Поставите питања везана за еволуциону биологију

[Sherlock H.]

"Мени се не свиђа" је на потпуно истом нивоу као и ”свети тај и тај каже”. Небитно да ли је упитању твој укус или теолошко уверење. Какви год да су одговори на та питања, то неће променити стварност. Не изводе присталице ТЕ закључке на основу не знам чега, него на основу гомиле емпиријских резултата које све одреда мораш да одбациш, а има их ко зна колико, на десетине хиљада. Мени је заиста жао ако ће то теби да пољуља веру у било шта, али стварност је сурова. Не оставља много могућности за манипулације. Можеш да наставиш да живиш у лажима или да узмеш књиге и учиш. Трећег нема.

Ивице, не бих да се задржавам на општој дискусији и да ти одговарам на једну по једну реченицу из претходне поруке иако би требало, пошто свака од њих тражи одговор...

Једноставно те питам: да ли ти не видиш никакав теолошки проблем у вези са теоријом еволуције? Да ли ти не видиш проблем с тим да је Бог тај који је увео смрт и пропадљивост у свет?

Jasno je da postoji teološki problem,ali isto tako ne možemo negirati hiljade dokaza koji idu u prilog TE.

[Justin Waters]

ТЕ би могла да не нервира верујуће ако би се њена знања тицале човековог развитка од пада па надаље. Тада када је смрт већ ту. То није нешто тешко. А рајско време и библијске слике стварања и односа човека и Бога, па и природе оставимо у домену симбола и слика које нам откривају дубљи унутрашњи однос и не тичу се саме природе.

Овде не би Бог био оптужен за стварање смрти ни од какве теорије. Теорије до које нам је, изгледа, у цивилизацијски актуалном смислу стало. Па сад видећемо .... али веру сигурно нећемо губити нити насилно преумљивати.

Заправо ја бих се држала оног библијског да је Бог затворио врата раја и ставио херувиме да чувају улаз. Самим тим то није доступно научној анализи, нити иједној садашњој свесној спознаји. Нека то остане у оном облику у ком нам је дато, библијским сликама. Јер такво откровење кореспондира са људском душом. КАзује нам оно што нам је најважније: да раја има, да Бог није створио смрт, да је Бог по суштини несазнајан, да је то што човека чини човеком његова слобода образ и подобје Бога живога, да је смрт плата за грех, да је грех одступање од Бога итд итд..... ух много.

ТЕ не би у сваком случају требала да нервира. Снага наше вере треба да је толика да можемо да кажемо да можемо превазићи благодаћу Божијом страст била она проузрокована грехом, или била последица еволуционих процеса. Ако снага вере може да помера брда, дакле супортставља се физичким законима, тада би могла и биолошким. Но ствар је што атеистички еволуционисти сматрају да је оно што ми православни зовемо грехом, у ствари нагонска радња која се угнездила у човеку током еволуционог процеса који је трајао наводно милионе година. Ми не морамо тако да размишљамо тј да усвајамо њихов модел филозофирања. Но евидентно је да постоје неке ствари које се једноставно не могу одбацити. Ето како ће те ми објаснити пример ове "бесмртне" медузе коју је навео аквилио?

http://sr.wikipedia.org/sr/Turritopsis_nutricula.

Како се ова медуза уклапа у модел мисли "смрт је ушла са грехом човека". Како то ова медуза превазилази ову силу смрти која је по томе разрушила читаву васиону покренувши твар на пропадљивост? Ја не умем да дам одговор. Зато сам и ја одлучио да видим има ли икакве шансе да докажем себи да ТЕ није штетна по нашу веру, па било да је усвојим или не усвојим. Јер морамо бити спремни понудити одговоре људима који су задојени модерном науком, а која је на први поглед контрадиктрона са вером, али то уопште није тако. Ако Бог као Господар светова стоји иза еволуционих процеса тада еволуција не може бити контрадикторна вери него она само мора бити правилно протумачена изван атеистичких предрасуда и празнословља.

