Jump to content
  • александар живаљев

    Др Зоран Ђуровић: Све Патријархове веренице

    Из скорашњих неауторизованих снимака одјекнуле су као бомба у редовима тзв. другосрбијанаца Патријархове речи: „Плакао бих, вриштао бих од муке, кад видим јадницу која мења тезе, па каже ‘а зашто нису бринули се о женама, жене су угрожене’, па јесу угрожене, сви смо угрожени од тебе бре бедо једна…“.

     

    Трупе другосрбијанаца су стисле линије и као један нагрнули на српског Патријарха г. Порфирија. Како се Повереник за заштиту равноправности (на ФБ страници нису исправили повереник у повереница, па би им ваљало наплатити казну, јер не користе родно сензитивни језик; тј. требало би у Закон о родној равноправности да убаце и члан који прописује таксу за непрописно изражавање), Бранкица Јанковић препознала у Патријарховим речима, отписа: „Дубоко су понижавајуће и узнемиравајуће речи које су се појавиле у јавном простору, којима се жене називају бедницама и јадницама, посебно јер их изговара патријарх СПЦ. Додатно забрињава што такве речи долазе у тренуцима изузетно тешким за наше друштво, у којима смо се суочили са две велике трагедије и када нам смртно страдају најрањивији у душтву – деца и жене. У данима туге и бола, и када бројимо 18. жену жртву породичног насиља, и док су жене изложене разним облицима дискриминације, насиљу и агресији, најмање што се очекује од свих нас је да имамо свест о тежини и одговорности за изговорене речи“.

    4666-300x127.jpg

    Само особа која није стекла употребу разума, или пак је руковођена подлим мотивима, може да не види у Порфиријевој реченици сингулар, а не плурал, што је Жељко Познановић лепо приметио. Зар ово није таргетирање, етикетирање и замена теза? Атрибут бедан/бедница или именица бедник/бедница постоји у српском језику, и не служи да би се тиме окарактерисао цео род или врста, него индивидуа или група. Тако да кад кажемо: „бедни Марко“, не мислимо да су сви мушкарци бедници. Наравно да можемо тако тумачити ако смо „добронамерни“ као Јанковићка/Јанковићева, не знам одакле јој презиме, па да је не увредим.

    Више је него срамно помињати трагедије које су нас скоро задесиле; СПЦ је урадила што је могла, мени је запало да одржим први парастос у Ружици за пострадале. Јутрос сам био у затвору да исповедим  једног младића који је убио своје родитеље. Био дрогиран. Ми радимо, а имамо незахвалну дужност да вадимо кестење из ватре. Не кажем да смо сви свеци, као што и међу неолибералима има часних људи.

    Иначе, Патријарх је имао више пута осврте на ову кугу убиства жена, која је иначе планетарна пошаст.[1] Не може се сваки пут говорити на једну те исту тему. Затрави се. Будући да сам живео у Риму 20 година, имао сам времена да размишљам о феминициду који је у Италији раширенији него овде. Главни мотив видим у погрешном васпитању које су мајке вршиле, јер су одгајале mammone – размажена мушка деришта која су претерано везана за мајку, тако да не могу да поднесу крај једне везе, јер вереница или жена су дужне да у њему виде бога.

    Сада ће повереник да каже како сам мрзилац женског рода и да мајкама приписујем сву кривицу. Није, питање је превише комплексно, а у Станковићки не видим саговорника на ову тему.

    Повереник је испала још и „мала беба“ у односу на председника Удружења „Маме су закон“, Татјану Мацуру. Гостовала је 14. маја 2023 у јутарњем програму Nova S[2]. Ови људи су комедија – нама веле да не знамо српски, јер језик у коме смо се родили је сада нешто друго, па нас ваља преваспитати – а сами праве невероватне грешке: И кад смо веренице, за патријарха смо јаснице  и беднице.

    Волеле би да буду Патријархове веренице, али само ако је он по њиховом укусу! Мацура је поновила све тезе из оркестра Станковић, али је додала и од свога. Продубила тему. Тако помиње раскошну софру испред Патријарха. Порука: док народ гладује и тугује, Патријарх и попови се ождеравају. Наравно да ова комесарка није то рекла овим речима, али порука је упућена „куки и мотики“ да устане. Што је најлуђе, она вређа присутне људе (а којима се и сама обраћа), називајући их „простотом којој се Патријарх додворава“. Мисли на простаке или плебс. Добро није рекла олош, што је српски еквивалент за грчко охлос, масу која је пратила Исуса. Не може да каже да је Порфирије народски патријарх, иако слуша Азру и сл., а он то јесте – јер Азра јесте данас народњаци. Он је само „последња превара“, јер под маском модерности прикривен је фундаменталиста.

