Владика Варненски Јован: Питање МПЦ мора да се разматра канонски

On 12/11/2017 at 19:26, Kifa рече

Пре ће бити да ће сами Македонци врло брзо схватити опасност од великобугарске политике Зорана Заева....

У оваквим оценама и проценама не будите сигурни.. Нипошто.
И не заборавите да је ПОАрхиепископија и Архиепископ Јован, најмучкије гоњена у време ВМРО-а на власти тј Николе Груевског.
Такође не заборавите да је ПОА подржала демонстрације које је водила опозиција тада на челу управо са тим истим Заевим.
И још једна, веоме битна ствар. Осавите све будалаштине из политичког живота, као и неселективно бахато поигравање(фрљање) историјским чињеницама јер их је највећи број ем фалсификата, ем најтенденциознијих ''факата'' који су најчешће писани за новац које је додељивала што Бугарска што Српска држава, као и небројене тајне службе од Москве до Лондона.

За име Бога ..

пре 2 часа, Рилски рече

У оваквим оценама и проценама не будите сигурни.. Нипошто.
И не заборавите да је ПОАрхиепископија и Архиепископ Јован, најмучкије гоњена у време ВМРО-а на власти тј Николе Груевског.
Такође не заборавите да је ПОА подржала демонстрације које је водила опозиција тада на челу управо са тим истим Заевим.
И још једна, веоме битна ствар. Осавите све будалаштине из политичког живота, као и неселективно бахато поигравање(фрљање) историјским чињеницама јер их је највећи број ем фалсификата, ем најтенденциознијих ''факата'' који су најчешће писани за новац које је додељивала што Бугарска што Српска држава, као и небројене тајне службе од Москве до Лондона.

За име Бога ..

Зашто да не будемо сигурни у великобугарску политику Зорана Заева, када је он на сваком кораку испољава, јавно и без скривања?

Да, истина је да је ПОА-СПЦ најмучкије гоњена у време влад(авин)е Николе Груевског и ВМРО-а, али је, исто тако, истина да је данас, за ово краткотрајно време владавине Зорана Заева и СДСМ-а, ПОА-СПЦ доживела најперфидније гоњење у Македонији. Јер, како ћеш (ако не перфидношћу, лицемерјем и иним) другачије да назовеш ове последње потезе расколничке МПЦ и кокетирање са БПЦ, а на које садашња власт не да гледа више него благонаклоно, већ и стоји иза читавог пројекта. Наравно, уз суфлирање са стране. Претпостављам да је и теби познато чија се амбасада налази у близини резиденције арх. Стефана. У тој амбасади се кроје сви потези, па и ови на релацији МПЦ-БПЦ.

И још једна ствар: није читава ПОА-СПЦ подржала демонстрације које је водила тадашња ”опозиција”, на челу са Заевим. Богу хвала, постојао је у ПОА-СПЦ један мали део (али мудри) клира и народа, који се држао по страни, па чак и јавно се оградио од тадашње подршке једног дела епископата и верника ПОА-СПЦ Зорану Заеву. Данас се, након последњих дешавања на релацији БПЦ-тзв.МПЦ, неки од верника ПОА-СПЦ отворено кају зато што су подржали Заева. Па ти види зашто.

Уосталом, поновићу део онога што је написао г. Александар Русјаков у свом Другом прогласу:

”Може сите што јавно се бунтуваме против оваа антимакедонска хајка да нè снема, но не можат македонштината да ја сотрат целосно, особено не кај ониешто ја негуваат во себе и ја пренесуваат на своите деца, сеедно што СДСМ и ВМРО ДПМНЕ веќе не дејствуваат како македонски партии, туку какомеѓународни испрдоци на нивната им „меѓународна заедница“ која не преставува ни третина свет.”

Видиш, да у Р. Македонији постоје људи који, такође, виде и препознају сву погубност политике које је водила претходна власт, а на коју се надовезала и актуелна. Само, што су претходници, макар декларативно, били за самосталну Македонију, а ови нови, ”бољи” отворено навијају за потчињеност Софији (тј. НАТО пакту).

ПС: ово ”За име Бога..” је исувише театрално.

пре 15 часа, Kifa рече

Ха ха ха ... Наоштрио бугарски шовиниста перо па се храбри и попева самом себи ... Комедија.

Бугарски ултра шовиниста се изнервирао јер неће сви да буду Бугари у Републици Македонији. Е па видиш, братко - небратко, Македонија је данас и македонска и српска, и грчка, и бугарска. А вас Бугара је на попису мање и од већинских Македонаца и од мањинских Срба.

Али ти си, као и сви национал-шовинисти слепац код очију. Јер си оболео духовно. То се зове националшовинизам или одређена мера демононастројености. 

И македнонска нација постоји, свиђало се то теби нервозни бугаро-шовинисто, или не. То није ствар твоје процене него слободног избора народа у Републици Македонији.

А ако хоћеш и мало историје, иако си слепац да то видиш, јер си национал шовиниста, прочитај шта каже неутралан извор за Скопље у 17. веку.

Канонска Посета Надбискупа Скопског Петра Богданија 1680-те садржи забелешку да су становници Скопља Грци, Срби, Јевреји и Јермени.

"Scritture orig. rif. nelle. congr. gen. vol. 482 ad congr. die 5 maii 1681 Nro 24"

А оно што сте радили, огњем, пером и мачем, од 1870 до 1912 у Македонији, са Бугарском Егзархијом, окачите мачку о реп. Јер је плод ваше великобугарске шовинистичке акције, која вам је срушена 1913. 

А ево ти нервозни бугарски национал шовинисто, и мало других страних извора о Македонији половином 19. века:

Коментар Едмунда Спенсера о народима области Македоније коју је посетио средином 19-ог века:

"Становништво је већином саствљено од Раје, мешане расе Грка, Бугара и Срба, који, не може се сумњати, би се придружили до последњег њиховим саплеменицима по вери у Србији и Горњој Мезији.Тиме постаје очевидно да је велика опасност власти Османлија у овим провинцијама, успешан упад српске националности у Македонији.Са овом народом они имају традицију закона, и њихове некадашње величине , придодане моћним везама расе и вере.

"The inhabitants are for the most part composed of Rayahs, a mixed race of Greeks, Bulgarians and Serbians, who, it cannot be doubted, would join to the man their brethren in faith of Serbia and Upper Moesia.It must therefore be evident that the great danger to be apprehended to the rule of the Osmanli in these provinces, is the successful inroad of the Serbian nationality into Macedonia; with this people they have the tradition of right, and their former greatness, aided by the powerful ties of race and creed"

Edmund Spencer, "Travels in European Turkey", vol. II , London, 1851, pp. 30

А сад братко-небратко, јаучи од муке ако хоћеш, јер неће сви у Македонији да буди Бугари, јер то никада и никада и нису били само Бугари, ни само Срби, ни само Грци. Ма колико се ти трудио да докажес супротно.

Данас су, да те опет подсетим, становници Републике Македоније већином Македонци, свидело се то вама великобугарским шовинистима или не.

Лаку ноћ ... Мада ти је тешко и са самим собом.

Dobri moj prosveceni i angelopodobni brat Kifa. 

A mene bas briga u shta ti verujes. to su pricice za malu decu ili naconal-sovinisticke velikosrpske nikad neostvarlive nebuloze.

Bicu korektan prema tebi onako kao ti. Dakle vlasi, grci, romi(cigani) i srbi su neka od manjina u Makedoniji, svigelo se tebi to ili ne. 

U Makedoniji zive kao velike vecine dva naroda makedonci i albanci!

Gde su tu bugari? narocito kad sve bugarsko 1918-1945 kao i od 1945-90-te je strogo zabranjeno? Pitam tebe? Gde su oni tvoji omrazeni pobugareni srbi? Pa ja ti kazem da su to danasni makedonci. Pa se ti neslazes? To ti nikako nemozes da pobijes sa nikakvim argumentima i lazima ili u krajnem slucaju ni sa razumljivim emocijama.

Evo reci, da ne kazes, da ja pricam takve gluposti. VMRO i makedonski prerodbenici (ili kako kazes pobugareni srba) samih sebe su priznavali za bugare ili ne? 