Кажеш ТЕ би могла да се прихвати у оквиру палог света, да се не дотичемо оног рајског пре адамовског пада. Ово би заиста било тачно ако би онај свет био један, а овај у коме сад обитавамо други ново створени. Али то није тако овај свет наш је онај исти којим је живео Адам. Зато морамо посматрајући мало овај наш свет извући и неке конкретне закључке о он препадовском свету. Ја сам раније имао мисао рецимо како се Адамовим грехом распала до тад уређена васиона. Планете су прсле, комете почеле да фијучу, звезде почеле да расту до угаснућа, тј супернове и црне рупе. Међутим такав сценарио се не види. Кроз посматрање васионе и увид у њену прошлост то се једноставно побија. Дакле требали би другачији модел посматрања васионе и свега створеног.

Треба најпре знати да по православном учењу, за све што је створено постоји физичка и онтолошка смрт. Но онтолошку смрт ће да доживи само човек. Створена материја коју у овом свету знамо као неорганска и органска (животиње и биљке) неће, зато што ће се она обожити заједно са светима. Зато када се говори о онтолошкој смрти говори се у домену човека, па тако за човека физичка смрт је биолошка смрт, прекид виталних функција нашег организма који нас држи живим. Онтолошка смрт то је смрт личности, тј одвајање човека као личности од Бога. То је стање пакла. Која смрт је лошија? Дакако онтолошка јер је вечна. Но да ли је лоша и физичка смрт? Ако посматрамо физичку смрт као нешто лоше, као производ ђавола како су то размишљали гностици, дуалисти и остали разни окултни покрети онда ћемо неупитно доћи мишљења да Бог нема ништа са физичком смрћу, макар и индиректно. Ако је физичка смрт толико страшна, наш највећи непријатељ, онда како ћемо се помирити са мишљу да су будисти толико превазишли страх од физичке смрти да они просто физичку смрт доживљавају као пресвлачење, тј скидање старог одела (тела) и облачење новог одела (тела), тј по њима реинкарнација. Е јесу ли то будисти на већем духовном нивоу од хришћана да су превазишли страх од смрти? Моје је мишљење да физичку смрт хришћанин уопште не мора да сматра лошом, него напротив корисном.

Зашто корисно, па зато што је физичка смрт послужила својој сврси. Постављам овде једну мисао о којој ћемо да расправимо. Зато молим све који желе нека дискутују смирено и са аргументима. Ово не износим као усвојено мишљење него као варијанту да дискутујемо. Ако физичку смрт и пропадљивост овог космоса нама видљивог схватимо како нешто лоше, онда ћемо заиста имати теолошки проблем са ТЕ. Међутим, ако схватимо пропадљивост нама видљивог света као нешто што служи својој сврси, онда не можемо имати теолошки проблем са еволуцијом.

Дакле да ли је Бог могао створити човека да овај не може физички да умре тј да материја не може ни под грехом да упадне у пропадљивост? Могао је!!! Чак при томе да не наруши слободу човекове личности. Зато што слобода није материјалне него духовне природе. С тога личност човекова која је по образу Божијем је тако створена да човек буде биће које ће да бира између добра и зла. Узрастања у Христу, или отпадање од Христа. Е сад да га је створио таквог са нетрулежним телом које по природи не може да падне у трулежност, човек како има слободу избора између добра и зла ако би пао и након позива на покајање како је Адам био позван, остао би вечно заробљен у нетрулежном телу. Тада би човек доспео у стање као сатана јер Бог не би требао да унишити то тело или га свалада смрћу да прекине те муке када би нетрулежност тела била директна последица стварања, чин Божије воље, па би тако прекидање те нетрулежности било супротно Божанској вољи. Замислимо само да блудници, убице, криминалци, опадачи, злобници и остали не могу да умру! Па они би проживљавали пакао, као и они други које они не би могли усмртити, али би онда мучили и малтретирали. Зато физичка смрт дође као прекидач тог зла које влада међу људима да се оно нешири даље. Мени је на ум пала сто пута мисао.. Боже мој шта би било да живим 10000 година, овако грешан већ бих почео негде на 300-тој години да кукам на живот и муку....Зато неке животне ситуације у човеку просто побуде жељу да не живе више, прижељкују физичку смрт...Но прижељкивати физичку смрт наравно здраво је и могуће само ако смо превазишли и онтолошку, тј покајним животом у Христу спремили се за страшни суд...Тада физичка смрта није никако страшна., него се радујемо сусрету Господу са радосним исчекивање: "Маран Ата"

