Упокојио се у Господу митрополит црногорско-приморски Амфилохије

[logdanov]

Није спорно да се за 30 година његовог владичанства променио однос народа према цркви најпре због митрополитовог личног ауторитета. Сад Црногорци имају прилику да покажу да су у њему препознали Христов ауторитет и да ће та промена бити трајна.

[Вукашин]

 

[Primal]

Pomaže Bog. Ne znam da li moj san nešto znači, ali sanjala sam da je pok. Amfilohije dobio Božju blagodat i isti status kao sv Car Lazar, zato što je preminuo a nije izdao Gospoda. U snu sam plakala. Premestite ovu poruku gde treba. Čula sam da treba prijaviti svako čudo, pa evo, da prijavim ja svoj neobičan događaj. Takođe sam imala san u kom snažno zovem ime sv Cara Lazara. 

[Вукашин]

 

пре 31 минута, Primal рече

Pomaže Bog. Ne znam da li moj san nešto znači, ali sanjala sam da je pok. Amfilohije dobio Božju blagodat i isti status kao sv Car Lazar, zato što je preminuo a nije izdao Gospoda. U snu sam plakala. Premestite ovu poruku gde treba. Čula sam da treba prijaviti svako čudo, pa evo, da prijavim ja svoj neobičan događaj. Takođe sam imala san u kom snažno zovem ime sv Cara Lazara. 

Ха-ха, царски : ))) 

 

 

[Primal]

@Вукашин Otkud znam, možda je istina, pa rekoh da podelim... Kaže valja da se dele takvi snovi. 

[Golub]

У сјећање на Митрополита Амфилохија

(Све на једном месту) :

Браћа архијереји поводом уснућа Митрополита Амфилохија

https://mitropolija.com/2020/11/02/mitropolit-porfirije-povodom-usnuca-mitropolita-amfilohija/

 

Отац Обрен Јовановић: Испуњавала га је Света служба Божија, братско сабрање, љубав и народна слога 

https://mitropolija.com/2020/10/31/otac-obren-jovanovic-mitropolita-amfilohija-ispunjavala-je-sveta-sluzba-bozija-bratsko-sabranje-ljubav-i-narodna-sloga/

 

Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара: Митрополит живио као најстрожији светогорски подвижници

https://mitropolija.com/2020/10/31/arhimandrit-metodije-iguman-manastira-hilandara-o-mitropolitu-amfilohiju/

 

Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске Управне канцеларије: Слобода коју је Митрополит донио у Црну Гору биће пелцер за цијело Српство

https://mitropolija.com/2020/11/04/otac-stojadin-pavlovic-sloboda-koju-je-mitropolit-amfilohije-donio-u-crnu-goru-nikada-se-vise-nece-iseliti-iz-ovog-naroda-vec-ce-postati-pelcer-za-cijelo-srpstvo-video/

 

Игуман црноречки Андреј: Митрополит је био отац отаца. Ђед.

https://mitropolija.com/2020/10/31/iguman-crnorecki-andrej-mitropolit-je-bio-otac-otaca-djed/

 

Протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого: Не дозволимо себи да икад будемо испод Митрополитовог ,,благо мени“ 

https://mitropolija.com/2020/11/04/otac-darko-djogo-ne-dajmo-svetinju-boziju-u-sebi-ne-dozvolimo-sebi-da-ikad-budemo-ispod-mitropolitovog-blago-meni-video/

 

Архимандрит Данило (Љуботина): Митрополит Амфилохије је епоха времена 

https://mitropolija.com/2020/11/02/arhimandrit-danilo-ljubotina-mitropolit-amfilohije-je-epoha-vremena-video/

 

Мати Макарија, игуманија манастира Соколица: Стизао гдје нико није могао

https://mitropolija.com/2020/11/11/mati-makarija-sokolicka-raduj-se-crna-goro-iznjedrila-si-jos-jednog-svetitelja-mitropolita-amfilohija/

 

Мати Злата, игуманија манастира Богородице Тројеручице код Београда: Кад ми је тешко кажем – Срећо моја! Знам да ме чује и то је моја утјеха 

https://mitropolija.com/2020/11/03/mati-zlata-kad-god-mi-je-tesko-ja-kazem-iz-srca-i-duse-sreco-moja-znam-da-me-mitropolit-cuje-i-to-je-moja-utjeha-video/

 

Презвитер Оливер Суботић: Цио живот Митрополита Амфилохија био је жртвеник на крсту; он са крста није силазио

https://mitropolija.com/2020/11/02/prezviter-oliver-subotic-ceo-zivot-mitropolita-amfilohija-bio-je-zrtvenik-na-krstu-on-sa-krsta-nije-silazio-video/

 

Отац Слободан Зековић – Бесједа на Лучиндан поводом упокојења Митрополита Амфилохија

https://mitropolija.com/2020/11/01/otac-slobodan-zekovic-besjeda-na-lucindan-povodu-upokojenja-mitropolita-amfilohija-31-10-2020/

 

Протојереј-ставрофор Борис Брајовић: Љепото Христова

https://mitropolija.com/2020/10/31/ljepoto-hristova/

 

О. Ненад Калем: Тек нам предстоји спознаја величине Митрополита Амфилохија

https://mitropolija.com/2020/10/31/o-nenad-kalem-tek-nam-predstoji-spoznaja-velicine-mitropolita-amfilohija/

 

Отац Немања Кривокапић: Добили смо новог заступника пред Богом

https://mitropolija.com/2020/10/31/otac-nemanja-krivokapic-dobili-smo-novog-molitvenika-i-zastupnika-pred-bogom/

 

Митровско небо над Прекобрђем: Свуда је стизао наш свети владика Амфилохије

https://mitropolija.com/2020/11/09/mitrovsko-nebo-nad-prekobrdjem/

 

Прота Милорад Лончар: Сјећање на духовног горостаса

https://mitropolija.com/2020/11/03/secanje-na-duhovnog-gorostasa/

 

Ђакон чији су стихови расплакали Србе: Амфилохије ми је на Косову мантијом брисао сузе 

https://mitropolija.com/2020/11/04/djakon-ciji-su-stihovi-rasplakali-srbe-amfilohije-mi-je-na-kosovu-mantijom-brisao-suze-video/

 

Здравко Кривокапић, мандатар за састав Владе ЦГ: Божији изасланик који је препородио духовно биће Црне Горе 

“Сваком човјеку је данас тешко у Црној Гори. И ја лично осјећам бол, која је потпуно природна и људска, али с друге стране и радост јер сваки хришћанин треба да се радује кад је имао прилику да упозна једног таквог великана какав је био наш блаженог помена Митрополит Амфилохије.

