Трива

Разумијем шта говориш, али ја овде не позивам на подјелу анатема појединцима. Говорим о "коригујућој" улоги Цркве у ЈАВНОМ животу. Умјесто тога они дјеле ордење сумњивим људима и тијесно сарађују са њима.
Но, заиста не бих да се удубљујем и износим сва моја искуства и сазнања... Волио бих да се успостави неки дијалог и да се преиспита однос клира са политичарима који су и више него неморалне личности. Ваљда постоји неки пут до тога мимо квазизилотизма/артемизма/ракола са једне и неке мјешавине клерикализма и етатизма са друге стране. Ја сада само та 2 пута видим код нас.

Жарко В. је писао о односу цркве и државе, о крмчији, Римском праву итд. Колико сам схватио Црква је заштитник Римског права тј. права на слободу личности, а прича око Рио Тинта је било управо нарушавање ове суштине.
Даље, власт је очигледно послала хулигане да туку народ, на шта је Патријарх одговорио да се не смијемо тући (?!). Поштујем канонски поредак и све, али ми је љигаво то лизање са криминалцима (да то су ове власти, да се не лажемо) и тајкунима. То је проблем наше Цркве, није проблем Ненад Чанак. Ту је и вл. Сергије и његови хвалоспјеви на сајту СПЦ. 
Зауставићу се овде.

@Ćiriličar  Ово нема везе са поштовањем или непоштовањем  нечије личности већ са слагањем или не слагањем са нечијим аргументима, ставовима.
Нисам у праву у вези са оцем Јустином?
Нечије баљезгарије треба да буду вернима (нама) духовна посластица?

"ПОЂИМО даље кроз земљу чуда! Чека нас духовна посластица: Чанков однос према вери и цркви уопште и према Српској православној цркви посебно. "
 
Е ако нам је ово духовна посластица... онда најбоље да се одма сви потрујемо.
 
"Кад и где је ико од црквених ауторитета тврдио да нико ко није православац не може бити Србин? "
 
Можда преподобни отац Јустин Ћелијски није написао тако од речи до речи, али је недвосмислено говорио у том духу.

Разумијем шта говориш, али ја овде не позивам на подјелу анатема појединцима. Говорим о "коригујућој" улоги Цркве у ЈАВНОМ животу. Умјесто тога они дјеле ордење сумњивим људима и тијесно сарађују са њима.
Но, заиста не бих да се удубљујем и износим сва моја искуства и сазнања... Волио бих да се успостави неки дијалог и да се преиспита однос клира са политичарима који су и више него неморалне личности. Ваљда постоји неки пут до тога мимо квазизилотизма/артемизма/ракола са једне и неке мјешавине клерикализма и етатизма са друге стране. Ја сада само та 2 пута видим код нас.

Жарко В. је писао о односу цркве и државе, о крмчији, Римском праву итд. Колико сам схватио Црква је заштитник Римског права тј. права на слободу личности, а прича око Рио Тинта је било управо нарушавање ове суштине.
Даље, власт је очигледно послала хулигане да туку народ, на шта је Патријарх одговорио да се не смијемо тући (?!). Поштујем канонски поредак и све, али ми је љигаво то лизање са криминалцима (да то су ове власти, да се не лажемо) и тајкунима. То је проблем наше Цркве, није проблем Ненад Чанак. Ту је и вл. Сергије и његови хвалоспјеви на сајту СПЦ. 
Зауставићу се овде.

Разумијем шта говориш, али ја овде не позивам на подјелу анатема појединцима. Говорим о "коригујућој" улоги Цркве у ЈАВНОМ животу. Умјесто тога они дјеле ордење сумњивим људима и тијесно сарађују са њима.
Но, заиста не бих да се удубљујем и износим сва моја искуства и сазнања... Волио бих да се успостави неки дијалог и да се преиспита однос клира са политичарима који су и више него неморалне личности. Ваљда постоји неки пут до тога мимо квазизилотизма/артемизма/ракола са једне и неке мјешавине клерикализма и етатизма са друге стране. Ја сада само та 2 пута видим код нас.

