Митрополија црногорско-приморска

[shalom777]

ПОДГОРИЦА/ЦЕТИЊЕ, 13. маја (Светигора прес) – У Подгорици је данас представљена нова монографија из популарне «Светигорине» едиције «Светитељи» «Свети Василије Острошки Чудотворац и исцјелитељ».

Проф. др Слободан Томовић говорио је о есхатолошкој, оностраној димензији књиге. «Због те димензије мислим да ће ова монографија наићи на одзив у душама људи који имају вишак склоности и потребе за духовним животом. Мислим да ће она, својим дејствима и својим учинком, бити повод да се култ Светог Василија још више развије, да се многе нове богомоље подигну у његову част», рекао је он.

Академик Зоран Лакић је истакао значај чињенице да су приређивачи књиге објаснили вријеме и околности у којима је живио Светитељ. «Црна Гора 17. вијека имала је, ма шта ми мислили, причали и писали о њој, деведесет села са укупно 3524 куће и 8027 људи под оружјем, од којих је око 800 са кубурама, док су остали користили сабље, штитове и копља. Сви живе по правилима српске православне вјере, каже Маријан Болица. Ово истичем стога што се данас у неким квазиисторијским студијама жели представити данашња Црна Гора као Црна Гора тога времена», подвукао је академик Лакић.

Ова књига, по ријечима ректора Цетињске богословије протојереја Гојка Перовића, нема амбицију да исцрпи сву тајну острошког чуда, али има намјеру да прикаже актуелност Светог Василија Острошког. «Та актуелност је приказана, технички гледано, кроз чињеницу да, осим што имамо подсјећања на текст житија Светог Василија, имамо историографске осврте, ријечи људи који припадају бранши историје умјетности, савремене књижевне текстове о личности Светог Василија… Највредније су, свакако, свједочанства људи, непоновљива и лична свједочанства о сусрету са Светињом», сматра отац Гојко Перовић

«Када је у питању актуелност Светог Василија у нашем времену, а то је основни мотив издавача да приближи актуелност Светог Василија савременом човјеку, у књизи је о томе много речено – од мудре ријечи књижевника да је једина ријека која узводно тече ријека поклоника која иде к ћивоту Светог Василија Острошког», закључио је он.

На промоцији монографије говорио је и презвитер Предраг Шћепановић, директор Радио-Светигоре.

Луксузна монографија о Светом Василију Острошком појавила се из штампе уочи празника Острошког Чудотворца у тиражу од 100 000 примјерака и може се набавити на свим киосцима по цијени од 4,5 евра.

[shalom777]

ЦЕТИЊЕ, 23. мај 2009 – Јуче, у петак, 22. маја у једној веома гледаној телевизијској емисији историчар др Живко Андријашевић је изнио низ ставова у вези са устројством Православне Цркве у Црној Гори, те осјећамо дужност да реагујемо на неке од  њих.

Наиме, др Андријашевић је о устројству Православне Цркве говорио на један веома анахрон и превазиђен начин, обазирући се на чињеницу да су Православне Епархије у Црној Гори под јурисдикцијом помјесне Српске православне цркве. Епархије Српске православне Цркве, како на територији данашње државе Црне Горе, тако и на територијама Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, од самог свог зачетка непрекидно су дио, најприје Жичке Архиепископије, затим Пећке Патријаршије, а данас и Српске православне цркве, али нису и не могу бити, с обзиром на модерно државно уређење, а нарочито због саме суштине Цркве, као Божанске а не људске установе, под влашћу Републике Србије нити било које од држава на којој постоје и дјелују.

Зачуђује нас да једном професору Универзитета није у потпуности јасна таква уставна категорија одвојености Цркве и уопште вјерских заједница од држава у свим модерним и напредним европским земљама. У црквеном канонском праву, које баштини Православна Црква, а које је, са жаљењем морамо рећи, веома мало познато проф. Андријашевићу, нема говора о томе да се границе држава неизбјежно и обавезно поклапају са подручјима јурисдикција помјесних Православних Цркава. Црква, пак, као универзална установа још мање смије или може бити поистовјећена са било којом нацијом.

Узимајући за правило околности 18. и 19. вијека, вијека националних револуција, које су у извјесној мјери утицале и на устројство појединих помјесних Цркава, г. Андријашевић чини врло грубу грешку анахронизма и превиђања модерних ставова о односима Цркве и државе. Tо ваљда значи да би требало увести и монархију у држави, те обавезно устоличење на државни престо, који би предводио духовни поглавар, државну религију и сл.?