E sad za danasnih makedonaca i makedonizma koje ti ne zelis da razumes ili namerno se pravis slep. Kako to cela vlada Zaeva i dela (kako kazes)MPC hoce da bugariziraju makedonce, na koju osnovu ili sve to su samo NATO instrukcije?

Prvo da smo nacisto. Oni koji brane makedonizam se dele na nekoliko kategorija.

Prosti narod koji jos veruje u laznu komunisticku istoriju tj. da istorisko VMRO i prerodbenike su "Makedonci" isto kao i oni sa makedonskom svescu. Ti brate Kifa znas da su VMRO bili bugarasi, to danas, ovi jadni prevareni makedonci tek saznaju. Jos tu ima i onih antickih. i trece oni kao ti shto brane makedonizam radi srpstva. One koji podrzavaju makedonizam radi odrzavanje vlasti ne ni pominjem.

Ono sto ti neces da razumes, brate KIfa, je razlika koja je bila pre i danas u Makedonii. Makedonizam kao takav se odrzavao vestacki od strane vlasti, tako shto sve istoriske cinenice u korist bugarasima su bile zabranjene. DANAS TO JE PROSLOST. Istina o sve sto se zbilo vec se ne krije. Vlast u Makedoniji sad ima drugi zadatak: da istina predoci makedoncima onakva kakva je bila. A ne ona komunisticka i koja tebi odgovara.(zasto odgovara? ovo vise govori o tvojoj cesnosti, al ja na takvo nisko nivo necu ni da se spustim, imas ti kome da dadas odgovor o svojoj plemenitosti).

Rezultati i o mojoj manjinji. Nije tajna da bugarofili u strukturi vlasti VMRO je bilo vise od polovine. Cak i osnovatel i dugogodisni njen presednik koji je bio premier Makedonije je jari bugarofil. Pitam tebe kako to? Kad smo mi bedna manjina u Makedoniji?

Sad i bivsa komunisticka partija SDSM, koja od uvek je branila srpske interese u Makedoniji, danas na celo sa Zaevim vode najbugarofilskuju politiku? I takva bugarofilska politika na zadnjih izbora je obojila celu Makedoniju, izuzev tri opstine koje je dobila VMRO, koja ovog puta je igrala na prosrpsku politiku. I koje ovde porazen a koji ne? Ja stvarno nemam razloga da se nerviram)))

Potpisan je dobro-susedski dogovor sa bugarima i sad ce da se ratifikuje i najzad da se sprovede. Znas, ti brate Kifo, sta taj dogovor sadrzi? Da mi sa bugarima imamo zajednicku istoriju! i da ta istorija mora da se uci u skolima umesto antibugarsku komunisticku?

Brate Kifa o cemu ti? o kojoj manjini?

75% makedonaca podrzava evroatlansku integraciju. Da NATO hoce Makedoniju za sebe a i da ispravi stanje koje je zamutila 1918g. Vama ne odgovara i ja to razumem. Ne razumem samo vase pozicije u odnosu sa nama makedoncima (bilo bugarasa bilo ne). Sve bi bilo ljepo kad ne bi kocili proces autokefalije i odrekli se Makedonije ( ne srpske manjine u njoj). Ne vi hocete da se svagate sa nama. OK. nije to nas izbor. Al da znate samo vi gubite...

Bedni mi bugarasi, ja bar znam i da vas POA arhiepiskop a i jedan drugi episkop POA, mozda ima i drugi bas veruju da je bugarska istorija Makedonije jedina verodostojna. 

Kad smo tako bedni i nemocni zasto kod vas takva panika? 

Brat KIfa rodoljube nije nacional-sovinizam niti pak taj bljutavi etnofiletizam kojim pojnavise sradate i vi i grci.

Mi bar branimo svoje na tuge nismo posegnuli. Nismo jos posli na Kosovo da pravimo paralelnu Jerarhiju, neka nova POA, autonomna kosovska crkva u okviru Ohrdiske Arhiepiskopije. Ovo da vidite bar malo, kako nas boli, kod posezete na nasa svestana prava. 

A evo shta misli vladika Jovan!

On 15.12.2017. at 13:40, MKD13 рече

Dobri moj prosveceni i angelopodobni brat Kifa. 

A mene bas briga u shta ti verujes. to su pricice za malu decu ili naconal-sovinisticke velikosrpske nikad neostvarlive nebuloze.

Bicu korektan prema tebi onako kao ti. Dakle vlasi, grci, romi(cigani) i srbi su neka od manjina u Makedoniji, svigelo se tebi to ili ne. 

U Makedoniji zive kao velike vecine dva naroda makedonci i albanci!

Gde su tu bugari? narocito kad sve bugarsko 1918-1945 kao i od 1945-90-te je strogo zabranjeno? Pitam tebe? Gde su oni tvoji omrazeni pobugareni srbi? Pa ja ti kazem da su to danasni makedonci. Pa se ti neslazes? To ti nikako nemozes da pobijes sa nikakvim argumentima i lazima ili u krajnem slucaju ni sa razumljivim emocijama.

Evo reci, da ne kazes, da ja pricam takve gluposti. VMRO i makedonski prerodbenici (ili kako kazes pobugareni srba) samih sebe su priznavali za bugare ili ne? 

E sad za danasnih makedonaca i makedonizma koje ti ne zelis da razumes ili namerno se pravis slep. Kako to cela vlada Zaeva i dela (kako kazes)MPC hoce da bugariziraju makedonce, na koju osnovu ili sve to su samo NATO instrukcije?

Prvo da smo nacisto. Oni koji brane makedonizam se dele na nekoliko kategorija.

Prosti narod koji jos veruje u laznu komunisticku istoriju tj. da istorisko VMRO i prerodbenike su "Makedonci" isto kao i oni sa makedonskom svescu. Ti brate Kifa znas da su VMRO bili bugarasi, to danas, ovi jadni prevareni makedonci tek saznaju. Jos tu ima i onih antickih. i trece oni kao ti shto brane makedonizam radi srpstva. One koji podrzavaju makedonizam radi odrzavanje vlasti ne ni pominjem.

Ono sto ti neces da razumes, brate KIfa, je razlika koja je bila pre i danas u Makedonii. Makedonizam kao takav se odrzavao vestacki od strane vlasti, tako shto sve istoriske cinenice u korist bugarasima su bile zabranjene. DANAS TO JE PROSLOST. Istina o sve sto se zbilo vec se ne krije. Vlast u Makedoniji sad ima drugi zadatak: da istina predoci makedoncima onakva kakva je bila. A ne ona komunisticka i koja tebi odgovara.(zasto odgovara? ovo vise govori o tvojoj cesnosti, al ja na takvo nisko nivo necu ni da se spustim, imas ti kome da dadas odgovor o svojoj plemenitosti).

Rezultati i o mojoj manjinji. Nije tajna da bugarofili u strukturi vlasti VMRO je bilo vise od polovine. Cak i osnovatel i dugogodisni njen presednik koji je bio premier Makedonije je jari bugarofil. Pitam tebe kako to? Kad smo mi bedna manjina u Makedoniji?

Sad i bivsa komunisticka partija SDSM, koja od uvek je branila srpske interese u Makedoniji, danas na celo sa Zaevim vode najbugarofilskuju politiku? I takva bugarofilska politika na zadnjih izbora je obojila celu Makedoniju, izuzev tri opstine koje je dobila VMRO, koja ovog puta je igrala na prosrpsku politiku. I koje ovde porazen a koji ne? Ja stvarno nemam razloga da se nerviram)))

Potpisan je dobro-susedski dogovor sa bugarima i sad ce da se ratifikuje i najzad da se sprovede. Znas, ti brate Kifo, sta taj dogovor sadrzi? Da mi sa bugarima imamo zajednicku istoriju! i da ta istorija mora da se uci u skolima umesto antibugarsku komunisticku?

Brate Kifa o cemu ti? o kojoj manjini?

75% makedonaca podrzava evroatlansku integraciju. Da NATO hoce Makedoniju za sebe a i da ispravi stanje koje je zamutila 1918g. Vama ne odgovara i ja to razumem. Ne razumem samo vase pozicije u odnosu sa nama makedoncima (bilo bugarasa bilo ne). Sve bi bilo ljepo kad ne bi kocili proces autokefalije i odrekli se Makedonije ( ne srpske manjine u njoj). Ne vi hocete da se svagate sa nama. OK. nije to nas izbor. Al da znate samo vi gubite...