Жарко В. је писао о односу цркве и државе, о крмчији, Римском праву итд. Колико сам схватио Црква је заштитник Римског права тј. права на слободу личности, а прича око Рио Тинта је било управо нарушавање ове суштине.
Даље, власт је очигледно послала хулигане да туку народ, на шта је Патријарх одговорио да се не смијемо тући (?!). Поштујем канонски поредак и све, али ми је љигаво то лизање са криминалцима (да то су ове власти, да се не лажемо) и тајкунима. То је проблем наше Цркве, није проблем Ненад Чанак. Ту је и вл. Сергије и његови хвалоспјеви на сајту СПЦ. 
Зауставићу се овде.

Жарко В. је писао о односу цркве и државе, о крмчији, Римском праву итд. Колико сам схватио Црква је заштитник Римског права тј. права на слободу личности, а прича око Рио Тинта је било управо нарушавање ове суштине.
Даље, власт је очигледно послала хулигане да туку народ, на шта је Патријарх одговорио да се не смијемо тући (?!). Поштујем канонски поредак и све, али ми је љигаво то лизање са криминалцима (да то су ове власти, да се не лажемо) и тајкунима. То је проблем наше Цркве, није проблем Ненад Чанак. Ту је и вл. Сергије и његови хвалоспјеви на сајту СПЦ. 
Зауставићу се овде.

Жарко В. је писао о односу цркве и државе, о крмчији, Римском праву итд. Колико сам схватио Црква је заштитник Римског права тј. права на слободу личности, а прича око Рио Тинта је било управо нарушавање ове суштине.
Даље, власт је очигледно послала хулигане да туку народ, на шта је Патријарх одговорио да се не смијемо тући (?!). Поштујем канонски поредак и све, али ми је љигаво то лизање са криминалцима (да то су ове власти, да се не лажемо) и тајкунима. То је проблем наше Цркве, није проблем Ненад Чанак. Ту је и вл. Сергије и његови хвалоспјеви на сајту СПЦ. 
Зауставићу се овде.

Жарко В. је писао о односу цркве и државе, о крмчији, Римском праву итд. Колико сам схватио Црква је заштитник Римског права тј. права на слободу личности, а прича око Рио Тинта је било управо нарушавање ове суштине.
Даље, власт је очигледно послала хулигане да туку народ, на шта је Патријарх одговорио да се не смијемо тући (?!). Поштујем канонски поредак и све, али ми је љигаво то лизање са криминалцима (да то су ове власти, да се не лажемо) и тајкунима. То је проблем наше Цркве, није проблем Ненад Чанак. Ту је и вл. Сергије и његови хвалоспјеви на сајту СПЦ. 
Зауставићу се овде.

Наравно, као и већину Литургија. Зашто сам себи безразложно давати епитимију!?
 
На здравље и спасење свима!

