Добрица Ћосић: Са Албанцима на Косову се треба разграничити али ће Црква правити проблем!

13. август 2003.

Свети синод је издао Меморандум са ставовима Цркве о Косову и Метохији. Тешко схватљив политички анахронизам; идеологија православног, митског национализма. Догматизованим владикама је национални узор и за садашње нараштаје свети великомученик Лазар, који се определио за „царство небеско“ 1389. године и ту, по њиховој вољи, за свагда сместио у Србију! Идеолошко, једносмерно, традиционално, љотићевско-поповско тумачење ближе и даље прошлости српског народа.

10. Циљ је: решити косовско питање мирно, радикално и трајно: тежити оптималној заштити националних интереса, али бити спреман на краткорочне српске губитке. Наш је животни, национални и историјски интерес: ослобођење од Косова. Одбраном Косова, као интегралног дела Србије, наставља се традиционална национална и државна политика и национална иделологија историјом поражена. По свему судећи, коначно.

Ако није могуће постићи општи национални договор, онда Влада Србије, ако има снаге, треба да понесе одговорност и деголовски поступи. Косово, наравно, није српски Алжир. Али смо приморани због губитка историјског времена и немоћи у којој смо данас да га деголовски решавамо: то значи - одлучно и трајно. И да сачувамо оно што можемо, да не бисмо изгубили и оно што не морамо да изгубимо.

Надам се да је Свети синод Српске православне цркве и Божијим промислом схватио да се православне светиње и духовна баштина српског народа на Косову и Метохији не могу одбранити демагошком националистичком реториком српских политичара, ни јеремијадама српских патриота, ни монашким молитвама у Пећкој патријаршији, Дечанима, Грачаници и преосталим манастирима. Приморани смо да политичку и војну интернационализацију „косовског питања“ садржајно проширимо и на религијску, духовну, научну интернационализацију, односно, европеизацију српске духовне баштине на Косову и Метохији као хришћанске цивилизације на тој територији. Можда је то једини пут да нешто спасемо пред претњама да ће нам отети све.

Ако политички фактори међународне заједнице желе мир, демократију и прогрес Косова и Метохије, сарадњу албанског и српског народа, њихову осмишљену интеграцију у Европску унију и политичку стабилност балканског региона - морају да изврше ревизију досадашње и заснују нову политику према Косову и Метохији.

---

1. Косово и Метохија је територија на којој су активни сједињени резидуални и савремени антагонизми дијаспоричних балканских етноса који се укрштају и стимулишу интересима великих европских и светских сила.

2. Националне идеологије албанског и српског народа садрже и анахрону, канцерозну политичку свест засновану на хипотеци својих прошлости - дуге националне потчињености и тешких пораза. На постулатима тих идеологија - „Велике Албаније“ на територијама османлијске Турске и „свете српске земље“ на митским, косовским митологемама, не могу се разумно и праведно решавати савремени национални и државни проблеми албанског и српског народа, условљених тоталном међузависношћу народа Балкана, Европе и света у савременој цивилизацији.

Демографско стање и историјска збивања од разбијања Југославије до агресије НАТО и протектората Уједињених нација на Косову и Метохији, приморавају Србију на ревизију државне политике према косовском питању. Та ревизија подразумева компромис свог историјског са албанским етичким правом.

Да спасе битне националне интересе и обезбеди спокојнију будућност, Србија данас треба да заснује нову, реалистичку, оствариву и дуготрајну политику према Косову и Метохији. а политика мора, пре свега, да уважи демографско стање у Косову и Метохији и смалаксале биолошке потенцијале у Србији. Србија својом кривицом не сме и не треба да доживи пораз за своја права на Косову и Метохији. Тај би пораз дубоко и трајно ранио њено национално биће и урушио јој етос. Данашња поколења треба да се ослободе борбе за Косово и Метохију, али и да одбране битне националне интересе, свесно прихватајући неповољне исходе историјских збивања и губитак оног што су старији нараштаји изгубили, оног што је Србији у прошлим вековима одузела Историја.

