Jump to content

Талични Том

Члан
  • Број садржаја

    350
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Жика in Како решити проблем "неположивог испита" на вишој школи/факултету   
    Драга сестро Лидија, ако си пратила дискусију пажљиво могла си да прочиташ излагање Александра Милојкова. Код његове ћерке (и код многих других њених колега студената) није проблем у незнању, него у иживљавању једне особе која из ко зна ког ралога ради то што ради. Када један студент (Милојкова ћерка) зна готово наизуст целу књигу да преприча на испиту код нормалног професора то би значило једну од највиших оцена. Код дотичне особе то само ствара додатну мржњу, па онда крену додатна питања, па крене мрцварење само да би се нашао разлог да се студент обори. Да не улазимо у дубљу анализу зашто та професорка то ради, који су јој мотиви, али може да се деси да јој у руке (на испиту) допадне нека крхка рањива особа, која долази из провинције, са нагомиалним теретом у души, са породичним проблемима и ко зна чим. И баш такво једно иживљавање, а које се понавља вишеструко, моиже да буде она кап која је прелила чашу па да у новинама, у црној хроници, прочитамо наслов како је једна млада особа трагично завршила свој живот. Свако од нас има једну тачку на којој пуца, питање је само где се налази та тачка. У том контексту можеш да сагледаш мој предлог Александру Милојкову. Ако би он преко својих веза интервенисао да се та професорка обузда, да јој се скрене пажња да престане да ради то што ради, било би то једно велико и богоугодно дело. Јер, овде се не ради о нечијем незнању (незнању студената) веч о нечијем иживљавању (дотичне професорке). Значи, не да помогне ћерки да положи испит јер не зна, већ да јој се омогући да нормално полаже тај испит. Како каже Његош: ”Ал’ тирјанству стати ногом заврат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!”
  2. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from εργασία in Penzioni fondovi u teskim gubicima...   
    Ово изнад (и ово испод) може да напише само једна плиткоумна особа, која не види даље од сопственог носа. У капитализму може и те како да се отима. Отима капиталиста од радника, на један подмукао и перфидан начин. Узми рецимо УСА. Тамо само богати могу да се истински лече. То јест имају довољно новца да покрију трошкове скупих лечења и лекова по приватним болницама. Сиромашни део друштва се лечи онолико колико му се простире губер. Па, имаш ситуацију када се у неком од мегалополиса деси саобраћајна несрећа, неретко се дешава да питају повређене које осигурање имају да би их, сходно полиси коју поседују, однели у одређену болницу за коју њихово осигурање може да сноси трошкове. Ономад смо скупљали новац за лечење једне наше девојчице (из Србије) у УСА. Два милиона долара кошта лек који је њој потребан. Хришћанским пожртвовањем тај новац је скупљен и, Богу хвала, она ће ускоро да одлети у УСА да би се подвргла лечењу. Одговори ми, колико би (процентуално) становника у УСА могло да приушти себи тај исти лек (по цени од 2 милиона долара), уколико би био потребан њиховој деци?
    Неко је у ранијим коментарима споменуо Норвешку и финансијски губитак једног њиховог пензионог фонда узрокован короном. Пошто добро познајем ситуацију у том делу Европе, изнећу ти неколико детаља који ће ти помоћи да мало шире сагледаваш ситуацију на том пољу - државном систему редистрибуције новца са младих на старе. 
    Замисли да неки тамо обичан раднику Норвешкој има бруто плату од 3.000 евра. На ту плату он држави свакога месеца плаћа порез између 27-30%. Отприлике, 700-900 евра. За месечне трошкове му остане око 2.100-2.300 евра. Замисли сада де неки други радник (рецимо лекар) у Норвешкој зарађује бруто неких 10.000 евра месечно. У његовом случају порез неће износити 27-30%, већ између 49-51%. Па тако он држави уплаћује месечно половину свог бруто прихода. Значи, између 4.900-5.100 евра. И замисли да у Норвешкој постоје посебно високи порези на куповину одређене луксузне робе (ауто, цигарете, алкохол...) који грађани беспоговорно плаћају. Па тако један те исти ауто у Шведској кошта 20.000 евра, а у Норвешкој скоро дупло више. Е, то дупло више су порези које држава узима да би могла да финансира годишње издатке на свим нивоима. Па, тако, ако хоћеш у Норвешкој да возиш ауто који у Шведској кошта око 100.000 евра, буди спреман да тај исти ауто у Норвешкој платиш 200.000 евра. ИТД. Имаш таквих примера колико волиш. Чак су Норвежани, недавно, увели и порез на шећер, то јест на све ”слатке” производе, зато што желе код становништва постепено да смање унос шећера, узрочника многих модерних болести, па и неких врста дијабетеса.
    Норвешке власти, нарочито онај део политичара који је наклоњен УСА, на сваких 5-7 година у јавни простор уноси дискусију о томе како би требало сменити пореску политику и увести мање порезе. Шта би то у пракси значило. Па то да би онај радник са почетка приче, а који месечно зарађује 3.000 еура, имао неких 300-400 евра више на рачуну сваког месеца. А онај који зарађује 10.000 евра имао би неких 1.500-2.500 евра више на свом рачуну. Та јавна дискусија о промени пореског система, промени социјално-здравственог система (по узору на УСА) увек наиђе на отпор здраворазумног дела становништва. Значи многи радници не желе те ”додатне” паре на свом рачуну, већ их добровољно поклањају држави. Зашто? Наиме, колико год да је човек сиромашан у Норвешкој (или богат) има право на бесплатно лечење у државним болницама. И какве год да има болести држава сноси трошкове лечења, операција и још пуно, пуно тога што просечан грађанин УСА може само да сања. Оно што се у Норвешкој плаћа је партиципација када чоек посећује лекара опше праксе и специјалисте. И то до суме од 200-250 евра на годишњем нивоу. Ако му се деси да у тку године ту суму пређе, након тога ништа не плаћа до краја календарске године. Све му је бесплатно. Једино што је папрено скупо у Норвешкој је посета стоматолозима. Али, то је посебна прича. 
    Замисли сада да нека девојчица у Норвешкој мора да иде у УСА на лечење и да је за то лечење потребно издвојити два милиона долара. Ако би се испоставило да је тај лек редак и да не постоји у Норвешкој (да здравство у Норвешкој тој девојчици не може да омогући лечење на домаћем терену), ту на сцену ступа социјални систем који би тој девојчици омогућио лечење у УСА без да било ко мора да скупља новац за лечење те девојчице. Држава би покрила све трошкове лечења.
    Норвешка је по свом уређењу - уставна монархија и парламентарна демократија, на челу са краљем и премијером. Земља у којој социјализам влада на делу, не само на речима. У којој се и пензионерима поклања пажња, а пензије им се исплаћују из истих оних фондова као и све остало. Значи, кроз све могуће порезе држава финансира све своје трошкове (па и пензије) на годишњем нивоу. Новац од нафтних фондова неретко инвестира, и дешава им се да им неке од тих инвестиција пропадну. Шта ћеш, и они су само обични људи.
    Сасвим случајно, када су почетком седамдесетих година Норвежани трагали за најбољим социјално-здравственим системом који би имплементирали (применили у пракси) у својој држави, пронашли су да је најбољи, најчовечнији, систем владао у тадашњој СФРЈ. И увели су тај систем (социјално-здравствени...) у својој земљи. Тај систем важи и дан-данас... О томе шта значи (још увек) социјализам у пракси у Скандинавији могла би да се напише макар једна озбиљна студија. Могли би да се обухвате сви аспекти живљења на тим просторима, где би се расправљало и о неким негативним последицама које су временом почеле да нагризају тај систем који је - поновићу по хиљадити пут -  један од најчовечнијих на планети. Али...
    ...Ти си још увек зелен да би човек са тобом водио нормалну дискусију, о било којој теми. Зелени су ти и коментари. И, молим те, заобиђи ме убудуће на овој и било којој другој теми. Макар, док за нијансу не будеш постао зрелији и исто тако зрело будеш коментарисао неке озбиљне теме за које си (бар за сада) тотални аналфабета.
  3. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Sun14861 in Сећање на Кошаре, двадесет година касније   
    КОШАРЕ (3): Смртоносна заседа – очи у очи са ОВК
    У секунди смо се, са даљине од 40 до 50 метара, погледали очи у очи. Већ следећег тренутка подижу пушке, почињем да трчим, чује се пуцњава, погађају ме меци, сећа се Душко Шљиванчанин Аутор: Милан Галовићчетвртак, 11.04.2019. у 19:45 Припадници Војске Југославије на положају На 53. граничном батаљону било је да издржи док не стигну друге јединице ВЈ, пре свега 125. моторизована бригада, која се пробијала ка граници, истовремено водећи борбу против ОВК, избегавајући ударе авијације НАТО-а и прихватајући резервисте.
    Команда Приштинског корпуса на прву линију борбених дејстава шаље старешине, вишецевне бацаче ракета и чету војне полиције.