Ако би погледали историјски, онда је то сигурно трећа личност у читавој историји Црне Горе, од Светог Петра Цетињског до данашњих дана, која је обиљежила Црну Гору. Оно што је наш Митрополит радио, то је Небеско дјело. Он је човјек који је дошао као Божији изасланик и препородио духовно биће Црне Горе и то је евидентно на сваком кораку. У Црној Гори засигурно имамо вјернике који су најмлађи у региону, а можда и у православљу, јер Црква ако нема вјерника онда је она само један објекат, а црногорско биће је она највећа искра која избија и која се препознаје управо кроз православље. Митрополит је свједок православља и то не само у Црној Гори. Исказивао је љубав према свакоме, свједочио је љубав Господњу која нема границе према било ком човјеку, било које вјере и нације. Митрополит нас је стално учио: у сваког човјека гледај биће Господње и када тако гледаш никад нећаш погријешити.

Наравно његов пут је пут читавог хришћанства, то је пут од распећа до васкрсења. И његов почетак је то распеће које је доживио нигдје друго него у своју родној, најмилијој Црној Гори, али је успио да то преокрене у васкрсење, васкрсавајући сваку душу нашу појединачно и приводећи је ка ономе што је најважније, а то је да идемо на пут ка спасењу. Пут спасења је била основана ријеч нашег Митрополита, стално је понављао: за малена је земаљско царство, а вјечно је оно којем је он кренуо данас. Његове молитве ће бити више и јаче и за нас поучније од данашњег дана јер Митрополит је засигурно светитетељ.

Када погледате ту невјероватну фигуру која је крочила и закорачила у Црну Гору 90-их година и до данашњег дана свједочила својим личним примјером, онда видите да је то човјек који је теолог, филозоф, књижевник, пјесник, преводилац, а то је нешто што Црна Гора није имала. Он је био свједочанство Црне Горе и зато је сваки грађанин, без обзира како је до сада осјећао, осјетио да је отишао човјек послије кога ће наступити једна празнина. Наравно та празнина ће бити таква да ћемо морати да је надграђујемо, да би сви имали оно што нам је он пружао, а то невјероватну љубав, бригу, молитву.

Он је непрестано био у молитви.  И тих задњих дана и отац Јустин и докторка Јелена су свједочили тој његовој молити, бризи, да Црна Гора напокон ову слободу, коју је дочекала 30. августа, а за коју је он био везан јер је слобода највеће дјело Господње, надгради. Он је живио до задњег тренутка да се та слобода награди, учини бољом, квалитетнијом и да ови грађани, напокон ослобођени, продишу пуним плућима, тада би и духовно биће Црне Горе било оно што је он желио.”

 

Алекса Бечић, предсједник Скупштине ЦГ: Жарко је желио помирење народа у Црној Гори

https://mitropolija.com/2020/10/31/aleksa-becic-mitropolit-amfilohije-je-zarko-zelio-pomirenje-naroda-u-crnoj-gori/

 

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик: Ујединио је наш народ у одбрани светиња

https://mitropolija.com/2020/11/02/milorad-dodik-mitropolit-je-ujedinio-nas-narod-u-odbrani-svetinja/

 

Марко Бато Царевић, предсједник Општине Будва: Наша обавеза је да наставимо путем помирења Митрополита Амфилохија

https://mitropolija.com/2020/11/03/marko-bato-carevic-nasa-obaveza-je-da-nastavimo-putem-pomirenja-mitropolita-amfilohija-video/

 

Предсједник општине Котор Владимир Јокић: Митрополит Амфилохије је оставио трајан печат у животу Црне Горе

https://mitropolija.com/2020/11/03/vladimir-jokic-mitropolit-amfilohije-je-ostavio-trajan-pecat-u-zivotu-crne-gore-video/

 

Предсједник општине Тиват Жељко Комненовић: Бокељи ће бити вјечно захвални Митрополиту Амфилохију 

https://mitropolija.com/2020/11/06/zeljko-komnenovic-bokelji-ce-biti-vjecno-zahvalni-mitropolitu-amfilohiju-video/

 

Мирко Ћурић, градоначелник Општине Требиње: Херцеговина тугује за Митрополитом Амфилохијем 

https://mitropolija.com/2020/11/04/mirko-curic-gradonacelnik-opstine-trebinje-hercegovina-tuguje-za-mitropolitom-amfilohijem-video/

 

Члан Правног тима Митрополије црногорско приморске Владимир Лепосавић: Митрополитов пут је био пут правде

https://mitropolija.com/2020/11/03/vladimir-leposavic-mitropolitov-put-je-bio-put-pravde-video/

 

Проф Весна Братић, предсједница НВО “Не дамо Црну Гору”: Свједоци смо епских библијских сцена које је овај виноградар љубави подстакао

https://mitropolija.com/2020/11/01/predsjednica-nvo-ne-damo-crnu-goru-svjedoci-smo-epskih-biblijskih-scena-koje-je-ovaj-vinogradar-ljubavi-podstakao-video/

 

Јелица Стојановић, предсједница Матице Српске друштва чланова у Црној Гори: Свака ријеч је мала да искаже оно што је наш Митрополит био и јесте

https://mitropolija.com/2020/11/06/jelica-stojanovic-predsjednica-matice-srpske-drustva-clanova-u-crnoj-gori-svaka-rijec-je-mala-da-iskaze-ono-sto-je-nas-mitropolit-bio-i-jeste-video/