Bedni mi bugarasi, ja bar znam i da vas POA arhiepiskop a i jedan drugi episkop POA, mozda ima i drugi bas veruju da je bugarska istorija Makedonije jedina verodostojna. 

Kad smo tako bedni i nemocni zasto kod vas takva panika? 

Brat KIfa rodoljube nije nacional-sovinizam niti pak taj bljutavi etnofiletizam kojim pojnavise sradate i vi i grci.

Mi bar branimo svoje na tuge nismo posegnuli. Nismo jos posli na Kosovo da pravimo paralelnu Jerarhiju, neka nova POA, autonomna kosovska crkva u okviru Ohrdiske Arhiepiskopije. Ovo da vidite bar malo, kako nas boli, kod posezete na nasa svestana prava. 

 

 

 

О, бре,  Туто-Бугарине. Знаш ли ти шта је чојство, а шта јунаштво? Чојство је када друге браниш од себе, а јунаштво када себе браниш од других? У историји бугарске нације нити је било јунаштва, а још мање чојства. И то је факат. Нека ти о томе мало поближе испричају асимиловани Роми, Турци (мухамеданци), Македонци који су на силу морали да буду Бугари. А многи од оних који ни по коју цену нису желели да мењају свој национални идентитет, животом су платили за ту своју храброст. Толико о вашем родољубљу.

Кажеш да ”они који бране македонизам се деле на неколико категорија”, па додајеш – ”прости народ…”. А шта је са интелигенцијом, уметницима, књижевницима, људима попут Александра Русјакова, Игора Дурловског? Како ћете њих натерати да буду Бугари? Никако! Они ће вам бити брана коју нећете моћи да срушите, све и уз НАТО подршку. Узгред речено, одакле ти идеја да је НАТО постојао 1918. године?

Ти напросто нећеш да схватиш да ми Срби не желимо да се мешамо у ваше унутрашње сукобе, бивше и оне који тек предстоје. Само се молимо Богу да не дође до грађанског рата. А сва је прилика да у Р. Македонији све иде у том правцу. И то понајвише захваљујући вама – повампиреним бугаро-шовинистима. Какав је, уосталом, био и оснивач ВМРО-ДПМНЕ-а – Љупчо Георгиевски. Мрзитељ Срба и психијатријски случај. Нешто гора верзија нашег Вука Драшковића. А, многи моји пријатељи Македонци, истакнути друштвени радници, једни од оснивача исте те ВМРО-ДПМНЕ, разочарани у бугаризацију те странке, исту су напуштали јер се нису слагали са политиком тог болесног човека. У кога се ти кунеш јер ниси ништа бољи од њега. Но, то је твој проблем.

Кажеш да ”75% македонаца подржава евроатлантску интеграцију”. И то је лаж. У најбољем случају та бројка не прелази цифру од 50% становништва. Заборављаш да када се у Македонији спроводе такве анкете обично се анкетирају и Албанци, који се у тим анкетама воде као Македонци (јер су де факто и де јуре држављани Македоније). А како се код њих подразумева да су они 100% за ту (НАТО) опцију, самим тим рапидно се смањује процентуални број Македонаца који подржава НАТО. Простом математиком се долази до неких 50%. И ни промил више.

Такође наводиш да су Архиепископ Јован и још један епископ из ПОА-СПЦ бугарофили. И, шта желиш да постигнеш тиме? Мислиш да си открио топлу овду? Тај епископ о коме причаш своју љубав према Бугарима и не крије. Али, питаш ли се, како то да је он и поред своје љубави према Бугарској члан ПОА-СПЦ? Па, зато што је мудрији од вас национал-шовиниста (бугаро-фашиста). И зато што зна шта је Црква, за разлику од вас који Цркву користите за дневно-политичка поткусуривања, а не као Лађу спасења.

Да си ти истински верујући човек, хришћанин, православац, не би писао ове небулозе и провокације, него би се искрено молио да се црквени раскол у Македонији реши што пре, на духовну радост свих православних хришћана који живе у Р. Македонији. Али, не, теби и теби сличним бугаро-шовинистима је најбитније да ваша верзија истине (=историје) буде званично призната у Р. Македонији и да Македонци нестану као народ. Ви би само да, заслепљењни својим шовинизмом, сеирите над туђом муком. И онда се још подсмеваш/подсмевате нама Србима?! Олади мало.

И за крај, само ћу да ти цитирам један део текста, објављеног у Слободном Печату (7. Децембра 2017.), у којем епископ стобијски ПОА-СПЦ, г. Давид каже:

 ” Завршавам следећим исказом: на дну једног пресахлог бунара, налазила се жаба, која је са дна гледала горе, ка небу. Одједном, горе на бунару је слетео галеб, и рекао јој: колико  је прекрасно небо, зар не?! Но, жаба му је недружељубиво и грубо одговорила: каква дрскост, ти ћеш да ми говориш о небу, када га ја одавде где сам и сама много добро видим! Поглед жабе ка небу са дна бунара, је поглед оних који желе да сво небо ставе у њихов ограничен калуп, у њихове тесне националшовинистичке границе. Поглед галеба ка небу, је поглед св. Климента, поглед наднационалног ромејства, тачније, поглед на који је позван сваки човек, који жели да се ослободи од стега националшовинизма и трулежи.”

On 16.12.2017. at 3:52, Талични Том рече

О, бре,  Туто-Бугарине. Знаш ли ти шта је чојство, а шта јунаштво? Чојство је када друге браниш од себе, а јунаштво када себе браниш од других? У историји бугарске нације нити је било јунаштва, а још мање чојства. И то је факат. Нека ти о томе мало поближе испричају асимиловани Роми, Турци (мухамеданци), Македонци који су на силу морали да буду Бугари. А многи од оних који ни по коју цену нису желели да мењају свој национални идентитет, животом су платили за ту своју храброст. Толико о вашем родољубљу.

Кажеш да ”они који бране македонизам се деле на неколико категорија”, па додајеш – ”прости народ…”. А шта је са интелигенцијом, уметницима, књижевницима, људима попут Александра Русјакова, Игора Дурловског? Како ћете њих натерати да буду Бугари? Никако! Они ће вам бити брана коју нећете моћи да срушите, све и уз НАТО подршку. Узгред речено, одакле ти идеја да је НАТО постојао 1918. године?

Ти напросто нећеш да схватиш да ми Срби не желимо да се мешамо у ваше унутрашње сукобе, бивше и оне који тек предстоје. Само се молимо Богу да не дође до грађанског рата. А сва је прилика да у Р. Македонији све иде у том правцу. И то понајвише захваљујући вама – повампиреним бугаро-шовинистима. Какав је, уосталом, био и оснивач ВМРО-ДПМНЕ-а – Љупчо Георгиевски. Мрзитељ Срба и психијатријски случај. Нешто гора верзија нашег Вука Драшковића. А, многи моји пријатељи Македонци, истакнути друштвени радници, једни од оснивача исте те ВМРО-ДПМНЕ, разочарани у бугаризацију те странке, исту су напуштали јер се нису слагали са политиком тог болесног човека. У кога се ти кунеш јер ниси ништа бољи од њега. Но, то је твој проблем.

Кажеш да ”75% македонаца подржава евроатлантску интеграцију”. И то је лаж. У најбољем случају та бројка не прелази цифру од 50% становништва. Заборављаш да када се у Македонији спроводе такве анкете обично се анкетирају и Албанци, који се у тим анкетама воде као Македонци (јер су де факто и де јуре држављани Македоније). А како се код њих подразумева да су они 100% за ту (НАТО) опцију, самим тим рапидно се смањује процентуални број Македонаца који подржава НАТО. Простом математиком се долази до неких 50%. И ни промил више.

