огањ вере спаљује прво у њему све страсти. Вели се у дивним песмама црквеним данас: да је он био “цар над страстима”. Ниједна страст није могла да га захвати, да се над њим зацари. Све је он као огњем сажего и спалио. Он је и сваки грех спаљивао огњем вере своје. Сав безгрешан, он сав посвећен Богу, он није дао да се ниједан грех залегне у његовој души и да остане у њој. Шта ја говорим? Он је спалио и смрт! Није било смрти између њега и Бога. Још нешто, најважније. Он је спалио ђавола и лажне богове овога света, и исповедао и проповедао Јединог Истинитог Бога. Гле, Његова молитва спаљује воду! Вода гори од његове речи – каква сила, каква моћ! Када је изашао на Кармилску гору да покаже Истинитог Бога Израиљском народу, а тада је у Израиљском народу било много незнабожаца, много њих који су поклекли пред лажним боговима и служили им заједно са царем Ахавом и са злом супругом Језавељом, видећи да је скоро остао сам, да је све напустило Истинитог Бога, Пророк Илија и Пророк Јелисеј сазивају Израиљски народ, и свештенике лажних богова, да сви они принесу жртву[3]. Нека они први принесу жртву својим боговима, па ћу и ја принети жртву Богу моме, и онда ћемо видети ко је Истинити Бог, рече Илија народу. Ако Бог мој с неба баци огањ на жртву и спали је – Он је Истинити Бог. Ако то учине служитељи Вала и незнабожачки богови, онда су они истинити. Народ пристаде и он учини те спремише жртву, прво за жречеве, за лажне богове, и за лажне свештенике. И они од јутра до мрака викаху око жртвеника и мољаху своје богове да запале жртву коју су они принели, али ништа не би од тога. Пошто је прошло много времена, а лажни свештеници нису могли призвати своје богове, Пророк Илија рече им: Шта је са вашим боговима, изгледа да су заузети другим пословима, или су легли да се одмарају, да спавају? И тако прође цео дан, и незнабожачки свештеници нису могли да низведу огањ с неба. Тада Пророк Илија исече жртву, метну је на жртвеник и дрва наоколо, а поред тога око жртвеника велики опкоп и тај опкоп напуни водом, и жртву прели водом. Тада се помоли Господу Богу Истинитоме да ниспошље огањ с Неба, да запали жртву и покаже Себе. И заиста, на његову молитву сиђе огањ с Неба и запали жртву, па изгори не само дрво, него се запали и вода и она изгори. Тада Израиљ повика: – Заиста је Бог Илијин Истинити Бог! Да![4] Шта раде Светитељи Божији у овоме свету? Оно што и Пророк Илија: они служе Истинитом Богу и проповедају Њега. А шта ради ђаво у овоме свету? Ђаво измишља лажне богове у овоме свету, и заводи људе. Погледајте како је Европа поплављена лажним боговима, уместо Истинитог Бога. Шта ови људи нису прогласили за своје богове! Те културу, цивилизацију, науку, филозофију, политичке партије. Све је то лажни бог до лажног бога. Зар данас људи не метанишу пред телевизорима, пред радијима, зар не метанишу пред безбројним лажним, такозваним културним просветитељима. А шта, ко су они? Шта проповедају? Ништа друго до смрт! Ништа друго до немоћ! А у овом свету главна мука, главно питање људско бића и човека – шта? Смрт! Ако смо смртни, ако се све завршава смрћу – како је смешан и јадан овај живот! Али, Господ Христос је дошао у овај свет и показао Себе као Истинитог Бога, победио смрт и васкрсао. И ту исту силу дао Цркви Својој. Гле, ко данас сведочи о Истинитом Богу Господу Христу. Гле, погледајте Острог наш, свакодневно тамо Свети Василије чини чудеса. Погледајте Светог Прохора Пчинског, Светог Стефана Дечанског и многобројне друге свете задужбине царева наших; и свете мошти њихове непрекидно чудотворе и показују да је Господ Једини Истинити Бог. Да, ту силу васкршњу, ту победу над смрћу пре Господа Христа, а за време Пророка Илије, Пророк Илија је показао сам: васкрсао је сина удовице Сарептске и показао моћ Божију[5]. Да Бог и смрт побеђује и из смрти људска бића оживљава. Да, Свети Пророк Илија – то је најбогатији сиромах у овоме свету. Ништа није имао, осим тела и одела, а био ипак богатији од свих царева земаљских. Чиме? Богом! Његовом силом, Његовом моћи. Гле, он је као човек иако на земљи владао Небом, закључао Небо и три и по године није падала киша[6]. А кад је он хтео, помолио се Господу, Небо се отворило, киша је пала на земљу[7]. Таква је била сила његова. И не само то. Он је, како се дивно вели у црквеним песмама, други Претеча и први Јован Крститељ. Свети Пророк Илија други је Претеча, то јест, доћи ће на земљу пред Други Долазак Господа Христа, да сведочи за Њега, Истинитог Бога. Тада ће се он појавити не само телом, него и обучен у врећу, и сведочиће Господа Христа. Из његових уста, вели се у Светом Писму, огањ ће да бије. Биће му дата власт од Бога да земљу удари сваком муком, да људе тргне, да људе освести, да људе приведе покајању пред Истинитим Богом. То ће бити пред Други Долазак Господа Христа[8]. Пророк Илија, човек јачи од смрти, јачи од греха, јачи од страсти, јачи од свих ђавола, доћи ће на земљу да сведочи Господа Христа и тада ће га убити на земљи. И он ће проћи кроз смрт као и остала људска бића[9]. Његове су молитве увек моћне, увек силне, као огањ. Нека буду у помоћ свима нама. Нека Свети Илија помаже свима нама. И ми, када му се обраћамо молитвама својим, знајмо да је он тако моћан и силан пред Богом, једини са телом људским у небеским световима. Да може измолити и за нас све оно што молимо од Њега, да посредује пред Богом. Нека би његове свете молитве и молитве свих Пророка и свих Светитеља, на челу са Пресветом Богомајком, водиле нас кроз овај свет, удостојиле Небеског Царства. Да бисмо изишавши из овог тела, и ми са вером и смиреношћу поклонили се великом и славном Пророку и молили га да нам осигура Царство Небеско. Да би заслужили и славили Господа Христа, Коме је он тако ревносно и тако самопрекорно служио. Нека његове молитве буду наши вођи и васпитачи у овоме свету. Амин. 1974. године у манастиру Ћелије Напомене: 2 Цap. 2,11 У грчком и словенском тексту стоји да је Господ узнео Илију “као на Небо” (2 Цар. 2,1 и 11), што значи, како вели Св. Григорије Палама, да до Христовог Васкрсења и Вазнесења на Небо, нико од људи тамо није могао доспети. Иначе, Пророк Илија ће опет доћи на земљу на крају историје, пред Други Долазак Христов, и умрети, тј. бити убијен, и онда Христом бити васкрснут (Mт. 17,11: Oткp. 11,3-12). – Прим. уредн. 1 Цap. 18,19-40 1 Цар. 18,38-39 1 Цap. 17,9-24 1 Цap. 17,17 1 Цap, 18,42-45 Oткp. 11,36 Откр. 11,7-10