 

Миро Вуксановић: Подарје владици Амфилохију

https://mitropolija.com/2020/10/31/miro-vuksanovic-podarje-vladici-amfilohiju/

 

Проф. др Душан Крцуновић: Оставио дјело које ће вјечно сијати као звијезда водиља

“Показало се да смо и у овоме једиствени, да нас је и у овај дан сабрао све наш Митрополит. Овај дан је и тежак, из ове наше људске и временске перспективе. Тежак, имајући у виду губитак, јер је велики човјек био Митрополит и оставио је велико дјело које ће вјечно сијати, као нека звијезда водиља, као свјетионик. Али морамо стално да имамо у виду, макар ми, његови студенти, који смо почетком деведесетих година слушали његова предавања, и тада се и први пут и упознали са њим. Учио нас је да посматрамо ствари из есхатолошке перспективе, из перспективе недеље као предукушања тог осмог васкршњег дана. Та божанска перспектива нам не допушта да се данас препустимо превише неким емоцијама које су везане за материјални свијет. Нека и овај дан буде у знаку те есхатолошке перспективе која подразумјева и одређену духовну радост због те величине, дјела које је оставио и онога што ће доћи.

Невладина организација „ НЕ ДАМО ЦРНУ ГОРУ“ на свој начин настојаће да испуни макар дио оног аманета и залога који нам је оставио наш Митрополит Амфилохије. Један од тих аманета и залога биће враћање Његошеве капеле на Ловћену. На крају крајева, то је и симбол на нашем логу и мораћемо да слиједимо и тај симбол и све оно на чему је Митрополит радио, духовно обнављајући Црну Гору. И сјећам се сад његових  ријечи, често се и на вашем радију понављају, као џингл „ ДА НЕМА БОГА, НЕ БИ БИЛО НИЧЕГА“. А ми можемо да кажемо на овај дан, да није било њега, питање је да ли би било овога дана, у оваквом сабрању, осјећањима, и духовној радости.”

 

                                                                                                                      

Проф. др Данило Мрдак: Извео нас је из духовног ропства

“Митрополит је за нас урадио оно што је урадио Мојсије за јеврејски народ, извео нас је из духовног ропства, у коме смо били последњих седамдесет, осамдесет година. И да ништа друго није урадио осим тога, остаће уписан као један великан у нашој историји, и историји наше Цркве, а да не помињемо колико је храмова подигао и обновио и што нам је дао духовну слободу. Ја лично сам јако потрешен. Можда се мало и уморио од нас, није му било лако са нама. Душа му царовала на небу, нека нас погледа још понекад јер ће нам требати помоћ, нека шапне Богу неку лијепу за нас.”

 

Проф. др Драго Перовић: Велики теолог и научник, а изнад свега велики човјек

“Наш велики Митрополит одлази из овог нашег друштва, из ове наше чамотиње, из овог нашег немира, из те велике драме коју је носио последњих 30 година на својим плећима. Одлази тамо гдје ће све бити како он то заслужује –  у Царство небеско. Све оно што је урадио за нас тек ћемо да видимо колико је било јер по оној старој тек кад неког изгубисмо, сазнасмо кога смо имали.

Велики теолог, велики научник, а изнад свега велики човјек, предодређен, утемељен у богословљу, у великој љубави према свом Господу, али и предодређен, нашом тешком историјом, нашом оштром географијом, епиком. Једини који је истински могао да разумије душу овог простора и да га оплемени и уздигне, да му да један божански призвук и сјај. Да нас све обасја својим бесједама, својим ликом. На нашу жалост, а на његову радост вјерујем, данас смо ту да се поздравимо са њим и да, и да га замолимо да се моли за нас.”

 

Проф. др Милош Ковић: Посијао сјеме слободе које ће тек проклијати у свим српским земљама

https://mitropolija.com/2020/11/01/prof-dr-milos-kovic-mitropolit-amfilohije-je-posijao-sjeme-slobode-koje-ce-tek-proklijati-u-svim-srpskim-zemljama-a-narocito-na-gazimestanu-u-gracanici-orahovcu-i-na-cijelom-kosovu-i-metohiji-bio/

 

Књижевник и новинар Живојин Ракочевић: Данас је понижена Света Софија васкрсла у Подгорици 

https://mitropolija.com/2020/11/04/zivojin-rakocevic-danas-je-ponizena-sveta-sofija-vaskrsla-u-podgorici-video/

 

Бошко Драшковић селектор боксерске репрезентације Црне Горе: Срећан сам што сам живио у времену Митрополита Амфилохија 

https://mitropolija.com/2020/11/03/bosko-draskovic-srecan-sam-sto-sam-zivio-u-vremenu-mitropolita-amfilohija-video/

 

“Огледало” Српске РТВ: Јован Маркуш и Новица Ђурић о животу и дјелу блаженопочившег Митрополита Амфилохија

https://mitropolija.com/2020/11/07/ogledalo-srpske-rtv-jovan-markus-i-novica-djuric-o-zivotu-i-djelu-blazenopocivseg-mitropolita-amfilohija/

 

Божо Кнежевић: Добили смо светитеља

“Ја сам Митрполита први пут срео прије равно десет година. Послије, могу рећи, успјеха на једном такмичењу које сам имао овдје у Подгорици, а које је прошло са најбољим могућим резултатом, прва особа коју сам срео био је наш  Митрополит. Послије тога имао сам благослов да наставим комуникацију са њим, да научим много од њега, да послушам неке његове савјете, да гледам њега пред собом и видим свједока Божије љубави, истинске. Успио је да преобрази Црну Гору, преображавајући појединачно сваког од нас, правећи једну заједницу, а то је оно што је Црква. Био је истински човјек Цркве и све нас увео на најбољи могући начин. И његова улога је велика јер младе људе у том периоду није везивао за себе, него за Христа, а то је њему давало на величини, коју је заиста показивао сваким својим поступком. Ако говоримо биографски, његова биографија је импозантна да неког привуче, да овај човјек треба да буде узор младима јер је ријеч о једном изузетно образованом човјеку који је свијет прошао. Међутим, ако говоримо из перспективе Цркве он је човјек који је свједочио сваки свој корак, сваку своју мисао, став. Стајао је врло јасно иза тога и у том свјетлу је примјер како човјек треба да хода и гази кроз живот, да стоји. И младом човјеку кад има тако стамен примјер, даје надахнуће да пође за њим. Хвала му јер нас и у овим приликама сабира, треба да се радујемо, добили смо светитеља.“