Такође наводиш да су Архиепископ Јован и још један епископ из ПОА-СПЦ бугарофили. И, шта желиш да постигнеш тиме? Мислиш да си открио топлу овду? Тај епископ о коме причаш своју љубав према Бугарима и не крије. Али, питаш ли се, како то да је он и поред своје љубави према Бугарској члан ПОА-СПЦ? Па, зато што је мудрији од вас национал-шовиниста (бугаро-фашиста). И зато што зна шта је Црква, за разлику од вас који Цркву користите за дневно-политичка поткусуривања, а не као Лађу спасења.

Да си ти истински верујући човек, хришћанин, православац, не би писао ове небулозе и провокације, него би се искрено молио да се црквени раскол у Македонији реши што пре, на духовну радост свих православних хришћана који живе у Р. Македонији. Али, не, теби и теби сличним бугаро-шовинистима је најбитније да ваша верзија истине (=историје) буде званично призната у Р. Македонији и да Македонци нестану као народ. Ви би само да, заслепљењни својим шовинизмом, сеирите над туђом муком. И онда се још подсмеваш/подсмевате нама Србима?! Олади мало.

И за крај, само ћу да ти цитирам један део текста, објављеног у Слободном Печату (7. Децембра 2017.), у којем епископ стобијски ПОА-СПЦ, г. Давид каже:

 ” Завршавам следећим исказом: на дну једног пресахлог бунара, налазила се жаба, која је са дна гледала горе, ка небу. Одједном, горе на бунару је слетео галеб, и рекао јој: колико  је прекрасно небо, зар не?! Но, жаба му је недружељубиво и грубо одговорила: каква дрскост, ти ћеш да ми говориш о небу, када га ја одавде где сам и сама много добро видим! Поглед жабе ка небу са дна бунара, је поглед оних који желе да сво небо ставе у њихов ограничен калуп, у њихове тесне националшовинистичке границе. Поглед галеба ка небу, је поглед св. Климента, поглед наднационалног ромејства, тачније, поглед на који је позван сваки човек, који жели да се ослободи од стега националшовинизма и трулежи.”

Talicni Tom odkud ja da znam shto je cojstvo a shto junastvo kad te odlike pripadaju samo srbima? Pa branite hrvata od hrvata jer neznaju oni da su srbi; pa branite makedonce od bugara jer mi nismo bugari vec srbi i ponekad makedonci; albanci kao bezboznicko pleme ne treba ni na vidik da bude? Balkan bez vaseg junastva odavno bi propao pa mi sve vas molimo da nam pomazete! Potsmevamo se mi vama a vi ste samo cvece za mirisjanje, cenite nas kao vasa braca! Mi smo nacoional-sovinisti a vi istiniti patrioti...jer ta odlika pripada samo srpskom rodu. 

Intelegencija?! Koja? Ona shta smatra da smo potomci Aleksandra Velikog koji je govorio savremenim makedonskim jezikom? Ili ona koja smatra MPC kao najstarija crkva ovde jos od vremena apostola Pavla? Ili ona intelegencija koja smatra da su Delcev, Gruev, Tatrcev, Miladinovi, Prlicevi...i cela plejada "velikobugarskih sovinista" bili makedonci poput njih?

Takva Intelegencija ili uopste nije intelegentna ili radi za druge drzavne sluzbe, recimo srpsku i mi normalno boricemo se sa njom. Ili dopustimo da nevino veruje u komunisticku ideologiju i istoriju, shto opet tesko moze da bude intelegencija a ne prost narod.

Lubco Georgievski bar govori istinu i to pravo u lice zato je vama psihijatrijski slucaj. Al budi siguran u VMRO- DPMNE ima mnogo bugarasa nije samo Ljubco bio tamo bugaras. U poslednje vreme DPMNE, rukovodstvo, naklonilo je ka Srbiju i odmah kriza od koje neznam dal ce se izvici...moze...al opet treba da dovedu na celo Gruevskog.))))

Nije problem to shto David i Jovan ispovedaju romejstvo. Problem je ako oni vide nacional-sovinizam samo u makedonce ili bugare,  a ne vide  nacional sovinizam u SPC i kod grka, a to je kako Tasa kaze, zabivanje glave u pesak. A ja neznam kako nojevi u tom polozaju vide nebo. Bitcemo uistinu slobodni kad ispovedamo celu istinu a ne polovicnu. Bitcemo slobodni kad kanone vaze podjednako za svi. Kad DA bude DA i kade NE bude NE! 

Onda i trazite od nas romejstvo. Dok vi zivite sa velikosrpskim idealima mi cemo nasim nesrpskim a velikobugarskim.

ps. ja Davida i Jovana cenim i dace Bog da budemo opet zajedno al put kojim su krenuli nije doprineo za resavanje problema. mozda je resenje za njih samih i za onih koji nece da prebivaju u "raskolu" tj.za nekoliko izabranih. Vecina makedonaca sami znate nikad nece u POA dok ona bude pod SPC.

пре 11 часа, MKD13 рече

Talicni Tom odkud ja da znam shto je cojstvo a shto junastvo kad te odlike pripadaju samo srbima? Pa branite hrvata od hrvata jer neznaju oni da su srbi; pa branite makedonce od bugara jer mi nismo bugari vec srbi i ponekad makedonci; albanci kao bezboznicko pleme ne treba ni na vidik da bude? Balkan bez vaseg junastva odavno bi propao pa mi sve vas molimo da nam pomazete! Potsmevamo se mi vama a vi ste samo cvece za mirisjanje, cenite nas kao vasa braca! Mi smo nacoional-sovinisti a vi istiniti patrioti...jer ta odlika pripada samo srpskom rodu. 

Intelegencija?! Koja? Ona shta smatra da smo potomci Aleksandra Velikog koji je govorio savremenim makedonskim jezikom? Ili ona koja smatra MPC kao najstarija crkva ovde jos od vremena apostola Pavla? Ili ona intelegencija koja smatra da su Delcev, Gruev, Tatrcev, Miladinovi, Prlicevi...i cela plejada "velikobugarskih sovinista" bili makedonci poput njih?

Takva Intelegencija ili uopste nije intelegentna ili radi za druge drzavne sluzbe, recimo srpsku i mi normalno boricemo se sa njom. Ili dopustimo da nevino veruje u komunisticku ideologiju i istoriju, shto opet tesko moze da bude intelegencija a ne prost narod.

Lubco Georgievski bar govori istinu i to pravo u lice zato je vama psihijatrijski slucaj. Al budi siguran u VMRO- DPMNE ima mnogo bugarasa nije samo Ljubco bio tamo bugaras. U poslednje vreme DPMNE, rukovodstvo, naklonilo je ka Srbiju i odmah kriza od koje neznam dal ce se izvici...moze...al opet treba da dovedu na celo Gruevskog.))))

Nije problem to shto David i Jovan ispovedaju romejstvo. Problem je ako oni vide nacional-sovinizam samo u makedonce ili bugare,  a ne vide  nacional sovinizam u SPC i kod grka, a to je kako Tasa kaze, zabivanje glave u pesak. A ja neznam kako nojevi u tom polozaju vide nebo. Bitcemo uistinu slobodni kad ispovedamo celu istinu a ne polovicnu. Bitcemo slobodni kad kanone vaze podjednako za svi. Kad DA bude DA i kade NE bude NE! 

Onda i trazite od nas romejstvo. Dok vi zivite sa velikosrpskim idealima mi cemo nasim nesrpskim a velikobugarskim.

 

ps. ja Davida i Jovana cenim i dace Bog da budemo opet zajedno al put kojim su krenuli nije doprineo za resavanje problema. mozda je resenje za njih samih i za onih koji nece da prebivaju u "raskolu" tj.za nekoliko izabranih. Vecina makedonaca sami znate nikad nece u POA dok ona bude pod SPC.

 

А, бре, Туто-Бугарине! Ти увек покушаваш да својим сарказмом и цинизмом прикријеш своју мржњу према Србима, али ти то не успева. Исувише си провидан. А, ако се питаш зашто нас толико мрзиш, одговор је врло прост. Хтео би да ти, и теби слични, поседујете макар мало оних особина због којих су нас волели и дивили нам се велики људи Европе, онда када сте ви били сатерани у мишју рупу. Не припадају чојство и јунаштво само Србима. Има и других слободарских и витешких народа у Европи и свету, али ви то засигурно нисте. И то вас боли више од свега. Отуда ови твоји неуспели покушаји да са висине делиш лекције нама Србима. Размисли мало о томе, пре него што следећи пут напишеш нове небулозе.

