Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?

[Милан Меденица :)]

Ljubav prema neprijatelju ne znaci odobravanje njegovih radnji i postupaka prema nama. Onda hriscani ne bi postojali jer bi nestali u ratovima zbog ljubavi prema neprijatelju.

не знам зашто си мени тако одговорио, нисам ни заговарао слепило или подилажење злу.

[Ignjatije]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341940419' post='676829]

не знам зашто си мени тако одговорио, нисам ни заговарао слепило или подилажење злу.

Zato sto si ti meni tako odgovorio Nisi se slozio sa tim da se borimo za sebe i svoje bliznje kada smo ugrozeni nego odma : ljubav.

Zato sam i otvorio temu o tome da ne spamujemo ovde.

[Милан Меденица :)]

Zato sto si ti meni tako odgovorio Nisi se slozio sa tim da se borimo za sebe i svoje bliznje kada smo ugrozeni nego odma : ljubav.

Zato sam i otvorio temu o tome da ne spamujemo ovde.

лоше си схватио, сем тога што си моју изјаву свео на крњу меру и прилагодио свом виђењу, ако мислиш на ову.

инсистирати на бити у праву није исто што и борити се за истину или ближњег.

[Resistance is futile]

Pa ne znam na šta si ti tačno mislila, ali ja mislim o jednoj vrsti hrabrosti kada čovjek ispovjeda istinu ili se drži neke pravednosti (bar on misli da je to istinito i pravedno) bez straha kakve će posledice to po njega imati, jer osjeća da je Gospod iza njega. Čak ako je cijena toga i život, on se ne plaši jer vjeruje da će ga Gospod sigurno dočekati.

Nisam mislio na nekakve rasprave i fanatično držanje svoga stava. Razumni ljudi uvijek preispituju sebe i nadograđuju se znanjem, i ne vjerujem da se trude da budu poklopac svugdje sa svojim "znanjem ili istinom".

[DYNABLASTER]

utvrdjenost u istini

[Јелина]

Zavisi oko cega je nesuglasica i sa kim. Ako mozes malo konkretnije.

Generalno trebamo da se potrudimo da svoje misljenje iznesemo na sto jasniji nacin i da ne upadamo u svadje i mrznju.

Zavisi o cemu se radi. Ako je u pitanju nesto bitno i znacajno za nas ili naseg bliznjeg, a mislimo da je nase misljenje pravedno, tada trebamo ici do kraja ako smo stvar dobro proanalizirali.Kao ljudi mi skoro uvek mislimo da smo u pravu i na pravoj strani tako da trebamo biti obazrivi.

Ako je u pitanju nesto sto nije puno vazno, neko dokazivanje misljenja...... tada mozemo i " popustiti " ako ne ide nikako nakon duzeg truda.

Moja ti je preporuka da das malo vise detalja o problemu. Tada ce i neko pametniji i iskusniji sa foruma mozda moci da ti pomogne.Ovako je tema previse siroka.

Нема ни мржње ни свађе с моје стране, битно јесте, а није реч ни о једној ситуацији нити о једној особи, па не бих да поједностављујем. Реч је заиста само о мом јаком уверењу да не би требало да се повучем и тако допустим да прође нешто што сигурно знам да није добро. Ни за кога. Просто: борба за истину.

У чему је онда проблем? У томе што та друга страна ретко и тешко пристаје да схвати грешку и уме врло лоше да реагује. Баш се и не препозна та нит љубави којом хоћу да све повежем. Онда ми не преостаје ништа друго до да трајем у својој доследности уз појачано присуство молитве везано за ту особу.

Сад би моје питање могло да постане конкретније у следећем смислу: да ли је боље са неким јасно размимоићи се и ставити до знања да греши, па томе касније придодати обраћање Господу, или одмах заобићи све чиме се допушта да лаж траје и запушта онај који је у њој?

[Милан Меденица :)]

нико нема право да силује неког да обитава ни у Истини, а камоли неког да гура у илузију.

према томе, слобода воље је императив - докле слуша, слуша, кад престане одустанеш, па и отресеш прашину са ципела ако треба, тако је и Господ учио Апостоле.