    Војници у близине карауле „Морина” 8. априла 1999, дан уочи напада (Фото ЕПА/Anja Niedringhaus)
    Али, требало је издржати до њиховог доласка. Мајор Душко Шљиванчанин, командант 53. граничног батаљона, наређује свом заменику мајору Драгутину Димчевском да на Кошарама преузме команду над граничарима, што он чини и својим пожртвовањем консолидује линије одбране.
    Командант 53. граничног батаљона са возачем, војником Мирославом Стојановићем, креће „пинцгауером” према селу Батуша.
    Упадају у заседу и том приликом војник, погођен снајперским хицем, гине, док Шљиванчанин успева да изађе из возила. Окреће се према нападачима који су изашли из заклона, мислећи да нема преживелих.

    Положај ОВК - на вишим тачкама Проклетија и у априлу 1999. је било снега (Фото ЕПА/Anja Niedringhaus)
    – У секунди смо се, са даљине од 40 до 50 метара, погледали очи у очи. Већ следећег тренутка подижу пушке, почињем да трчим, чује се пуцњава, погађају ме меци. У том тренутку уз пут се појављују војни полицајци, нападачи беже – каже Шљиванчанин, који је тада задобио једну прострелну рану и три окрзнућа.
    Пребачен је у болницу у Ђаковици, али се самоиницијативно вратио у јединицу у болничкој пиџами, будући да су му униформу исекли приликом збрињавања рана.

    И француски минобацачи су били уз границу СРЈ (Фото ЕПА/Георги Лицовски)
    – Када сам дошао на командно место, вероватно су помислили да са мном нешто није у реду. Лекар је хтео да ми да инјекцију за смирење – сећа се наш саговорник.
    На истом месту на мину је наишао БОВ и тада су рањени водник Дејан Агочевић, командир карауле „Кошаре” и возач.
    Тог 9. априла рањени су пуковник Синиша Трајковић и потпуковник Томић из команде Приштинског корпуса.

             Напад авијације НАТО-а на границу СРЈ (Фото ЕПА/LOUISA GOULIAMAKI)
    Нападачи су тог првог дана напада заузели вис Раса Кошарес и тешко оштетили зграду карауле, у коју су ушли 10. априла увече.
    Она је на таквом месту да би било сумануто жртвовати људе да освоје тачку са које се не би могли бранити, што важи за још неке локације уз границу.
    Припадници ОВК касније су претрпели губитке у караули, у нашу територију нису продрли дубље од неколико стотина метара.
    Жестоке борбе водиле су се и 10. априла, када је у поподневним сатима стигао Други батаљон 125. моторизоване бригаде. Граничари су тада ушли у састав ове јединице.

    Војска Албаније је нападала положаје ВЈ уз границу (Фото ЕПА/Армандо Бабани)
    Наставили су да се боре до краја рата, а немерљив допринос дали су и они који нису пуцали, као што су лекари и везисти.
    Наш саговорник је првог за одликовање предложио везисту војника Сашу Миловановића, који је у критичним ситуацијама вешто повезивао војнике разбацане по положајима на планинском ратишту.

    Лансирање немачке беспилотне летелице из Македоније у извиђање над Косметом (Фото ЕПА/Георги Лицовски)
    По потписивању Кумановског споразума, ВЈ се повлачила са Космета, а 53. гранични батаљон, на путу према централној Србији, формирао је колону код манастира Високи Дечани.
    – Отишао сам у манастир и запалио 16 свећа за својих 16 војника, припадника јединице којом сам командовао – каже Шљиванчанин.
    Прекаљена класа војника март 1998.