Захваљујући Поукама и њеном сину Животију моји текстови су успели да продру до већег броја људи, и ја ћу остати оцу Ивану и целој администрацији  вечно захвалан на томе. Да не спомињемо пријатељства и свесрдну помоћ. Али се слажем да је време да се Поуке гасе, изгубиле су првобитну драж. Као кад гледате серију којом сте у почетку одушевљени, али којој опада квалитет из сезоне у сезону и пожелите да се заврши док није целокупна прича уништена. Форум, по свему судећи, јесте превазиђена форма. Људи све мање имају културу комуникације која би била у складу са основним хришћанским, ма и људским начелима. Праћење свега овога изискује огромне живце и давниих дана сам одустао од тога да будем администратор јер људи некад заиста не умеју да се понашају. Оцу Ивану свака част што је и оволико издржао, многи нису ни свесни колико је ово огроман, огроман посао. За сав труд добијеш понекад тапшање по рамену (можда) и озбиљне прекоре уколико промакне непримерен текст неког члана. Да не спомињемо недостатак било какве финансијске подршке или помоћи. 
Иако је ово крај једног дивног поглавља, и помало сам тужан због тога, мислим да ће се отворити неко сасвим другачије и, надам се, успешније поглавље у мисионарењу људи добре воље из Цркве. Било би идеално кад би  врх Цркве препознао вредност тих пројеката али се плашим да ће се све завршити са овим ретким тапшањем по рамену и честим прекорима. Кад мисионарите на интернету, неки кажу: "Браво", неки започињу своје теорије завере и нападе због "новотарства", а не дао Бог да кажете коју оштрију реч. Скоро нико вас не пита где и како живите, треба ли вам помоћ, а дефинитивно никада нећете добити било какав конкретан напредак у својој служби. Јер има много завидних и оних који интернет не сматрају никаквим мисионарењем. Јер, јелте, радите по својој вољи и љубави према Цркви, Бог ће то наградити, ако вреди, не мора нико други. 
Гасити Поуке. Моја пуна подршка. 

ОК, једно конкретно питање - шта би било потребно да сајт настави са радом? Пошто вероватно постоји листа проблема који су довели до овога, који су највећи од тих проблема и како би они могли бити решени?

Пробај да отвориш фајл у Ворду (код мене ради). Али прву табелу не могу да отворим. Када је отворим из ексела у рачунару изађе овако:

Пресуде које су издавале бољшевичке власти по ступању на сцену те демантују у корену а гласе овако:
Осуђује се на смрт јер верује у Бога!
 
Инквизиција није суштина Хришћанства поготово не православља.
Нити је то главна одлика. Али атеистичка инвизиција јесте суштина комунизма и довољно је рећи да је 20 милиона људи страдало од те инквизиције у 20 веку што није за поредити са оних 30 000 које је утепала римокатоличка инквизиција својевремено.
 
А Србе је у 20 веку уништавала и римокатоличка инквизиција ( Усташе) и атеистичка инквизиција ( комуњаре)

Село Војниће.