Ми данас можемо да читамо природу и законе у њој много боље него што су то људи могли икаду историји, и ми можемо да уочимо да чак у пропадљивој материји и која пропада и тада њоме влада ред, и сврха. Ако је творевина постала трулежна ради греха, онда откуда сви закони у пропадљивој материји? Зар материја која је пала под налетом греха,не би требала да падне у хаос? Но нема хаоса у свемиру него ред...Као проблем космоса бих зато изразио не смрт него грех. Биолошка смрт, смрт наших органа, је нешто што Бог може да подигне, безусловно као Лазара и Јаирову кћер, као ми што људе дижемо из сна. Но из онтолошке смрти Бог не диже безусловно него само као чин нашег одговора на то хоћемо ли да с покајемо или не. Зато је повратак из онотолошке смрти само један, док из биолошке може бити и више. Опет наводим пример Лазара, Јаирове кћери, и многих других који су доживели васкрсење, и опет ће га доживети. Дакле два пута су умирали. Биолошка смрт не мора да води према томе нигде, а онтолошка води паклу. Грех покреће онтолошку смрт. Зато је апостол рекао: "Да се јавио Христос како би уништио дела ђавола". Е ово је проблем, због кога пати космос, а то је грех, непослушност, одвајање од Бога....Физичка смрт је ту само подметнута како би се испречила ђавољем делу, јер физичка смрт практички сасеца онтолошки суноврат човека, па тако не може да буде ни лоша. Зато у физичкој смрти видим неописиву дубину Божијег промисла, који је предвидио људски пад, и да не би човек вечно патио, кроз физичку смрт омогућио је да са њом умру наши греси да их не би пренели у вечни живот. Треба разумети наравно не дословно да греси умиру са физичком смрћу, јер грех умире нашим покајањем још за живота, али мисао физичке смрти, при томе не знајући шта нас чека иза, управо је подстрекач поред љубави да се кајемо и боримо за вечни живот. Зато је било неопходно да Христос и пострада, јер он није пострадао ради смрти, него ради наших греха, а грех је узрок страдању које је изазвало његову смрт. Зато што је умро, зато је и васкрсао и Васкрсењем је донео победу над смрћу, и физичком и онтолошком.

[Благовесник]

Но ствар је што атеистички еволуционисти сматрају да је оно што ми православни зовемо грехом,

у ствари нагонска радња која се угнездила у човеку током еволуционог процеса

А зашто би то било спорно?  И зашто - ,,то само атеистични еволуционисти сматрају"?

Па ево, сигуран сам да aquilio и Ивица  сматрај да су се ,,нагонске радње угнездиле у човеку током еволуционог процеса", а они су људи теисти и црквени.

Човек у себи носи и тo, што у својој пасторалној посланици Апостол Јаков назива - cваког мами и вуче његова сласт  (али то не назива грехом!), али када  сласт   затрудни, каже, она рађа грех, а потом грех рађа смрт.

Није грех сама та жеља тела или нагон (нагони), дакле,

те ако ћемо по правилу то ни по теисти не треба се сматрати  грехом.

То што они називају нагонима Писмо Божије назива жељама тела и закон тела.

Грех је промашај циља. Грех је остати у природном, или још горе - пасти у неприродно.

Адам није пао у неприродно, али је остао у природном, у оквирима своје тј. створене природе.

Казати и још делом изразити свој одговор као - не, на Божије - да,

био је пад Адамов и прародитељски грех.

[Milan Nikolic]

Решење проблема еволуције лежи у разумевању појма ,времена'. Време је једно кретање материје из небића. У томе кретању, материја пролази кроз остварење слободне воље у виду човека. А човек има такву моћ над материјалном творевином да може целокупну везати са Богом или продужити даље по природи која води у ништавило, односно у губитак постојања, што је последица ишчезавања енергија Божијих из творевине - која не жели сједињење са Богом.

