Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?

[marko_13]

Врло интересантан текст. Може бити на корист свима нама, јер нема човека да се у одређеном тренутку не уплаши или делимично не клоне.

[Јелина]

"Бјеже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха." (Приче Сол. 28, 1)

 

Некад се баш укопам и не повлачим се, просто необјашњиво и мени самој. Да ли зато што сам макар у том тренутку "праведник"? Страх дође после, али не превлада. А код вас?

[DYNABLASTER]

isto i kod mene

a sad malo teorije: uvek treba proceniti situaciju i odmeriti reakciju na obostranu korist

[Јелина]

Јесте, само "обострана корист" и није баш увек једнако виђена, зато сукоб и постоји. А мени баш буде невероватно јасно да сам у праву - зато и не одступам. Али не знам колико тако треба бити упоран и искључив, можда је паметније повући се, па решити то неком другом приликом. А мени се чини да ако пропустим тај битан тренутак - да ће све некако да се заборави и постане мање битно. Зато се и питам да ли грешим.

[Ignjatije]

Kada smo u zajednici sa Bogom i na njegovom putu tada nema straha. Ali nesmemo nikada da se previse opustamo nego da se trudimo da idemo napred koliko mozemo.

[Resistance is futile]

Isto i kod mene

[Јелина]

Kada smo u zajednici sa Bogom i na njegovom putu tada nema straha. Ali nesmemo nikada da se previse opustamo nego da se trudimo da idemo napred koliko mozemo.

Можеш ти ово малко конкретније?

[Јелина]

Isto i kod mene

И шта онда? Јел тако треба или не?

[Ignjatije]

Можеш ти ово малко конкретније?

Da pokusam

Kada smo na putu koji voli Bog - bogougodnom putu mi dobijamo Boziju blagodat koja otklanja strah i nesigurnost. Strah nastaje kada smo u grehu jer mi podsvesno znamo da to sto radimo nije dobro ( i nije prirodno ), a i udaljeni smo od blagodati koja pruza osecaj sigurnosti.

Sto smo vise blize Bogu to imamo manje straha.Pogledajmo monahe koji zive sa divljim zivotinjama, ili potpuno sami po pustinjama i planinama bez igde ikog. Ili one hriscane koje su mucili ili odvodili na pogubljenje.

Ali nesmemo nikada da se previse opustamo nego da se trudimo da idemo napred koliko mozemo.

Ovim sam hteo da kazem da sa tim osecajem sigurnosti jer mislimo da smo na pravednom putu mozemo pasti i u prelest pa i u gordost.Mozemo takodje i da stagniramo jer ne preuzimamo podvige koje mozemo da podnesemo.

Bolje je smatrati se gresnikom nego pravednikom ( kao sto su svetitelji i cinili ), Time ne upadati u komleks nize vrednosti ili u neki mazohizam, taman posla, nego cemo na taj nacin biti budniji i teze padati.

Da li sam sada bio jasniji ili sam ga jos vise zakomplikovao ?

[Јелина]

Све је то тако, али у конкретној ситуацији несугласице са људима - како онда? Ствар мора да се реши, дакле: превага на једну или другу страну. А не сматрајући себе праведником него праведним оно што чиниш - да ли истрајати по цену оштрог сукоба или се повући?

Објаснила сам већ раније зашто ми се одлагање договора чини мање прихватљивим. Овако, све мислим, да ће силина тог тренутка успети да сломи заблуду тог другог и превуче га на исправну страну. Оштро и експлозивно, али стене се не померају полако.

Нисам сигурна, зато и питам.

[Ignjatije]

Све је то тако, али у конкретној ситуацији несугласице са људима - како онда?

Zavisi oko cega je nesuglasica i sa kim. Ako mozes malo konkretnije.

Generalno trebamo da se potrudimo da svoje misljenje iznesemo na sto jasniji nacin i da ne upadamo u svadje i mrznju.

Ствар мора да се реши, дакле: превага на једну или другу страну. А не сматрајући себе праведником него праведним оно што чиниш - да ли истрајати по цену оштрог сукоба или се повући?

Zavisi o cemu se radi. Ako je u pitanju nesto bitno i znacajno za nas ili naseg bliznjeg, a mislimo da je nase misljenje pravedno, tada trebamo ici do kraja ako smo stvar dobro proanalizirali.Kao ljudi mi skoro uvek mislimo da smo u pravu i na pravoj strani tako da trebamo biti obazrivi.

Ako je u pitanju nesto sto nije puno vazno, neko dokazivanje misljenja...... tada mozemo i " popustiti " ako ne ide nikako nakon duzeg truda.

Нисам сигурна, зато и питам.

Moja ti je preporuka da das malo vise detalja o problemu. Tada ce i neko pametniji i iskusniji sa foruma mozda moci da ti pomogne.Ovako je tema previse siroka.

[Милан Меденица :)]

боље је бити у љубави него у праву ... све остало потире православље.

[Ignjatije]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341932366' post='676707]

боље је бити у љубави него у праву ... све остало потире православље.

Naravno, ali ta ljubav ne znaci da se necemo boriti za svoja prava ili prava svojih bliznjih. Recimo na sudskim sporovima po nekim zivotno vaznim pitanjima.

Borbom ( pravednom ) za sebe i druge mi i pokazujemo ljubav - na delu.

Samo ne znamo na sta je @Jelina mislila i sta je u pitanju.

[Милан Меденица :)]

Naravno, ali ta ljubav ne znaci da se necemo boriti za svoja prava ili prava svojih bliznjih. Recimo na sudskim sporovima po nekim zivotno vaznim pitanjima.

Borbom ( pravednom ) za sebe i druge mi i pokazujemo ljubav - na delu.

Samo ne znamo na sta je @Jelina mislila i sta je u pitanju.

не мора да значи, ми смо пре свега позвани на љубав према непријатељу, чак и кад греши и кад је неправедан.

управо та љубав обеснажује сваку силу, узима јој снагу и полет и преваљује на "нашу" страну.

[Ignjatije]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341933769' post='676726]

не мора да значи, ми смо пре свега позвани на љубав према непријатељу, чак и кад греши и кад је неправедан.

управо та љубав обеснажује сваку силу, узима јој снагу и полет и преваљује на "нашу" страну.

Ljubav prema neprijatelju ne znaci odobravanje njegovih radnji i postupaka prema nama. Onda hriscani ne bi postojali jer bi nestali u ratovima zbog ljubavi prema neprijatelju.

Evo otvorih novu temu o ljubavi : https://www.pouke.org/forum/topic/20045-hriscanska-ljubav-sta-je-to/