[Јелина]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341933769' post='676726]

управо та љубав обеснажује сваку силу, узима јој снагу и полет и преваљује на "нашу" страну.

Да, све време причам о љубави. Али уз њу стављам и слободу јасног неслагања и оштрог реаговања. Баш зато што се ослањам на то да ће се препознати разлог моје реакције: не да докажем да сам у праву, него да дозволим истини и љубави да несметано постоје.

[Милан Меденица :)]

Да, све време причам о љубави. Али уз њу стављам и слободу јасног неслагања и оштрог реаговања. Баш зато што се ослањам на то да ће се препознати разлог моје реакције: не да докажем да сам у праву, него да дозволим истини и љубави да несметано постоје.

деца су неразумна, а безобразни неће да слушају

деца тек кад одрасту схвате, а безобразни обично никад ...

[Јелина]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341957058' post='677100]

нико нема право да силује неког да обитава ни у Истини, а камоли неког да гура у илузију.

према томе, слобода воље је императив - докле слуша, слуша, кад престане одустанеш, па и отресеш прашину са ципела ако треба, тако је и Господ учио Апостоле.

Наравно да није реч о присили, реч је о опомени љубави.

[Јелина]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341957506' post='677106]

деца су неразумна, а безобразни неће да слушају

деца тек кад одрасту схвате, а безобразни обично никад ...

Ја, ипак, гајим наду да може и другачије.

[Милан Меденица :)]

Наравно да није реч о присили, реч је о опомени љубави.

поента је да наша граница није исто што и туђа

[Милан Меденица :)]

Ја, ипак, гајим наду да може и другачије.

ја би гајио молитву на твом месту, нада је упразно ако је неделатна

[И.стојковић]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341958334' post='677118]

ја би гајио молитву на твом месту, нада је упразно ако је неделатна

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ

МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитва се темељи на вери

Mолитва се темељи на вери: ја верујем да је Бог, пред којим изговарам своју молитву; Сведржитељ, који држи на длану сву творевину и који је дао разне врсте гласова створењима ради њиховог унутрашњег узајамног општења, а Сам нема потребу ни за каквим гласом; ја се надам да моја молитва долази до Њега, или боље рећи, право од срца прелази у Његове уши. Тако се и преписка сина са оцем или мајком, браћом и сестрама, оца са децом, пријатеља са пријатељем, који су удаљени једни од других, заснива такође на вери. Они су уверени да када пишу писма постоје и живе та лица, којима они пишу; надају се да ће писана реч доспети до њих, да ће да произведе у њиховој души, одговарајуће писму представе, мисли, осећања и они ће да одговоре на писмо сходно његовом садржају. Тако се ми и у животу руководимо, у много чему, вером и надом: тим више, ми у односу на духовни свет, треба да идемо, до краја времена, вером, а не гледањем (2. Кор. 5, 7)......

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/MisliOMolitviSvetiJovanKronstatski/MisliOMolitviSvetiJovanKronstatski02.htm

Толико тога је већ написано, али не умовањем већ сведочењем искуственог, проживљеног....само да примењујемо....све нам је дато.

[Милан Меденица :)]

Хвала ти још једном.

Иначе, занимљиво да је баш на тој страници, први твој цитат: "....ја сам уверења да никад паметан не треба да попусти иначе се глупост и зло само множи...." - па си ми и на тај начин одговорио на овде почет разговор (где си имао малкице другачији став).

нема на чему

напротив, само што си упала у замку да видиш једнострано или као готова решења.

поента је да све треба да има границу, а после неког времена нема ни смисла да иког силујем да буде бољи од себе.

https://www.pouke.org/forum/topic/20034-%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%B6%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%B8%D1%85-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B8-%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86/page__st__12#entry677100

и

https://www.pouke.org/forum/topic/18929-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83/page__st__1704#entry675111

на крају. једино преостаје:

https://www.pouke.org/forum/topic/20034-%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%B6%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%B8%D1%85-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B8-%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86/page__st__24#entry677118