Међутим, и као што сви знамо, Адам је управо направио тај промашај, и уместо да творевину сједини са Богом кроз послушање и у првом плану Оваплоћење Логоса, он је пао у грех. Шта се потом збило?

Очекивало би се да творевина продужи путем у ништавило. Међутим, творевина је спречена од стране Бога да пропадне у ништавилу. Али, како је спречена и како је доведена у садашње постојање? Одговор лежи у разумевању појма ,времена'. Наиме, након преступа Адамовог Творац је променио начин постања творевине, и то у толикој мери да је све почело да постоји по новим законима укључујући и категорију ,времена'.

То значи да је цела творевина прошла кроз почетак палог постојања, а тај почетак палог постојања је садржан у чињеници Великог праска. Такође, то значи да је ,време' почело да постоји другачије, на начин Великог праска.

Подразумева се да логика палог човека не може поднети ништавност појма времена. За човека у палом свету категорије творевине чине се апсолутне. Готово је немогуће поднети да се говори о ништавилу, о небићу, о томе да некада није постојала васиона нити материја.

Али уколико би се позабавили тумачењем ових проблема на догматски начин, који укључује тријадологију и христологију, есхатолошку и јеванђељску свест, онда би се ти проблеми лако решили. Узмимо као прво догматско учење о релативности времена. Рекли бисмо да је први Ајнштајн донео учење о релативности времена, али то је заправо био апостол Петар који у својој посланици под озбиљношћу напомиње о релативности времена. Могли бисмо малко за почетак размишљати о том догматском учењу и помоћу њега приступити тумачењу чињенице пада и еволуције.

[Justin Waters]

Но ствар је што атеистички еволуционисти сматрају да је оно што ми православни зовемо грехом,

у ствари нагонска радња која се угнездила у човеку током еволуционог процеса

А зашто би то било спорно?  И зашто - то само атеистични еволуционисти сматрају.

Па ево, aquilio и Ивица то сматрају, а они су људи теисти и црквени.

Човек у себи носи и оно што у својој пасторалној посланици Апостол Јаков назива - сваког мами и вуче његова сласт, а тек сласт када затрудни, каже, рађа грех, а потом грех рађа смрт.

Није грех сама та сласт, жеља тела или нагон (нагони), дакле,

по правило то ни теисти не сматрају грехом.

Грех је промашај циља. Грех је остати у природном, или још горе - пасти у неприродно.

Адам није пао у неприродно, али је остао у природном, у оквирима своје тј. створене природе.

Казати и још делом изразити свој одговор као - не, на Божије - да,

био је пад Адамов и прародитељски грех.

Нисам дошао дотле. То је клизав терен, и не може се тек тако паушално тврдити да су многе грешне радње у ствари само нагонске, а не радње остварење хтењем, слободном вољом.

Ако су гнев, злопамћење, стомакоугађање, и остале радње само реакције произишле из еволуционих нагона, онда заиста имамо проблем са тим да објаснимо шта је покајање, и за шта је човек крив. Човек не може бити крив само ако промаши циљ. Човек ради на преображену свог бића, и ако он онда испуњава циљ истовремено чинећи "нагонске радње" онда бива као онај који гради кућу на води, па му вода стално сапере бетон и сруши је. Грешне радње имају своју биолошку подлогу, дакле могу се описати нервном и другом активношћу, али жеља за извршењем радње долази од наше личности, а не нагонске потребе. Грех се манифестује кроз тело зато је могуће регистровати последицу греха, али наравно не и сам грех. Грех се види као дело, нео као иманентан ентитет.

[mirjanap]

Милане,

није ти лоше. Оклен ти ово?

[Благовесник]

Нисам дошао дотле. То је клизав терен,  

Није клизав терен...

не може се тек тако паушално тврдити да су многе грешне радње у ствари само нагонске,

а не радње остварење хтењем, слободном вољом.

Ако су гнев, злопамћење, стомакоугађање, и остале радње само реакције произишле из еволуционих нагона, онда заиста имамо проблем са тим да објаснимо шта је покајање...

Немамо проблем...

Нпр. када крмак отме од другог крмка храну, или га отера од сплачина, ту нема греха.