    Повлачење ВЈ са Космета у јуну 1999. године (Фото ЕПА/Anja Niedringhaus)
    Терет борби изнели су младићи на одслужењу војног рока, младићи од 19 или 20 година. Посебно треба истаћи мартовску генерацију, односно класу војника из 1998. године.
    Многи од њих јавили су се у касарне на Космету у тренутку када се разбуктавао сукоб, учествовали су у борбама средином и крајем те године, а када је требало да заврше једногодишње служење војног рока – почела је НАТО агресија.
    Уследила су још три месеца рата, повлачење у централну Србију, па су се кућама вратили тек у јулу и августу 1999. године.
    (КРАЈ)
    http://www.politika.rs/scc/clanak/427206/KOSARE-3-Smrtonosna-zaseda-oci-u-oci-sa-OVK
  4. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Sun14861 in Сећање на Кошаре, двадесет година касније   
    http://www.politika.rs/scc/clanak/427116/KOSARE-2-Rat-na-karauli-je-poceo-30-septembra-1998
    КОШАРЕ (2): Рат на караули је почео 30. септембра 1998.
    До 24. марта 1999. године нисмо предузимали никакве посебне нове мере, јер смо их предузели још 1998. године, објашњава пуковник Душко Шљиванчанин кога је почетак НАТО агресије затекао у Ђаковици Аутор: Милан Галовићсреда, 10.04.2019. у 19:30 Послуга минобацача Војске Југославије код Јуника у марту 1999. (Фото ЕПА/Мома Дабић) Почетком 1998. године долази до ескалације сукоба у јужној покрајини Србије. Насртаји на границу су све жешћи, сукоби добијају обележја ратних окршаја. Војник Ђула Дорни из 74. граничног батаљона Подгоричког корпуса гине 7. маја 1998. године. Он је први граничар који је настрадао у сукобима 1998/99. године.
    – Отприлике у то време карауле „Кошаре” и „Морина” (суседна караула) су блокиране и управо тада се ВЈ први пут ангажује унутар Космета, и то због снабдевања ових караула. Сећам се да је на челу колоне ишло борбено оклопно возило које је путем разгласа, на албанском, упозоравало становништво и припаднике ОВК да не нападају војску – каже пуковник Душко Шљиванчанин, ратни командант 53. граничног батаљона.

    Кријумчарење оружја преко албанско-југословенске границе 1998. године (Фото ЕПА/Loisa Gouliamaki)
    Он је тада био заменик команданта 57. граничног батаљона из Урошевца. Већ 6. јула 1998. године постављен је за команданта 53. граничног батаљона. Ова јединица, са командом у Ђаковици, била је одговорна за границу од тромеђе Србије, Црне Горе и Албаније, преко Ђеравице (2.656 метара надморске висине), Јуничких планина до Паштрика (1.989 метара надморске висине). Укупно 68 километара границе.
    – Већ крајем јула у рејону села Јуник, легла терориста, погинуо је начелник штаба 63. падобранске бригаде потпуковник Горан Остојић – сећа се Шљиванчанин.
    За село Јуник чуло се те године широм света када се амерички изасланик Ричард Холбрук срео и сликао са припадницима ОВК, јасно показујући на чијој су страни САД.

    Петорица војника убијена су у близини албанске границе 30. септембра 1998. (Принтскрин)
    Шљиванчанин каже да је за њега најтежи дан у каријери био 30. септембар 1998. године, када су, у заседи уз граничну линију, у близини карауле „Кошаре” погинула петорица војника, а у рејону карауле „Морина” један подофицир. Тада су погинули војници Владимир Радојичић, Илија Павловић, Миладин Гобељић, Милош Павловић и Мирослав Јоцић, као и заставник Драган Бундало. Тог дана је практично почео рат за војнике на караули „Кошаре”, пола године пре НАТО агресије.
    Током предстојеће зиме војници су били на положајима, у караулу би се враћали само да се окрепе и накратко одморе.
    – До 24. марта 1999. године нисмо предузимали никакве посебне нове мере, јер смо их предузели још 1998. године – објашњава Шљиванчанин, кога је почетак НАТО агресије затекао у Ђаковици.

    Мајор Душко Шљиванчанин и капетан прве класе Александар Грбовић са оружјем заплењеним на граници у августу 1998. (Фото лична архива)
    Првих дана по почетку напада алијансе, на граници је било релативно мирно. Очигледно се очекивало да ће ваздушни удари брзо решити рат. Саговорник „Политике” био је 8. априла у рејону карауле „Кошаре”, разговарао са војницима, а затим се пешке упутио на десетак километара удаљену караулу „Морина”.
    – Осматрајући територију Албаније нисам уочио никакве покрете и није било никаквих индиција да ће већ за десетак сати уследити агресија на рејон карауле „Кошаре”. Негде после поноћи, око један сат, док сам се налазио на командном месту у Ђаковици, известили су ме да артиљерија војске Албаније дејствује по нашим положајима у рејону карауле „Морина”. Одмах смо закључили да је то почетак копнене агресије – каже Шљиванчанин.