Нико не помиње вртић, тј. јаслице, то чим будеш у могућности. Па ћеш моћи и посао да тражиш... А Магдалена ти је поменула постпорођајну депресију, то није никаква непознаница. Ако ти реч "психијатар" делује преозбиљно за твоју ситуацију - да је заменимо са "психолог". У сваком случају, позабави се мало собом, причај о томе како ти је, па ево - и са нама

Сејо, то може да буде велики проблем и поквари многе ствари у животу. Разговарај са мужем, ако може да помогне мало са обавезама. Ако не, онда нека бака да дође бар повремено (али често) и омогући ти да мало одмориш.

мора да паркетарски љубимци имају више емпатије greengrin greengrin greengrin него, шта ћемо с овију?

А они који не остваре зацртано, бивају транспортовани на Нови Бгд да продају пластичне папуче!

http://www.sedmitza.ru/news/3041610.html

Дина, не лупај. 1127_battle

СВЕТИ НИКОЛА КАВАСИЛА О ЖИВОТУ У ХРИСТУ ПРВА БЕСЕДА О ТОМЕ ДА СЕ ЖИВОТ У ХРИСТУ ОСТВАРУЈЕ КРОЗ СВЕТЕ ТАЈНЕ КРШТЕЊА, МИРОПОМАЗАЊА И ПРИЧЕШЋА Живот у Христу, дакако, ниче у овоме животу и у њему има свој заметак, али савршенство поприма у ономе будућем, односно када доспемо до онога Дана; па нити је овај живот у стању да га у потпуности изобрази у душама људским, нити то може онај будући - уколико он сам овде не стекне свој зачетак. Јер, телесност помрачује овај живот, те отуда и потиче тама и пропадљивост, која не може наследити непропадљивост. Због тога је апостол Павле, сматрајући да смрт веома доприноси животу уз Христа, говорио: "Имам жељу умрети u са Христом бити, што је много боље".[1] Ако би до будућега живота и доспели они који немају духовних снага ни чувстава која су за то потребна, њима он не би пружио благостање, него би онај блажени и бесмртни свет настањивали као мртви и као бедници. 2. Разлог за ово је у следећем: кад се светлост роди и Сунце пружи своје чисте зраке, тада више није могуће створити око ако га већ нема; кад се миомирис Светога Духа посвуда разлије и све преиспуни, тада не може тај миомирис осетити онај у кога нема чула мириса. Син Божији ће у онај Дан Својим пријатељима омогућити да се причесте божанским Тајнама, а оно што је Он од Свога Оца чуо, то ће и они од Њега моћи да спознају; потребно је, наравно, да доспеју донде као Његови пријатељи и да имају уши за слушање. Наиме, није могуће тамо успоставити пријатељство и отворити своје уши, или приправити свадбено рухо и приготовити све што је ономе Женику потребно, јер радионица свега тога је у овоме животу - а они који све то нису стекли пре свога одласка из овога живота, ништа заједничко неће имати са оним животом. О томе сведоче оних пет девојака[2] и узваник на свадби,[3] јер су дошли на гозбу не постаравши се ни за уље ни за свадбено рухо. 3. Свакако, тог унутарњег и новог човека, "сазданог по Богу"[4] овај свет носи у својој утроби, и тек када човек овде буде створен и задобије своје обличје, он се коначно рађа у ономе савршеноме свету, у коме нема старења. И као што заметак, још док се налази у мрачном и течном животу у мајчиној утроби, природа припрема за живот на светлости и, као по неком правилу, приготовљује га за живот који ће примити, тако исто бива и са светитељима. То је апостол Павле имао на уму кад је Галатима писао: "Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама".[5] Још нерођени замеци, међутим, никада неће доспети до познања овога живота, док се блаженим хришћанима још овде откривају многе ствари из будућег живота. Разлог је тај што замецима овај живот није садашњи, већ дословно будући. Јер, до оних простора, у којима они почивају, не доспева никакав зрак светлости, нити ишта друго што сачињава овај живот. Но, с нама није такав случај, него се онај будући живот на неки начин улио и помешао са садашњим - оно Сунце је и за нас човекољубиво изашло, наднебесно миро се разасуло по немирисним земаљским просторима, а анћелски Хлеб је и људима дарован.[6] 4. Због тога је, дакле, светитељима могуће не само да подобно живе и да се припремају за будући живот, него да већ сада, у овоме животу, живе и делају сагласно са оним животом. "Хватај се за живот вечни",[7] пише Павле Тимотеју; на другоме месту каже: "А живим - не више ја, него живи у мени Христос";[8] а божанствени Игнатије вели: "Вода жива је у мени, која у мени говори".[9] Препуно је Свето Писмо таквих места. Пошто је светитељима обећано да ће тај будући Живот довека бити са њима ("И eвo, ја сам са вама у cвe дане до свршетка века"[10], о чему другоме онда уопште треба и размишљати? Јер, Господ није отишао одмах пошто је земљи подарио семе живота, и нама дао нож и ватру, препуштајући људима да саде биље и да се прехрањују, да пале ватру и користе нож, већ је Он Сам уистину присутан, како каже блажени Павле, и "чини у вама и да хоћете и да творите",[11] те је Он Тај Који ватру пали и налаже је, и Он је Тај Који нож држи. Заиста, "хоће ли се секира величати над оним који њом сече",[12] или може ли бити ичега доброга за оне са којима Добри Господ не пребива? Па ипак, Господ није обећао само да ће се наћи уз светитеље, већ и да ће остати уз њих и, што је и од тога веће, да ће у њима Своје станиште начинити.[13] Навешћу, свакако, и она места где апостол Павле каже да се Господ са светима толико човекољубиво сједињује да постаје једног духа са њима: ,А ко се сједини с Господом, један је дух с Њим",[14] и: "да будете једно тело, један Дух, као што сте и позвани".[15] 5. Као што је човекољубље Божије неизрециво и као што Његова љубав надилази сваки човечански разум и подобна је само божанској доброти (јер то је "мup Божији, који превазилази сваки ум"[16], тако се и Његово сједињење са онима које љуби, налази изнад сваког сједињења које се може замислити, и природно је да му нема сличног примера. Због тога су Светоме Писму и били потребни толики примери како би било у стању да покаже то јединство, јер један пример не би био довољан. Стога оно некада помиње станара и стан, некада грозд и чокот, некада, опет, помиње брак, а некада удове и главу - и ниједан од тих примера није истоветан са оним сједињењем; јер, не може се преко тих примера доспети до саме истине. 6. Природна је нужност да из љубави следи сједињење; а шта ли може бити равно божанској љубави? Затим следи оно што, како се сматра, превасходно показује јединство и заједницу - то је брак, или складан однос измећу удова и главе; но, он не може ни издалека да покаже стварност оног сједињења. Јер, брак није у стању тако да сједини двоје људи да они живе једно у другоме као што се то дешава са Христом и Црквом. Отуда је божанствени Апостол, назвавши брак "тајном великом", додао: "А ја говорим о Христу и о Цркви"[17] не указујући тиме на овај човечански брак, већ на онај који се остварује кроз чудо. Удови тела, опет, сједињени су са главом и кроз то сједињење живе, али кад се од ње одвоје, они умиру. Чини се, ипак, да су и хришћани сједињени са Христом више него са својом главом и да више живе кроз Њега него кроз складно јединство са властитом главом. То се јасно може видети на примеру блажених мученика, који су радо подносили оно прво, а за друго нису хтели ни да чују: наиме, са задовољством су давали да им главу и удове одрубе, а да се од Христа раставе - о томе није могло бити ни речи. 7. И тако долазимо до онога што је најчудноватије. Са чиме би, наиме, нешто могло да се сједини присније но са самим собом? Но, и та заједница је слабија од онога јединства. Јер, сваки од блажених духова, једно исто будући у односу према себи самом - више је сједињен са Спаситељем него са собом пошто Њега љуби више него себе. Ове речи потврђује апостол Павле кад се моли да буде одлучен од Христа ради спасења Израиљаца,[18] како би сва слава припала Христу. Па кад је човечанска приврженост толика, онда се божанска не да ни замислити! Ако грешни и лукави људи показују такву благодарност, шта би тек требало рећи о оној божанској доброти? А пошто је божански ерос толико натприродан, свакако да и сједињење ка коме он води оне који се међусобно љубе, превазилази човечански ум, те се оно никаквим примером не може показати. 8. Погледајмо то и на овај начин. Много тога нам је за живот неопходно: ваздух, светлост, храна, одећа, саме природне силе и удови тела; но, не дешава се да је човеку све то увек и за сваку сврху потребно; него он користи сад ово, сад оно - већ према томе какву корист у тренутној потреби свака од тих ствари пружа. Наиме, облачимо одећу, али нам она не може бити храна, па кад нам затреба трпеза, нешто друго морамо потражити. Светлост, опет, не можемо удисати, а ваздух нам не може бити зрак уместо ње; нити располажемо увек дејствима чувстава и удова нашега тела, нити се увек њима служимо, већ понекад бива да око или рука буду неделатни кад нешто треба чути; а опет, када хоћемо нешто да дотакнемо, довољна је рука, но кад нешто треба омирисати, или чути, или видети, она нам више није од користи, па оставивши њу, обазиремо се на друге моћи. А Спаситељ је увек и на сваки начин уз оне који у Њему живе, тако да им пружа оно што им је за сваку потребу довољно - Он постаје њима све, и не допушта да се обазиру на било шта друго нити да ишта друго и откуда траже. Тако да нема ништа што је светима потребно а да им то не пружа Он Сам: јер Он и раћа, и подиже, и храни, Он је и светлост и дисање; Он саздаје у њима око да Га могу угледати, и опет, просвећује их Собом и нуди Се како би Га могли видети. Он је истовремено и хранитељ и храна, Он је Тај Који пружа Хлеб живота, а Он је и то што се пружа; Он је Живот за живе, Мир за оне који траже предаха, Огртач за оне који се желе оденути. Заиста, Он је Тај са Којим можемо корачати, јер Он је и Пут, а поврх тога, Он је свршетак и крај Пута. Ми смо удови, Он је Глава; кад се треба борити, Он се бори заједно са нама; кад треба почаст да примимо, Он је Тај Који је уручује; кад побеђујемо, Он је истински венац славе. 9. Тако нас Он одасвуд обраћа к Себи и не допушта нам да свој ум ка нечему другом управљамо нити да имамо љубави ка неком другом бићу.Ако нам се жеља покрене овамо, Он је спутава и ублажује; ако се покрене тамо, опет Он, а ако сена неку другу страну покрене, Он и тај пут заузима и руководи оне који њиме корачају. "Да изађем на небо, вели, Ти си онде; да сиђем у пакао,онде си. Да се дигнем на крилима од зоре и преселим се на крај мора, и онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја".[19] Некаквом чудесном и човекољубивом присилом Он привлачи човека само к Себи и само са Собом сједињује. А то је, сматрам, она присила којом је Оно купио у Свој Дом и посадио за Трпезу оне које је позвао, говорећи Своме слузи: "Приволи их да уђу, да ми се напуни дом".[20] 10. Нека буде. Из свега што је речено, јасно је, дакле, да је живот у Христу за оне свете који живе и делају у складу са њим, стварност не само у будућем веку, већ и у садашњем. Треба у наставку говорити и о томе на који начин свети могу живети како би, као што каже апостол Павле, "ходили у новом животу",[21] односно шта треба да чине па да се Христос сједини са њима и да им прирасте - а не знам ни како бих то исказао.