 

Грађански активиста Невенка Ћировић: Научио нас је шта јесмо и шта морамо да будемо 

“Имала сам не само част да живим у времену које нас је Митролополит предводио до слободе, него да га и лично упознам, част да ме загрли, благослови, да сво очинство и духовну бригу за овај народ лично видим и препознам и да будем свјесна с ким смо живјели у овом времену и колико велике историјске задатке је урадио, а колико велике задатке је поставио пред нас. То је мој диживљај и његовог живота и његовог одласка. Ја не мислим да је он отишао, ово говорим сада не само као хришћанка и православка него као неко ко га је посебно волио, и познавао лично,  и неко и коме је много суза ових дана натјерао на очи.

Мислим да ће он тек почети да живи у свима нама и да нам је тај духовни препород, тај нови духовни пут, наш Мојсије који нас је довео до обећане земље, оставио у наслеђе. Огромно једно наслеђе, и ја бих вољела да будемо сви свјесни тога. Зато што не знам да ли ћемо постојати, као народ и као Црква, уколико се будемо огријешили о оно што су биле његове жеље. Морамо бити захвални као народ, као православци, њему што нас је научио томе шта ЈЕСМО,  и шта морамо да будемо, и колико морамо да будемо вјерни православљу. А то значи не само љубити свог брата и сестру православце, Митрополит нас је научио  томе да у Црној Гори живе сви они који могу бити браћа и сестре, између себе, без обзира на то, које вјере и нације били.”

https://www.youtube.com/watch?v=VfcsFedPKdc

Тамара Милошевић, еколошки активиста: Захваљујући Митрополиту осјећамо шта значи кад се народ уједини

“Цијелокупоном православном живљу Црне Горе изјављујем саучешће у своје лично име и у име већине људи које знам, имам осјећај да смо изгубили члана уже породице,. Са друге стране, изјављујем и радост поводом тога што знамо да имамо свеца и најрепрезентативнијег представника тамо негдје на висинама и дубинама. Кад смо код висина, бранили смо Сињајевину, претходних дана, бранили смо ријеке, и негдје испред готово цијелог тима нашег кажем веома смо захвални Митрополиту Амфилохију на подршци, који је био један од потписника петиције за заштиту Сињајевине.

Захваљујући нашем Митрополиту можемо да осјетимо шта значи кад се народ уједини и усагласи за све оно што нам је свето. Било да је у питању, манастир, планина, и једно и друго има исти коријен, а коријен је љубав, и ко пориче љубав пориче заправо и своје постојање.”

https://www.youtube.com/watch?v=rlazYA_0jAY

 

Наташа Милосављевић, уредник Радио “Спутник” – српска редакција: Вјеровао је у слободу

“Са Митрополитом сам  у марту урадила интервју. Као и увијек, широког срца, душе, раширених руку нас је дочекао у Цетињском манастиру, одговорио на сва питања без икаквих, поделио је са јавношћу оно што је у том тренутку сматрао, а сматрао је да ће доћи слобода, веровао у то, и на нас све позититивно утицао и преносио ту енергију.

Сви смо се молили за његово оздрављење, иако сада знамо да је на неком бољем месту жао нам је што се то десило.”

 

Драган Попфемић, Члан Удружења ветерана 63. падобранске бригаде: Водио нас је кроз пакао свих наших страдања до побједе

“Лично сам познавао Митрополита, крстио ме… На неки начин везани смо дуги низ година и све ово што се издешавало у току ове године још више нас је везало. Ту  смо сви заједно уз свој народ, уз своју Цркву. Доста је тих сјећања, а сва она су везана за једну здраву и позитивну особу, која нас је кроз све ове године водила кроз овај да тако кажем пакао свих наших страдања. Од Косова, преко распада земље и свега тога, тешко ће нам бити, али настављамо без нашег драгог Митрополита, али као да је ту са нама, у нове побједе.“                                                                                                                

Хип хоп састав “Београдски синдикат”: Митрополит је већ Свети, народ га је одабрао и препознао

Чланови “Београдског синдиката”: Феђа Диновић, адвокат и музичар, продуцент Александар Протић и Блажо Вујовић т

ФЕЂА : Велика је част бити данас ту да испратимо једног великог човјека, као и то да смо били мали дио величанствених литија у Црној Гори. Било је то неки Божији прст да заједно са вама и екипом Млади за Космет за Богојављање, присуствујемо фантастичним сценама на обали ријеке Мораче, гдје је био и Митрополит, када смо изводили ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ. Тај утисак смо понијели у Београд са собом и настала је пјесма СВИЋЕ ЗОРА. Митрополит је симбол те борбе, велике побједе и одбране слободе и светиња у Црној Гори.

Цијело правослаље ће осјетити недостатак и губитак једног таквог теолога и великог интелектуалца. На то нас подсјећа и овај храм у Подгорици, који су истовремено освештали и Васељенски и Московски партријах, и то говори о величини Митрополита Амфилохија.

АЛЕКСАНДАР : Митрополитов одлазак ће се осјетити у читавом православном свету. Некако природно стање Цркве је мучеништво, а Црква у Црној Гори је имала своју муку, доста велику, још из времена комунизма, које је било и у Србији и свуда, али се оно овдје наставило и након деведесетих. С друге стране све нас је спојила једна мука  – Косово и Метохија! Спојило и нас је са Митрополитом и вама јер кад нема мучеништва, кад се живи у неком лагодном животу, поготову у граду као што је Београд, врло лако се све заборави. И мислим да је то Косово којег је Његош и вратио у тај неки српски код и српско сјећање, он је то заправо почео и тако све нас повезао овдје.