    Војска Албаније у нападу на положаје Војске Југославије (Фото ЕПА/Anja Miedringhaus)
    Гранатирање је трајало до раних јутарњих часова. Између пет и шест сати почиње артиљеријски и ваздушни напад на караулу „Кошаре”. Нешто касније почиње пешадијски напад, а у првом ешалону, како се процењује, било је између 800 и 1.000 припадника ОВК.
    – У тренутку напада граничари су се налазили у групама од 15 до 20 војника, примили су први удар, нанели губитке, што је непријатеља поколебало да настави напад, а поред свега су наишли на противпешадијске мине. Данас мислим да смо имали и ратне среће, јер нису знали колико нас у том тренутку заправо мало има – сматра Шљиванчанин.
    Тежак терен, сурова клима
    Кад је реч о бици на Кошарама, треба имати на уму крајње неповољну ситуацију у којој су се нашли припадници ВЈ. Нападачи су се налазили на вишим тачкама, били су бројнији, а авијација НАТО-а имала је потпуну превласт у ваздушном простору.
    Планински рељеф је скоро у потпуности онемогућавао употребу ратне технике са наше стране и отежавао довођење нових снага. Иако је био април, у једном дану су се смењивала годишња доба, падала је киша, било је суснежице, на вишим тачкама и даље је било снега.
    У ЧЕТВРТАК ЧИТАЈТЕ: Смртоносна заседа – очи у очи са ОВК
    Прочитајте и претходни текст из овог серијала:
    КОШАРЕ (1): Јачи од ОВК пешадије и НАТО авијације
  5. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Александар Милојков in Како решити проблем "неположивог испита" на вишој школи/факултету   
    Драга сестро Лидија, ако си пратила дискусију пажљиво могла си да прочиташ излагање Александра Милојкова. Код његове ћерке (и код многих других њених колега студената) није проблем у незнању, него у иживљавању једне особе која из ко зна ког ралога ради то што ради. Када један студент (Милојкова ћерка) зна готово наизуст целу књигу да преприча на испиту код нормалног професора то би значило једну од највиших оцена. Код дотичне особе то само ствара додатну мржњу, па онда крену додатна питања, па крене мрцварење само да би се нашао разлог да се студент обори. Да не улазимо у дубљу анализу зашто та професорка то ради, који су јој мотиви, али може да се деси да јој у руке (на испиту) допадне нека крхка рањива особа, која долази из провинције, са нагомиалним теретом у души, са породичним проблемима и ко зна чим. И баш такво једно иживљавање, а које се понавља вишеструко, моиже да буде она кап која је прелила чашу па да у новинама, у црној хроници, прочитамо наслов како је једна млада особа трагично завршила свој живот. Свако од нас има једну тачку на којој пуца, питање је само где се налази та тачка. У том контексту можеш да сагледаш мој предлог Александру Милојкову. Ако би он преко својих веза интервенисао да се та професорка обузда, да јој се скрене пажња да престане да ради то што ради, било би то једно велико и богоугодно дело. Јер, овде се не ради о нечијем незнању (незнању студената) веч о нечијем иживљавању (дотичне професорке). Значи, не да помогне ћерки да положи испит јер не зна, већ да јој се омогући да нормално полаже тај испит. Како каже Његош: ”Ал’ тирјанству стати ногом заврат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!”
  6. Волим
    Талични Том got a reaction from sanja84 in Како решити проблем "неположивог испита" на вишој школи/факултету   
    Драга Сања, довољно сам израстао и порастао да могу да разлучим како ствари функционишу, и у Србији и у белом свету. Имам и довољно година, не недостаје ми ни животно искуство, а не може да ме наљути ни када ми тепаш (Томо) к’о малом детету, још мање када напишеш за мој коментар (моје мишљење) да је фуј(илити: дно дна). Просто, зато што површно гледаш на неке ствари. Поздрав од Томе за тебе.
  7. Не свиђа ми се
  8. Свиђа ми се
    Талични Том је реаговао/ла на Александар Милојков у Како решити проблем "неположивог испита" на вишој школи/факултету   
    Добро, ово за молитве има смисла. Ево, ја ћу да је помињем и да јој палим свећу за здравље.  Сад, да владикама причам о овоме, то већ не бих, иако их доста лично познајем.
  9. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Александар Милојков in Како решити проблем "неположивог испита" на вишој школи/факултету   
    Драги брате Александре, надам се да нећу бити погрешно схваћен, али мислим да уз мало ангажовања твој/ваш/ћеркин проблем можете решити.
    Прво, распитај се да ли је та професорка крштена, па ако јесте замоли свештенике и јеромонахе (монахе и монахиње, браћу и сестре на овом Форуму) које познајеш да је спомињу у молитвама и на Проскомидији. Да јој се срце смекша и да буде боља према студентима (и према себи самој). Ко зна кроз шта је она у животу пролазила, па сада лечи те своје животне фрустрације на деци.
    Друго, ниси од јуче у Цркви. У Београду (Новом Саду, Загребу...) постоји макар један владика који добро стоји са неким битним људима у Министарству просвете. Пожалиш се њему, испричаш у чему је проблем, замолиш владику да интервенише и мало погура ствар, и у наредном испитном року све буде како треба. 
    Треће нема. То јест, вероватно има, али и ова два предлога су, по мом мишљењу, више него довољна. Поздрав!
  10. Свиђа ми се
    Талични Том је реаговао/ла на Вилер Текс у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    @Талични Том Брате, ја сам врло јасно рекао да је рукоблуд грех. 
    И јасно сам навео ситуације у којима је то зло мање,од неког већег. Рецимо да човек направи превару и закачи полну болест.
    Најбоље је да човек никакав грех не направи, ни рукоблуд ни прељубу то је оно што ја кажем.
    Никога не охрабрујем нити саветујем да чини грех. Нек се моли Богу свако ко упадне у искушење.
  11. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Bokisd in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    На жалост, никако не можете да будете у праву, по питању Светог Јакова Постника. Јер како можете грех гордости да лечите такође гордошћу (мастурбацијом)?. Да поновим: 