За разлику од вас, ми наше непријатеље не мрзимо. Поједине, попут Хрвата и вас Бугара, можемо само да жалимо јер сте у оба светска рата били на погрешној страни. Не само зато што сте били на страни оних сила које су у оба рата доживеле пораз, већ зато што сте (изнад свега) прихватали њихове идеологије. Зато не смеш да се љутиш када ти кажем да си фашиста и нациста. Јер, сви ви великобугарски шовинисти и јесте фашисти/нацисти. Увек били и остали.

А, што се тиче Албанаца, ни они нам нису никада сметали. Пошто историју не познајеш, како сада ја теби да објашњавам да смо са њима морали да улазимо у сукоб јер су они тај сукоб изазивали. Својим злочинима над Србима на Космету, за време Турака и касније. Но, са њима ћемо још да се ћерамо, што, опет, није твој проблем.

А какви су Срби били према својим непријатељима, прочитај из следећег чланка:

 СРБИ КАО РАТНИЦИ

Ми можемо за Србе рећи исто оно што је Хенри Поанкаре говорећи једном приликом о Моралној унији, казао за свој народ. А он је тада рекао: „Француске армије бориле су се увек за неког и за нешто, а не против неког“ (Последње мисли, стр 255). 1912. године Срби су знали да се боре за једну националну потребу, и ту потребу, која беше [од] животне важности, они су добро осећали и потпуно разумевали. “...Сваки сељак знао је, уосталом“, – пише Е. Денис, који нас познаје боље од гд. Ле Бона – „да су његови непосредни интереси у питању: ако се не сруши баријера иза које се чује позив мора, он ће се морати покорити условима које ће му диктирати аустријски цариник, он ће бити експлоатисан мађарским Јеврејином или пограничним ветеринаром, његове ће се шљиве убуђати и његово жито остаће непродато“ („Велика Србија“, бр. 236). Обавештени, поред тога, о неупоредљиво несносном стању своје још неослобођене браће у старим земљама својих предака, они су увиђали: да је час био куцнуо за њих да се у тој борби, за ону потребу и за ову браћу, ангажују. На тај начин, и онако исто као Французи, према Поенкареу, они су се борили за нешто и за неког.

Доиста, Турчин беше наш вековни непријатељ. Овај Турчин као господар хрђав је, охол и немилостив. Али о њему као таквом ми смо само слушали. Ми, осветници својих предака, нисмо осетили његова зла, ни њихову охолост, ни његову суровост. Побеђен, ми смо се о томе уверили, он није ни осветољубив ни одвратан; напротив, он је благ, лојалан, мек, добар. Кад смо као победиоци пролазили кроз освојене земље и вароши наших предака, ми се врло добро сећамо: првим утисцима узнемирени ови наши непријатељи, убрзо, посташе присебни,  тихи; а из њихових погледа читасмо тада оно њихово „Кисмет“. Хоџа је и даље певао Алаху, док су верни, скрштених ногу, из својих ниских дућанића резигнирано посматрали: како један нов живот који они не воле, изгони онај њихов лењи, навикнути, једнолики. И зато што су се тако понашали, ми их нисмо мрзели. Сетимо се ту нашег војника и сутрадан по победи. У истим тесним дућанићима он седи, пошто је јуче крваво заузео варош, поред Турчина, који га озбиљно и с чуђењем посматра; нуди му „да запали“ иако не зна ниједну турску реч, „разговара“ с њим, показујући руком колико има деце и колика су она. Далеко од тога да му лице изражава мржњу, презирање или охолост победиоца, оно, напротив, одаје доброћудност и меку душу; он се одмах спријатељио. Јер онако исто као код Француза, према Пеледану, код њега победа рађа великодушност. Колико смо пута били присутни овим „разговорима“ и колико смо пута чули од Турака који су знали да говоре српски, да кажу: „Аферим, на сабљи смо вам отели; на сабљи сте повратили.“ Али мржњу нигде нисмо срели.

А кад смо од победиоца постали побеђени, кад смо клонули од умора, исцрпени, под грозним теретом душевних патњи, пролазили кроз исте оне вароши и села, ми смо опет посматрали ове Турке, а из њихових очију и у њиховим погледима читали смо оно њихово велико „Кисмет“. Како смо их онда могли мрзети? Онакви какве смо их ми упознали, пошто смо их победили, или после нашег пораза, они нису изгледали ни сурови, ни рђави, ни угњетачи, ни осветољубиви, ни подмукли. И зато што нисмо чули њихов шкргут зуба, нити видели њихове мрске погледе, ми их нисмо имали рашта мрзети.

А да ли смо ми народ који мрзи и коме је једини идеал да масакрира треба питати баш њих, ове Турке који су наши вековни непријатељи били. Кад нас они оптужише за зверства? И да ли они истицаху ма кад суровост, наших предака, оних што су од њих набијани на коље, клати, растрзани; и њихову бесомучну, крвожедну, дивљачку освету? Где су ти документи? Где су били ти сведоци до сада? Где су побројани њихови злочини који би били заслужни општег гнушања? Где је најмањи плус изван праведне одбране, којој прибегоше наши преци? Убијаху ли они децу и нејач свога угњетача? Ко је кадгод на то указао? Јесу ли силовали, јесу ли мучили глађу, јесу ли набијали на коље? Јесу ли чинили све оно што је према њима чињено? Нико им то никад није пребацио.

Али нека је ове мржње и било и нека је она тада била и жестока, то је све, можда, било моментално, пролазно. Ко врло мало познаје Србе, тај је морао уочити њихову особину да брзо праштају. Пријатељ српског народа, Швајцарац г. Рајс подвлачио је у више прилика ову њихову особину.

Г. Ле Бон  цитирао је г. Мориса Донаја, који наводи да су већ многи Французи заборавили суровости немачке, „о којима се некад толико говорило: ...у јесен 1914“ (Прве последице рата, стр. 121).

Ах, па то исто ми тражимо, да се верује Србима. Зар они не беху скоро сасвим заборавили Сливницу? Зар је тако било са Брегалницом? Сетимо се ипак Елзаса и Лорена.

Уосталом, међу нама Србима, што се Турака тиче и откако смо их упознали, никад ово питање није било спорно. Постоји готово једнодушна сагласност о томе да их не мрзимо. И ми бисмо, може бити, чинили нешто сасвим излишно, ако би се засада на овоме дуже задржали. Чекају нас, међутим, много замашнија питања у која тако жарко желимо да се упустимо, а одговор на њих, надамо се, обухватиће и све оно, што нас у овом погледу интересује. Ми нисмо мрзели Турке. Потребно је проучавати наше народне песме, да би се о томе стекло једно сигурно уверење, да би се могао изрећи један поуздан суд. Онај ко их је озбиљно проучавао тај се у томе никад није колебао и двоумио. Професор А. Серензен у својој важној расправи о српским народним песмама („Archiv für slavische Philologie”, XVI, 69) карактерише јуначку народну песму и вели: да у њој не влада «страсно узбуђена душа», него «мирно, наивно осећање». «Стога нема мрачне мржње на непријатеља своје вере и народа, али има радости од свег срца, када овај дође у невољу, кад га победе или убију». И то каже један странац из народа који нам је непријатељ. Ми нисмо мрзели Турке. И ми подсећамо, узгред, на једног од наших највећих националистичких писаца, Стевана Сремца, који је у «Ибиш-аги», са пуно симпатија, оцртао њихову душевност. Ми их нисмо мрзели. Било би веома потребно да се баш они о томе питају; они, из свих вароши Старе Србије, којима у одступању 1915. Срби, међу њима многи официри, повераваху своје породице, не могући их водити кроз Албанију и остављајући их са пуним поуздањем да остају код пријатеља; они из Тиране, на пример, којима србски официри 1913. наручиваху специјалне раднике чак из Дебра, ради оправка њихове џамије која беше громом порушена; они, на Солунском фронту, који се, поред многобројних власти што се тамо налажаху, најрадије обраћаху србским властима; и сви они, најзад, са којима су Срби ма кад у додир долазили. А може ли се наћи она вера и она пажња код људи који се мрзе до истребљења и да ли је могуће оно поверење поред смртне мржње? И ми подсећамо на исто одступање 1915. све оне, који беху очевици кад турске жене додаваху хлеб, испод својих вратница, нашим изгладнелим војницима. И ми морамо да се питамо: да ли се ово може чинити једном омрзнутом народу?