Српска православна црква и сваки њен дио у потпуности поштује уставни поредак земаља у којима врши своју апостолску мисију, што се свакако односи и на Црну Гору. А мисију врши у читавом свијету, укључујући и припаднике других нација, не само српске или црногорске.

Узимајући за примјер протест Преосвећеног Епископа Милешевског Г. Филарета и рекавши да су се поједини државни званичници Србије умијешали у, иначе незапамћен случај, забране уласка Преосвећеног Владике Филарета у Црну Гору, у којој Владика Филарет врши дужност епархијског архијереја на, не малом, простору, и говорећи да су се мијешали у послове Митрополије Црногорско-приморске, проф. Андријашевић је направио и врло грубу материјалну грешку, с обзиром да тај простор, над којим дужност епархијског архијереја врши Епископ Филарет, није под јурисдикцијом Митрополије и Високопреосвећеног Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија.

Надамо се да је то била само грешка, коју г. Андријашевић више неће поновити, јер би се у супротном могло претпоставити да г. Андријашевић жели наметати своје мишљење о унутрашњем устројству Православне Цркве, на шта нема право, нарочито имајући у виду чињеницу да није познато да је активан у животу Православне Цркве. То му ипак не би било први пут, јер је недавно изјавио да држава Црна Гора треба да арбитрира у наводном спору Православне Цркве и друге псеудовјерске организације, која се лажно представља као Православна Црква. Арбитража државе би значила само једно – директно и недозвољено кршење Устава и незапамћено нарушавање унутрашњег канонског поретка Православне Цркве.

С друге стране, слажемо се да Црква сама треба да одлучује о свом устројству, што је такође проф. Андријашевић изнио као своје мишљење, али подсјећамо њега и сву јавност да изјавама, које су узрок ове реакције, заправо нарушавају, Уставом и савременим законодавством (нажалост не и у Црној Гори, у којој још увијек немамо Закон  о Црквама и вјерским заједницама) загарантовану одвојеност Цркве и државе, тј. Цркава и вјерских заједница од државног и уопште грађанског устројства. Ово, наравно, не значи да Црква не треба да поштује законе и институције земаља у којима дјелује.

Дакле, Црква није и не може бити оруђе било које државе, идеологије, нације, расе, културног, или било којег другог социјалног слоја. Она је увијек вјерна својој мисији – саборно Тијело Христово отворено за све вјерне Богу и Његовој животворној Ријечи, организујући се и дјелујући сагласно свом вјековном унутарњем устројству и канонском поретку.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

[shalom777]

ЦЕТИЊЕ, 28 маја (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, поводом празника Вазнесења Господњег, Свету службу Божију у цркви Светог Спаса на Топлој код Херцег-Новог.

«Христово Рођење, Васкрсење и Вазнесење је обасјало Европу и свијет», рекао је Владика у архипастирској бесједи вјерницима. «На том опиту, на тој радости почива Црква Божија, то је оно што јесте Црква Божја. То нас је сабрало око овог великог и светог догађаја. То је оно без чега нема будућности овоме свијету», казао је он.

«Само ако се Европа, у коју ми хоћемо да се интегришемо, врати тој радости коју само Бог даје роду људскоме – само та Европа има смисла. А онда има смисла и наша интеграција о којој данас говоримо. Али, интегрисати се у Европу, која је све више Европа без Бога, Европа против Бога, чији устав избјегава да запише да се она темељи на хришћанским вриједностима, то значи губити свој компас, свој мир духовни, свој смисао, значи одрећи се свега онога на чему је саграђено све што јесмо и што имамо кроз нашу историју», поручио је Митрополит Амфилохије.

«Ако уласком у Европу изгубимо осјећање за живо присуство Божје у свакидашњем животу, у нашим људским дјелима, онда ни сами себи не требамо, онда нам не треба ни Европа. Онда ћемо личити на слијепце који падају у исту јаму», подвукао је он.

«Радујмо се овом великом догађају Светог Вазнесења и припремајмо се да примимо огањ са небеса, огањ који су примили на гори Сионској први Христови ученици, обасјани Његовом вјечном свјетлошћу Оца и Сина и Духа Светога», закључио је Архиепископ цетињски.