    Свети Јаков Постник би и са и без мастурбације пао у грехе у које је пао. Када је Свети Антоније Велики почео да размишља о судовима Божијим, и постављао себи нека непотребна питања, Бог му се јавио и рекао: ”Антоније, пази на себе; јер су то судови Божији и није ти од користи да их разумеш”. Тако и Ви не разумете да су греси у које је Преподобни пао са девојком, затим њено убиство и бацање тела у реку део судова Божијих, које је тешко разумети ако нам читав ум наш и срце није богословствујући. Није поента код Преп. Јакова Постника била у тим гресима. Ђаво га је чекао да се спотакне на једном много већем и опаснијем по душу греху. Ђаво је чекао да Преп. Јаков након тога што је учинио то што је учинио падне у грех очајања (и пао је) који би га неминовно одвео до греха самоубиства (греха хуле на Духа Светог). Е, то је било то на шта је ђаво рачунао, када му је наместио замку у коју је он пао. Да је Преп. Јаков Вас послушао, да је мастурбирао, то би му се и десило. Уместо да се у очајању покајао, он би се у очајању само раскајао и завршио би као Јуда. Зар Вама треба да причам да Јудин највећи грех није био у издајству, већ у томе да је у својој умишљеној гордости помислио како му Господ не би опростио грех издаје?! Да је, којим случајем био мало паметнији, сачекао би да са Крста чује речи Господње: ”Оче, опрости им јер не знају шта раде”. Свети Петар се одрекао Бога, али се горко заплакавши покајао. Зато је касније и био то што је био. Јуда се само раскајао и завршио је како је завршио. Сваки грех, па и грех мастурбације је истовремено и издаја Бога и одрицање од Бога. На нама је да одлучимо хоћемо ли се само раскајати, или пак, покајати за грехе којима (свесно или несвесно) издајемо и одричемо се од Бога.
  12. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Bokisd in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Драги брате, да не испадне да те игноришем и да сам побегао са бојног поља, потрудићу се да одговорим када сам већ ”прозван”.
    Онанија (мастурбација, рукоблуд) је грех, у то буди сигуран, јер је човек створен да живи у заједници. Баш због тога што је човек ”биће заједнице” самосталним ”тандрљањем” (мастурбацијом) чини грех према заједници, те не стоји да када мастурбира ”сам је у греху”. Шта је онанија (мастурбација)? То је једна врста телесног и страсног самозадовољства (самозадовољавања). Када рукоблудничи човек заједници говори да је довољан сам себи, да му заједница (телесно сједињење са женом) није уопште потребна да би задовољио своје страсти. А то је, онда, једна врста себичности и гордости. Исто тако је ђаво отпао од заједнице са Богом. Умислио је да му Бог није потребан, да је он сличан Богу (чак и већи од Бога), те је себе и остатак демона који су му следили (када их  је позвао да га следе у свом гордом паду) искључио из заједнице са Богом. Простије речено, у тренутку када је урадио то што је урадио ђаво се самозадовољавао (на њему својствен начин је онанисао, рукоблудничио), то јест на себи својствен начин исказао је себичност, као што и сваки човек који рукоблудничи исказује себичност када се самозадовољава. Не мисли на друге. Ово једнако важи и за неожењене и за ожењене мушкарце, па и за наше сестре у Христу које такође пате од те страсти. 
    Многи се овде позивају на Јустина Дечанског и Савиначког када говоре о сексуалности, а да се никада нису запитали какав је његов став гледе онаније?! Ево шта о томе каже покојни др владета Јеротић, у својој књизи ”Духовни разговори”:
    Из ових редова - и из свега осталог што се може прочитати код Владете Јеротића - може се закључити да отац Јустин Дечански и Савиначки није био никакав ”поремећени сексуални манијак-црноризац”, већ један монах, како сведочи Јеротић: ”који поседује велико и драгоцено животно и духовно искуство. Убеђени православац, без трунке фанатизма иили ксенофобичности - напротив, широко отворен према искуству и традицији римокатолика и протестантске хришћанске вероисповести, ступајући у отворен и слободан дијалог са представницима свих вероисповести који су посећивали манастир Дечане - само са завршеном богословском школом, отац Јустин, целом својом појавом, заступа целосну правослану теологију”. 
    Да би се боље схватило зашто је отац Јустин је имао један исправан став према људској сексуалности, мора се знати да о. Јустин Савиначки потиче из бројне босанске породице, у којој се знао ред и поредак. Даље, мора се такође знати да је преко 30 година о. Јустин ”службовао” на Косову и Метохији, у осињем гнезду какав је крај око Дечана, где и данас живе (а и тада су живели) ратоборни и по Србе често незгодни Арбанаси. У условима када су албанске жене рађале по неколико деце, често и више од десет, а Српкиње се задовољавале са знатно мањим потомством, нормално је било да ће се о. Јустин бавити и тим делом наше духовности. Није он био нимало мутав, што се да закључити из приложене психолошке анализе о. Јустина коју је сачинио др Владета Јеротић. Знао је он да албанске жене нису смеле да абортирају, док су се послератне Српкиње временом истицале у том до Неба вапијућем греху, па је стога учио све оне који су му долазили у посету по духовни савет да је нормална сексуалност здрава и пожељна. Није му требала висока интелигенција да би схватио да ако ствари наставе да се одвијају у правцу у коме су се одвијале у његово време, у блиској или даљој будућности десиће се (што се и десило) да Албанци буду знатно бројнији на Космету, што ће, кад-тад, неминовно да усложи, погорша, можда и онемогући суживот Срба и Албанаца на том простору. Просто, и он је - иако није мрзео Албанце и иако им је читао молитве за здравље кад год су то тражили од њега (а таквих је било много) - знао да њима човек не може да верује, и да ће они (Арбанаси) неминовно у будућности пожелети Космет само за себе. Што се, напослетку, и десило, јер су се разни греси у Срба множили и множили, никако се нису смањивали.
    Када знамо све ове информације, лакше ће нам бити да схватимо зашто се о. Јустин толико бавио људском сексуалношћу, на један сасвим природан начин, али није никада оправдавао нити један грех. Најмање је оправдавао онанију (рукоблуд).
    Да скратим: нико овде није будала да не зна да је потребно да се мушкарцу дигне кита да би оплодио жену, а да притом и жени успут треба нешто да се дигне, а то нешто није свакако - притисак. Јер, ако се жени данашњице дигне притисак, онда неће ништа вредети ни најјача страствена жеља у мушкарца да је умилостиви не би ли телесно била са њим. Биће добро ако у тим тренуцима избегне женину варјачу, и још понешто.
