Малопре у групи поставих, а ево и овде мало буквара из онтолошке неопходности пада и греха!
 

«Онај ко не познаје зло, није сасвим чист у срцу, пошто је он просто попут животиње», каже Св. Исаак Сирин[16]. Познавање зла је познавање пада човека. Свако трагање за врлином које превиђа чињеницу пада завршава се или у кривотворењу и изопачењу или у моралној неутралности немуште животиње – а постоје и многи видови «идеалистичког» или «спиритуалног» дивљаштва.

            Препознавање греха је стварна полазна тачка, од које човек почиње да трага за божанском истином о животним решењима и одговорима. «Ми који смо потчињени страстима, вапимо Господу постојано», пише Св. Јован Лествичник, «јер сви они који су слободни од страсти, напредовали су до тог степена од потчињености страстима»[17] Подчињавање јарму страсти не спречава покајање. Напротив, окушање острашћености и чак поробљеност његовој природној пријемчивости, даје човеку прилику да постане свестан трагедије личног отуђења, да постане свестан различитих облика тиранија које су увежбане његовом природном вољом. Када ово истинито знање и проучавање природе у њеној побуни доведе покајању, преображава се у изобилно познање човека, оштроумност која своју праву вредност налази у служењу љубави. Св. Јован Лествичник, поново пише: «Нека се охрабре они који су понижени својим страстима. Јер чак и ако су запали у сваку замку и ухваћени у сваку клопку, када се исцеле постају исцелитељи, просветлитељи, водичи свима, подучавајући свакој врсти болести и сопственим иксуством спасавајући оне који би пали».

http://www.verujem.org/teologija/janaras_greh.htm

пре 13 минута, Vladan3 рече

Па добро будући да нема одговора на питање поставићу и ја један одељак о односу греха, страсти и благодати.

Посланица Јеврејима 6. глава а лепо је да се прочита и 7. и 8. глава.

 

1. Шта ћемо, дакле, рећи? Хоћемо ли остати у гријеху да се благодат умножи? Никако!

2. Ми који умријесмо гријеху, како ћемо још живјети у њему?

3. Или зар не знате да сви који се крстимо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо?

4. Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу.

5. Јер ако постадосмо сједињени са обликом смрти његове, онда ћемо и са васкрсењем,

6. Знајући ово, да се стари наш човјек разапе са Њиме, да би се уништило тијело грјеховно, да више не робујемо гријеху.

7. Јер ко умрије ослободи се од гријеха.

8. Ако ли умријесмо са Христом, вјерујемо да ћемо и живјети са њиме,

9. Знајући да Христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме.

10. Јер што је умро, гријеху је умро једном за свагда; а што живи, Богу живи.

11. Тако и ви сматрајте себе да сте мртви гријеху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем.

12. Да не царује, дакле, гријех у вашему смртном тијелу, да га слушате у похотама његовим;

13. Нити дајите удове своје гријеху за оружје неправде; него предајте себе Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде.

14. Јер гријех неће вама овладати, пошто нисте под законом него под благодаћу.

15. Шта дакле? Хоћемо ли гријешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Никако!

16. Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или гријеха за смрт, или послушности за праведност.

17. Али Богу хвала што бијасте слуге гријеху па послушасте од срца правило науке којој се предадосте;

18. Ослободивши се пак гријеха, постадосте слуге праведности.

19. Као човјек говорим због немоћи вашега тијела. Јер као што давасте уде своје да робују нечистоти и безакоњу за безакоње, тако сада дајте уде своје да служе правди за освећење.

20. Јер када бијасте робови гријеха, слободни бијасте од праведности.

21. Какав, дакле, плод имадосте тада од онога чега се сада стидите? Јер је крај онога смрт.

22. А сад, ослободивши се од гријеха и поставши слуге Божије, имате плод свој на освећење, а крај живот вјечни.

23. Јер је плата за гријех смрт, а дар Божији је живот вјечни у Христу Исусу, Господу нашем.

 

Ово се постиже, а покајање је органски процес, не пуко моралисање зарад Ега и маске! Човек пада и устаје, све нацрта свети Јован Лествичник, нисмо секташи.

"«Онај ко познаје слабост људске природе, сам има искуство силе Божије», каже Св. Максим Исповедник.. Спасење је када се две безграничне магнитуде споје: само се тада збива да «једна дубина зове другу».

            Порука коју Црква доноси, посебно савременом човеку, повређеном и деградираном схватањем Бога као «терористе» јуридичке етике, јесте управо у следећем: она га уверава да оно што Бог заиста тражи од човека није ни индивидуални подвиг нити дела врлине, већ крик поверења и љубави из дубине бездана. Или, можда само један тренутак трезвеног и грчевитог проваљивања кроз затворену и сигурну субјективност наше среће.

            Ова порука стиже из сваког аспекта црквеног живота: то је један стално отворен позив, нада и утеха  за човека који је решио да завири у себе као у какав амбис, у сопствени губитак живота. То је порука која је тако добро сумирана код Достојевског у Злочину и казни, у монологу Мармеладова где он излаже своје мишљење о будућем суду:

«А Христос ће нам рећи: Приђите и ви. Приђите и ви пијанице, приђите и ви слабићи, приђите и ви децо срама!» ... И рећи ће нам: «Ви сте свиње, направљени по слици Звери и са њеним печатом; али ипак дођите». А премудри и они који знају ће рећи: Господе зашто примаш ове људе? А Он ће рећи: Ево зашто примам те људе, о премудри; Ево зашто их примам, о ви који разумете, јер ни један од њих није веровао да је тога достојан. И Он ће ставити руку на нас и ми ћемо пасти пред Њим... и разумећемо све! Тада ћемо све разумети... Господе, нека дође Царство Твоје!»"

пре 11 минута, Vladan3 рече

Хвала ти драги брате Гајићу и за Его и за маску и за секту...

Али... још више ти хвала што сматраш да сам један од најмудријих људи на форуму 

Брате, квискотека ме не занима. 

Победио си, ловор теби и имај мир 

пре 2 часа, Nebojš.a рече

Ali iz čega da ustane ako smatra da to što mu se desilo nije pad.

Сматрам питање сувишним и нехришћанским.