U VUKOSAVCIMA KOD ARANĐELOVCA DOK DRUGI NAPUŠTAJU SELA: Marija od detinjstva sama obrađuje 16 hektara
Bojana CARANOVIĆ | 27. jul 2019. 22:02 | Imala je samo devet godina kad je otac Dragoljub iznenada preminuo, a ona i majka Natalija ostale same. Seje, sadi, obrađuje, balira, kosi, poliva, vozi traktor, kombajn, a testerom barata kao igračkom
Marija Ivanović Foto D. Milovanović
San mi je da jednog dana skupim novac i pokrenem seoski turizam, pa da usporim
IMANjE u selu Vukosavci, kod Aranđelovca, 16 hektara pod travom i žitaricama, šumom i voćem sama obrađuje Marija Ivanović (34). Ova devojka, lepa i uvek nasmejana, ne samo da nije, poput svojih vršnjaka, otišla iz sela, već sve, pa i one baš muške poslove - obavlja svojim rukama. Seje, sadi, obrađuje, balira, kosi, poliva, vozi traktor, kamion, kombajn, a motornom testerom barata kao igračkom. Uz sve to, kada završi posao na svom polju, radi na tuđim njivama!
A kada nađe vremena za izlazak i dotera se, u zanosnoj lepotici niko ne prepoznaje devojku sa traktora! Svako ko upozna Mariju, ostane zbunjen tolikom energijom. Marija ne samo da je vredna, ona je čigra, kojoj baš ništa nije teško. Gazdinstvom u prelepom selu pod Bukuljom rano je počela da upravlja. Imala je samo devet godina kad je otac Dragoljub iznenada preminuo, a ona i majka Natalija ostale same.
- Mama nije imala primanja ni penziju i znala sam da moram da se pokrenem, ako mislim da opstanemo - seća se Marija. - Otac mi je kao maloj mnogo toga u poljoprivredi već pokazao, jer sam bila neobično zainteresovana za muške poslove, mašine, naročito traktore i poljoprivrednu mehanizaciju. Bilo je u početku, kada smo ostale same, mnogo teško. Plakala sam, jer nisam mogla da dohvatim kočnicu i kvačilo, pa sam morala da vozim stojeći. Sećam se muka jer nisam umela da naštelujem plugove... S vremenom sam učila i preuzimala sve poslove. Sad orem, tanjiram, sejem, radim s utovarnim presama, baliram...
Sve u vezi sa poljoprivredom Marija obavlja sama. Zna da popravi kvarove na traktoru, pa joj se nikada nije desilo da ostane u njivi. Natalija je usmerena na stoku. Imaju sedamdesetak ovaca, krave Anu, Maru, Maricu i tek pristiglo tele, kao i svinje i živinu. Uz sve to, trenutno imaju i osam pasa, jer se Marija sažali na svaku lutalicu. Dva štenca pulina krotiće ovce, a ostali su za ljubav i razonodu. Osim muških poslova, koje obavlja sa lakoćom, ova neobična devojka sa majkom izrađuje kravlje i ovčje sireve, kao i raznovrsna slatka, domaće sokove i džemove.
Da bi stigla sve da završi, Marija za san ima tek nekoliko sati! Budi se pre petlova, a leže u ponoć. Zato su je u Vukosavcima prozvali "vampir". Mnogo je onih, i žena i muškaraca, koji je s pravom zovu žena zmaj.
- Kada ustanem, prvo popijem šolju našeg domaćeg mleka, pa tek onda kafu i počinjem da se spremam za posao - priča ova devojka. - Odnedavno sam preuzela brigu o zasadu organskih malina i kupina koje pripada Konjičkom klubu iz Aranđelovca, pa ujutru prvo organizujem posao oko malinjaka. Polivanje, berbu, pakovanje, a onda krećem na sezonske poslove, ili setvu, ili košenje, baliranje...
Svaki luft, i najmanji, ne koristi za odmor, već za rad na tuđim gazdinstvima. Uz sav posao i trud, život na selu nije lak i uvek je dobrodošla "tezga" sa strane. Kako kaže, da ima svoj kombajn, gde bi joj kraj bio!
- Sa boljom mehanizacijom, pa ja bih odradila pola Vojvodine sama - kroz smeh priča Marija. - Nažalost, sve je to preskupo i ne mogu da uštedim dovoljno da uložim u mehanizaciju. Kad neko u selu kupi novu mašinu, ja prva dotrčim da je isprobam. Imala sam ponude da odem u inostranstvo i odbila sam ih. Zasada opstajem ovde, ali me zaboli kad pomislim da bih za ovoliki posao koji obavljam ovde negde mogla da ostvarim sve svoje zamisli i ciljeve.
Vukosavci imaju oko 120 kuća, ali Marija je među najmlađim stanovnicima. Prva kuća je na kilometar od njene.
- Svi su otišli u grad i selo uveliko zamire - priča sa setom ova devojka. - Da bih obzbedila prohodnu stazu do Aranđelovca, morala sam da prokrčim žbunje i naspem put sama, jer ovde i nema ko da ti pomogne.
Kad isprati našu ekipu, "skokne" do grada do opere kola i registruje ih, vraća se u selo, ide u žetvu, pa da podigne seno, koje je već izbalirala, jer je najavljena kiša. Uradiće još 100 poslova do ponoći. Da može, da stiže, Marija bi obnovila i stari voćnjak šljiva, koji je još njen otac sadio, i nastavila da pravi domaću rakiju. A najviše od svega bi volela da se u svom selu bavi turizmom.
- Vukosavci, moja kuća, moje imanje, najlepše mi je mesto na svetu - priča Marija sa osmehom, šireći ruke kao da želi da zagrli celo selo i Šumadiju. - Takve lepote, prirode, nema nigde na svetu. Jezero je na samo nekoliko stotina metara odavde. Često razmišljam kako je šteta što i drugi ne mogu da uživaju u svemu ovome. San mi je da jednog dana skupim dovoljno novca i pokrenem seoski turizam, da gostima spremam domaću hranu. Tada bih mogla malo da usporim...
ORGANSKE MALINE
KONjIČKI klub Aranđelovac, za koji održavam 65 ari pod kupinama i malinama, omogućio je da svako ko želi da dođe u Vukosavce, ponese svoju gajbicu i nabere voće po najpovoljnijim mogućim cenama - kaže Marija. - Kilogram malina koštaće ih 200, a kupina 150 dinara! Zainteresovani mogu da se jave na telefon 060 6711057.
RAME UZ RAME
TURIZAM, kao najveći Marijin san, možda bi bio i šansa za još jednu veliku želju - da njen život dobije novu dimenziju i da formira svoju porodicu.
- Uz ovaj tempo, teško je ostvariti se kao supruga i majka - iskrena je ova devojka. - Teško je mene pratiti i ići sa mnom rame uz rame. A takvog bih partnera iskreno najviše volela pored sebe.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:808667-DOK-DRUGI-NAPUSTAJU-SELA-Marija-od-detinjstva-sama-obradjuje-16-hektara

