Да ли је Ипостас причасна?

[Milan Nikolic]

Не бих да дајем одговор и објашњења, него желим да чујем мишљења већине, да бисмо видели колико је модерна теологија допринела, овако или онако, нашој вери и њеној постојаности у истини и православљу.

[Bokisd]

Nisam siguran 100% sta ovo pitanje tacno znaci ali ovako na 'slepo',..... Ipostas nije pricasna bilo cemu,.... narocito ako pricamo o trima Ipostasima ili Licnostima u sv.Trojici ili o Ipostasi ili Licnosti Isusa Hrista..... itd...

[w.a.mozart]

Ja bih voleo da čujem koje su egzistencijalne posledice odgovora DA i NE (potanko)

Pitanje verovatno znači da li u sebe možemo primiti ličnost Hrista ili primamo "samo" božanske energije. U čemu je razlika, punoća i ostalo...

[Milan Nikolic]

Било би добро да се јави неко стручан. Читао сам критику модерне теологије личности од, замислите, Дејана Виловског, односно његов превод неког грчког теолога.

Није ми било јасно чему толика саблазан, све док се није десило оно у Украјини када је патријарх Вартоломеј изнео своје виђење теологије, тада сам повезао неке ствари. Чак сам и слутио претходних година, пре Украјинске кризе, да неко може злоупотребити теологију на један нови папоцентричан начин, али нисам могао ни да сањам да ће управо то ускоро да се деси.

Колико сам у заостатку са теолошким знањем видео сам тек када сам читао књигу докторске дисертације владике Иринеја бачког. За то треба једна тотална припрема и позорност. Надам се да ћу да наставим са изучавањем.

[slovoA]

  On 13. 5. 2021. at 17:31, Milan Nikolic рече

Не бих да дајем одговор и објашњења, него желим да чујем мишљења

Expand  

Ја бих то питање рашчланио, биће за сигурно јасније. Чиме се причешћујемо? Или, што је тачније, чега се причешћујемо? Ако се причешћујемо Тијела и Крви, јасно је да је о природи ријеч, а не о личности Христовој. А исто тако је јасно да се сама личност (ипостас) човјека не причешћује личношћу Христа, него се као ипостаси возглављујемо у Њему, у Ипостаси јединородног Сина. Али то није све, наравно. Не причешћујемо се ми природом, него енергијом Божијом. Једино нам је енергија Божија причасна, која ту тварну природу хљеба и вина и претвара у Тијело и Крв, али као метаволију по самом чину приношења наше природе Богу (светотајинском), а не као трансупстанцију и неки изолован магијски чин.

Не знам, колико сам био јасан, али бар сам покушао. Ако се Света Тајна завршава у Чаши, и само примање те магијске трансупстанције више нема никакве везе с нама и енергија Божија нам остаје потпуно страна и непричасна, па се, заправо, причешћујемо својим тијелом.

Све су ти озбиљнија питања, брате, и свако отвара читав низ нових питања. Али дај сад неко мало лакше.

[slovoA]

  On 16. 5. 2021. at 22:20, slovoA рече

Или, што је тачније, чега се причешћујемо?

Expand  

Самог себе морам да исправљам у тој "тачности", али то је пут. Може да стоји и то, чега се причешћујемо, али прави израз би био, чега смо причасници? А онда и оно даље бива јасније. "Ако смо причасници Тијела и Крви, јасно је да је о природи ријеч, а не о личности Христовој."

 

[Milan Nikolic]

Слажем се. Рекао бих да се примећује да код већине нас верних нема довољно свести о важности разликовања суштине и енергије, као и између ипостаси и енергије. Ми људи, као ,,створени" и потпуно другачији од Бога по бићу, по природи, не можемо да се спасимо, ни обожимо, уколико енергије Божије нису различите, нешто друго, у односу на суштину и на Ипостас Божију.

Доста добро је објашњено о томе у поменутој књизи епископа бачког Иринеја. Сматрам да за нас који се интересујемо за теологију, али и за сваког ко тражи спасење, и познање Бога, ово учење о енергији и разликовању јесте егзистенцијално.

[Milan Nikolic]

  On 17. 5. 2021. at 0:15, slovoA рече

"Ако смо причасници Тијела и Крви, јасно је да је о природи ријеч, а не о личности Христовој."

Expand  

Епископ Иринеј каже да су Тело и Крв ,,ризнице нестворених енергија", Божијих енергија, беспочетних и вечних. Овим енергијама се причешћујемо и њени смо причасници. Међутим, треба правилно разумети да су енергије Божије, о којима говоримо, неодвојиве од суштине и Ипостаси Божије, а истовремено и да су суштина и Ипостаси надилазеће и непричасне. Зато је од изузетне важности разликовати ово у Богу, али опет, не на начин да Бог буде сложен и са више Божанстава.

[Milan Nikolic]

  On 4. 8. 2021. at 23:11, slovoA рече

Природа, односно, божанство и није изражено у икономији (сем на Тавору). Али то даље би значило да се ипостас Сина никад није оваплотила, нити нам је ниспослао Духа Светог. Међутим, ми ипостас Сина познајемо управо по тим својствима, као оваплоћеног, васкрслог из мртвих, и вазнесеног на Небеса, а такоће и Духа Светог познајемо по својству Његовог силаска на апостоле и васпостављању Цркве.