Наслеђе је резиме предачког искуства. Ми смо се увек питали, на који је начин могла да ишчезне, да нестане, да се угаси она мржња, ако је постојала? И, удубљујући се у душу наших предака, ми смо, затим, осетили како нам се намеће друго питање: јесу ли они, уопште, и били спосбни да мрзе; је ли, доиста, ова страст ма кад била у инстиктима наше расе и њеним традицијама? Срби који, у данашње време, подносе неупоредиљве патње, имају обичај да кажу: ми смо створени да се мучимо. И мучећи се нечувено они никога не мрзе. Зар је, збиља, немогуће да су њихови преци, у својим мукама, исто тако гледали једну нужност, једну вишу казну или једну дужност, неминовну и несхватиљу, али дужност да трпе до бољих дана? Откуд би, иначе, било могуће да њихови потомци тако брзо, у тако кратком року, измене сасвим природу своје душе, свој карактер? А ако мржња у срцима њихових предака никад није постојала, зар су је могли наследити?

Драгиша Васић

(Из књиге: „Карактер и менталитет једног поколења, Просвета, Београд, 1990.)

А, можда ће ти бити још више јасније зашто су нас ценили и наши непријатељи, када будеш прочитао опроштајну беседу Фридриха Гризендорфа, немачког евангелистичког пастора. Гризендорф је био образован човек, полиглота, учествовао је као духовник у Бурском рату и био потом дворски свештеник. Цар Виљем II га је послао Вилсону да прими 14 тачака његовог програма о самоопредељењу народа.

У својој опроштајној беседи, пред одлазак у пензију, у евенсбуршкој цркви у чијој се парохији за време Другог светског рата налазио логор српских заробљеника, пред својом немачком паством он је Србима посвети ове речи:

 "Наша Отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци и Руси. Можда су имали много бољи материјал, више војске, боље вођство. То је у ствари изразито материјална победа. Ту победу су они однели. Али сада међу нама има један народ који је код нас извојевао другу и много лепшу победу, победу душе, победу срца и поштења, победу мира и хришћанске љубави: ТО СУ СРБИ. Ми смо их раније познавали, неко мало, а неко ни толико. Али смо знали шта смо чинили у њиховој Отаџбини. Убијали смо стотину Срба који су бранили земљу за једног војника нашег који је представљао власт окупатора - насилника. Па не само да смо то чинили ми, него смо благонаклоно гледали како су на Србе пуцали са свих страна: Хрвати и Италијани, и Арнаути и Бугари, и Мађари. А знали смо да се овде међу нама, у заробљеничком логору, налази 5000 официра Срба који су некада били друштвена елита, а сада су личили на живе костуре, малаксале и изнемогле од глади. И ми смо се заиста плашили од освете ових српских мученика. Бојали смо се да ће они по нашој капитулацији радити оно што смо ми њима чинили. Замишљали смо ту трагедију и видели нашу децу како мртва пливају каналима, или се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање људи, пљачку, силовања, рушења и разарања наших домова. Међутим, како је било? Када су пукле заробљеничке жице и кад се 5000 живих српских костура нашло слободно у нашој средини, ти костури су миловали нашу децу. Сад тек разумем зашто је и наш највећи песник Гете учио српски језик. Сад тек схватамо зашто је Бизмарку последња реч на самртној постељи била - СРБИЈА. Та победа је већа и узвишенија од материјалне победе. Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити дамо Срби, однеговани на њиховом Светосављу и јуначким песмама које је наш Гете толико волео. Ова победа ће вековима живети у душама Немаца. Тој победи и Србима који су је однели, желео сам да посветим своју последњу свештеничку проповед."

 Треба ли да те питам, Туто-Бугарине, да ли знаш ко је био Хенрик Ангел и зашто је Србима посветио једну књигу. И то не било коју књигу, већ књигу приповедака, назвавши је ”Српске војничке приче”. Да те не бих оставио у незнању, дајем ти да прочиташ нешто о њему.

Хенрик Аугуст Ангел (1861-1922) био је норвешки пуковник, који је у Србију дошао као страни посматрач за време Балканских ратова. Изложен антисрпској пропаганди Запада и неприпремљен на оно што ће затећи у нашој земљи, мало је рећи да је био изненађен. Слично као и данас, Енглези су хвалили и подржавали Турке, описујући их као храбре војнике, а често су хвалили и Бугаре. Са друге стране, Србе су називали кукавицама и разним другим погрдним именима. Оно што је, међутим, пуковник Ангел по доласку приметио било је сасвим супротно ономе што је до тада слушао. Један мали, скроман и храбар словенски народ борио се за слободу своју и своје земље, смело и без страха. Борећи се против лажи Беча, Будимпеште и Лондона о наводним „зверствима“ која су починили Срби над Турцима, Ангел је записао: „Српски војници, српске власти заслужују највећу хвалу за своје племенито поступање са освојеним деловима земље. /…/ У Кочанима сам видео на стотине мухамеданских и бугарских удовица и њихове деце како сваки дан добијају брашно и гориво. /…/ Дозволите ми и да додам да ни ја ни моји другови никада нисмо видели ниједног пијаног војника, ниједног неучтивог војника, ниједног бруталног војника. Са друге стране, побеђени Турци су се масовно светили невиним цивилима. Док је српска војска напредовала за Турцима од Куманова ка Скопљу, војници су налазили убијене хришћанске сељаке масакриране мучењем на најгрознији начин: очи су им биле ископане тако да су висиле низ образе, удови преломљени и здробљени, жене распаране, деца набијена на кочеве.“

И остали норвешки посматрачи били су задивљени понашањем српске народне војске. Тако је, на пример, доктор Грен једном приликом рекао свом земљаку Ангелу: „Стекао сам најдубље дивљење према српскоме војнику и његовој живој љубави према отаџбини. Никада се не жали, никада се не чује кукање, све трпи са истрајном стрпљивошћу“. А зашто је то тако и која је тајна српског хероизма, открио му је један српски војник: „У дубини нашег народа увек је лежало то: Ми морамо наново освојити слободу коју смо изгубили на Косову“. По повратку у Норвешку, како би забележио све што је видео и доживео, пуковник Хенрик Аугуст Ангел написао је три књиге о херојству српског народа у Србији и Црној Гори: „Кроз Црну Гору на скијама“, „Синови Црних планина“ и „Када се један мали народ бори за живот. Српске војничке приче.“  

Треба ли да те подсећам ко је био Арчибалд Рајс? Да ли си, можда чуо за Шкотланђанку Евелин Хаверфилд? Ево ти мало података и о тој племенитој жени, која је зарад љубави према малом српском народу жртвовала и свој живот.

 Ова дама из племићке породице родила се 1867. године у шкотском месту Инверлох. Школовала се, имала породицу, живела неуобичајено за жене свог доба: уживала у бициклизму, интересовала се за политику, борила за женска права, у бурским ратовима (где јој је муж официр учествовао) волела да буде у ратној зони.

Кад је Велики рат почео, мис Евелинa оснива „Женски корпус хитне помоћи“ и с пажњом слуша вести о храбром српском народу који се јуначки брани од надмоћнијег окупатора. Кад је Србија после првих ратних победа стекла пажњу и поштовање савезника, у нашу земљу долази британска хуманитарна и санитетска мисија на челу са др Елзи Инглис. С њом је била и мис Хаверфилд – тамо Евелин, овде Евелина.

„Тада је у Србији широко харао пегави тифус. Један страни посматрач извештава: ’По шталама на слами и по пољанама леже самртници међу лешевима већ помрлих’. Више од шест месеци раде ове храбре шкотске жене на сузбијању епидемије тифуса. Пет сестара платило је тада главом своју љубав према нашем војнику и сељаку“, писао је о томе др Стеван Инђић у књизи „Бајина Башта и околина до 1941. године“.