СЛОВО СВЕТИТЕЉА ТИХОНАСРПСКОМ НАРОДУ Не упрежите се у исти јарам с невјерницима (2 Кор. 6:14) Овим ријечима почиње данашње апостолско читање и на њима бих хтио да зауставим вашу пажњу, љубљена браћо. Свети апостол Павле ономад писаше коринтским хришћанима да немају општење са невјерницима и идолослижитељима; он овдје није, наравно, мислио на житејско општење у обичним стварима, јер би у том случају хришћани морали потпуно да оду из свијета (1 Кор. 5:10), него на општење у дјелима вјере, у служењу Богу. У томе Коринћани не смију имати ништа заједничко са многобошцима, јер каква је сагласност између Христа и велијара, и како се може ускладити храм Божији са идолима (2 Кор. 6:15-16)? Али, да ли се ове поуке Апостолове могу односити и на вас, браћо? Ви не живите међу паганима, него међу хришћанима. И ако је дозвољено имати општење чак и са паганима у свјетовним стварима, зар онда не би требало да имате и религиозно, молитвено општење са другим хришћанима, који вјерују у Истог Христа, Сина Божијег у плоти дошавшег? Тако би требало, браћо, али иако они и служе заједно са вама једном те истом Господу, никако не заборављајте да сте ви - православни, тј. правилно славите Бога и истинито Му служите, а они - инославни, тј. славе Господа другачије од вас, па према томе не потпуно правилно и истинито; нека се не увриједе ако на њих примјенимо израз Апостола да они садрже истину у неправди (Рим. 1:18). И ако ми посједујемо пуноћу истине, каква нам је онда потреба да се обраћамо другим црквеним општинама за молитвену утјеху или, штавише, за Св. Тајанствима? Неће ли то бити налик на то - као када би неко ко је жедан одбацио чисти извор и стао да пије воду из мутних извора? Или - ко би, ако се у те ствари разумије, промијенио природни драги камен за његову имитацију, чак и да је та бижутерија љепше обрађена извана? Или - који би човјек здравог разума приликом преласка преко широке и плаховите ријеке презрео стабилни и поуздани брод, те одабрао натрулу скелу на којој сваког трена може потонути? А ако смо ми мудри у свјетовним стварима, зашто бисмо онда у дјелима вјере били мала дјеца коју љуља и заноси сваки вјетар разних учења, обманом људском и лукавством ради довођења у заблуду (Еф. 4:14)? Да не буде овога међу вама, браћо! Не упрежите се под туђи јарам (види: 2 Кор. 6:14). Стојте у вјери православној и утврђујте се (1 кор. 16:13). Ако је јеванђеоски трговац, када је пронашао драгоцјени бисер, продао сво своје имање да би га купио (Мт. 13:45-46), зар се онда ви нећете побринути да сачувате драгоцјено благо свете вјере православне, наслијеђено од отаца ваших, који су за вјеру трпили многа страдања и лишавања?! У наше вријеме, браћо, много се бриге улаже у то да се сачува своја народност, да се и у туђини очувају своје племенске посебности, свој матерински језик, своји драги обичаји, да нпр. Словен свуда остане Словен, Нијемац да остане Нијемац, итд. Ако таквих брига и старања да се то постигне има и код вас - то је веома похвално. Сам Господ одређује отаџбину и мјесто живљења (Дјела Ап. 17:26), сваки човјек са здравим разумом и неисквареним срцем воли свој завичај, свој народ, своју отаџбину; када се налази далеко од њих - непрестано их се присјећа, попут древних Јевреја, који су у плијену вавилонском вапили за Јерусалимом: ако ли тебе заборавим, Јерусалиме, нека заборављена буде десница моја; нек се прилијепи језик мој за гркљан мој ако те се не сјетим (Пс. 136:5-6). А ко се одриче свог народа и отаџбине, тај је налик на онога ко се одриче од својих родитеља; он нема ни цијене ни значења, он је као празна монета, без грба и ознаке на лицу и наличју. Али ако треба одржавати, чувати и штитити своју народност, колико пута више онда треба чувати свету вјеру православну?!! Народност, иако и представља добробит за успјешан развој човјека, ипак она има само привремено значење, у овом животу, али не и у животу вјечном, јер тамо нема ни јелина ни јудејца, обрезања и необрезања, варварина и скита, него је све и у свима Христос (Кол. 3:11); за добијање будућег вјечног живота неће бити потребно очување своје народности, него праве вјере у Христа. На ово помишљајте, браћо, тим прије што очување православне вјере за вас представља и најбоље и најпоузданије средство за очување и одржање ваше народности. Благочешће, истинита, права вјера, у свему је корисна, пошто оно има обећања живота садашњега и будућега; ово је истинита ријеч и достојна је сваког прихватања (1 Тим. 4:8-9). Историја разних народа краснорјечиво свједочи да вјера и добродјетељи и правда узвисују народ и умањује гријехе племенима (Прич. 14:36), да је само онај народ велики и силни, у којем живи тврда вјера у Бога и крепка нада у Њега. Вјером побјеђује он царства, укрепљује се од немоћи, силан је у рату (Јевр. 11:33-34); ако он и гријеши пред Господом - пред Њим се и каје, и у својим недаћама се за помоћ не обраћа боговима туђим, него само к Једином Истинитом Богу; од Њега пак и добија помоћ и спасење. Поменимо за примјер макар јеврејски народ. Када он бијаше силан и страшан непријатељима: када се у упрезао у туђи јарам и служио Ваалу и Астарти - или пак када је остајао вјеран благотворном Јехови? Сјетите се и историје свог властитог народа. Није ли српски народ био крепак и није ли растао у сили и слави онда, када је био вјеран православној вјери отаца својих и када је пребивао у јединомислију и братољубљу? То бијаху златни дани Србије, када се у њој подвизаваху мужеви вјере и народности - Свети Сава, покровитељ вашег храма и српског народа, његов отац Немања, његов брат кога је вјенчао, Стефан II, Стефан IV Душан. И напротив: није ли српски народ слабио, па чак и до дана данашњега слаби, од подјела на разне партије, од међусобних непријатељстава и, што је најглавније, од тетурања духовног, од поклањања туђем јарму, од робовања туђој и туђинској цивилизацији, од хладноће према православној вјери и издаје отачких предања? Еј, тако! Амин. Слово Светитеља Тихона (који је тада био епископ Алеутски и Аљашки), изговорено у 17. недјељу по Педесетници, Србима у Џексонској цркви

... што би рекао чувени народни уметник Мухарем Сербезовски "Ко не зна да пати, тај не зна да воли"

људи једноставно нису нормални...а још ненормалнији су ми родитељи...који шаљу децу у ове установе...