Ма, да роди, шта да стекне? 

"Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" ...
Елем, кад смо већ код теме - од када потиче учење да нема спасења за самоубице, да је то неопростив гријех?
Кад читамо житија наших Светих Мученика, данашња искушења су мачији кашаљ. Али опет - гледајући ту неку свеопшту отуђеност, безнађе у јавном простору, информациону гојазност, егоистичну културу, уздање само у своје моћи за будућност (овоземаљску) и за то везану анксиозност, несигурност, презабринутост, немоћ - можемо помислити да је ђаво усавршио своја средства и сад на перфидан, најподмуклији начин води своју битку. Видио је да терором тијела само ојачао свог противника, да је крвљу мученика још више ојачао Православље па је прешао на перфидније методе.
Св. Серафим Роуз је писао о томе како је тешко бити православан у Америци (а сад је већ и код нас исто - мада хвала Богу још смо сиромашни па није баш у потпуности као тамо) гдје нема физичког, отвореног страдања поредећи духовну обамрлост Америке са свеопштим духовним препородом у Русији након деценија комунистичког терора у ГУЛАГ-у... 
Заиста се запитам да ли Господ, као доказано савршења Љубав и милост, заиста не опрашта самоубиство. Мислим ко сам ја да испитујем васељенске тајне које можда и не треба да знам/о?! Али ето гласно размишљам молећи се Господу да помилује ако је икако могуће Криса и Честера и све остале који су преварени на сличан начин. +
 

З. Ђ. НАПОМЕНА: Добих текст од мени познате особе, али која неће да се експонира, која је интелектуалац, али којој се не допада „интелектуализам“ екипе са Теологијанет, чију научност разобличисмо. Назваћу аутора Горазд.
 