У току литургије пререзан је славски колач, а онда су услиједили литија и традиционално бокешко благосиљање крстом.

Светом Литургијом и сабрањем је обиљежена и 300-годишњица од почетка изградње овога Храма (1709) – полагања камена темељца од стране тадашњег Епископа далматинског Саватија (Љубибратића).

Данашњем сабрању присуствовао је предсједник Општине Херцег Нови г. Дејан Мандић са сарадницима.

Приређен је и славски ручак у обновљеној епархијској резиденцији Епископа далматинског Саватија.

[shalom777]

ЦЕТИЊЕ, 25. маја (Светигора прес) – У Подгорици је, поводом нацрта Закона о културним добрима, у организацији Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, одржан Округли сто «Црква, држава и културна добра».

Поздрављајући учесника скупа Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије је рекао да је држава «по самој природи ствари дужна и обавезна да штити културна добра, да их презентује на адекватан начин. Али ту долази до заједничког старања о њима од стране државе и Цркава и вјерских заједница, које су имаоци, власници највећег броја добара културе на нашим просторима».

«Закон о томе мора да буде усаглашен са свим тим сегментима и да њиме буду испоштовани сви они који су учествовали у стварању културе, који се брину о добрима културе и они који су задужени по природи ствари да се о тим добрима старају», нагласио је Владика.

Владика је рекао да је јавна расправа о нацрту закона повод овог округлог стола, захваливши учесницима на одзиву. «Надам се да ће све оно што ви овдје будете казали помоћи Влади и Скупштини да тај закон буде усаглашен са европским искуством тог типа законодавства, да би као такав могао да донесе праве и истинске плодове», закључио је Митрополит Амфилохије.

Примједбе на текст нацрта Закона о културним добрима које је сачинио Правни савјет Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке саопштио је протојереј мр Велибор Џомић, а у стручној расправи учествовали су бројни посленици културе и науке из Црне Горе, Србије и БиХ, као и представници црногорског министарства културе и посланици у Скупштини Црне Горе.

Расправи су присуствовали и у њеном раду учествовали Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и средњезападноамерички и новограчанички Лонгин, амбасадори Србије Зоран Лутовац, Руске Федерације Јаков Герасимов, као и представник Европске комисије за културу Јана Павлич и представници Римокатоличке Цркве у Црној Гори.

Позиву за учешће нијесу се одазвали представници Завода за заштиту споменика културе са Цетиња и из Котора.

С.Ж./Р.В.

[shalom777]

На сајту Митрополије црногорско-приморске, можете гледати WEB TV Митрополије.

www.mitropolija.me

[karadjordje]

Ај дабогда Шалом777,ај нека је лака црна земља 

[shalom777]

Ako može  pojašnjenje?

[karadjordje]

Ада ти знашшта значи ова шифрована порука навахо индијанца који је током велике сеобе народа дошао у Црну Гору 

[shalom777]

Ne znam, iskreno... Potpuno mi je nejasna... može na pp?!

[karadjordje]

Ајде јадан зезам се 

[shalom777]

A ko bi ti znao više... Imaš odgovor, dolje, na temi ''Upoznajmo se...'' 

Vidim tražiš nekoga ko se zanima za sekte, pa rekoh da se javim...

[karadjordje]

Нека си кад си навалио 

[ribar]

Духовна академија у славу и част Светог Јована Владимира у Голубовцима

4. јун 2009 - 15:26

FPRIVATE "TYPE=PICT;ALT=" Синоћ је у препуној сали КИЦ «Зета» у Голубовцима одржана свечана духовна академија посвећена празнику Светог Јована Владимира, зетског краља-мученика. Скуп је благословио и поздравним словом отворио Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије који је подсјетио да је Свети Јован Владимир међу ријетким Светитељима Цркве Божије који се на иконама сликају са главом у рукама.

«Народ који није изњедрио Светитеље је незрео, јер није испунио пуноћу свог историјског живљења», рекао је Владика Амфилохије. «Српски народ је - и то је велики дар - већ од самих почетака свог постојања на овим балканским просторима родио и оставио свете плодове, свете Божје људе који су његово достојанство, његова част, његова слава пред Богом и пред људима. Један од тих првих светих изданака јесте Свете Јован Владимир», казао је он.

