Мој омиљени део Светог Писма

[andrej]

"[...] Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни.
Јер пролазећи и посматрајући ваше светиње нађох и жртвеник на коме беше написано: Непознатоме Богу. Онога, дакле, кога не знајући поштујете тога вам ја проповједам.
Бога који је створио свијет и све што је у њему, који је Господ неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима.
Нити прима угађања од руку човјечијих, као да треба нешто Њему, који сам даје свима живот и дихање и све.
И створио је од једне крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљскоме, и поставио је напријед одређена времена и међе њихова борављења;
Да траже Господа, не би ли га додирнули и нашли, и ако Он није далеко ни од једног од нас.
Јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо; као што су и неки од ваших пјесника рекли: Јер смо и род његов. (цитат из V стиха Аратове феномене - код Павла: εν αυτω γαρ ζωμεν και κινουμεθα και εσμεν ως και τινες των καθ υμας ποιητων ειρηκασιν του γαρ και γενος εσμεν; код Арата: Τοῦ γὰρ καὶ γένος εἰμέν. ὁ δ' ἤπιος ἀνθρώποισι)
Када смо, дакле, род Божији, не треба да мислимо да је Божанство подобно злату или сребру или камену изрезаном по вјештини и замисли човјечијој.
Али не гледајући Бог на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају;
Јер је установио дан у који ће судити васељени по правди преко Човијека којега одреди, и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвих."

(Д. Ап: 17, 22-31)

[Сефора]

И кад дође час, седе за трпезу и дванаест апостола са Њим.

И узе Христ хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече:
Узмите, једите; ово је тело моје.

И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви !
Ово је крв моја Новога завјета која се пролива за многе.

Заиста, заиста вам кажем:
ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.


У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

[shalom777]

Псалам 2, Псалам 22, Исаија 53, Захарија 12:10.

[Сефора]

И дозвавши својих дванаест ученика
даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи.

А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.

[dragisa]

9. Бјеше свјетлост истинита која

обасјава свакога човјека који долази

на свијет.

10. У свијету бјеше, и свијет кроз

њега постаде, и свијет га не позна.

11. Својима дође, и своји га не

примише.

12. А онима који га примише даде

власт да буду чеда Божија, онима

који вјерују у име његово;

13. Који се не родише од крви, ни

од жеље тјелесне, ни од жеље

мужевљеве, него од Бога.

14. И Логос постаде тијело и

настани се међу нама, и видјесмо

славу његову, славу као

Јединороднога од Оца, пун благодати

и истине.

[JESSY]

Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе,

и узме крст свој и за мном иде.

Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га

а ако ко изгуби живот свој ради мене, наћи ће га.

Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије

а души својој науди?

[JESSY]

Ако се два од вас сложе на земљи

у било којој ствари за коју се узмоле,

даће им Отац мој који је на небесима.

Јер где су два или три сабрана у име моје,

онде сам и ја међу њима.

[Vesna V. Lalovic]

2. Kor. 3, 17: ''A DUH (SVETI) JE GOSPOD; A GDJE JE DUH GOSPODNJI ONDJE JE SLOBODA''.  0442_feel

[Сефора]

Bogorodicaaaaaa

И ушавши к њој анђео рече:
Радуј се, благодатна!
Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!
А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав?
И рече јој анђео: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога!

[sekastarča]

5 Ko je ona što ide gore od pustinje naslanjajući se na dragog svog? Pod jabukom probudih te, gde te rodi mati tvoja, gde te rodi roditeljka tvoja.

6 Metni me kao pečat na srce svoje, kao pečat na mišicu svoju. Jer je ljubav jaka kao smrt, i ljubavna sumnja tvrda kao grob; žar je njen kao žar ognjen, plamen Božji.

7 Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi, niti je reke potopiti. Da ko daje sve imanje doma svog za tu ljubav, osramotio bi se.

    .hvala.

[sekastarča]

                                                  .hvala.

Мт 5

1 A kad On vide narod, pope se na goru, i sede, i pristupiše Mu učenici Njegovi.

2 I otvorivši usta svoja učaše ih govoreći:

3 Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko;

4 Blago onima koji plaču, jer će se utešiti;

5 Blago krotkima, jer će naslediti zemlju;

6 Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi;

7 Blago milostivima, jer će biti pomilovani;

8 Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti;

9 Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;

10 Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko.

11 Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i kažu na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi.

12 Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.

13 Vi ste so zemlji; ako so obljutavi, čim će se osoliti? Ona već neće biti nizašta, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze.

14 Vi ste videlo svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji.

15 Niti se užiže sveća i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući.

16 Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašeg koji je na nebesima.

17 Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim.

18 Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši.

19 Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom.

20 Jer vam kažem da ako ne bude veća pravda vaša nego književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko.

21 Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu.

22 A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svog nizašta, biti kriv sudu; a ako li ko reče bratu svom: Raka! Biće kriv skupštini; a ko reče: Budalo! Biće kriv paklu ognjenom.