Што се мене тиче Митрополит је већ Свети којег је народ одабрао и препознао, а ако би гледали неко Божије провиђење, Митрополит је рођен на Божић, преминуо је кад и његови предходници Свети Петар Цетињски и Његош у дане пред Светог Луку, тако да мислим да је то и више него јасно!“

БЛАЖО: Цио овај пут, који смо прошли а који нас је довео овдје гдје смо сада, производ је Божије промисли. Велики молитвеници имају ту снагу молитве да у разговору са Богом утисну туђу жељу у своја срца. Када смо радили на овој пјесми, а за такве пјесме нам је раније требало много времена, ми смо једноставно дошли одавде и та пјесма се буквално излила из нас у неких сат и по времена, два. Он је једноставно био такав човек, инспирација за све нас и заиста њега осјећамо као свога члана. Својом једноставношћу и својим хришћанским примјером утабао је пут који би вољели, колико год смо у могућности, да слиједимо.

Доживљавали смо Митрополита као једну стену, тако да и кад нисмо имали храбрости знали смо да ће он сигурно устати и повести нас. Мој је лични доживљај за Косово, које је Митрополит толико волио и бранио до задњег часа, да Небеска Србија брани и Косово више од свих нас и да сада добија озбиљног молитвеника. Ми се сви томе радујемо томе што ће на Небесима бити још један такав човјек.

Епски опроштај од Митрополита Амфилохија  – народни гуслар Максим Војводић

https://mitropolija.com/2020/11/09/iz-glave-cela-naroda-epski-oprostaj-od-mitropolita-amfilohija-video/

 

Молитва Светом Митрополиту Амфилохију

https://mitropolija.com/2020/11/03/molitva-svetom-mitropolitu-amfilohiju/

 

Косовски божури: Пјевамо ти многољествије вјечног живота, Mитрополите!

https://mitropolija.com/2020/11/02/pevamo-ti-mnogoljestvije-vecnog-zivota-mitropolite/

 

Прослављени кошаркашки ас Владе Дивац: Митрополит Амфилохије је успио да уједини народ и покаже му пут

https://mitropolija.com/2020/11/08/vlade-divac-mitropolit-amfilohije-je-uspeo-da-ujedini-narod-i-da-mu-pokaze-put/

 

Никола Миротић: Христос пред којим си читавог живота клецао, усправио те је и благо ти се насмијао

https://mitropolija.com/2020/11/01/nikola-mirotic-hristos-pred-kojim-si-citavog-zivota-klecao-uspravio-te-je-i-blago-ti-se-nasmijao/

 

Оливера Радић из Ораховца: Звона јавила Митрополитово упокојење

https://mitropolija.com/2020/11/02/zvona-javila-mitropolitovo-upokojenje/

 

Сјећање на посјету Митрополита Амфилохија Далмацији

https://mitropolija.com/2020/11/02/secanje-na-posetu-mitropolita-amfilohija-dalmaciji/

 

Митрополит Амфилохије у себи објединио три јунака „Горског вијенца“, а смрћу се десило и чудо

https://mitropolija.com/2020/10/31/mitropolit-amfilohije-u-sebi-objedinio-tri-junaka-gorskog-vijenca-a-smrcu-se-desilo-i-cudo/

 

Љиљана Хабјановић Ђуровић: Био је Свети Василије нашег доба

https://mitropolija.com/2020/11/13/bio-je-sveti-vasilije-naseg-doba-nije-korio-vec-je-vaspitavao/

[Golub]

Дарко Ђого: Не питајте по душу оштра питања

Устани, ђеде, или бар се јави. Погледај: ужас пријети.

Немам више шта да иштем од ових који се питају ко ће тебе и патријарха наслиједити. Свако биће које се то запитало, није те ни вољело: толико се људи око мене пита, па још – и мене пита, не знајући колико поврјеђују душу. Ко ће бити Митрополит? Ко патријарх? За име Божије: како се у човјеку тако лако слегне онај рески бол Растанка? Да ли су сви око мене неупоредиво бољи Хришћани, људи непробојних паноплија вјере, па преко смрти могу прећи као да је нема или те, Старче мили, никада и нису вољели, па је један плач био довољан да се вратимо најпроклетијем од свих људских изума – власти и питању о власти? 

Ко ће бити Митрополит? Ко Патријарх?

Не може бити нико Амфилохије. Нико Павле, нико Иринеј. Не питајте несувисла питања.  Ето, ти сад бесједиш са Паламом и оцем Георгијем. Не запричај се, Старче тамо. Сложили се хладнопогледни високопозициронирани гости, са њима они дежурни мрзитељи твога лика и имена који никада нису хтјели да са тобом подијеле љубав, сагласили се и они које си звао браћом и када су ти тешке ријечи казивали, одлучили да је и онај твој одлазак некаква сметња њиховом погледу на свијет. Не можеш да починеш у смрти ни сада. Остаје ти да будеш крив, у животу и смрти и животу вјечитом. Свака смртна кривица теби, једна Христу мање. 

Не запричај се са светима, потребан си нам. Види. наставе ли овако они од тебе пуно млађи и од мене много старији – неће остати ничије вјере неоштећене у овом калу заснованом на забораву тебе. 

Немам ријечи. Ти знаш, Старче. Лако је овима заслијепљеним мржњом, а можда је подношљиво и овима камените вјере. Нама који се будимо још увијек и даље са сазнањем да ћемо на сусрет чекати – ваља савладати стварност, ову стварност која се труди да савлада нас.

Ко ће бити Митрополит? Не постављајте питања оштра по душу. 

Митрополит ће можда бити неко. И неко ће бити Митрополит. Шта је са нама којима нема ко да буде Ђед?

[uomo del Ve.Te.]