Оца Рафаила поѕнајем лично,док је још био Михајло и док је радио у централном магацину.Провели смо доста времена у Подмаинама (моја маленкост га је учила појање).Мислим да човек са њим треба уживо да разговара да би се уверио колики је он светилник.о њему заиста имам високо мишљење.

Marek Lach / cerkiew.pl Вокруг церкви http://www.pravoslavie.ru/foto/image6898.htm

"70. У свима књигама Новог Завета љубав је стављена изнад свих других врлина и заповести, као свеобухватна. Познате су речи апостола Павла о љубави: "Ако језике човечије и анђелске говорим, а љубави немам онда сам као звоно које звони и прапорац који звечи, ако имам прораштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премијештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже. Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича; не надима се; не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу; не радује се неправди, а радује се истини... А сад остаје вјера, нада и љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима" (I Кор. 13). Никад лепша химна љубави није човечијим језиком изречена." Касијана Владика Николај

Мајке су хероји. Цецо, има овде добрих савета. Ми смо прошли кроз сличну ствар као и остали, само што смо имали и бомбардовање, а ја сам био мобилисан три месеца... Како смо то издржали само Бог зна. Чисто да знаш да може и горе.

Srecna slava onima koji danas slave sv. Iliju

Ceco , ne daj se. Znaj da radiš jedan od naj značajnijih poslova . Taj posao ti je Gospod namjenio i blagoslovio , i nije ti dao teže nego što možeš da poneseš. Sve što daš djeci sada to će ti se i vratiti u budućnosti. Razumijem kako ti je jer smo i moja supruga i ja sami odgajali djecu bez skoro ikakve pomoći. Starijeg sina smo ostavljali samog u kući sa 4 godine. Mada mlađeg nećemo smjeti ni sa 10 jer nisu sva djeca ista. Pošto si aktivna u crkvi ti znaš da ne treba da se osvrćeš na bilo čije optužbe zato što ne radiš drugi posao. Pa ovaj je najvažniji. Pomisli koliko tvoj suprug gubi što ne može da vidi prvi korak, riječ itd. Ma drži se i ne razmišljaj mnogo o negativnim stvarima. crosseo