Горазд: „Смути“ теологија интернет смути(лаца)
Нећу бити лицемеран/на (иако ми је баш то прво пало на памет!) и рећи како последњу, страдалну седмицу Часног поста проводим у смиравању, те сећању на крсни пут Господа нашег Исуса Христа. Има присећања, истина, магловито је и поражавајуће неубедљиво. Океј, то је то за овај пост. Даћу себи форе до Великог Четвртка, па ћу се онда невољно помирити са својим пијетистичким и кукавичким вапајем за Богом живим, са својим пригушеним „Христос васкрсе“ уз кнедлу у грлу. Појешћу које јаје, радоваће ме умакање у со, знам! Па тако – док заправо маштам о јајима и првомајском (авај, првомајском!) роштиљу на обронцима Фрушке горе – гледам и прегледавам текстове који би ме надахнули на нешто живо. То је сад модерно, трагати. Правим очекивану грешку – буљим у екран и тражим такво што на интернет небу, поред попрашњавелих полица у близини. Лењост духа, нема шта!
Елем, свакако да је прво на шта наилазим сајт Теологија.нет. (Овај коментар неће бити дуг, нити манифестација мојих интелектуалних домета, јер их немам!). Сад ће из мене нахрупити горчина, или неће... Заправо, губим вољу овим да се бавим... Но, учинићу то, дуго ме једе чемер кад сагледам размере интелектуалне еротоманије међу теолозима. Просто, толико се разљутим да не знам шта је посреди: завист или гађење. Ко ће знати, слаб је човек животињка...

Текстови су ту. Лак је напрскан, слике обећавају, имена се нижу. Нису ми сва позната, па се набрајањем брукати нећу. Фузија науке, филма, књиге, библистике, левичарства, национализма, црквене политике – фразе се множе, реторска питања, патоси, цитатност на кило (ко умије, може и два!). Ту су и покојни, ту су и живи, па и они које нико није питао желе ли се овде наћи. Сви су део неoлибералног теолошког неба, смештени у удобне широке полице, у више примерака, спремни да их прождру пожудна уста потрошача. Теологији је слуга самопослуга – изволите! Ако љубите ијекавицу, само напријед! Ћутите дах левичарства у црквеним редовима – право мисто за вас! Падате у ватру пред поменом Косова и рода, има и за вас пића јуначкога! Навалите, само отварајте, кликћите, кликћите, скролујте! Мућ, мућ – ради нутрибулет! Ето нам смутија! Здраво је, освежавајуће, маме они листићи менте, а има и јогурта, иако је пост!
Да ли је ово крај коментара?! Могао би бити. Већ ми се препунила чаша, надолази ми гађење на себе самог/у. Ипак, дужан/а сам да појасним с мање цинизма.  Шта је посреди? У ком је грму зец? У оном који крије најдавнији и најстрашнији грех, који се умом најбоље храни – у гордости. Ево нас, прозиремо све – стваралаштво, сарадњу науке и богословља, парохије и Цркве, појединца и Бога. Говори се о тајни, а тајна рашчеречена на ганглијама хиперинтелектуализма. Говори се о одговорности пред свим и свачим, а у целовитом прегледу садржаја нигде јасног „да“ и „не“, све је смућкано јер све пролази. Говори се о Богу и човеку, а није ли сусрет тај у драми понора без речи? Много је тема. Признајем – повремено уживам у текстовима надахнутим библистиком, у њима чујем пулс човека, рвање с Богом. У њима није све зеленкасти смути бљутав од премало и превише свега. Издвајам састојке који вреде док их машина не издроби. Али, на крају, разочаран/а сам, био/ла сам у само још једном супермаркету. Свет је тако досадан. Све је тако банално... А Христос баш ове недеље све новим чини... Бљак. Оштећено ми је чуло укуса. Присећам се. Слане су сузе. Горка је спознаја. Слатко је причешће. Изем ти све! Идем назад у цркву детињства, у којој поп лупета, бабе наричу, тамјан је јефтин, а реч је тешка. Епитрахиљ је преко главе, уздах излази из груди... Прекид. Доста је, дођи Животе!

Млаки смо, бљутави... сви... или боље рећи већина... још увјек.
По једној страни незаинтересованост свештеника за спасење (вјерника а тиме и себе). По другој незаитересованост вјерних за (своје) спасење. Може се рећи површност, неозбиљност...
Хвали нам Љубави у Господу ! Ко воли жртоваваће се и сједињавати се са Вољеним свакодневно на све могуће начине! Ко воли, неће бранити другима да се воле! 

