Преподобни Пахомије Хиоски: ХРИШЋАНИ СЕ СТАЛНО ПРИЧЕШЋУЈУ СВЕТИМ ТАЈНАМА

- А ти, Драгана, шта хоћеш?

- Па да се исповедим, оче!

- Е јес,  пази да нећеш

Па ту нема ништа спорно.. Постиш, исповедиш се, причестиш се.. колико год пута добијеш благослов за то..

Ако хоћемо да се причешћујемо на свакој Литургији, треба стално да постимо оно што Црква саветује.. Живиш у ритму Цркве и уживаш, шта је спорно?

Свештеника наравно питаш и најавиш, него како другачије?

Све је просто, заправо


Sent from my iPhone using Pouke.org

Штос је у томе што свештеници не допуштају причешће сваке недеље ни онима који посте све постове, сваку среду и петак; а камоли нама што се провлачимо с минимум посних дана.

Морамо да мењамо свест сви одреда.

Штос је у томе што свештеници не допуштају причешће сваке недеље ни онима који посте све постове, сваку среду и петак; а камоли нама што се провлачимо с минимум посних дана.
Морамо да мењамо свест сви одреда.

Добро, не треба ни да смо на крај срца па да не прихватимо и по коју епитимијицу.. мало нам спусти его, мало ово оно и ето :-) ствар је само у томе, с моје тачке гледишта, да много компликујемо.. нађеш духовника који ти одговара (не који ти повлађује) и радиш по његовим саветима.. only my opinion, ништа теолошки, само људски..


Sent from my iPhone using Pouke.org mobile app

пре 2 часа, Драгана Милошевић рече

а камоли нама што се провлачимо с минимум посних дана.

Па добро, и нема смисла давати таквима благослов за причешћивање на свакој литургији јер они пројављују неозбиљност и недоследност са своје стране таквим поступањем.

Ma sta kaza sad?

Reci to bolesnima!

Ma sta kaza sad?
Reci to bolesnima!

Ту мало и извлачимо из контекста и обрћемо на своју воденицу.. нико неће болесника одбити од причешћа и нико неће слабог одбити. Људи који су дуже у цркви и који познају појам и смисао подвига (чиме "почетнике" (глупог ли израза) не треба оптерећивати док не спознају истинску милост Божију) би требало да знају да се причешћу прилази уз консултацију, благослов, назови како хоћеш, са духовником и да ако има "већих прекршаја" и епитимија није смак света.

Сви би да се причешћују сваки дан па онда мало и користе изговор "а кааако су у првим вековима људи" без размишљања о :

1) у првим вековима си сваки дан могао да идеш под мач бато само зато што си Христов и онда наравно да ћеш сваки дан да се причешћујеш

2) неким реченицама које кажу и, парафразирам: 3 пута не дође у цркву, да се избаци из цркве; ако је учинио тај и тај грех да се не причести 2 године, итд..




Sent from my iPhone using Pouke.org mobile app

пре 16 минута, Драгана Милошевић рече

Ma sta kaza sad?

Reci to bolesnima!

Па рекох да они који не поштују црквене заповести о посту како је прописано не би ни требали да се причешћују стално.

Колико ја знам они који посте све прописане постове у току године, живе по јеванђељу колико је у њиховој моћи, труде се у молитви и духовном напретку, редовно посећују богослужења, исповедају се повремено у континуитету и по потреби и имају благослов могу да се причешћују сваке недеље с тим да имају намеру да у томе остану до краја свога живота и не отпадну од вере подносећи сва искушења и страдања.

пре 32 минута, Драгана Милошевић рече

Reci to bolesnima!

Па добро, ко је болестан телесно или оптерећен тешким радовима њега ће духовник разрешити од забране за одређену врсту хране по потреби али не и од духовнога поста, и такав ће се опет причешћивати.

Ја сам се само пар пута причестио на литургији у животу и то "по ПС-у" како су ми објаснили, исповест пре литургије и минимум пост 7 дана на води.

Мислим да сам о мом искуству већ писао на некој теми. Конкретно о мојој збуњености што се чак и код тог "ПС-а" примењују различита правила од парохије до парохије. Друго, православац сам читав живот, а први пут сам овде, од оца Зорана, чуо о причешћивању на свакој литургији, без тзв. "припреме". Идеја ми се много допала, али зашто је у пракси толико неслагање, као нпр. ово што каже Драгана и што је истина, да то не би прошло код већине свештеника?

Ах, пракса је компликована, Дидиме!

„ Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите" 

Срби су нажалост постали људи  без страха од Бога, без вере и без љубави...и онда се чудимо што се слабо причешћујемо....

Можда ипак имамо савести...па по томе и поступамо....нешто слично рече и Златоусти - парафраза ( Нема ту мало или пуно причешћивања, већ по савести.) И ја једнино могу да закључим да ови што се често причешћују су људи са добром савешћу а ови што се причешћују 4 пута годишње да им савест не дозвољава више пута....  Ја нажалост се причешћујем само за време постова и кад одем у ман.Ковиљ независно од поста.... Мораћу да прорадим на савести.... 

Људи, ствар је проста.

Ако верујеш и крштен си, причести се.

Ако верујеш, наравно да ћеш се трудити да живиш хришћански, уздражаваш се, чуваш мир са ближњима, постиш... и ако паднеш устаћеш јер имаш Христа пред собом.

Не знамо дан и час своје смрти телесне, а духовно смо стално угрожени. Христос нам не треба сваке друге недеље, једном месечно, 4 пута годишње и сл, већ сваког дана! Ситуација је озбиљна; ко може да прими, нека прими према савести и својој вери, у време када хоће, чувајући мир у себи. Често и ретко причешћивање не постоји.

Млаки смо, бљутави... сви... или боље рећи већина... још увјек.

По једној страни незаинтересованост свештеника за спасење (вјерника а тиме и себе). По другој незаитересованост вјерних за (своје) спасење. Може се рећи површност, неозбиљност...

Хвали нам Љубави у Господу ! Ко воли жртоваваће се и сједињавати се са Вољеним свакодневно на све могуће начине! Ко воли, неће бранити другима да се воле!