Кондак 1 Пророче Божији Илија, Богом изабрани да ослободиш Израиљ од преваре Ваалове, страшни изобличитељу неправедних царева, који си просијао пламеном ревношћу према Богу Сведржитељу, светошћу живота и чудима, који си узнет телом на небо и који ћеш претходити Другом доласку Христовом, теби певамо похвалне песме; а ти, како имаш велику слободу пред Господом , од сваких зала и невоља ослободи нас који ти побожно певамо: Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо другог доласка Христовог. Икос 1 Часним твојим животом у телу био си, пророче, анђео ревношћу према Богу. Јер још када си био дете, отац твој Савах виде светле анђеле како говоре са тобом, повијају те у огањ и хране пламеном, што је предсказивало пламену ревност твоју према Богу, силу речи твојих и живот сјајан као светлост. Због овога ти са дивљењем кличемо овако: Радуј се од вечности изабран за службу спасења синова Израиљевих; Радуј се од утробе материне предодређени за гласника божанске истине и побожности; Радуј се ти који си преславним на теби виђењем задивио свога родитеља; Радуј се ти који си од младости заволео девичанску чистоту и усамљеност; Радуј се ти који си презревши сујету овога света и сва његова блага, своју душу потпуно посветио Богу; Радуј се ти, од Бога озарен светлошћу премудрости и од детињства напојен побожношћу. Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 2 Видећи безбожност и разврат у Израиљу, преславни пророче, ти си био веома жалостан духом и распламтео си се ревношћу за славу Божију, јер се синови Израиљеви поклонише мрским идолима и одступише од истинитог Бога коме све небеске силе са страхом кличу: Алилуја. Икос 2 Безакони цар Израиљски Ахав, омрачивши свој разум злом вољом, остави истинитог Бога Сведржитеља и клањаше се мрском идолу Ваалу, па и у своме царству умножи клањање идолима и безбожност. А ти, пророче, испуњен великом ревношћу према Богу, слободно си изобличио цара и објавио му да за казну њему и царству три године и шест месеци неће бити кише ни росе, и глад велика биће у целој земљи. Дивећи се толикој ревности твојој и великој смелости према Богу, са љубављу ти кличемо: Радуј се смели проповедниче истине и јаки браниоче побожности; Радуј се ревносни изобличитељу безбожности; Радуј се ти, који си умолио многотрпељивог Бога да казни непокајане грешнике; Радуј се ти, који си својим речима затворио небо и плодну земљу учинио неплодном; Радуј се ти, који си за безбожне људе измолио трогодишњу глад; Радуј се јер свевишњи Господ дарова тебе Ахаву као некада Мојсеја фараону; Радуј се, Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 3 Предивни пророче, силом молитава твојих заиста се затвори небо и не паде киша три године и шест месеци и беше глад велика по целој земљи, да би се бар знојем и глађу мучени безбожни људи покајали и обратили ка Господу, скрушено му певајући: Алилуја. Икос 3 Имајући велику доброту према теби, пророче, Господ хтеде да те одвоји од безбожних синова Израиља, да са њима не трпиш глад и жеђ и нареди ти да идеш на поток Хорат, где су те гаврани хранили, доносећи ти хлеб и месо. Зато ти приносимо ове похвале: Радуј се ти, који си постом и молитвом одбацио све земаљске и сујетне помисли; Радуј се ти, који си молитвом и мислима о Богу уперио ка небу свој ум; Радуј се славо патријараха и лепото пророка; Радуј се похвало девственика и славо преподобних; Радуј се учитељу светитеља и сило мученика; Радуј се јер си безбожјем и неверјем ослепљене синове Израиљеве обратио на пут истине. Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 4 Пророче, велика бура која руши горе претходила је приближавању теби Господа на Хориву; тада би земљотрес и у земљотресу не би Господ, а по земљотресу огањ, и не би Господ у огњу, а по огњу чу се тихи глас и ту се теби јави Господ, чије присуство осетивши покрио си лице своје плаштом, са страхом и радошћу кличући му: Алилуја. Икос 4 Чувши безбожни цар Ахав твоју заповест да се сакупе на гору Кармил сва племена Израиљева и доведу на њу безбожне пророке Ваалове, одмах их све сабра и сам дође тамо. А ти, ревнитељу славе Божије, хотећи да потпуно посрамиш мрске идоле и прославиш истинитог Бога, заповедио си да се спреме две жртве и не запаливши огањ, рече: И биће Бог који да огањ, тај је Бог. Чувши то сви људи рекоше: Добра је реч Илијина, нека буде тако. А ми, величајући те кличемо: Радуј се велики посланиче цара небеског и гласниче његових заповести; Радуј се чврсти дијаманте ревности и непоколебиви стубе побожности; Радуј се силни заштитниче истине и чврсти борче против непријатеља Божијих; Радуј се искоренитељу безбожности и сејачу побожности; Радуј се пламени ревнитељу Божије славе, Радуј се јер ћеш и у последње дане света проповедати истинитог Бога и изобличавати бедног антихриста. Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 5 Тебе, Богом послану звезду мишљаше да угаси безбожна царица Језавеља; испунивши се мржњом према теби због погубљења њених гнусних пророка, хтеде да те убије. И отврдну њено срце и не хтеде веровати твојим чудима, пророче, ни познати истинитог Бога коме ти певаш: Алилуја. Икос 5 Свехвални пророче, видећи сви људи Израиљеви како после твоје молитве сиђе са неба огањ на твоју жртву и сву је спали, уништивши дрва, и камен, и земљу и воду, падоше на колена говорећи: Заиста је Господ Бог истинити Бог. И повероваше људи у Бога, јер си ти гнусне пророке поклао. Славећи свемоћног, чудотворног Бога, теби, његовом угоднику кличемо овако: Радуј се ти који си задобио заиста превелику смелост пред Богом; Радуј се ти који си знацима и чудима утврдио божанску истину; Радуј се јер си, посрамивши демонску превару, прославио истинску веру; Радуј се ти који си просветио невернике истинитим знањем о Богу; Радуј се ти који си троструким сипањем воде на жртвеник јавио тајну Пресвете Тројице; Радуј се јер се сва природа теби покоравала, а огањ и вода су ти служили. Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 6 Јавио си се, пророче, као проповедник истинитога знања о Богу и побожности, не само у Израиљу него и у земљи незнабожачкој, јер си послан од Господа у Сарепту Сидонску жени удовици да се прехраниш, а и да њу саму прехраниш у време глади; имајући чудотворну благодат да чиниш чуда, умножио си у њеном дому обилно брашно и уље док није прошло време глади, и удахнувши му дах три пута после твоје молитве, васкрсао си њеног умрлог сина, појући чудотворном Богу: Алилуја. Икос 6 Пророче, просијавши великом ревношћу према Богу Сведржитељу, веома си се ожалостио што његов завет оставише синови Израиљеви, његове олтаре срушише и пророке побише. А Господ за утеху твоју објави ти како није цео Израиљ одступио од њега него има 7.000 тајних слугу својих, који се нису поклонили Ваалу. Зато, сећајући се ревности твоје ка Богу, певамо ти са побожношћу овако: Радуј се верни служитељу и блиски слуго Господњи; Радуј се угледу и похвало побожних пастира; Радуј се учитељу спасења и просвећење оних у тами; Радуј се ти, који помажеш победницима истине и укрепљујеш их у њиховим подвизима и страдањима за правду; Радуј се јер си горео пламеном серафимске љубави према Богу; Радуј се јер и Господ у свему слушаше тебе и по молитви твојој све чињаше. Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 7 Хотећи човекољубац Господ да покаже своје милосрђе грешницима који се кају, по свршетку прореченог времена глади, посла по молитви твојој, пророче, и речима уста твојих обилну и тиху кишу на жедну земљу; а синови Израиљеви удостојивши се толике милости, са скрушеним срцем благодарно ускликнуше Богу: Алилуја. Икос 7 Безбожни цар Ахав својим безакоњима додаде зло дело кад нареди да убију невиног Навутеја и оте његов виноград. Зато, изобличивши неправедног цара, прорекао си му, пророче, да где је убијен Навутеј тамо ће и његову крв лизати свиње и пси, и жену његову појешће пси и цео дом његов ће се истребити. Знајући да се страшно ово пророчанство испунило, ужасавамо се кличући: Радуј се страшни осветниче неправедних и силних; Радуј се моћни заступниче сиротих и напаћених; Радуј се укоритељу оних који не поштују свете празнике Православне цркве; Радуј се победниче дрских хулника имена Божијег; Радуј се ти, који си речима као громом поражавао безаконике; Радуј се ти који си знао будућност и оно што је далеко, прорицао као блиско. Радуј се, Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 8 Чудно и надприродно старање за тебе, пророче, показа Господ када нареди прождрљивим гавранима који ни своје младунце не хране, да тебе хране у време глади на потоку Хоратовом, где си стално био на молитви и у мислима о Богу, певајући му: Алилуја. Икос 8 Пророче Божији, био си сав украшен великим смирењем, зато си стотину војвода са војницима који су са гордошћу дошли да те одведу безбожном цару Охозији, спалио огњем, а Авдија који је смирено дошао теби и који је хранио пророчке ученике, помиловао си. Зато ти приносимо ове похвалне песме: Радуј се укротитељу и каратељу гордих, покрове и заштито смирених; Радуј се који караш подмитљиве судије, помоћниче праведних судија; Радуј се савезниче у рату правоверним војницима, победниче нечестивих непријатеља; Радуј се премудрошћу обучен као оклопом и правдом као штитом ограђен; Радуј се наоружан ревношћу према Богу као мачем и постом као крилима окриљен; Радуј се покривени вером као шлемом спасења и овенчан љубављу као пресветлим венцем. Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 9 Свако људско биће задивљено је како си ти, предивни пророче, ишао 40 дана без хране и пића до горе Хорива, где си се удостојио преславног виђења и преслатке беседе Господа Сведржитеља, појући му: Алилуја. Икос 9 Учени говорници не могу довољно да разумеју и објасне како ти, велики Илија, иако си био у човечијем телу и подложан страстима као и ми, беше узнет на небо на посланим ти огњеним колима са огњеним коњима. Славећи Господа који те је прославио и дивећи се уздизању твоме, побожно ти певамо: Радуј се ти, који си предивним уздржањем умртвио у себи старога човека; Радуј се ти који си огњем ревности према Богу попалио у себи телесне помисли; Радуј се ти који си својим преселењем на небо обрадовао род људски и уверио га у живот вечни; Радуј се ти који си славом и чашћу надприродно од Бога удостојен и прослављен више од свих древних пророка; Радуј се ти, кога су ангелски ликови радосно дочекали; Радуј се јер твоје име поштује цео свет и ревност Твоја према Богу веома се прославља. Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 10 Желећи да спасеш људе Израиљеве од обмане Ваалове, свеблаги Господ обуче те божанском влашћу и силом, и изабра тебе, велики пророче, за оруђе воље своје, да обратиш невернике, поправиш грешнике, просветиш оне у мраку и све научиш да кличу Богу: Алилуја. Икос 10 Пресвети пророче, буди нам тврђава и заштита, твојим моћним заступништвом умањи праведни гнев Божији који погађа нас, грешне и непотребне, сушом и глађу и убитачним ветровима и болестима, да избављени од невоља благодарно кличемо теби: Радуј се ти, који си својим молитвама затворио и отворио небо и од Бога измолио плодност и неплодност земљи; Радуј се ти, који си својим заступништвом пред Богом довео на растиње мирну кишу и животворну росу; Радуј се ти, који стишаваш морске валове и страшне буре и по вољи Божијој управљаш громовима и муњама; Радуј се ти који си укротио штетне ветрове и смртоносне ране које су погодиле људе и стоку; Радуј се храниоче сиромаха и удовица и покровитељу издашних људи; Радуј се јер поражаваш нечестиве хулнике и гонитеље праве вере, и злобне духове гониш од слугу Божијих. Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 11 Пророче Божији Илија, прими од нас умилно наше певање, као што си примио молбу Јелисејеву да дух који је у теби, буде двострук у њему и када си, узносећи се на небо, пустио њему твој плашт, који он узе, раздели као и ти раније јорданске воде и постаде наследник Божије благодати која је у теби дејствовала. Тако и нас покриј плаштом милости твоје од свих невоља и мука да са благодарношћу кличемо Богу: Алилуја. Икос 11 Свехвални пророче, био си сјајно светило у Израиљу, сијајући животом равноангелским, и мудрошћу и необичном ревношћу према Богу и преславним чудима, просвећујући људе истинитим знањем о Богу и разгонећи мрак идолопоклонства. Зато ти певамо похвалне песме: Радуј се блистава звездо која сијањем својим озараваш целу васељену; Радуј се светлосна свећо која непрестано гориш и просвећујеш оне који седе у тами; Радуј се озарени духом премудрости и разума и испуњен духом воље и снаге; Радуј се просвећени духом знања и побожности и напојен духом страха Божијег; Радуј се украшени великим врлинама и преславним чудима; Радуј се јер си на земљи испуњавао закон Божији и помазивао си пророке и цареве. Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 12 Прехвални пророче, беше ти дана велика благодат од Бога, јер си у своме земаљском животу пророковао и чинио дивна чуда, а затим си надприродно био узнесен телом на небо; по узношењу твоме чудесно си се јавио на Тавору преображеном Господу и са њим си говорио. И до данас не престајеш чинити чуда и точити милости и исцелења онима који те усрдно поштују и Богу верно кличу: Алилуја. Икос 12 Певајући о твојој пламеној ревности према Богу и животу равноангелском, твојим дивним и преславним чудима и великој милости Божијој према теби, хвалимо те велики пророче Илија; али не могући достојно изразити величину и славу твоју, смерно ти кличемо овако: Радуј се ковчеже божанске славе и најчаснији храме Пресвете Тројице; Радуј се светиљко непролазне Цркве и мирисни цвете божанског раја; Радуј се руководитељу побожних пустињака, наставниче и окрепљење монаха, Радуј се јер грешнике побуђујеш на покајање и целом хришћанском роду посредујеш за живот вечни; Радуј се јер се у светлости светих наслађујеш неизреченом славом и непрестано славиш Бога; Радуј се јер ћеш на крају времена извршити велика знамења и чуда за утврђење људи у истинитој вери и обличавање антихриста. Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 13 О предивни и преславни пророче Божији Илија, превелики ревнитељу за Бога, који си кишу и сушу, плодност и неплодност земље од Бога измолио, чуј ову малу молбу коју ти побожно приносимо и твојим топлим заступништвом код Бога сачувај нас од суше, глади и смртних болести и дај нам чистоту ваздуха и плодност, и дух праве вере и побожности да се, избавивши се од вечних мука, удостојимо рајске среће певајући Богу: Алилуја. (Трипут) Икос 1 Часним твојим животом у телу био си, пророче, анђео ревношћу према Богу. Јер још када си био дете, отац твој Савах виде светле анђеле како говоре са тобом, повијају те у огањ и хране пламеном, што је предсказивало пламену ревност твоју према Богу, силу речи твојих и живот сјајан као светлост. Због овога ти са дивљењем кличемо овако: Радуј се од вечности изабран за службу спасења синова Израиљевих; Радуј се од утробе материне предодређени за гласника божанске истине и побожности; Радуј се ти који си преславним на теби виђењем задивио свога родитеља; Радуј се ти који си од младости заволео девичанску чистоту и усамљеност; Радуј се ти који си презревши сујету овога света и сва његова блага, своју душу потпуно посветио Богу; Радуј се ти, од Бога озарен светлошћу премудрости и од детињства напојен побожношћу. Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо Другог доласка Христовог. Кондак 1 Пророче Божији Илија, Богом изабрани да ослободиш Израиљ од преваре Ваалове, страшни изобличитељу неправедних царева, који си просијао пламеном ревношћу према Богу Сведржитељу, светошћу живота и чудима, који си узнет телом на небо и који ћеш претходити Другом доласку Христовом, теби певамо похвалне песме; а ти, како имаш велику слободу пред Господом, од сваких зала и невоља ослободи нас који ти побожно певамо: Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо другог доласка Христовог. МОЛИТВА СВЕТОМ ПРОРОКУ ИЛИЈИ О прехвални и предивни пророче Божији Илија, који си засијао на земљи животом равноангелским, ватреном ревношћу према Господу Богу Сведржитељу, знамењима и преславним чудима, затим по узвишеној Божијој милости према теби надприродно узнесен телом на небо на огњеним колима, удостојивши се говорити са Спаситељем света преображеном на Тавору, и сада стално пребиваш у рају и стојиш пред престолом Небеског Цара. Услиши нас грешне и некорисне који сада стојимо пред твојом светом иконом и усрдно прибегавамо твоме заступништву. Моли за нас човекољупца Бога да нам дарује дух покајања и опроштај наших грехова и својом свесилном благодаћу да нам помогне да оставимо пут безбожности, да напредујемо у сваком добром делу, да нас ојача у борби са страстима и похотама нашим, да усади у срца наша дух смирења и кротости, дух братољубља и незлобивости, дух трпења и мудрости, дух ревности за славу Божију и спасење ближњих. Уништи твојим молитвама, пророче, рђаве обичаје људи, а особито погубни и шкодљиви дух овога века који је заразио хришћански род непоштовањем божанске православне вере, устава свете Цркве и заповести Господњих, непоштовањем родитеља и виших власти, што све баца људе у бездан безбожности, разврата и погибли. Отклони од нас, предивни пророче, заштитом твојом праведни гнев Божији и избави све градове и села наша од суше и глади, од страшних бура и земљотреса, од смртоносних рана и болести, од напада непријатеља и међусобне борбе. Измоли, пророче Божији, од Господа нашим пастирима ревност према Богу, срдачну бригу о спасењу пастве, мудрост у учењу и управљању, побожност и снагу у искушењима; судијама измоли искреност и некористољубивост, правду и сажалење према увређенима; свима који управљају бригу за потчињене, милост и праведност, а потчињенима покорност и послушност властима и усрдно испуњавање својих обавеза, да се тако поживевши у овом веку у миру и побожности удостојимо учешћа вечних блага у Царству Господа и Спаса нашег Исуса Христа, коме припада част и поклоњење са беспочетним његовим Оцем и Пресветим Духом у векове векова. Амин.