Политика у чијем је садржају србофобија, изазвала је и одбрамбени и екстернистички национализам Срба који се у рату са ОВК-а деструктивно и осветнички испољавао. Уважавањем националних права, етоса и достојанства српског народа, једини је начин да се смире енергије националистичког екстремизма који политички деградирају Србију и могу је учинити нестабилном земљом у центру Балкана.

9. Нерешен државно-правни положај Косова и Метохије успорава и угрожава демократски, економски и цивилизацијски препород албанског и српског народа. Одлагање тог решења само подгрејава међунационалне тензије, продужава страдање остатка Срба на Косову и Метохији, доноси нове жртве и отежава позитивне исходе косовске кризе.

Косово и Метохија у Србији преставља демографски, економски и политички терет који Србија не може успешно да носи и нормално да се развија. Косово и Метохија у територијалној целокупности у Србији, било би фактор трајне политичке нестабилности и кочница њеног цивилизацијског препорода.

Читаво данашње Косово и Метохија у српској држави, представљало би канцер Србије.

Територијално разграничење између Албанаца и Срба на Косову и Метохији на компромису историјског и етичког права, представља рационално окончање вековних међуетничких антагонизама. Тај предлог не задовољава ни албанске ни српске националне идеологије и њихове следбенике. Али у видном пољу рационалног окончања косовске трагедије, не постоји ни теже ни боље решење за животну коегзистенцију албанског и српског народа, ни поузданији пут ка трајној консолидацији балканског простора.

Територијално разграничавање подразумева и поштовање приватне и државне својине као и поделу индустријских капацитета у које је уложен српски капитал.

Основа територијалног разграничења треба да буде демографско стање пре албанског сецеонистичког устанка и агресије НАТО на Србију и Црну Гору.

Разграничење треба да се заснива на пуној равноправности и поштовању свих људских и националних права: права која имају Срби морају имати и Албанци и обрнуто.

У реализацији територијалног разграничења Албанаца и Срба на Косову и Метохији, максимално користити позитивне примере и искуства самоуправних националних и политичких заједница у Европи.

Читав процес територијалног разграничења са референдумом српског и албанског народа спровести равноправним учешћем српске и албанске привремене владе уз активну сарадњу и сагласност Савета безбедности УН, Европске уније и Сједињених Држава Америке.

Обрада Поуке.орг

Предаја највећег дела КиМ државни је пројекат највећим делом заснован на темељу идеологије Добрице Ћосића (описано посебно у књизи Косово 2004). За Ћосића се "Србија мора ослободити Косова" јер би Косово остало "канцер Србије". Као следбеник губитничке Ћосићеве идеологије (видели смо већ у 90тим), режим намерава да натера српски народ да сам себе и територијално и духовно ампутира преко референдума.
Циљ преговора Београда и Тиране уз учешће Приштине, који се активније воде још од 2016, иако је идеја старија, јесте да се Косово утопи у Албанију и да се предајом Великој Албанији заобиђе тешко признање Косова, Савет безбедности. Наравно, највећи део КиМ наслеђује већ место у УН, УНЕСКО статусу Албаније са којом Београд већ има билатералне односе. Шта је са преосталим Србима на КиМ, манастирима, наслеђем. То је према нео-комунистичким идеолозима и њиховим данашњим следбеницима "неопходна колатерална штета". Једноставно је предвиђено да се отпише.
Остаје само како вештином пропаганде, таблоидима, блаћењем неистомишљеника и другим опробаним методама, убедити српски народ да се одрекне и свога становништва, светиња, историје - јер, авај, то је све за њих митологија. Приче о бољем животу после таквог договора су бесмислице које само лаковерни могу прихватити. И у садашњем међународно контролисаном Косову Срби су дискриминисани, а манастир Дечани је 4 пута оружано нападан.
Али после долазе друге ствари на ред које Ћосић није предвидео. Укратко циљ је потпуна промена тј. брисање духовне, народне и културне свести, днк српског народа. Наравно, на овакав пројекат који почиње тзв. "разграничењем Срба и Албанаца" српски народ треба да се сложи референдумом и колективно преузме историјску одговорност. Следе седмице активног испирања мозга народу.
Сви који се противе овој колосалној издаји мора да буду проглашени агентима, заплашени или....