    Етикетирање се у овим круговима немилосрдно спроводи. Сликају те са пивом, одмах кажу: Алкохоличар! Пред трпезом: Изелица! Давно Исус рече за себе: Дођох, једем и пијем, а они веле, ево изелице и пијандуре! Дође Јован, не једе и не пије, веле, ђаво је у њему! – Неки владика који би возио Ферари, а да је по њиховом укусу, не би никада био черечен за раскалашност. Игром случаја знам да Порфирије једе нешто мање од мене, а ја једем јако мало. Сада, неко би казао: Мора да има бубине или пантљичару чим је толико мршав па му се не прима.

    Татјана позива, као верница/вереница Патријарха да се извини. Ми који бринемо о душевном здрављу особа које долазе у цркву, имамо највише проблема са опрелешћенима. Тако неки умисле да су свеци који лете по небу, други да су „нормални“ верници; једна, филозоф, ми каза давно: Јесте да сам некрштена, али сам православка! Не знам да ли је и Мацура из тог клуба…

    Свој бесловесни дискурс је завршила тиме да „повлачи сваку лепу реч о особи која оволико мрзи жене“. Неко са Nova S је био довољно интелигентан да из видеа постованог на ЈТ исече то што сам у стримингу гледао, јер је видео да се ова залауфала и почела да се котрља низ брдо без икаквих кочница. Уклонили су дебилоштину.

    Рат против Порфирија се водио док је он био још епископ, а таргетирани су били све особе које су му блиске: неке су прогласили силоватељима, друге папистима итд. Водили су рачуна о сваком детаљу. Нисмо ми били гађани, него он.

    Проблем је сада што су самом Патријарху нацртали мету, означили га као мизогена, тако да када се сам шета (што бих му препоручио да више не ради), свака која флипне може да удари на њега. Припрема се идентична атмосфера која је претходила атентату на Ђинђића.

    Ради других, а не комесарки, појаснио бих један моменат. Сваки дискурс је амбијетализован. Овде имамо свечани ручак, што није академски простор. Потпуно је небитно што су неки „добронамерни“ снимали Патријарха испод стола (били по задатку), или преко пута. Патријархов речник и геста су такви да не могу да по својој природи одговарају екстремистима са леве или десне. Ни фундаменталистима, ни хипицима. Чуди ме да ови модернисти не верују психолозима који тврде да и псовка може бити лековита, као и ружно, бурлескно и увредљиво. Пре њих је исто говорио св. Августин, као и грчки филозофи. Када питате другосрбијанце о Исусу, они ће вам рећи да је био јако фин и пристојан човек, са дубоком емпатијом. By the way, Мацура говори да се ваља убацити предмет емпатија у ОШ, а колико су она и њене колегинице показале емпатије, или научне скрупулозности, па да све лепо провери, видесмо довољно. Патријарх је утемељен на Писмима и Оцима. Не може се очекивати да и речник или forma mentis му нису у складу са истим изворима. Исус уредно вређа људе, како сам навео у једном тексту. Тако каже: лажов, лисица, куче, разбојник, пас, свиња, сатана, перверзњак, неверник, зао, прељубник, злотвор, будала, пород отровница, слепац, лицемер, змија итд. Када се напише неко ново Писмо, ја ћу веровати у такво, али за сада знам ко су ми мајка и отац, брат или сестра. Да ме пак неко силује и да ме тера да певам Интернационалу, мало је много.

     

     

     

    [1] https://www.youtube.com/watch?v=G-Ab1UGtIIA

    [2] https://www.youtube.com/watch?v=bF2Kv0HBd8g




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Само треба пазити да не занемаримо разликовање између нестворених логоса и нестворених енергија, иако и једно и друго имају исто својство, јер немају исту улогу када је реч о остваривању и обожењу творевине. И једно и друго је неопходно за остварење и обожење творевине, за вечно спасење творевине, али то двоје имају јасне различите улоге.

    О тој разлици говоре многи ауторитети савременог богословља, који добро тумаче и пажљиво наводе учења св.Максима. Кад би се Боки приватио посла било би најбоље. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Milan Nikolic рече

    Кад би се Боки приватио посла било би најбоље. 

    Што и ти мало не загрејеш столицу :nene: обимна је тема и претешка, чито сам пре доста, гледам мало сад да пронађем нешто одговарајуће, у суштини основа је да су логоси твари и свега предвечни и нестворени и то је темељ и то не треба пренебрегнути и на том темељу треба градити сву осталу надоградњу.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Ово ти није од од Отаца, мислим може да се каже да је твар била у плану или слично, али постојање подразумјева стварање.