Свечану празничну бесједу изговорио је протојереј проф. др Борис Брајовић. «Можда ово што ћу сада рећи многима неће бити мило, али ћу ипак рећи. Енциклопедија црногорског друштва је књига о дубоким и тешким подјелама, о симулакрумима, о свијету другостепених и трећестепених симулација стварности у којима се деформише и исправно и лажно, тако да ништа није онако како изгледа, али и не изгледа као да није ништа. Напротив, изгледа врло опасно и злокобно. Зато је обавеза свих хришћана да могући апокалиптични сценарио у Црној Гори предуприједе заједничким напорима», рекао је он. «У кризи је оно спасоносно, али и оно опасно. Она је одувијек прилика да се ствари виде и промисле на нови начин. Економска и социјална криза је заједничка брига свих нас у Црној Гори. И оних који је производе и оних који је трпе, без обзира на идеолошке и социјалне профилације. Црна Гора не смије да буде бојно поље створено послије референдума, него наша отаџбина», подвукао је отац Борис. «За сваког истинског хришћанина живот није највећа вриједност, јер да је највећа она би вјечно трајала, већ је то заједница с Богом. А ту нема компромиса: или си са Њим, или нијеси. Ми не чекамо боља времена, него се надамо Христу и Његовом другом доласку да нас одведе из ове долине суза. Ако Бог да, тамо да се у добру гледамо», поручио је протојереј Борис Брајовић.

У програму академије су Хор Светог Марка из Подгорице, дјеца са вјеронауке у Зети, дјеца из Музичке школе «Васа Павић» из Подгорице, Српско пјевачко друштво «Светосавац» из Подгорице, хор при подгоричком храму Васкрсења Христовог и плесна група Хора Светог Саве из Подгорице, као и фолклорни ансамбл «Свети Јован Владимир» из Бара.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

[shalom777]

ПОДГОРИЦА, 16. јуна (Светигора прес) – Српско пјевачко друштво «Јединство» из Котора ове године слави 170-ту годишњицу постојања. Тим поводом данас је у Подгорици уприличена конференција за медије, на којој су говорили секретар СПД «Јединство» Драган Ђурчић, диригент хора СПД «Јединство» ђакон Михаило Лазаревић и предједник хора СПД «Јединство» јереј Немања Кривокапић.

Драган Ђурчић подсјетио је на историјски пут овог значајног културног удружења, са традицијом којом се мало која институција у Црној Гори може похвалити. «Друштво је основала група бокешких трговаца Срба 1839. године, али је оно откад постоји било отворено за припаднике свих вјера и нација које живе у Котору. Они су то учинили користећи законске могућености створене након Метерниховог апсолутизма у тадашњој Аустрији. Грађанско удруживање Аустрија је дозвољавала само на плану културе», рекао је он.

SPDJ«У Котору постоји Српски палац на тргу гдје су цркве Светог Луке и Светог Николе, велика зграда у којој је данас музичка школа. Српски палац је саграђен 1838. године као мјесто окупљања Срба. То је било вријеме националног уздизања, националног надахнућа и буђења. Ту је 1839. године настало Српско пјевачко друштво «Јединство», које је само годину дана млађе од панчевачкохг друштва, најстаријег у Аустро-Угарској царевини. Јужно од Саве и Дунава, најстарије је «Јединство», објаснио је он.

«То је било вријеме у којем су Срби и Хрвати заједнички дјеловали кроз славјанофилски корпус, али су Срби имали трговачку превласт у Котору. Зато је друштво – српско. Међутим у првом статуту Друштва пише да његовим чланом може постати сваки поштени и родољубиви грађанин. Појам поштења у статуту је дефинисан са десет Божјих заповијести а родољубље није, него се подразумијевало», нагласио је Ђурчић.

Иако је Друштво било пјевачко, у њему се у условима окупације под Аустријом водила национална политика, нарочито према тадашњој слободној Црној Гори. У тим условима оно је дјеловало у оквиру Буковинске, са сједиштем у Задру, а потом у оквиру Бококоторско-спичанске Православне Епархије чије сједиште је било у Котору. Поред пјевања, Друштво се под Аустријом бавило и свим врстама умјетничког живота. Тако је прва позоришна дружина на територији данашње Црне Горе основана у Котору.