Шта сте друго могли да очекујете од комесара Јастребачког партизанског одреда. 

Добрицу Ћосића и његове фикс идеје не треба узимати за озбиљно, јер је он још један испран мозак, којега је обликовала комунистичка идеја. У таквима је убијена национална свест, а Бога и веру им је заменила партија. Данас нам потомци те исте црвене банде објашњавају шта и како треба радити по питању наше покрајине и подржавају исту политику  ђедова комуниста који су Србе и Србију упропастили.

@Брада Да али видиш да ова црно-црвено-проеУропска власт слепо следи такву мртву идеологију.

пре 2 минута, Вилер Текс рече

@Брада Да али видиш да ова црно-црвено-проеУропска власт слепо следи такву мртву идеологију.

На њих сам и мислио, они су потомци комуниста и спроводе исту идеологију као и њихови стари. Зато ме њихови поступци и не чуде.

Некад давно је у БГ изашла књига Косово између историјског и етничког права. Потписао ју је архитекта (опростите што не могу да се сетим имена) Јефтић (или Јевтић, сећање је кварљива роба ) Дакле, аутор је у књизи, како се причало по чаршији, само нацртао (иначе изузетне) мапе и цртеже, а сав текст је написао Д. Ћосић и то је био тај његов фамозни предлог "историјског разграничења са Албанцима". И то на равне части, оно што подела и јесте, пола хлеба мени, пола теби.

Пре неколико месеци се појавила вест да је, наравно наводно, 1998. Ширак донео Милошевићу предлог поделе Косова 50-50 (чак је писало и шта би припало Србима), са чиме су се, опет наводно сагласили председници западних сила. Милошевић је, јелте, згужвао папир не погледавши га.

Данас то звучи као пропуштене прилике, али не заборавите да је политика арканска работа, да макар 80 одсто остаје у тами. Ово што се данас дешава је опипавање искрености и спремности великих сила да подрже ово или оно решење. Дуг је пут до било каквог решења Косова, а њега не може бити без избора и промене Устава или без рата. 

Ево сад проверавам, није ни Јефтић ни Јевтић, него Бранислав Крстић. Ко зна да ли је и архитекта 

Извињавам се на овој дезинформацији, али давно сам је читао, није ми при руци, а тако остало у глави.

Ми ћемо вратити Косово.

То што тренутно ни 10% српских мушкараца не жели да се за то бори, што немамо функционалну војску, што ниједна иоле битна партија или јавна личност није за то, то нема везе. То што смо окружени непријатељским земљама које су не само против тога и него и генерално против нас, што пропадамо и квалитативно и квантитативно, што су светске војне силе против тога, ни то нема везе. Уз нас је Бог, а колико смо као нација привржени Богу видимо сваког дана и никако, али никако губитак Косова није казна за наше национално богоотпадништво, јер смо хришћанска нација за узор.

Па да, тако некако 

Питање је само да ли ћемо да будемо цинични или искрено забринути.

Ја јесам искрено забринут и (желим да) видим фингирани расцеп Цркве и Државе на питању око кога не сме да буде размимоилажења. Другачији ставови, океј, Црква је на Косову старија од Државе (М. Бећковић), и има свој став и своју вертикалу.

Ко мисли да је Вучић држава, Милошевић или неко трећи, дубоко је у заблуди. Држава је полиција. 

Држава је рекла да скорог решења нема. Хајде да то поштујемо.

Смешно је цивилизованост доказивати антидржавним ставом. То нико не ради. Још је Шпенглер исмејао такву цивилизованост. Будимо култивисани јер другу државу и друге представнике немамо. Шта год о њима мислили.

Или овако, да парафразирамо познату изреку, ко не храни своје политичаре, храниће туђе.