Karma u pravoslavlju

[Violetta Valery]

Ako Crkva priznaje krštenje u sopstvenoj krvi za mučenike, nisu li abortirane bebe mučenici, postradali od bezbožnih ruku? Ne svedoče li one Hrista svojom bogolikošću, jer nemaju ličnih greha?

[slovoA]

On 3.7.2021. at 17:44, lepomir рече

Drugim rečima, da li se greh prenosi odnosno da li neznanje štiti od greha roditelja?

И то твоје питање, и одговори које си добио (које сам само успут погледао), показују само неразумијевање читавог проблема гријеха и морало би ту причу вратити на светоотачко тумачење првородног гријеха (Адамовог) и самог начина како тај гријех наслијеђујемо. Под условом, наравно, да те то питање заиста занима.

Има то све, дакле, растумачено од Светих отаца, и то темељно, али због саме наше пале и грешне природе нам није лако пријемчиво. Још кад ту придодаш и огреховљен дух, односно, саму личност која је узрок и тог првородног и сваког гријеха, то тек постаје озбиљан проблем. Тако нпр. код многих подвижника имаш ту молитву, гдје се обраћају Богу и траже од Њега да им да, прије свега, да познају свој гријех. Али који, ако је већ ријеч о подвижницима и будућим светитељима? Тешко да они нису били свјесни тих многих гријехова који чак и кад не би избили на површину, ту би се појављивали кроз помисли, и само као манифестација далеко озбиљнијег проблема (пада= гријеха).

И да будем конкретан, по том твом питању. Од родитеља можда наслиједиш неке паре, а можда и не наслиједиш, али по питању гријеха ти је Адам већ одредио судбину, као начин постојања од којег не можеш побјећи (пад). А те све манифестације гријеха што притом избију на површину кроз готов чин (крађе нпр.), или помисли (о крађи), то су само манифестације гријеха, али његов коријен и сам гријех се увијек крију у индивидуализму (овде још само треба созерцати Адама, гдје пада с још несвареним плодом познања у устима, као индивидуа која је одлучила да стане насупрот Бога.) И ништа више.

Или ти је Бог објект вјере, а ти једини ту субјект, потпуно несвјестан тог свог гријеха индивидуализма, или из тог индивидуализма излазиш и отвараш се за благодат бића Божијег и живот у Христу и с Христом.