23 Zato dakle ako prineseš dar svoj k oltaru, i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te,

24 Ostavi onde dar svoj pred oltarom, i idi pre te se pomiri s bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj.

25 Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda sluzi i u tamnicu da te ne stavе

26 Zaista ti kažem: nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg dinara.

27 Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljube.

28 A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom.

29 A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.

30 I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.

31 Tako je kazano: Ako ko pusti ženu svoju, da joj da knjigu raspusnu.

32 A ja vam kažem da svaki koji pusti ženu svoju, osim za preljubu, navodi je te čini preljubu; i koji puštenicu uzme preljubu čini.

33 Još ste čuli kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni šta si se Gospodu zakleo.

34 A ja vam kažem: ne kunite se nikako: ni nebom, jer je presto Božji;

35 Ni zemljom, jer je podnožje nogama Njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikog Cara.

36 Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš dlake jedne bele ili crne učiniti.

37 Dakle neka bude vaša reč: da - da; ne - ne; a šta je više od ovog, oda zla je.

38 Čuli ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub.

39 A ja vam kažem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi;

40 I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu.

41 I ako te potera ko jedan sat, idi s njime dva.

42 Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće da mu uzajmiš, ne odreci mu.

43 Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog.

44 A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone;

45 Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapoveda svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima.

46 Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li to i carinici?

47 I ako Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci?

48 Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.

[sekastarča]

Још ово и нећу више 

0110_hahaha 0442_feel greengrin :) srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee

1Кор 13

1 Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.

2 I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.

3 I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže

4 Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se,

5 Ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,

6 Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,

7 Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.

8 Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati.

9 Jer nešto znamo i nešto prorokujemo;

10 A kad dođe savršeno, onda će prestati šta je nešto.

11 Kad ja bejah malo dete kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh čovek, odbacih detinjstvo.

12 Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat.

13 A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima.

.hvala.

[antics]

Иако сам био слободан од свих, себе учиних служитељем свију, да их што више придобијем. Тако сам Јудејима био као Јудејин – да бих придобио Јудеје; онима који су под законом, био сам као да сам и ја под законом, мада ја нисам под законом, да бих придобио оне који су под законом. Онима који су без закона, био сам као да сам и ја без закона, мада ја нисам без Божијег закона, него сам у Христовом закону – да бих придобио оне који су без закона. Слабима сам био (као) слаб, да бих придобио слабе; свима сам био све – да свакако неке спасем. 

[kirios1]

Celo naravno (Pasa Grafi Theopnevstos:)), ali izdvojila bih npr. glavu (br.10) o Pastiru dobrom iz Jn.Jevandjelja, posl.ap.Pavla (Rimlj.12) cascu jedan drugoga vecim cinite, itd, pa recenice Gospod dade, Gospod uze, neka je blagosloveno ime Gospodnje i Nag sam izasao iz utrobe matere svoje, nag cu se i vratiti onamo(Knjiga o Jovu), kao i slicno Prah si i u prah ces se vratiti (ali Hristos anesti! , "...a zemlja bese bez oblicja i pusta, i Duh Boziji dizase se nad vodama...(Postanje, 1), pa npr. ...ako ko dometne ovome, Bog ce na njega nametnuti muke napisane u knjizi ovoj; i ako ko oduzme od reci knjige prorostva ovoga, Bog ce oduzeti njegov deo od Drveta zivota, i od Grada svetoga...(Otkr.22), Beseda na gori.... 4chsmu1, mense0198626478946378946

[Милан Меденица :)]

"Ми који смо по природи Јудејци, а не гријешници из незнабожаца,

Па знајући да се човјек не оправдава делима закона него вјером у Исуса Христа, и ми повјеровасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом а не дјелима закона, јер се дјелима закона ни једно тијело неће оправдати. [...]

Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.

Јер ја законом закону умријех, да Богу живим. Са Христом се разапех;

А не живим више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.

Не одбацујем благодат Божију; јер ако праведност кроз закон бива, онда Христос узалуд умрије."

(Гал: 2, 15-21)

узе ми реч из уста  4chsmu1 :cheesy:

цела 10. глава апостолских дела ...

1. А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.

2. Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;

3. Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!

4. А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;

5. И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:

6. Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

7. И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,

8. И казавши им све посла их у Јопу.

9. А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.

10. И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,

11. И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;

12. У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.

13. И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.

14. А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.

15. И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.

16. И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.

17. А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,

18. И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?

19. А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;

20. Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.

21. А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?

22. А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.

23. Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.

24. И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.

25. А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.

26. И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.

27. И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.

28. И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;

29. Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?

30. И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,

31. И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.

32. Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.

33. Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.

34. А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;

35. Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.

36. Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.

37. Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:

38. Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.

39. И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.

40. Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,

41. Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.

42. И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.

43. За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.

44. А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.

45. И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.

46. Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:

47. Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?

48. И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.