Промашај може да направи само неко ко је словестан, дакле неко ко је ЗАИСТА жив,

како га и Писмо Божије назива - душа жива тј. само човек, стога, грех може учинити.

Апостоли говоре о два закона: закон тела (закон створене природе) и закон духа (закон нестворене природе). Ако човек остане у природном тј. живи по закону тела, остаје у природном тј. у индивидуалности (самоћи), у оквирима своје природе, те тако закон тела за човека постаје закон греха (промашаја).

Закон нестворене природе тј. закон Бога (а то је ништа друго него оно што Кападокијци називају - схесисом у Богу) донео је  оваплоћени Божији Логос и посреди нас ушавши у овај свет и призвавши нас...

Зато Апостоли у посланицама позивају - да Ум Христов имамо!

На другом месту, Апостол Павле још јасније каже - видим закон у телу своме који се противи закону Ума мог (а за Апостоле закон Ума је Ум њихов а то је Христос).

Стога,

где нема овога нема ни греха. То и Христос говори. Каже - Да нисам дошао и говорио не би греха (промашаја!) имали, а сада чусте и видесте те тако грех ваш (промашај ваш) остаје.

Такође, као припрема свима је дат духовни закон тј. оно што је по закону Ума Божијег,

дат сваком човеку кроз душу, чега је доказ и човекова савест. Предавање тог закона дешава се у утроби мајчиној када фетус обасја Логос Божији (о томе видети у Еванђељу од Јована - Он (Христос) је Светлост која обасјава сваког човека који долази у свет.

Ми смо позвани да преобразимо себе и природу не оставши у природном и живећи по закону овога света,

него уздижући се у натприродно тј. Ум Христов задобијајући,

а то отпочиње након ВХОДА тј. уласка, како каже Свети Апостол Петар:

,,Уђите у славу Божију која је у Христу Исусу;

постаните причасници Божије суштине."

[Justin Waters]

Немамо проблем...

Нпр. када крмак отме од другог крмка храну, или га отера од сплачина, ту нема греха.

Промашај може да направи само неко ко је словестан, дакле неко ко је ЗАИСТА жив,

како га и Писмо Божије назива - душа жива тј. само човек, стога, грех може учинити.

Апостоли говоре о два закона, закон створене природе и закон нестворене природе.

Закон нестворене природе тј. Бога, донео оваплоћени Божији Логос  ушавши у овај свет.

И зато Апостоли у посланицама позивају - да Ум Христов имамо.

На другом месту, Апостол Павле још јасније каже - видим закон у телу своме који се противи закону Ума мог (а за Апостоле закон Ума је Ум њихов а то је Христос).

Стога,

где нема овога нема ни греха. То и Христос говори. Каже - Да нисам дошао и говорио не би греха (промашаја!) имали, а сада чусте и видесте те тако грех ваш (промашај ваш) остаје.

Такође, као припрема свима је дат духовни закон тј. оно што је по закону Ума Божијег,

дат сваком човеку кроз душу, чега је доказ и човекова савест. Предавање тог закона дешава се у утроби мајчиној када фетус обасја Логос Божији (о томе видети у Еванђељу од Јована - Он (Христос) је Светлост која обасјава сваког човека који долази у свет.

Ми смо позвани да преобразимо себе и природу не оставши у природном и живећи по закону овога света,

него уздижући се у натприродно тј. Ум Христов задобијајући,

а то отпочиње након ВХОДА тј. уласка, како каже Свети Апостол Петар:

,,Уђите у славу Божију која је у Христу Исусу;

постаните причасници Божије суштине."

Све си ово лепо срочио, и слажем се. Али онда када се неко разгневи, да ли је починио грех? Ако је гнев еволуциони импулс, који је подсећао на куриосзност коју је трбало исказати у борби за територију или за женку, онда то није грех, и због гнева се не би требали исповедати. Требали би га само престати чинити. По томе треба се исповедати и кајати само за оно што је од промашеног циља.