    Наравоученије: исто онако како је отац Јустин говорио да: ”Љубав све лечи. Тамо где има љубави у породици све цвета, где је нема све вене”... и нама који мислимо да је онанија грех, јасно је да је већини жена потребан мушкарац који је воли, који је према њој нежан, физички крепак и здрав мушкарац да би и оне у присутву таквог мушкарца, исто тако, биле физички и духовно задовољене. Грех онаније (ако се понавља) од мушкарца ствара нездравог и некрепког појединца, који ни на једном пољу не може да задовољи жену. Па чак ни на том телесном.
    Да ли ти је сада, драги брате по оружју, јасније зашто се грех онаније никако (ни у шаљивој форми) не може препоручити хришћанима/хришћанкама као лек за излечење било које духовне, па ни телесне болести. Чак ни у случају да се ради о телесној (=сексуалној) фрустрацији?!
  13. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from nedeljko in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Ако коза лаже, рог не лаже! Оче Зоране, Ви сте написали следеће:
    Није потребно да човек буде посебно интелигентан да би у овом конкретном случају (у Вашем наведеном цитату) донео исправне закључке. Довољно је само да макар једном пажљиво прочита житије Преп. Јакова Постника које сте цитирали, па да види како сте Ви погрешили. Ви тврдите да је Преподобни ставио своју (леву) руку у ватру да је сажеже да не би пао у грех рукоблуда (да не би мастурбирао/онанисао), и то сте чак болдовали и обојили црвеном бојом. Нимало случајно! Тиме сте (погрешно) ставили акценат на мастурбацији и тиме све оне који житије Светог нису прочитали довели сте у заблуду. Јер, у конкретном случају о коме расправљамо, није исто да ли је рука сажежена због рукоблуда (сагрешења са самим собом) или блуда (сагрешења са неком другом особом, женском или мушком, свеједно је). Из приложеног Житија сасвим лепо се види да Свети није ставио руку у ватру да би се спасио од греха рукоблуда, већ се спашавао да не згреши са женом Самарјанком, блудницом коју су му његови мрзитељи (међу њима и ђаво) подметнули не би ли га оскврнули. Чуди ме да је неко са Вашом интелигенцијом то могао уопште да превиди?! Дакле, закључак је врло прост: Ви и Св. Јустин Ћелијски не говорите исто. Нарочито вам се мишљења не подударају гледе непомјаниковог учешћа у паду Преподобног. Свети Јустин сасвим исправно наводи и удео ђавоља у свему томе, Ви, на другој страни, погрешно избацујете ђавола из игре. 
    А, и поред силног покушаја да пронађем где сте Ви то споменули гордост, нисам могао да пронађем да Ви уопште говорите о гордости која је предходила свим потоњим гресима које је начинио Преп. Јаков. Волео бих да ми укажете на тај пост, на те Ваше речи. Нормално, уколико Вам то неће одузети пуно од Вашег драгоценог времена.
    Да сте се са овом тврдњом (болдованом) појавили међу подвижницима који су живели у време када и Преп. Јаков Постник, наглавачке би Вас избацили из својих келија, пећина, пустиње... са сваког места где су се ондашњи Свети подвизавали. Мислили би (оправдано) да сте у прелести и да Вас је сам ђаво послао да их искушавате. 
    Грех је грех, ма о којем да причамо. Свакако да постоји градација грехова, па једни спадају у смртне а други не. Али, сви су грехови смртни (ради се о духовној смрти) ако их не исповедимо и за њих се покајемо. О томе су Вам на овој теми говорили и још неки други људи. А има и један диван текст Архиепископа Јована Шаховскоја о ”Апокалипси ситног греха”. Он у том свом есеју врло лепо и педантно објашњава зашто ситни греси често знају да буду по наше душе гори од великих, смртних грехова. Ево једног интересантног детаља из поменутог есеја, који се може прочитати у целости на следећој адреси.
    https://svetosavlje.org/apokalipsa-sitnog-grijeha/10/
    Написали сте и следеће:
    Значи да је и Преп. Јаков Постник боловао од исте болести чим се и њему десило да, попут наведених манијака, згреши са невином девојком, потом је убије и баци у реку. То јест, следећи Вашу мисао може се закључити да је и Преп. Јаков је (у једном тренутку свог овоземљаског живота) био манијак.
    Само који ред раније написали сте да је мастурбација грех. Поновићу Ваше речи:
    Грех је зло, ма о каквом греху да се ради. То што Ви тврдите супротно, то је само Ваше мишљење о којем можемо разложно да расправљамо до сутра ујутру.
    Мастурбације није, нити може да буде лек, ни у једној дози, још мање у било којој форми. Лек/ови против греха, па и греха гордости, су покајање и подвиг, плус исповест код духовника (Света Тајна Исповести код свештенослужитеља)... У телесној медицини можемо да говоримо о малим дозама отрова које у одређеним ситуацијама могу да излече човека, тачније да допринесу његовом исцелењу. У духовној медицини и најмања доза греха додата на већ постојећи грех може да буде фатална по грешника, да не кажем смртоносна.
    Трудим се да и сада расуђујем здраво. Реагујем на основу прочитаног, а пишем на основу савести и животног искуства. 
  14. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from nedeljko in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Није спорно да морам да се лечим. Имам пуно тога што морам да исправљам. И, за Вашу информацију, имам опитног архипопа који ме усмерава и лечи. Само, питам се добронамерно, имате ли Ви кога да Вас духовно усмерава и лечи?
  15. Свиђа ми се
    Талични Том је реаговао/ла на Frenkii у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Odlicno pitanje. Uvek sam se pitao da li svestenici i episkopi imaju duhovne oce? Smatram da svi treba da imaju sa kim da se posavetuju, misao moze da oprelesti. Pomisao?.
  16. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Frenkii in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Није спорно да морам да се лечим. Имам пуно тога што морам да исправљам. И, за Вашу информацију, имам опитног архипопа који ме усмерава и лечи. Само, питам се добронамерно, имате ли Ви кога да Вас духовно усмерава и лечи?
  17. Свиђа ми се
    Талични Том је реаговао/ла на Плаво Небо у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Nećeš se osvrtati jer nemaš izgovor, ne možeš se opravdati. I sad kao po tvom običaju očekujem da me ispljuješ samo tako. 
  18. Свиђа ми се
    Талични Том је реаговао/ла на Родољуб Лазић у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    То је пародија на твоје коришћење смајлија, ако ниси, а ниси, разумео.
     