Група појаца при цркви Светог Луке у Котору, који су те 1839. године ушли у прву пјевачку поставу, девет година раније је на Цетињу одговарала на заупокојеној литургију и опелу Митрополиту Петру Првом Петровићу Његошу, потоњем Светом Петру Цетињском. Доказ о томе је пресуда тадашњих аустријских власти грађанима Котора који су без дозволе ишли у Црну Гору. Ослобођени су тек пошто ду доказали да на Цетињу нијесу боравили у обавјештајној, него у чисто духовној мисији. Његови чланови су појали и на свим богослужењима у Котору којима је присуствовао Митрополит Петар Други Петровић Његош. «Јединство» је имало свој оркестар и своју тзв. српску грађанску музику. Имало је и соколско друштво, српску радничку задругу, српске фондационе школе итд.

Име «Јединство» је последица реакције групе људи на неслогу која се појавила међу члановима. Онда су се они на тридесетогодишњицу друштва 1869. заклели у Светога Саву, узели име Српско пјевачко друштво «Јединство» и за крсну славу узели Светога Саву. 1889. године Друштво је поводом педесетогодишњице постојања добило своју химну. На текст протојереја Јована Сундечића, каснијег секретара књаза Николе Петровића, оно је те године у Загребу на ћирилици издало ту композицију. Тада је записано да је «мушке гласове сложио» композитор «Дионизије племенити сан Ђорђо».

Друштво је дјеловало на ширем простору, све до Дубровника, и нарочито у Црној Гори, тј. на Цетињу. 1870. године «Јединство» је уочи Петровдана, на позив књаза Николе, као оду књазу отпјевало Сундечићеву пјесму «Убавој нам Црној Гори» коју је компоновао диригент Антун Шулц. На основу великог књажевог задовољства, Шулц је награђен са 200 дуката, а композиција је постала црногорска химна. Она се, стоји записано у хроници друштва, «пјевала као државна до срећног уједињења». Књаз је потом дао да се штампа збирка пјесама «Србобранке» члана друштва Риста Милића поријеклом из Бајица, на основу које је Јелисавета Поповић, прва Српскиња композитор, објавила читав низ композиција. «Јединство» је пјевало и на крунисању књаза Данила, као и на вјеридби књегиње Зорке и принца Петра Карађорђевића.

Распадом Аустро-Угарске монархије и стварањем Краљевине СХС наступило је тзв. златно доба у развоју друштва, а након 1945. године «Јединство» је своју активност све до 1994. године свело на појања на богослужењима у которској цркви Светог Николе. 1994. оно је обновило свој рад и отада се враћају сви његови садржаји из времена између првог и другог свјетског рата. Оно данас учествује на бројним смотрама хорског пјевања, не само на простору бивше Југославије него и на ширим европским просторима.

Драган Ђурчић се осврнуо и на данашње честе медијске злоупотребе имена друштва. «Многи злоупотребљавају наше име, јер не желе да кажу српско пјевачко друштво, па га некад зову которско пјевачко друштво и слично. То је за нас злоупотреба која нас подсјећа на период италијанске окупације када је сваки Петар морао бити Пјетро, Јован – Ђовани, свака Мирослава – Паћеглорија, а свака Вјера – Креденца. Ми не волимо кад нам мијењају име. Без обзира колико то некоме било популарно или не, ми ћемо и даље бити Српско пјевачко друштво «Јединство». И пјеваћемо, како каже наш стари слоган, пјесмом срцу – срцем роду», поручио је он.

Централна прослава јубилеја 170 година постојања друштва је планирана за јесен у Котору. Тада ће се у цркви Светог Николе окупити не само чланови друштва веч и бројни братски хорови. Но, обиљежавање јубилеја траје од почетка године серијом концерата и других манифестација. Приређени су концерти у Тивту, Херцег-Новом и Никшићу, а на реду је велики концерт у Подгорици, на Петровдан, 12, јула. «Јединство» ће у августу, у оквиру манифестације «Град – театар» приредити концерт и у Будви, као и на Цетињу и још једном у Херцег-Новом.

Током љета наступаће у Грчкој, на острву Хидра код Атине. Средином септембра серијом концерата представиће се и љубитељима хорског пјевања у Бечу и Братислави. С тих наступа биће објављен њихов нови, трећи по реду компакт-диск. У плану су још и концерти у Дубровнику, Загребу, Љубљани и Марибору. 25. јула у Котору ће у част јубилеја «Јединства» гостовати КУД «Коло» из Београда.

С.Ж./Р.В.

[shalom777]

Fotografije dijela svestenstva Mitropolije crnogorsko-primorske:

http://svetigora.me/Galerije/svestenstvo-mitropolije/