Као медицинска сестра на тешком задатку неге рањеника и превијању болесника у рововима, на фронту, у болницама, Евелина Хаверфилд стиче велико поверење српских ратника, а научила је и наш језик. Приликом одступања српске војске 1915. шкотска мисија није могла да остави многе наше рањенике у Крушевцу, па ове хуманитарке на дужности заробљавају Немци. Тек у фебруару 1916. успеле су ове одважне жене да се врате у домовину. Тамо мис Хаверфилд организује акције прикупљања помоћи српском народу, а после ослобођења поново долази у Србију, најпре у Ужице 1919. где ради на оснивању дома за ратну сирочад, а потом у Бајину Башту. Одлучила је, пише Игњић, да свој живот посвети узвишеном, етичком и хуманом задатку. Даје иницијативу да се у вароши крај Дрине оснује сиротињски дом за децу палих ратника, у њему је смештено око стотину малишана.

„Ова изузетна Шкотланђанка ишла је од села до села, по беспућу, киши, снегу, делила помоћ болесним, рањеним војницима тек дошлим с фронта. У народу је постала врло популарна. Убрзо, од великих напора услед тешких услова рада Евелина Хаверфилд се разболела на послу као војник на дужности. Болест је пресекла њен кратки, али садржајни и племенити живот. Сахрањена је у порти бајинобаштанске цркве. На споменику у облику пирамиде уклесане су у мермер речи: „Овде почива тело племените Евелине Хаверфилд, пореклом Шкоткиње, из лозе трећег баронета Абингер. Она је жртвовала свој живот за српски народ, неуморним радом за све време рата, до своје смрти 21. марта 1920. у Бајиној Башти“.

И данас име Евелине Хаверфилд, која је постхумно одликована орденима Светог Саве и Белог орла, с поносом носи бајинобаштански Дом здравља, изграђен 1930. године, као и једна улица у овом месту.

А, шта о вама, Бугарима, мисли Константин Георгиев, нека ти послужи део предговора из (његове) књиге ”Филетизам или проклетство”:

”Од мракот на историското небитие кон крајот на XVIII и почетокот на XIX век со активна помош  на суседните христијански држави во границите на Отоманската империја на Балканскиот Полуостров, се роди една нова нација. Се појави и помина преку задоцнетиот пубертет на својата задоцнета преродба, преку егзалтацијата на своето речиси неправедно ослободување, за да навлезе во водовртежот на социјално движење со првичноста на политичката и народна свест во формирање на еден народ, кој започнува државна изградба.

И се би било во ред, доколку уште на почетокот во најскриените животно значајни структури на тој кревок народен организам не се имаа вгнездено бацилите на една болест, која со своите метастази је парализира секоја област на општествениот и парцијален човечки развој, предизвика недобројни страдања на соседните народи – и тоа првенствено на оние кои го овозможија неговото изникнување; го протурка низ треската на неколку катастрофи, кои се граничеа со самоуништување. За целото тоа време на суштествување како нација и народ, тој не успеа ниту сам, ниту со туѓа помош да направи ништо против неа – за време на сите политички пресврти таа стивнуваше и избувнуваше со двојна сила. Дури ни најрадикалните промени не је прекинаа нејзината приемчивост, а и најгорчливите искушенија не доведоа до нејзина преоценка. Над секој развој и достигнување таа продолжува да врие како гнасна пена, труејќи се и чекајќи поволен момент за да се разгори целосно, да избувне.

Таа жестока болест на Бугарија е шовинизмот. Не патриотизам и родољубие, туку бесан национализам, трансформиран во манија за величие на една земја во тројна, спротивна пропорција на секој нејзин потенцијал, со злоба кон се небугарско со патолошки територијални и национални аспирацији, со чудовишно угнетување на националните малцинства внатре во неа.”

Па ти види, Туто-Бугарине, зашто не лажеш када кажеш да ти није познато чојство и јунаштво.

А што се тиче интелигенције, нисам мислио на те смешне сподобе у Македонији који би се, да могу, назвали и потомцима Букефала, а некмоли Александра Македонског. Нисам мислио на њих, јер су и они мањина у Македонији. Што и ти добро знаш, само се мало правиш луд. Јер ти то иде у прилог. Нормални људи у Македонији, не само Македонци него и остали, са гнушањем су гледали како се центар Скопља претвара у ”античку” лакрдију. Нормални људи у Македонији, почев од честитих сељака, преко поносних занатлија, радничке класе и виспрених интелектуалаца свих фела, нису се примили на ту смешну причу о Античкој Македонији. Са гнушањем су је одбацивали свих ових година. Таквим људима, не можеш да продајеш маглу и да им за Делчева, Санданског, Јордана Пиперку…  говориш да су Бугари. То јест, та прича може да ти прође само у вашем, уском, бугарофилском кругу. Ту можда и задобијеш пажњу, и по коју похвалу.

А, што се тиче, Љупча Георгијевског, није он психијатријски случај због тога што (како ти кажеш) ”бар говори истину право у лице”. Као прво, истину не говори, већ лаже (=фантазира; =лупета…), а као друго, факат је да се лечио на психијатрији, не због мржње према Србима. Но, не бих да више полемишем о болесним људима.

Ниси схватио поенту приче владике Давида јер си, просто речено, ограничен својим национал-шовинизмом. Јер, ти не знаш шта значи бити слободан у Христу. Ти не схваташ шта значе речи Св. Апостола Павла да ”Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу. (Гал. 3, 28). Мржња ти не дозвољава да будеш галеб. Во вјеки вјеков ћеш да останеш у бунару и будеш жаба.

На крају, оно што је код тебе за сваку похвалу, својом последњом реченицом показао си да је и теби јасно да у Македонији живе Македонци (Vecina makedonaca sami znate nikad nece u POA dok ona bude pod SPC.) а не Бугари. Дај Боже да је то је макар мали помак на боље у твом мозгу задојеном мржњом према свему српском и македонском.

пре 8 часа, Талични Том рече

 

Talicni Tom nije mrznja vec ogorcenje i bol izazvanim vasim ponasanjem od 1918g i sad. Ne trebaju nama stranci da bi razumeli vase junastvo. Mi sve na nasa lega osetili. A vi nikako da priznate teror i nepravdu koji ste izvirsili nad makedoncima izmecu dva rata. Kao nisto da se nije desilo..e moji junaci!

Dosta je imam srba prijatelje, znamo da se posvagamo oko istorije, al to neznaci da ja nih mrzim. Tem bre imam u Skoplje neki rogaci koji su u familjarne veze sa Srbima, pa njihova deca su moja unucad. Nije valjda da mrzim i njih.

Al nisam ni duzan da ti dokazujem da ja vama saboleznujem i za Kosovo i za genocit koji je izvrzen nad vama od strane hrvata u1941-45., mada sa hrvatima  smo imali i imamo prisno prijateljstvo.

Mi sa vama imamo problem samo za Makedoniju i to 1918g do danas. i sve bi moglo lako da se resi pravedno, istinito kao braca i susedi. Ali...

I sad jos izmisljate kao mi da smo bili manjina oduvjek u Makedoniji, to Kifa je dokazao, a vi ste vecina koja je tu bila. I jos hocete da smo Romejci?! Stvarno ljepo od vas. Ja sam Davida razumeo, al se ti pravis lud, ili bolje receno galeb, a u stvari si mnogo veca zhaba od mene. Gde su romejci u SPC i u grckoj crkvi? Cast pojedinaca, mozda ih ima, al cela vecina i kod vas i kod grka nisu galebi vec zhabe. I to krekanje nikako ne ni sakrivate al opet samo makedonci- bugari su duzne od zhabe da se pretvore u galebe. Svaka cast na poshtejnje i pravednosti, cojstvu i junastvu? Jl sarkazam ili istina ovo shta pricam iz zabje perspektive?