Дакле шта је уопште грех? Није довољно рећи, грех је промашен циљ. Грех је и оно због чега се кајемо. Треба ли зажалити што смо се разгневили, преждерали, злопамтили или некога повредили. Или су то еволуциони процеси само...преко којих можемо овлаш прећи...

[Благовесник]

Када се разгневим наравно да чиним страшан грех,

јер тиме не дозвољавам Христу да у мени усели Мир Свој небески. 

Грех, као што сви знамо, дели са на: грех мислима, грех речима, грех делом и грех пропустом.

Грех може учинити само неко ко је душа жива тј. човек.

И тамо где има знања о натприродном тј. о Божијој вољи, дакле, опет човек.

[Rade-IUS]

Дакле да ли је Бог могао створити човека да овај не може физички да умре тј да материја не може ни под грехом да упадне у пропадљивост? Могао је!!! Чак при томе да не наруши слободу човекове личности. Зато што слобода није материјалне него духовне природе. С тога личност човекова која је по образу Божијем је тако створена да човек буде биће које ће да бира између добра и зла. Узрастања у Христу, или отпадање од Христа. Е сад да га је створио таквог са нетрулежним телом које по природи не може да падне у трулежност, човек како има слободу избора између добра и зла ако би пао и након позива на покајање како је Адам био позван, остао би вечно заробљен у нетрулежном телу. Тада би човек доспео у стање као сатана јер Бог не би требао да унишити то тело или га свалада смрћу да прекине те муке када би нетрулежност тела била директна последица стварања, чин Божије воље, па би тако прекидање те нетрулежности било супротно Божанској вољи. Замислимо само да блудници, убице, криминалци, опадачи, злобници и остали не могу да умру! Па они би проживљавали пакао, као и они други које они не би могли усмртити, али би онда мучили и малтретирали. Зато физичка смрт дође као прекидач тог зла које влада међу људима да се оно нешири даље. Мени је на ум пала сто пута мисао.. Боже мој шта би било да живим 10000 година, овако грешан већ бих почео негде на 300-тој години да кукам на живот и муку....Зато неке животне ситуације у човеку просто побуде жељу да не живе више, прижељкују физичку смрт...Но прижељкивати физичку смрт наравно здраво је и могуће само ако смо превазишли и онтолошку, тј покајним животом у Христу спремили се за страшни суд...Тада физичка смрта није никако страшна., него се радујемо сусрету Господу са радосним исчекивање: "Маран Ата"

Ми данас можемо да читамо природу и законе у њој много боље него што су то људи могли икаду историји, и ми можемо да уочимо да чак у пропадљивој материји и која пропада и тада њоме влада ред, и сврха. Ако је творевина постала трулежна ради греха, онда откуда сви закони у пропадљивој материји? Зар материја која је пала под налетом греха,не би требала да падне у хаос? Но нема хаоса у свемиру него ред...Као проблем космоса бих зато изразио не смрт него грех. Биолошка смрт, смрт наших органа, је нешто што Бог може да подигне, безусловно као Лазара и Јаирову кћер, као ми што људе дижемо из сна. Но из онтолошке смрти Бог не диже безусловно него само као чин нашег одговора на то хоћемо ли да с покајемо или не. Зато је повратак из онотолошке смрти само један, док из биолошке може бити и више. Опет наводим пример Лазара, Јаирове кћери, и многих других који су доживели васкрсење, и опет ће га доживети. Дакле два пута су умирали. Биолошка смрт не мора да води према томе нигде, а онтолошка води паклу. Грех покреће онтолошку смрт. Зато је апостол рекао: "Да се јавио Христос како би уништио дела ђавола". Е ово је проблем, због кога пати космос, а то је грех, непослушност, одвајање од Бога....Физичка смрт је ту само подметнута како би се испречила ђавољем делу, јер физичка смрт практички сасеца онтолошки суноврат човека, па тако не може да буде ни лоша. Зато у физичкој смрти видим неописиву дубину Божијег промисла, који је предвидио људски пад, и да не би човек вечно патио, кроз физичку смрт омогућио је да са њом умру наши греси да их не би пренели у вечни живот. Треба разумети наравно не дословно да греси умиру са физичком смрћу, јер грех умире нашим покајањем још за живота, али мисао физичке смрти, при томе не знајући шта нас чека иза, управо је подстрекач поред љубави да се кајемо и боримо за вечни живот. Зато је било неопходно да Христос и пострада, јер он није пострадао ради смрти, него ради наших греха, а грех је узрок страдању које је изазвало његову смрт. Зато што је умро, зато је и васкрсао и Васкрсењем је донео победу над смрћу, и физичком и онтолошком.