Да ли ће се појавити / да ли ће још у нашем народу бити знаменитих/добрих пастира који ће Цркву/народ водити? Неки се понашају/говоре/пишу као да више неће бити мудрих, образованих људи који ће управљати Црквом, и доприносити мисији напретку Цркве унутар нашег народа, а и изван....

Е сад овако....

Има ту једна ствар у СПЦ (која важи за све епархије СПЦ) и коју нико не спомиње...

Постоје многи овакви или слични примјери унутар СПЦркве.... али ево да узмемо овај примјер:

.....неоспорно је да је недавно-упокојени Митрополит Амфилохије доста учинио за Цркву, хвала му за ово и од Господа царство му небеско.....

...ако су ови бројеви тачни пише да је у МЦП обновљено или новоподигнуто: 652 црквена здања (манастира, цркава, парохијских домова, духовних центара и народних кухиња)

https://www.novosti.rs/vesti/feljton/932663/duhovna-obnova-crnoj-gori-sve-pocelo-trenutka-kada-crnu-goru-krocio-amfilohije

.....и по другим епархијама у СПЦ иста је ситуација: један владика кажу саградио незнам, 250 цркава, други 400 цркава, трећи 150, четврти владика обновио и подигао 90 цркава и тако даље....углавном у нашој СПЦркви/Сабору има ваљда око 45 Епскопа, и да се сад стави на папир укупно шта је ту саграђено и обновљено од 1990 године, то су велике цифре тј. велики новац је уложен у то, то су милиони евра, долара ако не и милијарде....знам за примјер гдје је у један звоник/пириг са капелицом у једаном манастиру уложено скоро 500 хиљада евра... све је ово лијепо за похвалу и треба да се гради у СПЦ у свим епархијама.....

.....можда сам ја глуп, АЛИ шта ја ту не могу да разумијем је то да се може толики новац улагати у то: у циглу и бетон... а СПЦ нема/неда новац да се отшколује Црквени кадар према данашњим стандардима, у најбољим школама код најбољих учитеља у времену у коме живимо...сјетите се само примјера Св. Василија Великог, Св. Богослова Кападокијског, Св. Златоустог- они су завршили најбоље школе свог времена код најбољих учитеља (често пагана), и ово је један од разлога зашто ми имао данас ово што имамо, и можемо да се дичимо па кажемо Св. Василије то и то, или Богослво Кападокијски или Св. Златоусти....

Зар митрополит Амфилохије није могао да на укупан овај број од 652 Црквена задања саграђена, да одшколује барем два човјек у својој епархији да буду образовани, и да буду,  да су боље образовани од њега, и да говоре више језика од њега – ако не ово онда барем да буду на његовом нивоу - што се тиче образованости, знања језика.....НЕ митрополит Амфилохије није то урадио, можда није видио то као нешто потребно? Можда није знао? Можда није хтио да има образованије поред себе? Једино Господ неба и земље зна шта је овде истина... ово што пишем за високпреосвећеног Митрополита, иста је ситуација, ово важи за све и једног епископа/митроплита у СПЦркви у Сабору....  А зашто је све ово тако?

 

Зашто је то проблем? да човјек (један владика) каже хоћу да има сараднике људе који су бољи/образованији од мене, зар то није у интерсу Цркве?.... да кеже тај неки владика ето на сваки 100 Цркава које саградим отошколоваћу једног човјека на пример као што је Иларион Алфејев образован.....

Зашто је то проблем?....  да тај неки владика каже у себи студирао/учио сам у Атини, Риму, Паризу Берну или незнам ге све већ....и да каже још тај неки владика е ја хоћу да има барем једног или два човјека који су образованији/бољи од мене у епархији....и да каже ја говорим два језика хоћу да имам људе који говоре три или четири страна језика, или да каже владика ето ја сам завршио само теолошки факултет али хоћу да има људе који су завршили докторат на најбољим школама код најбољих учитеља у времену у коме живимо......па да уложи новац у њих и да их пошаље на 7 мјеста/центара по свијету и да науче 7 језика (ако човек озбиљно ради годину дана је довољно да се научи један језик изузетно изузетно добро) и да магистрирају и да докторирају, и да се врате у СПЦ ида раде за добро нашег народа... и да имамо људе, да те владике оставе иза себе људе највећег интелектуалног и духовног калибра, који ће сутра/данас водити Цркву.....

Кога је митрополит Амфилохије оставио из себе, да ли је оставио иза себе боље од себе, ..... ово се не ради само о Амфилохију  већ о целом Сабору СПЦркве......кога ће оставити све и један једнии епископ у СПЦ иза себе...да ли боље од себе?

 

Тренутно је таква “деспотско-гностичка” ситуација да у скоро/све и једној епарији у СПЦ постоји само једно “врховнo/главно свезнајуће божанство” и тек можда, можда се ту нађу и нека “нижа мања божанства” .....један владика коме се тресу руке да неможе да причести људе рекао је ако је то истина, а вјерујем да јесте:  “мени нетреба паметан/образован већ послушан” ово вам је одговор на сва питања, људи су сујетни, љубоморни, завидни, у већини случајева епскопи неће да имају за сарадника, свештеника, или неког лудака калућера, ко је бољи, паметнији, образованији и то вам је то......

.... неки људи не подносе,не радују се ако имају неког ко је образованији/бољи од њих, способнији да уради нешто за мисију/напредак Цркве, не теже томе да имају за сараднике људе који су бољи, и да оставе боље/образованије људе иза себе....мисија/рад у Цркви је тимски рад а не ствар једног деспота појединца који најчеће кочи напредак/мисију Цркве... тренутно у пракси имамо принцип: “Црква то сам ја, а после мене шта ме брига/It's my life…It's now or never….”....већина њих су робови свог сопстевеног деспотског епископства.....не треба човек да греши душу има и Епископа у Сабору који стварно раде пожртвовано....