    Надаље када говориш о отисцима, у смислу видимо да је створено смислено, логосно то је ок, али да је то аналогно нествореним логосима није ок, јер се та аналогија гради само посредством јединства природа и енергија у личности Исуса Христа и у грађењу те аналогије за нас апсолутан елемент је наше вољно расположење. Директне аналогије нема, то је форма пантеизама. А да је има Христос не би био потребан...а ни наша слобода.

    Односно, немогућеје је по основу нестворених логоса извести логосе створеног - законе твари, науке, управо то је безуспјешно покушала западна метафизика, која као аксиом има непостојање нестворених логоса.ne_shvata

    Свакодневно: за нас који смо у поредку љубави, надам се да ћеш на мору успоставити такав, опитовање љубави је опитовање нестворених енергија, међитим можда налетиш на неку фактички инославну, која ће благодатне и спасоносне миле које јој кроз тебе од Свете Тројице долазе разумјети као психологију и слабост.

    Па нисам Владо мислио на реално стварање него ово да је било у плану или по нацрту или слично, бећ сам навео да твар не предпостоји пре времена заједно са Богом таква поставка старе филозофије је осуђена од стране светитеља и цркве, то је тај контекст :idea:.  Колико се сећам проблематично је и оно од Платона о предпостојању пре времена идеја света пре стварања тог истог света у времену, велико питање је колико су Платонове идеје комплементарне са предпостојањем пре времена нествореним логосима.

    Па Владо мислим зар не следује ако Бог ствара по тим Својим вољним логосима твари који постоје пре времена онда та твар у времену која је створена управо тим логосима твари пре времена поседије у себи отиске онога како је и створена тј. оног нествореног логоса твари, да поједноставим, ако смо напоменули да Бог ствара као по неком плану или нацрту, рецимо аналогно, архиктекта прави прво нацрт и пројектује на папиру и слици оно што тек треба да се изгради на пример моста и онда на основу тог нацрта грађевинци праве и реализују оно што је тек у нацрту и направе мост, и то на крају добије обрисе онога што је у нацрту архитекте, тај коначни мост је урађен на основу нацрта пројекта и мост има обрисе и отисак нацрта јер је и створен и изграђен на основу тог истог нацрта, гледајући мост можемо да видимо обрисе како је пројектован по нацрту, неко није видео нацрт али на основу обриса моста може закључити како је приближно изгледао нацрт.

    Тако слично и са логосима твари, неко само на основу обриса твари може закључити како изгледа првобитни нацрт тј. наши предпостојећи логоси твари или нацрт по коме Бог ствара из ничега.

    Тако можемо доћи и до Исуса Христа као јединог вечног и беспочетног и ванвременског Логоса који се оваплотио и Који је постао човек као и ми у сваком смислу.

    Не знам тачно за западну метафизику што си помено предпостављам да има све и свашта. Just_Cuz_19

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 31 минута, Bokisd рече

    Тако можемо доћи и до Исуса Христа као јединог вечног и беспочетног и ванвременског Логоса који се оваплотио и Који је постао човек као и ми у сваком смислу.

    Ко је тако дошао до Исуса Христа? 

    Заборавио си оно што сам ти навео да ти створени логоси које опажамо не зависе само од нестворених, ( да свака било каква аналогија води у пантеизам, да Христос није иза логоса, него у свјету испред логоса...)

    Него то да опажање смисла створеног зависи од наше воље од нашег стања , од нашег научног апарата филозофије,, од идеологије, од заполости у неку врсту свјетовности, а има их разних, нигдје се створена природа не даје у есенцијалном облику осим у Христу и ту је она благодатна, врви од логоса.

    Па ћеш изучавањем створених логоса доћи до: себе самог, неке филозофије, научних теорија.

    А до нестворених логоса ћеш доћи, одвајањем од свјетовности, кроз Цркву, монаштво, односно само кроз Исуса Христа, јер нестворени логоси су живот вјечни, зашто би га тражили изван Христа? 

    Тај нацрт купине је несагорива купина, ко може изучавајући смисао купине доћи до несагориве кипине?

    Може Порфирије Капсокаливит.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Мислим нестворено, али да им није ваљало тумачење створеног.

    Нити су прихватали унижење Логоса да уђе у твар, јер твар је била грјех, што си тварнији то си грешнији.

    Али мислим да су имали откровење, као многи људи старине.

    Мислим да је платонова идеја аналогна отачким логосима и да се не може сврстати у западну метафизику, мада јој  Хајдегер види почетак код Платона, ближи сам мишљењима да је то доста касније, по расколу, јасно од Декарта.