Brate Justinijane ako bi  ti deca izmakla iz ruku i potrcala ka kavezu lavova u zoo vrtu iz svoje bezazlenosti da vide tu lepu zivotinju i i recimo slucajem upala u njega i lav ti zaklao decu na oci a ona bespomocno vristala od uzasnog bola koji joj nanose celjusti lava kidajuci im glavu nogu utrobu...reci mi iz perspektive tebe kao roditelja "korisnost" fizicke smrti tvoje dece??ako je fizicka smrt nesto sto nije tako strasno ...?? Oprosti na grubom primeru..ali mislim da tvoja misao je prihvatljiva  samo na apstraktnom nivou.

Такође, као припрема свима је дат духовни закон тј. оно што је по закону Ума Божијег,

дат сваком човеку кроз душу, чега је доказ и човекова савест. Предавање тог закона дешава се у утроби мајчиној када фетус обасја Логос Божији (о томе видети у Еванђељу од Јована - Он (Христос) је Светлост која обасјава сваког човека који долази у свет.

"Doslovno svaka osobina coveka se moze promeniti kroz promene mozga, a cesto i kroz proste promene hemijske aktivnosti mozga. Mogu se izbrisati secanja, potpuno (i to cak i dugorocna, hemijski, kroz inhibiciju PKC zeta). Mogu se promeniti osnovne karakterne osobine, tako da dobar covek postane zao, da svestenik postane pedofil, da odlican ucenik postane narkoman (i to kroz neverovatno malu leziju u orbitofrontalnom korteksu). Moze se ukloniti razumevanje osnovnih koncepata sveta u kome zivimo (recimo, imas situaciju u kojoj covek nije svestan da jedna polovina sveta uopste postoji).

Ako Logos Boziji predaje  coveku savest Veljo kako je ovo gore moguce  89898989898989

Pogledaj vise na verujem http://forum.verujem.rs/index.php?topic=17645.0

i sta je savest grupa neurona ili glas Boziji u ovom slucaju:

Na primer, uzmimo jedan (stvarni slucaj) ostecenja funkcija za kontrolu impulsa. Dobar, porodican covek dozivi saobracajnu nesrecu, u kojoj glavom snazno lupi o volan. Oporavi se posle nekoliko nedelja, naizgled bez posledica. Tri nedelje kasnije, biva uhapsen za solicitaciju - jurio je prostitutke, placajuci im za seks nekoliko puta dnevno.

Sta se ovde dogadja? Impuls za seksualnu aktivnost nastaje u korenu mozga, u automatskim sistemima duboko ispod svesti, odakle proizvodi motivaciju pomocu dopaminergickog sistema u mozgu. Ta motivacija, medjutim, moze da se znacajno modifikuje pomocu silaznih parametara iz prefrontalnog korteksa. Povreda korteksa je, medjutim, kod ovog coveka unistila tu sposobnost modifikacije, ostavljajuci samo impuls koji vise ne moze da se kontrolise unutar mozga.

89898989898989

Pitanje za tebe veljo sta bi ti meni  rekao da se ja ozenim  imam decu i  zena mi  recimo udari u saobracajci glavom u volan i  poremeti kontrolu seksualne funkcije a ja i ona se obecali jedno drugom  na vernost pred Bogom u crkvi i tobom kao svestenikom  primera radi..kad moja zena usled pomenutog ostecenja pocne da psava sa kolegama na poslu  s kim stigne ...Sta bi ti meni rekao sta je Covek  ko je Bog gde je Bog u ovom slucaju?Gde je savest?glas Boziji ili neuroni??....