....АЛИ неки од Епископа ако виде да неко има ко хоће да учи да ради уместо да га подреже максимално,  они гледају да отежају што више могу, и да демонстрирају свој власт, господари туђих живота....знам за једна случај где један студент није могао да нађе стипендију за магистарске студије, и тај неки други нечовек коме се студент обратио и који је могао да му помогне рекао је са осмјехом на лицу том студенту (очигледно не желећи да помогне) “ и ето немаш стипендију, штаћеш сад....” ваљда би требало да је нормално да се човјек радује, да улаже, да подрижи људе који желе озбиљно, искрено да уче да раде, да напредују-ваљда је ово нешто што је потребно нашем народу....

Знам тренутно за један други случај, гдје човјек жели да упише докторске студије на Оксфорду...у овом моменту тамо предаје Fr. John Anthony McGuckin а који је један од најбољих Православних теолога.....и СПЦркаа нема ca. 80-90 хиљада евра да плати докторске студије том нашем студенту....  замислите ви тог великог чуда.... наше људе који воде Епархије (СПЦ) не итересује Оксфорд, Рим, Париз...где су познате школе... али их зато интерсују најновији  модели аута као што је мерцеде, бемве BMW, ауди, фолксваген, масарети, астон мартин итд....знам за случај у СПЦ где наш влаика има лично свој стан на плажи... а Црква нема новац да плати неком докторат... ма ко кога овдје захјехбава....

.... шта хоћу да кажем је то: да зидари у СПЦ (у већини епархија) улажу милиони долра/евра у циглу и бетон већ годинама,од 1990те..... то свакако треба и похвално је да се гради, АЛИ како неби новца од толиких милиона/милјарди да се барем један или два човјека одшколују док су на Оксфорду држали катедру метро. Калистос Вер или А. Лоутх... нема ни једног јединог.... али ето Руси имају Митрополита Илариона Алфејева докторирао на Оксфорду, ментор му био Калистос Вер... Иларион Алфејев има два доктората, говори незнам колико језика, а тек шта је човек написао све.... уопште у целој Васељенској Православној Цркви тешко да има неко ко му може стати на црту (баш као и кападокијиц који су били најобразованији људи свог времена)....Алфејев је човек који може и треба водити Цркву, и са оваквим човеком Руска Црква има будућност....једно је сигурно, он ће сигруно бити следећи Руски патријарх....

А какви људи воде нашу СПЦ или су недавно водили?....

..... ево узећу примјер недавно умировљеног некад средњоевропског Епскопа Његовог Преосвешенства Господина Господина Константина Ђокића (који је управљао парохијама  у Њемачкој,Шварцарској и Аустрији од 1991 до 2013 год). Дакле ово је период  од 22 године. Његова просјечна мјесечна плата је ајд’ да узмемо да је била 4 000 хиљаде евра, а и више је излазио мјесечно ако се узме да је обичај да владика кад служи да се владици пред одлазак из неке парохије да за напојницу (пиво) 400/500 долара, (а има епискпа у СПЦ ако не добију новац пред одлазак, зову свештеника телефоном и жале се, и шта ће свештеник мора послати харач или остаде без парохије)....

.......дакле Њег. Преосв. Еп. Константин сасвим сигурно да је излазио често и 5 или 6 хиљада Евра мјесечно) наравно овде не рачунам поклоне (новчане) које је владика добијао... за рођендан, па за имендан, па за годишњицу монашења, па за годишњицу рукоположења па онда за годишњицу хиротиниеј, па за пет година служебе и тако даље могао би још да набрајам у недоглед.....као што рекох горе - ајд да човек буде милостив - и да узме да је  Његово Преосвештенство Епископ Господин Константин имао мјесечну плату 4000 Евра, тако да је његова годишња плата износила 48 000 Евра и за 22 године службе искеширао је 1 милион и 56 хиљада евра... дакле ово је сигурно/вероватно чисти новац који има у некој банци, јер му је стан храна, пут, превоз, и све друго мантије и 20/30 владичански одежди које вероватно има све је то палђено из народне/Црквене касе, све је то Православни наш народ платио и дао плату владици-Српска сиротиња која је отишла трбухом за хљебом у туђину све му је то омогућила....

....и да још ово да додам Његово Преосвештенство Епископ Константин има старчку пензију чији изност није истпод 750 Евра, Значи, човјек у некој банци има милион евра и још уз то пензију....а кад треба да се да некоме стипендија за докотрат СПЦ нема, нема, појела маца... ма ко кога овде захјехбава....и онда СПЦ чека да Грци или Римокатолици доделе некоме стипендију, а и ако се то догоди онда у већини случајева, татини синови могу да добију ту стипендију, или ако је владика у Синоду, онда се зна ко добија стипендију....знам за случај од пре 20  или 25 година где је човек аплицирао за стипендију за студије у Грчкој и сигурно није било бољег кандидата од њега, по ономе што је завршио.... и шта се догодило на крају... зна се ко је добио степндије, сиротиња која нема неког да је помогне-преко везе, може да пјева борбене....примјера ради тада је један од епископа (члан Синода) послао нека своја два балавца из своје епархије... и то вам је то... нема правде, нечији труд и рад се не вриједнује него човјек мора да има везу да би било шта урадио-добио парохију или наставио са школовањем.....

Него да се вратим на мјесечну плату коју је имао Њег. Преосв. Еп. Константин....ајд’ и нека је имао плату и све то....али да је барем нешто урадио за Цркву... поред свега човек је имао говорну ману, није могао артикулисано да се изрази....његово вријеме кад је епископстовао то је било вријеме прије економске кризе 2007/08 кад се заиста могло много урадити-ко је живио на Западу тад зна о чему причам....

Зашто сам све ово горе написао?

 

....ово горе све што сам написао је најмањи проблем јер... да ли ви знате људи, да ли знаш ти који ови читаш?... колико ми још имамо тренутно у СПЦ Константина... да ли је ово будућност нашег народа?....тренутни систем у СПЦ то омогућава да имају усе насе и подасе-што би то реко’ наш народ, живе као аге и бегови – а већина неће/нису способни да мрдну прстом кад треба нешто да се уради...