  19. Свиђа ми се
    Талични Том је реаговао/ла на Родољуб Лазић у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Има онога ко га усмерава, недостаје му онај ко га лечи.
  20. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Родољуб Лазић in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Ако коза лаже, рог не лаже! Оче Зоране, Ви сте написали следеће:
    Није потребно да човек буде посебно интелигентан да би у овом конкретном случају (у Вашем наведеном цитату) донео исправне закључке. Довољно је само да макар једном пажљиво прочита житије Преп. Јакова Постника које сте цитирали, па да види како сте Ви погрешили. Ви тврдите да је Преподобни ставио своју (леву) руку у ватру да је сажеже да не би пао у грех рукоблуда (да не би мастурбирао/онанисао), и то сте чак болдовали и обојили црвеном бојом. Нимало случајно! Тиме сте (погрешно) ставили акценат на мастурбацији и тиме све оне који житије Светог нису прочитали довели сте у заблуду. Јер, у конкретном случају о коме расправљамо, није исто да ли је рука сажежена због рукоблуда (сагрешења са самим собом) или блуда (сагрешења са неком другом особом, женском или мушком, свеједно је). Из приложеног Житија сасвим лепо се види да Свети није ставио руку у ватру да би се спасио од греха рукоблуда, већ се спашавао да не згреши са женом Самарјанком, блудницом коју су му његови мрзитељи (међу њима и ђаво) подметнули не би ли га оскврнули. Чуди ме да је неко са Вашом интелигенцијом то могао уопште да превиди?! Дакле, закључак је врло прост: Ви и Св. Јустин Ћелијски не говорите исто. Нарочито вам се мишљења не подударају гледе непомјаниковог учешћа у паду Преподобног. Свети Јустин сасвим исправно наводи и удео ђавоља у свему томе, Ви, на другој страни, погрешно избацујете ђавола из игре. 
    А, и поред силног покушаја да пронађем где сте Ви то споменули гордост, нисам могао да пронађем да Ви уопште говорите о гордости која је предходила свим потоњим гресима које је начинио Преп. Јаков. Волео бих да ми укажете на тај пост, на те Ваше речи. Нормално, уколико Вам то неће одузети пуно од Вашег драгоценог времена.
    Да сте се са овом тврдњом (болдованом) појавили међу подвижницима који су живели у време када и Преп. Јаков Постник, наглавачке би Вас избацили из својих келија, пећина, пустиње... са сваког места где су се ондашњи Свети подвизавали. Мислили би (оправдано) да сте у прелести и да Вас је сам ђаво послао да их искушавате. 
    Грех је грех, ма о којем да причамо. Свакако да постоји градација грехова, па једни спадају у смртне а други не. Али, сви су грехови смртни (ради се о духовној смрти) ако их не исповедимо и за њих се покајемо. О томе су Вам на овој теми говорили и још неки други људи. А има и један диван текст Архиепископа Јована Шаховскоја о ”Апокалипси ситног греха”. Он у том свом есеју врло лепо и педантно објашњава зашто ситни греси често знају да буду по наше душе гори од великих, смртних грехова. Ево једног интересантног детаља из поменутог есеја, који се може прочитати у целости на следећој адреси.
    https://svetosavlje.org/apokalipsa-sitnog-grijeha/10/
    Написали сте и следеће:
    Значи да је и Преп. Јаков Постник боловао од исте болести чим се и њему десило да, попут наведених манијака, згреши са невином девојком, потом је убије и баци у реку. То јест, следећи Вашу мисао може се закључити да је и Преп. Јаков је (у једном тренутку свог овоземљаског живота) био манијак.
    Само који ред раније написали сте да је мастурбација грех. Поновићу Ваше речи:
    Грех је зло, ма о каквом греху да се ради. То што Ви тврдите супротно, то је само Ваше мишљење о којем можемо разложно да расправљамо до сутра ујутру.
    Мастурбације није, нити може да буде лек, ни у једној дози, још мање у било којој форми. Лек/ови против греха, па и греха гордости, су покајање и подвиг, плус исповест код духовника (Света Тајна Исповести код свештенослужитеља)... У телесној медицини можемо да говоримо о малим дозама отрова које у одређеним ситуацијама могу да излече човека, тачније да допринесу његовом исцелењу. У духовној медицини и најмања доза греха додата на већ постојећи грех може да буде фатална по грешника, да не кажем смртоносна.
    Трудим се да и сада расуђујем здраво. Реагујем на основу прочитаног, а пишем на основу савести и животног искуства. 
  21. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Плаво Небо in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Ако коза лаже, рог не лаже! Оче Зоране, Ви сте написали следеће:
    Није потребно да човек буде посебно интелигентан да би у овом конкретном случају (у Вашем наведеном цитату) донео исправне закључке. Довољно је само да макар једном пажљиво прочита житије Преп. Јакова Постника које сте цитирали, па да види како сте Ви погрешили. Ви тврдите да је Преподобни ставио своју (леву) руку у ватру да је сажеже да не би пао у грех рукоблуда (да не би мастурбирао/онанисао), и то сте чак болдовали и обојили црвеном бојом. Нимало случајно! Тиме сте (погрешно) ставили акценат на мастурбацији и тиме све оне који житије Светог нису прочитали довели сте у заблуду. Јер, у конкретном случају о коме расправљамо, није исто да ли је рука сажежена због рукоблуда (сагрешења са самим собом) или блуда (сагрешења са неком другом особом, женском или мушком, свеједно је). Из приложеног Житија сасвим лепо се види да Свети није ставио руку у ватру да би се спасио од греха рукоблуда, већ се спашавао да не згреши са женом Самарјанком, блудницом коју су му његови мрзитељи (међу њима и ђаво) подметнули не би ли га оскврнули. Чуди ме да је неко са Вашом интелигенцијом то могао уопште да превиди?! Дакле, закључак је врло прост: Ви и Св. Јустин Ћелијски не говорите исто. Нарочито вам се мишљења не подударају гледе непомјаниковог учешћа у паду Преподобног. Свети Јустин сасвим исправно наводи и удео ђавоља у свему томе, Ви, на другој страни, погрешно избацујете ђавола из игре. 
    А, и поред силног покушаја да пронађем где сте Ви то споменули гордост, нисам могао да пронађем да Ви уопште говорите о гордости која је предходила свим потоњим гресима које је начинио Преп. Јаков. Волео бих да ми укажете на тај пост, на те Ваше речи. Нормално, уколико Вам то неће одузети пуно од Вашег драгоценог времена.
    Да сте се са овом тврдњом (болдованом) појавили међу подвижницима који су живели у време када и Преп. Јаков Постник, наглавачке би Вас избацили из својих келија, пећина, пустиње... са сваког места где су се ондашњи Свети подвизавали. Мислили би (оправдано) да сте у прелести и да Вас је сам ђаво послао да их искушавате. 
    Грех је грех, ма о којем да причамо. Свакако да постоји градација грехова, па једни спадају у смртне а други не. Али, сви су грехови смртни (ради се о духовној смрти) ако их не исповедимо и за њих се покајемо. О томе су Вам на овој теми говорили и још неки други људи. А има и један диван текст Архиепископа Јована Шаховскоја о ”Апокалипси ситног греха”. Он у том свом есеју врло лепо и педантно објашњава зашто ситни греси често знају да буду по наше душе гори од великих, смртних грехова. Ево једног интересантног детаља из поменутог есеја, који се може прочитати у целости на следећој адреси.
    https://svetosavlje.org/apokalipsa-sitnog-grijeha/10/
    Написали сте и следеће:
    Значи да је и Преп. Јаков Постник боловао од исте болести чим се и њему десило да, попут наведених манијака, згреши са невином девојком, потом је убије и баци у реку. То јест, следећи Вашу мисао може се закључити да је и Преп. Јаков је (у једном тренутку свог овоземљаског живота) био манијак.
    Само који ред раније написали сте да је мастурбација грех. Поновићу Ваше речи:
    Грех је зло, ма о каквом греху да се ради. То што Ви тврдите супротно, то је само Ваше мишљење о којем можемо разложно да расправљамо до сутра ујутру.
    Мастурбације није, нити може да буде лек, ни у једној дози, још мање у било којој форми. Лек/ови против греха, па и греха гордости, су покајање и подвиг, плус исповест код духовника (Света Тајна Исповести код свештенослужитеља)... У телесној медицини можемо да говоримо о малим дозама отрова које у одређеним ситуацијама могу да излече човека, тачније да допринесу његовом исцелењу. У духовној медицини и најмања доза греха додата на већ постојећи грех може да буде фатална по грешника, да не кажем смртоносна.
    Трудим се да и сада расуђујем здраво. Реагујем на основу прочитаног, а пишем на основу савести и животног искуства. 
  22. Хахаха
    Талични Том got a reaction from Kafanski amater in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Разумеш ти добро, само се правиш наиван к’о француска собарица.
  23. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Bokisd in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Ко је читао Житије Преподобног Јакова Постника (4/17. март) зна да он своју руку није ставио у ватру да би се сачувао од греха рукоблуда (мастурбације, онаније). Његово житије (Житија Светих за месец март, Преп. Јустин Ћелијски) може се у електронској форми прочитати на следећој страници:
    https://svetosavlje.org/zitija-svetih-4/5/
    Како се десило да велики подвижник начини тако велике грехе објашњено је у Житију. На жалост, из овако исецкане приче не може се схватити, још мање сагледати, контекст његовог пада, као ни величина његовог покајања и потоњег поновног чудотворства, као и његова блажена и мирна (=тиха, спокојна) кончина. 
    Ово је тек глупост невиђена! Преподобни Јустин врло лепо објашњава да је скарадним гресима у које је пао Преп. Јаков Постник претходила гордост, као најцрњи и најсмртоноснији грех, претеча свих потоњих грехова којима смо склони сви ми, у мањој или вишој мери.
    Ево, неколико питања за о. Зорана: Оче Зоране, шта Ви мислите, да ли убица Тијане Јурић не би урадио то што је урадио да је ”помало мастурбирао”? Да ли онај лудак из Пожаревца, који је неколико дана и ноћи играо игрице на свом компјутеру, па онда узео кухињски нож и изашао на улице Београда да - усред досаде - убије првог човека који му наиђе у сусрет (несрећног младића из Чачка), да ли би и он уз мало мастурбације избегао да ”пукне” до те мере да усмрти невиног човека, и да се притом (уз помоћ адвоката) ничега ни не сећа? Да ли би онај млади идиот из Београда, који је пре неколико дана усмртио дете од 12 година и одраслог човека, мужа, оца двоје (или троје) деце, возећи по улицама Ниша ауто брзином од око 180 км/х, да ли би и он успорио да је користио Ваш, на овом форуму ”патентирани лек” (који несебично препоручујете, као што и Мирољуб Петровић исто тако несебично препоручује своје лекове у борби против злоћудних тумора као једине исправне) - мастурбацију/онанију у више чинова/покушаја/наврата?
    Да ли сте, на концу, свесни какву сте глупост пустили у етар (???) када сте написали следеће:
     