Zbog vasi izbor strana u oba rata, danas srbija je u ovo stanje. I normalno mi smo nacisti i fasisti. Vi svojih srba poput Lotica-Nedica ukrasavate takvim titulima a kamoli nas bugarasa. Ja sam u njih ugledo kao u zerkalo onih Njemanjici iz srednog veka, neki odblesak. No vidite vi i u njih fasiste, pa pre birate Drazovo rodoljubje ili rodoljubje kominterne. Neka istorija kaze svoju rec ili bolje reci Strasni Sud koje bio fasist, ko anglofil, ko cionist, ko komunjar a koji istinit rodoljub.

I jas sam makedonac, ijako za tebe to je maloshvatlivo, iz cele prici to se vidi, al vama su makedonci samo onih kao tvoja antibugarska Intelegencija. Od kud sad i tebe makedonizam da su Sandanski, Delcev, Jordan Piperkata ono isto shto i tvoja Intelegencija. Mesni patriotizam makedonskih bugara koji su bili uz VMRO nema nikakve veze za danasnim makedonizmom. Nesporazum je bio samo u tome da mi nismo hteli Sofija da nam diktira nacin borbe za oslobogenje Makedonije. 

За нервозне великобугарске шовинисте на форуиму, ево још мало докумената и хладног туширања њихових усијаних глава, кроз историјске факте ко је био већински народ у Македонији у 17. и 18. веку.

Наравно, то није време великобугарске тираније у време Бугарске Егзархије и великобугарске тираније у Два Светска Рата. Но, тиранија, дође и оде, а бугарски фалсификати остају да смрде шовинизмом и нервозом, во вјеки.

1690-те Бискуп Котора, Марин Драго, извештава да је "Скопље насељено Турцима, Србима Грчког Обреда и Католицима".

"Scritture riferite nei congressi - Servia.Vol. I, Fol. 120"

49) Аустријски Цар Леополд проглашава Јована Монастирлију из Битоља Војводом Срба у Аустрији 1691-е године.

Трифуноски, Ф. Ј. "Македонизирање Јужне Србије", Београд, 1995, стр. 24

50) Братан Иванов, Србин из Македонске земље стиже у Москву 1704-е године.(Makedonskie zemli Serbin' Bratan' Ivanov) .

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Year 1704

Kapterev, N.A. "Harakter otnoshenii Rossii k Pravoslavnomu Vostoku v XVI i XVII stoletija" 1914 pp.348

51) Димитрије Петров из Кичева дошавши у Русију 1706 године ради скупљања средстава за изградњу Цркве Св.Димитрија у Кичеву, изјашњава се као полазник из српске земље града Кичева.(Serbskie zemli goroda Karacheva). Долазак је регистриран као" српске земље охридске епархије кичевског града Србина димитрија Петровог":("Serbskie zemli Arhidonskija Eparhi Krachevskogo goroda Serbjanin Dmitrei Petrov".)

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 1706, No. 7

Dobar komentar na sajtu koji uređuju kanonski bugarski sveštenik antiekumenista Božidar Glavev i njegova popadija Desislava:

http://budiveren.com/index.php?option=com_content&view=article&id=1523:makedonskata-avantyura-ili-koi-tika-balgarskata-tzarkva-kam-nov-razkol&catid=96&Itemid=320

Svjatejši patrijarh Neofit i njegovo blaženstvo arhiepiskop Stefan

Редакционен коментар: Апелът на МПЦ идва в момент, когато НАТО се стреми да си осигури излаз на „три морета” като част от военната си програма за противопоставяне на Русия. За целта Македония трябва да бъде приета в Алианса, което до този момент е препятствано от Гърция и България. С промяна на името си Македония ще удовлетвори претенциите на Гърция, а със затопляне на отношенията си с България и особено със сключването това лято на договора за приятелство, добросъседство и сътрудничество между двете страни отпадат всички пречки за нейното членство. Именно в този контекст молбата за признаване на МПЦ от БПЦ се явява повече геополитически обоснована, отколкото църковно-исторически. Въпреки че Сръбската църква е допуснала историческа несправедливост с учредяването през 2002 г. на „Православна Охридска Архиепископия”[7], понастоящем това е единствената канонична църква на македонска земя и следователно признаването на Македонската църква без съгласието на Сръбската би представлявал антиканоничен ход с непредвидими последствия за целия православен свят, който ще отключи множество бъдещи проблеми, както се видя и от анализа в настоящата статия.

Дай Боже Синодът на БПЦ да постъпи мъдро, без да прибързва и без да се поддава на големия политически и обществен натиск, като най-напред обсъди, както е редно, този въпрос с останалите поместни църкви преди да вземе решение, защото както посочи и главният секретар на Св. Синод Мелнишки епископ Герасим: „В Православието всичко се решава съборно. Не може една църква сама да взима каквито и да било такива големи решения”[8]. Въпреки горещото желание на македонските и на българските православни християни за установяване на така въжделеното евхаристийно единство, на този етап ентусиазираните прояви на ура-патриотизъм и криво тълкуване на каноничната традиция са неуместни и подходът ни към разрешаване на проблема трябва да бъде добре обмислен, за да не се създадат предпоставки за нови разколи в православния свят.

пре 11 часа, Kifa рече

За нервозне великобугарске шовинисте на форуиму, ево још мало докумената и хладног туширања њихових усијаних глава, кроз историјске факте ко је био већински народ у Македонији у 17. и 18. веку.

 

Наравно, то није време великобугарске тираније у време Бугарске Егзархије и великобугарске тираније у Два Светска Рата. Но, тиранија, дође и оде, а бугарски фалсификати остају да смрде шовинизмом и нервозом, во вјеки.

 

 

Kifa romejac baca neke "dokaze" i zheli da ubedi neko i u nesto u shta veruju uski srpski nacional-sovinisti. Al to niko na ovom belu svetu ne veruje. Nek zna i POA s kim ima posla.

Brat Kifa ja bi mogo da napunim forum sa suprotnim dokazima i citatima, al je to tako ocevidno, da ne cu ni da pokusam da ti dokazem, nema smisla!  Isti ce da bude rezultat kao tvoje dokaze za Srbe u Makedoniju do Cara Dusana)))). U to poluvreme rezultat je 1000-de na spram 2 tvojih fakata. i to one su bili stative a ne golove. I ovi tvoji 17-18 vek su cisti promasaj, al i da bude istina, pokazi kak ste asimilari nas da postanemo srba?

Ili NE. Bolje mi ti ispricaj kako su kinezi gradili ZID da se odbrane od vas srba?))))) i Koji su to srbi? Srbi tj. vi? Srbi Hrvati? Srbi slovenci? Srbi pobugareni? Ili Srbi Makedonci?))) Koji samoistrebiteljski narod? to je costvo i junastvo is koje hoces perspektive da pogledas...

Al dosta je...necu vise da te zamaram, znam da vas boli

I izvinjavam se ako sam bio malo grub i ne kulturan!

Bugari su crnomorski Srbi. Ko je naselio od Slovena današnju Bugarsku? Srbi. Srbi, to je nastarije ime za sve Slovene. Sveti Jovan Rilski se navodi u stihiri srpskim svetiteljima. Bugarsko turkijsko-tatarsko pleme je pokorilo Srbe i posrbilo se jezikom, ali ne i imenom. Tako je nastala Bugarska. Za crkvenoslovenski pišete o nekakvom starobugarskom jeziku a nas optužujete da smo falsifikatori!? Starobugarski jezik može biti samo tatarski, praturski... Današnji Makedonci su Sloveni i Srbi poreklom. Srba je bilo pod Carigradom, sveta Petka npr. Sigurno ih je još po vama bugaromanima Vizantija posrbila da ne bi bili Bugari! 

Falsifikatori: https://bg.m.wikipedia.org/wiki/Старобългарски_език

Sveta Petka Srpska: https://ru.wikipedia.org/wiki/Параскева_Сербская

Sveti Dimitrije Rostovski za koga kažu svedoci da je pisao žitija svetih ne samo po izvorima i literaturi nego i po nadahnuću Duha Svetoga:

https://ru.wikisource.org/wiki/Жития_святых_по_изложению_свт._Димитрия_Ростовского/Октябрь/14#Житие_преподобной_Параскевы

Святая Параскева^[20] родилась в Сербии, вблизи города Каллиократия, в селении Епиват^[21].

 ^{21 Епиват (Пиват, Турецкий Баядос) — местечко на взморье, между Селимвриею и Константинополем.}