    Има код  Видовића гдје показује да Аристотел већ не схвата платонове идеје него их тумачи метафизички као категорије (ума).

    Кантове идеје су створене, као и Хегелов апсолутни дух, све су то категорије ума.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Опет ти о створеним логосима. Докле ћеш више филозофирати. Не постоје створени логоси, не постоји израз створени логоси у теолошком учењу о логосима. Молим те немој више да шириш причу само да би убацивао такве измишљотине по овој круцијалној теми. Како те није помало стид да изнозиш тако грубо своје сопствене закључке?

    @Bokisd

    Нема ништа док се не осврнеш на списе. Немамо ми могућности да сагледавамо идеје Божије изван творевине, односно да то не буде кроз творевину. Нестворени логоси су постали носиоци творевине, са циљем да нас сједине са Богом учествовањем у нествореним енергијама Божијим. 

    Пази, ми нисмо ни у каквој могућности да сагледамо Божије идеје о творевини пре него што је постала творевина. То би било као када би Марио Брос помислио да може сагледати идеје о њему у глави Шигеруа Мијамотоа. Разумеш ли да је Бог толико драстично узвишенији и различит од нас?

    Идеје Божије о нама, да нас створи, су увек нестворене - и пре творевине и после стварања, али творевина настаје када те идеје постану остварене, те је само у неоствареним и оствареним идејама разлика између непостојања и постојања творевине.

    Дакле, када имамо остварене идеје, не можеш више да их посматраш као неостварене, тј. те остварене идеје постају носиоци творевине и тако остају вечно. Идеје о творевини су заправо логоси који носе и формирају творевину. Добар текст: https://otacmilic.com/torstejn-tolafsen-ucenje-o-bozanskim-idejama-istorijski-pregled/

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Е сад има овде неких који своје категорије ума тумаче као нестворене, не сумљам да се боговски осјећају тада, али могу да награишу тако, јер то мора да се љечи.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 минута, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Гледањем неког ,,протооваплоћења" Христовог или је то погрешно? Тј. ако је Оваплоћење одјекнуло у вечности, онда обухвата и почетак на неки начин?

    Не него и прије и без оваплоћења Бог се јављао људима, благодаћу, није искључено да су многи пагански култови, настали кроз аутентична откровења, нпр Бог се јави (благодат се јави) у купини и онда се обожава купина као да је она божанство, а не успомена на то јављање.

    То када се Логос јавља у твари, не као феномен, него трајно узима природу је радикално промјенило ствар.

    Јасно ми је да овде циљаш на моју раније изречену концепцију да се до благодати може само путем природе кроз овсплоћеног Христа и да сам сад са страозавјетним јављањима у кондрадикцији, али нек стоји тако.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Јесте на то сам циљао и због тога што сам посредно скапирао (можда погрешно) да тако нешто Булгаков тврди, па хоћу да испитам да ли вреди читати га

    Да се рјешити та кондрадикција, мислим сада је непристојно тражити Логоса ван природе.

    Сотона на све начине напада на Оваплоћење, чак ће на крају покушати да обмане да се  оваплотио, што је немогуће, али многи ће насјести, јер Сотона може да манипулише створеним логосима, и техничком свјету поготово.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 13 минута, Inženjer Djatlov рече

    @Milan Nikolic Можете ли да изнесете у потпуности ваше учење о логосима? Зашто је тачно толико битно, зашто је тачно опасно и тако даље...

    Вјеруј ми за њега је опасно.

    Замисли читав дан мислиш нестворене мисли, сањаш нестворене снове:pop:

    Мислим није лако човјеку.

    И онда се појави зли Хаџија и разочара га, тврдњом да је то све створено.

    Осим ако има љубави надахнутог осјећања, томе се клањам као нествореном.

    Или неки надахнути говор из тог осјећања, то је ко икона то поштујем.

    Појимовне и разумске конструкције поштујем ко старо гвожђе са отпада.

    :laugh1: замисли имаш нестворене мисли, то је горе од дроге, неко се супрастави твојим нествореним мислима, тај не да треба да умре, него је сам себе вјечно проклео, али добар сам ја па праштам12:smeha:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Hadzi Vladimir Petrovic Колико сам разумео, оно што он зове логос, ви зовете дубоки логос. Неспоразум је на пољу створеног, јер Милан сматра истоветним енергију и природу створеног и то поткрепљује физичким теоријама где нема разлике између честице и таласа. То би требало разликовати, али и објаснити како тачно. Међутим, да ли је елементарна честица ишта елементарнија него што је то рука узета као целина? Можда је рука природа, а састав руке енергија?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...