mozda delujem sarkasticno ali  na konkretnom primeru savesti sinteza TE& pravoslavlja pokazuje da je to  CONTRADICIO IN ADJECTO kao sto je 1+1=2.za TE savest je manifestacije biologije jedan neuroloski mehanizam koji  je se razvio u toku evolucije.dok je  za nas pravoslavce savest atribut  besmrtne duse refleksija Svetlosti i Glas Logosa u nama od koje zavisi nasa vecna sudbina.Nek se samo ova protivrecnost  razresi  pa idemo dalje.nije sporno sto se mene tice

[DYNABLASTER]

"za TE savest je manifestacije biologije jedan neuroloski mehanizam koji  je se razvio u toku evolucije."

ma molim te lepo kako teorija evolucije to moze da dokaze?! 0409_feel

to ti je isto i sa hi-fijem, neki samo mere i mere i bulje u cifre, a neki koriste i cifre i uho i osecaj, a osecaj takodje ne moze da dokaze nauka, moze grafikon po matematici i fizici itd savrseno izgleda na papiru a da ne zvuci ljudskom uhu- nego je matematicki za robote to dobar zvuk,

i onda sklepas neki zvucnik sa osecajem i ultramegasuper svira, iako po svim pravilima matematickim grafikonskim to ne bi moglo tako dobro da zvuci

[Aquilius Cratus]

@Rade

Jos uvek pravis onu istu prastaru logicku gresku od letos.

Kako moze biti nesto sto je CINJENICNO TACNO dakle ISTINITO i Pravoslavlje biti contradiction in adjecto???????????????????????????????????????????

Dokazi kako je moguce nesto sto je CINJENICNO TACNO biti u bilo kakvoj

suprotnosti sa pravoslavljem!!!!

Dakle ocekujem konkretan dokaz da istinistost odnosno nedvosmislena CINJENICA moze biti u suprotnosti

sa pravoslavljem!!!!

@Djunis i ekipa

Nemoj slucajno da si napisao nesto tipa "A zar bi po tebi dobri Bog, koj je Ljubav uradio to tako i tako" jer cu tako nesto ignorisati.

[Иван]

Dakle ocekujem konkretan dokaz da istinistost odnosno nedvosmislena CINJENICA moze biti u suprotnosti

sa pravoslavljem!!!!

Dakle, dokaze smo ti Rade i ja vec izlozili. Zbog cega bi TE bila u suprotnosti s Pravoslavljem? Evo dva glavna "zato":

1) Bog je uveo smrt u materijalni svet, cak i pre greha,

2) Bog vrsi nasilje nad slobodnom voljom.

Samo ove dve "cinjenice" predstavljaju klip u mnogim tockovima nase vere...

[Aragorn]

Ali šta se to tiče TE. Ništa. Ona se ne bavi time. Ali se bavi čeprkanjem po prirodnim pojavama i vremenu. I donosi svoje zaključke.

A zakljucak je da se, do pojave čoveka, život razvijao milijardu godina uz smrt i umiranje kao nešto sasvim normalno.

E taj zakljucak je prvi i jedan od najvecih problema...

Brale,postojanje smrti je proverljiva cinjenica i sve ukazuje na to da nikad nije postojalo vreme na ovoj planeti,kada nje nije bilo.Dakle,nema nikakvih dokaza u suprotnom smeru.Ocigledno je problem u nasem shvatanju i formulaciji onoga sto se zbilo u vreme postojanja Prvih Ljudi,kao i pre njih.Dakle,nema nikakvih dokaza da je bilo perioda vremena gde nije bilo bioloskog umiranja.

Ista stvar je sa potopom.Ni jedan jedini materijalni dokaz.

Dakle,ono sto mi verujemo ili smo sebe ubedili u nas nacin shvatanja,nije u saglasnosti sa stvarnoscu.

Ako smo pravoslavni,kako volimo za sebe da verujemo,onda necemo zabadati glavu u pesak pred notornim cinjenicama nego otvorenih ociju pogledati istini u oci.

[Цвеле1993]

Питајте еволуционисте о настанку света...

Кад је настао свет?

Planeta ili kosmos?

На основу чега се одређује старост планете, а на основу чега - старост космоса?

Због чега су изумрели диносауруси? Које све постоје теорије?