Не треба човек да греши душу има и епискпа у СПЦ који раде и труде се али НАЖАЛОСТ белики бој њих  прстом неће да мрдну –као што рекох, кад треба да се уради права ствар, за мисију, за напредак Цркве –неки неће а има их и оних који незанју/нису способни....

....и ово још да додам није Његово Просвештенство Владика Константин крив.... крви су они који су га предложили и изабрали, кад дође за то вријеме пред Распетим и Васкрслим Христом Господом ће одговарати... све ово је једна велика трагедија за садшњост и будућност нашег народа...

Ево и још да споменем једну тужну анегдоту везану за Његово Просвештенство умировљеног владику Константина. Човјек је провео 22 године на њемачкокм говорном подручју и да за ово цијело вријеме није научио језик... тако да је увијек мора да има неког ко му преводи....све ово је несхватљиво апслоутно за швабе, за германски мозак да СПЦрква може поставити неког и да тај неко незна језик а потом да за 22 године не научи језик....замислиет једног епсикопа који је 22 године држао наше парохије на териториј цијеле Њемачке, Аустрије, и Швајцарске... колико је имао важних састанак који су важни за нашу Цркву и све ово време је морао имати преводиоца..... ово је да човјек само извриш хракири...

Ево ово је анегдота са вл. Константином: владика Константин док је био епископ западноевропски срео у једном граду једног католичког бускупа... и наравно требао је преводилац... и ту се Коле превари и каже толмаку да каже бискупу како је он пердавао енглески језик у Богосолвије....и шта се догодило тај бискуп се обрадовао и човек почне да прича енглески са Колетом а Коле ни да отвори уста....замсилите који је ово блам/трагедија, ти католички бискупи говоренајмање 2 или 3 страна језика и то није прича као код нас, него стварно ти људи говоре/пишу невероватно добро стране језике...

....и ето то вам је то, ово је будућност нашег народа, наше Цркве и данас дан иста ситуација.... не ради се ту само о знању језика те неке земље где Епископ служи гдје је постављен -али је ово један изузетна битна ставка/детаљ, поред многих других: Теолошког образовања итд....

Владика Коле/Константин је постављен од старне СПЦ далеке 1991 као епископ а да није знао језик те земље где ће служити....Да ли се ишта променило у СПЦ од тад? НЕ НИЈЕ, али ево и послије 27 година 2018 Његово Проесвештенство Владика диоклиски Кирило је постављен Аргентину као Епископ “буеносајрески и јужноцентралноамерички”  Зашто СПЦрква није послала вл. Кирила у Мадрид годину дана да учи шпански језик, и да Црква да новац: да вл. Кирило плати стан, храну и часове и да положи најмање С1 ниво шпанског језика? И онда да га пошаљу у Аргентину...како човек да мисионари? Како да проповеда тим људим у Аргентини не само нашим него и другима који нису православни? А и наши често не знају Српски....  само ко је отишао да живи или провео барем мјесец дана на Западу а да није знао језик те неке земље зна шта то значи.... вл. Кирил, човјек није ништа крив.....“господин Црква” који није спремио човјека прије него што је постављен... тј. “господин Црква “ сноси одговорност пред Распетим и Васкрслим Господом....једно је сигурно, за ове и друге промашаје СПЦ, за то се мора да одговара, ако не овде на земљи онда сигурно горе на небесима.....

Сликовито да прикажем ситауцију...шта СПЦ ради тренутно? Је то: Шаљу људе постављају свештенике и епископе у дијаспори и кажу ма нучиће он језик тамо.... Е сад сликовито да прикажем ситауцију: ....замилите ви ратно стање и да војни штаб пошаље генерала на прву борбену линију и гдје људи гину, и да тај генерал незна да репетира пушке/пиштоља а он треба да командује управља борбом... и ови из штаба кажу ма научиће он тамо на првој борбеној линији-ово је трагедија.... е управо ово исто се дешава у СПЦ.... сетите се само шта каже Св. Златоусти у своме сипису/књигама о Свештенству.....

Горе кад сам писао о градњи Цркава....Ово није питање Цркве Св. Саве на Врачару нити Цркве у Мостару, нити изградње Цркве у Бијељини или Подгорици или Никшићу или у Бањалуци или у Крагујевцу или у Нишу....и није питање ко је какве донације давао и кад ... дакле ово није ствар појединца већ ми имамо проблем као народ... наш проблем је колективни проблем а не неког Јанка или Марка или курте или мурте....

.....од 1990 се доста изградило и треба да се граде Цркве АЛИ како нема новца да се барем колико толико Црквени кадар одшколује....што би то реко Шојић не треба човек да иде у крајност..... мислим да би на 100 саграђених Цркава могло да се барем један човек одшколује калибра као што је то метро Иларион Алфејев, па да наша Црква има таквог човјек....

....ово све што сам горе наисао, можда сам ја ненормалан и не сагледавам ствари добро, ако гријешим нека ме неко исправи...

 

Да резимирам....

....тј. да одговорим кратко на питање постављено на почетку: ово није крај, да биће још великих, мудрих и образованих људи у СПЦ, који ће водити и бринути о будућности нашег народа/Цркве..... Црква треба да гради да обнавља објекте, али исто тако ако не пропорционално томе, онда барем само барем мало више да уложи у младе људе/црквени кадар у њихово образовање јер је ово у интресу напретка и мисије Цркве/нашег народа, наш народ заслужује да има образованији Епископат и свештенство.... сетите се само Св. Владике Николаја, који је имао барем какву такву стипендију/новчану подршку Цркве и државе....

...дакле, достинућа нашег народа: спортиста, научника, светитеља...све то показује да смо ми као народ још генетски задрави и да можемо да постигенемо врхунске резултате на свим пољима.... само треба да имамо услове/новчане да те резултате постигенмо - ово је једини проблем.... а што се тиче улазка у Царство небеско то није у нашој власти, о томе Господ неба и земље одлучује....

Поздрав за све људе добре воље