  24. Свиђа ми се
    Талични Том је реаговао/ла на Dragi у Академик се одриче Косова   
    Ne možeš da čitaš jer bocka, boli te. Normalno. Jer ako zbog Miloševića moramo da gubimo, zašto ne bismo dobili zbog jednog hitlera, Musolinija i Paveliča?!! Mojih Carića je ubijeno oko pedesetoro u Jasenovcu, a moj rodni kraj sa očeve strane još uvek se po meni Carića Brdo. Ko odgovara za ove moje ubijene Cariće? Gde je ovde demokratska i ljudska ravnopravnost - mi da odgovaramo zbog Miloševića a oni tamo da ne odgovaraju zbog hitlera, Musolinija i Paveliča nego još da budu nagrađeni za ove. Ja to neću da nosim! Sa obzirom da Milošević nije nikakv hitler, i ovo je antisrpska propaganda, upućena protiv svih nas. Neka je Milošević bio idiot i ovo, ono, ali jedan hitler sigurno nije bio. Jedina Miloševića prava krivica je bila da nije hteo da se pokori, sve ostalo bila je onda reakcija nastala na to. Ili zašto smo mi Srbi bili "primitivni, varvarski virus koji treba istrebiti iz Evrope", ovo još pre rata u Hrvatskoj u glavnim austrijskim novinama Kronenzeitung na leto 1991? I znaj da u drugim zapadnim državama nisu bolje pisali o nama. Znači, negde je doneta odluka da mi Srbi budemo dežurni krivac za sve, žrtveni jarac koji se kolje za greh svijuh. I mi Srbi to nismo hteli da budemo. I zato su nas kažnjavali, što nismo hteli da budemo krivi za sve, što nismo hteli da budemo žrtveni jarac da bi oni oprali svoju nepravdu. Ili koliko su narodna pobili Amerikanci samo u Iraku 2003? Cifra se kreće od 70.000 do tri miliona civila - ja u ovakim slučajevima obično biram sredinu, dakle milion i po civila na 30 miliona Iraćana. I ovo samo u Iraku. Za Avganistan, Libiju itd. da ne govorimo. Šta je naša krivica sad toliko veća od njihove da mi moramo da nestanemo? Jedino da priznamo pravo jačega - što mi Srbi ali nećemo. Mi Srbi ne bi bili Srbi ako se ne bi branili jačega, bio Turčin, naci, ili danas Emerik. Tebi je smešno? Okej. Smej se samo. Ili šta misliš da ćeš da dobiješ ako od svega bežiš jer u ništa ne veruješ i u sve sumnjaš? Bez vizije čovek nikad ne uspeva. Samo nestane, kao da ga nikad nije bilo.
    Kosovo nije srpsko jer je danas Albanaca na Kosovu? Ali Albanci ne staju, oni dalje jurišu na Srbiju. Kada Niš neće da bude srpski jer je Albanaca u Nišu (a znaju Albanci da je Niš ustvari albanski Nisa^^)? Kada Beograd neće da bude srpski jer je Albanaca u Beogradu? Ovo je apsurdno? Pogledaj predratni Skoplje koji je bio toliko srpski grad (i planirana srpska prestonica po srpsko-hrvatskom sporazumu 1939, vidi srpska banovina ili Banovina Srbija) da ni Bugari nisu sumnjali u srpsko Skoplje. A šta je Skoplje danas? A sve zato što su neki Srbi došli i rekli: "Skoplje nije naše, tamo je danas Maćedonaca!" A da ovo nisu rekli, danas bi Skoplje bio glavni grad Srbije. Ali sami smo krivi, jer smo odustali, slušali tamo neke nazovi-filozofe koji bi nam govorili da danas ništa nije naše... (a trebali su možda i drugima da govore i ne samo nama).
  25. Свиђа ми се
    Талични Том је реаговао/ла на o. Miroljub у Preminuo raščinjeni episkop Artemije   
    Бог да му души прости!
×
×
  • Креирај ново...