Сами ти појмови су ти нејасни, Милане, па тако и разлика између тријадологије и икономије. А то је основа за разликовање ипостаси Свете Тројице.

 

Expand  

Оваплоћење Сина Божијег је највећа тајна, која не може да се дефинише. Када се причешћујемо, ми се не причешћујемо Ипостасју, јер Ипостас је непричасна, него се причешћујемо енергијама Божијим које су уризничене у Телу и Крвљу Христовом. Зато те наводим на читање пригодне књиге о тим најважнијим стварима богословља.

У твојој горњој првој реченици садржано је доста неправилности. О томе бисмо могли подробно да разговарамо узимајући у обзир наводе светих отаца. Мислим да разумем у ком смеру ће нас прича одвести, па те молим да наставимо у овој теми.

[slovoA]

  On 5. 8. 2021. at 10:02, Milan Nikolic рече

Оваплоћење Сина Божијег је највећа тајна, која не може да се дефинише.

Expand  

Ништа тиме ниси рекао. Шта конкретно ту не може да се дефинише? Поново се упушташ у тријадологију и бавио би се природом самог оваплоћења, а не Оваплоћеним Логосом и ипостасју Сина, што је једини могући приступ тој тајни.

Како је, дакле, тајна оваплоћења заиста тајна? али не, у главама и уобразиљи, већ у икономији створеног свијета? За сигурно не тако што је оваплоћење, како кажеш, највећа тајна - та тајна је већ објављена свим народима! Али тиме није исцрпљена и том тајном се тако и бавимо, као тајном Оваплоћенога, а не тајном оваплоћења, као неког магијског чина! Управо је то та разлика, између тријадологије која нам је недоступна, и икономије у којој нам је тај Оваплоћени сасвим доступан. А на који начин нам је доступан, то је питање које си овде на силу угурао и на које сам ти већ одговорио на овој теми.

  On 16. 5. 2021. at 22:20, slovoA рече

Једино нам је енергија Божија причасна, која ту тварну природу хљеба и вина и претвара у Тијело и Крв, али као метаволију по самом чину приношења наше природе Богу (светотајинском), а не као трансупстанцију и неки изолован магијски чин.

Expand  

 

[slovoA]

  On 17. 5. 2021. at 6:27, Milan Nikolic рече

Рекао бих да се примећује да код већине нас верних нема довољно свести о важности разликовања суштине и енергије

Expand  

Управо о томе причам. Разликовање суштине (= божанства), од енергије (= дејства), је то разликовање тријадологије, од икономије. И разликовање онога што не можемо (да познамо божанство), од онога што нам је доступно у икономији, па се тиме и бавимо и стојимо чврсто на земљи учећи кроз икономију да познамо Тројицу, уопште се не бавећи божанством (суштином). А ти упорно инсистираш на томе, на том познању божанства, које је човјеку недоступно.

[Milan Nikolic]

  On 6. 8. 2021. at 19:36, slovoA рече

Ништа тиме ниси рекао. Шта конкретно ту не може да се дефинише? Поново се упушташ у тријадологију и бавио би се природом самог оваплоћења, а не Оваплоћеним Логосом и ипостасју Сина, што је једини могући приступ тој тајни.

Како је, дакле, тајна оваплоћења заиста тајна? али не, у главама и уобразиљи, већ у икономији створеног свијета? За сигурно не тако што је оваплоћење, како кажеш, највећа тајна - та тајна је већ објављена свим народима! Али тиме није исцрпљена и том тајном се тако и бавимо, као тајном Оваплоћенога, а не тајном оваплоћења, као неког магијског чина! Управо је то та разлика, између тријадологије која нам је недоступна, и икономије у којој нам је тај Оваплоћени сасвим доступан. А на који начин нам је доступан, то је питање које си овде на силу угурао и на које сам ти већ одговорио на овој теми.

 

Expand  

Врло је занимљиво колико си се запетљао, али није баш безопасно. Таквим ставовима удаљићеш се од православне теологије.

Наиме, није правилно што раздвајаш ,,тријадологију'' и ,,ипостас Сина'', а мене лажно оптужујеш да се путем тријадологије бавим природом самог оваплоћења.

Даље, твоја панична реакција на ,,суштину'' пренагласила је наше ,,познање ипостаси'', што доводи до истог резултата, до заблуде да се може познати оно што је надилазеће.

Твоја заблуда се данас познаје као ,,фанарско учење о личности'', које путем пренаглашеног ,,познања ипостаси'' уводи појам ,,другости'' као неопходно свођење Ипостаси Оца.

Дакле, ова заблуда доводи до тога да наше ,,познање ипостаси Сина'' условљава ,,познање ипостаси Оца'', које на мистичан начин треба да се пројави у поретку помесних Цркава.

Ово сам ти укратко изнео да знаш у ком оквиру ћемо разговарати и колико су то важне ствари у данашње време. Зато те молим, ако волиш теологију и тражиш спасење, да простудираш ову књигу.