Uh, tačno znam kako ti je i kroz šta prolaziš! Kod mene je bila slična situacija, s tim da sam ja rodila prvo dijete sa 19 godina, a drugo nakon godinu i četiri mjeseca! Prolazila sam kroz veoma gadan period svog života! Od osuda od strane, čini mi se, cijele okoline pa do problema sličnim tvojima! Neprospavane noći! Hroničan umor! A pomoći i podrške ni od koga! Ali sve to, mila moja, prođe! Ti se sada mučiš, ali doći će dan kada ćeš početi ubirati plodove svoga truda i kada ćeš biti najponosnija majka i kada ćeš zaboraviti sve ovo što ti se danas dešava i kada ćeš poželjeti još djece i još takvih "muka"! Ja se molim Gospodu da mi podari barem još jedno i kada bi se to desilo.......ma niko srećniji od mene! Kako bi sa lakoćom dočekala te iste "muke" Ne znam kakav savjet da ti dam, ti bolje znaš od mene, ali samo ne dozvoli da padneš u očaj! Moli se Bogu......i biće sve kako treba! Nemoj puno da brineš to što si u drugoj sredini i što ne poznaješ nikoga.......Bože moj, ima vremena, upoznaćeš! Ili da brineš što ti nije oprano, usisano, sređeno.......pa ni ne može biti, ti imaš dvoje male djece koja iziskuju mnogo vremena i pažnje! Opusti se i vidjećeš da će ti svaki dan biti sve lakše! Možda ti ovo zvuči nevjerovatno u ovom momentu, ali vjerujem da ćeš se, za neko izvjesno vrijeme, slatko nasmijati na sve to! Naravno brige oko djece nikad neće prestati i važi ona narodna "malo dijete-mala briga, a veliko velika", ali to je sve nekako prirodno i prođe! Svako dobro od Gospoda!