1. Бавим се веб програмирањем годинама. Преко интернет платформи (UpWork) је све теже наћи посао, није као прије неколико година. Радио сам 4-5 година у фирмама а затим направио мању паузу 2-3 године и сад је моје знање или застарјело или је дошло нових и "бољих" програмера на тржиште. (Ово друго је сигурно. ) Углавном посла има али имам осјећај да то није као прије...
 
2. Углавном ствари се јако брзо дешавају тако да треба пратити трендове да вас не престигну нови људи-роботи.
Али посла има, мада као и свагдје труд је јако битан. У капитализму се мораш издвојити из "масе". Говорим све ово не да бих деморалисао него да се не очекују чуда па да дође разочарење већ да се буде спреман на труд - као уосталом у свему у животу.
 
3. Такође треба пазити на психу јер затварање у себе и рачунар није природно и може имати лоше послиједице. Тражити што више разлога да се изађе, шета, трчи, дружи, комуницира са живим бићима и околином (природом по могућности). Литургија и црквена сабрања су изнад свега поменутог - што ваљда на овом форуму не треба посебно објашњавати  Овде би ме психолог могао допунити. Битна је ствар! 
--
 
4. Што се тиче учења, моја је грешка што сам некако увјек против система и теорија/бубања/дефиниција па сам волио учити на примјерима и самоиницијативно, да кажем по интуицији. Запостављао сам теорију и схватио да је потребно да би прошао први круг на разговору за посао потребно да, поред искуства у технологијама које фирма користи, знати солидно и теорију. Наравно теорија није циљ сама по себи, али помаже код практичне примјене....  
Ево на примјер ако желите учити Јава језик добро је научити теорију (+ примјену наравно) из штива за сертификацију од Oracle фирме ( https://en.wikipedia.org/wiki/Oracle_Certification_Program ) . Да ли ћете платити полагање 200-300е или не, то је већ ваша ствар. Али је знање из књига + припремних тестова за испит корисно.
Што се тиче PHP, ту има Zend сертификат - нисам гледао али претпостављам да је слична ствар пошто је Зенд фирма која ради на развоју PHP-a. Такође препоручујем ово релативно кратко и површно упуство да се прође и стекне дојам шта треба покрити знањем: http://www.phptherightway.com/ 
 
5. Уз теорију обавезно радите пројекте - дакле куцајте, куцајте и само куцајте. То је као тренирање у спорту. А добро би било кад се мало стекне знања да се покуша учествовати на неким Open Source пројектима који се углавном налазе на GitHub - ту се стиче искуство рада у тиму, упознају се неки стандарди типа unit testing, путање фајлова, паковање и компајлирање пројеката, алати , итд... Мало више о томе: https://medium.com/@hellomeets/unconventional-way-of-learning-a-new-programming-language-d2bee1fa378a#.fytam82fs  
Значи измишљајте и радите било какве пројекте. Сад је битно куцање и рјешавање практичних проблема а да ли ће се тај софтвер користити, мање је битно барем у овој фази. Циљ је тренинг засад.
 
6. Ако има питања пишите.

Ја сам виђао доста свештеника који помажу свом народу и ето обишао сам мало наше окупиране територије и тамо они заиста живе са народом. Наравно има и оних "других", али то је њихова савјест и слобода воље.
 
Овако треба сви ми да бринемо о ближњима  а не чекати клир, власт и критиковати их како ништа не раде. Народ је држава и народ је Црква и од нас зависи како ће нашој дјеци бити сутра!

Ја сам виђао доста свештеника који помажу свом народу и ето обишао сам мало наше окупиране територије и тамо они заиста живе са народом. Наравно има и оних "других", али то је њихова савјест и слобода воље.
 
Овако треба сви ми да бринемо о ближњима  а не чекати клир, власт и критиковати их како ништа не раде. Народ је држава и народ је Црква и од нас зависи како ће нашој дјеци бити сутра!