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1343946909' post='687343] нисам читао достојевског и не презирем србина. А толстојевског ?

Кина – друга страна медаље BMV-om 535 IL po Kini

Разумем, зато и осуђујем.

Ово није спорт, спорт треба да је уживање спортиста као и оних који гледају спорт, мучење ове мале деце не може да се назове спортом, ово је мучење и злостављање!

Није најгоре што све пролази, па и овај тренутак, него што ми не можемо и не умемо да се помиримо са том једноставном и неизбежном чињеницом. (Нисам записла ћија је мисао , мислим да је Андрић)

Ово ће буде занимљиво. whackado

Ljudi su robote napravili slobodnima, takodje! Evo:

Papa je vidljiv i zivi krst na zemlji, samo sto je okrenut naopako

Код мене су две мале, 2год и 5 мес. Муж доста помаже па ми није тешко... Са старим пријатељима се не дружим пошто отишла далеко после удаје, ал сам зато нашле нове пријатеље, који воле и да се играју са децом колико и да се друже самном,па дружење није толико напорно. Могу пар савета да ти дам. Недељом и празницима се одмарај; батали кућне послове, спреми нешто лагано за јело и нађи нешто што ће да те опусти, друштво, музика... Отидни у цркву и тражи од свештеника да ти очита молитву за здравље, много може да помогне. Не бих могла ништа конкретније да ти кажем, надам се да ће ти бар ово помоћи...

Slika sa biciklom ispred je toliko urnebesna da smešniju nisam video odavno.

Uploaded with ImageShack.us

"Уби ме прејака реч" ~ Бранко Миљковић

Manastir Podmaine u Budvi je kroz svoju celu istoriju imao Boziju blagodat da u njemu borave i da sluze Svetu Liturgiju veliki duhovnici, koji su ostajali u narochitom secanju svima koji bi imali tu srecu da sa njima porazgovaraju i da ih slushaju... Odluchio sam se za otvaranjem ove teme samo iz razloga da ostavim link onima koji zele da chuju besede Oca Rafaila, bez ikakve zelje za daljnjim pisanjima o njegovoj lichnosti, njegovom zivotu jer njegove rechi iz beseda govore dovoljno o njemu. Neka vam je na zdravlje i na duhovnu korist slushanje beseda Oca Rafaila. https://sites.google...te/otacrafailo/