Претражи Живе Речи Утехе

У храму Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду у суботу и недељу, 24. и 25. августа 2024, биће прослављен празник Пресвете Богородице Страдалне: у суботу ће Вечерња служба почети у 18 ч, а у наставку ће бити служена Света тајна Јелеосвећења. У недељу ће Јутрење почети у 8 сати, а затим ће, од 8.45 ч, бити служена света архијерејска Литургија. Извор: Храм св. Симеона, Инстаграм

Извор: Храм Светог Симеона

Братство храма св. Симеона Мироточивог на Новом Београду позива благочестиви народ на молитвену прославу празника иконе Пресвете Богородице Страдалне у четвртак 25. и петак 26. августа 2022. године, сазнаје радио "Слово љубве" благодарећи старешини и Управи овог величанственог храма. Празнично бденије биће служено у четвртак 25. августа од 16 часова и у наставку Света Тајна јелеосвећења. На дан празника, у петак 26. августа, света Литургија ће почети у 9 часова, а Акатист пред иконом Богородице Страдалне биће служен тога дана у 17 часова. Сви су, као и увек, добродошли на молитву! ИКОНА БОГОРОДИЦЕ СТРАДАЛНЕ (СТРАСНЕ) Тип Богородице која држи Христа, престрашеног символима страдања, који показује један или два анђела, познат је у византијском сликарству барем од 12. века, али композиција која предочава Христова страдања веома је ретка. Током 15. века, а и касније, ова се тема често, у потпуно истом облику, понављала на приличном броју икона. Пошто неки од најбољих носе потпис Андрије Рицоса, стари утврђени тип иконе се сасвим ис правно приписује овом значајном сликару, који уз своје име додаје Де Кандија увек када је његов потпис написан на латинском. (Андрија Рицос умро је око 1492. године, познат је по неколико великих потписаних или непотписаних икона Богородице Страдалне (Страсне) које су рађене у византијској традицији. Овој групи припада икона Богородице Страдалне из цркве Светог Влаха из далматинског града Стона). Композиција ове иконе без сумње је византијска. Њен беспрекорни изглед није лишен уздржане нежности у Христовом дирљивом држању и покрету. Богородица Страсна је иконграфски тип мајке Божије, приказане у пуној фигури или допојасно, с Христом дететом у наручју. Обично је жалосног лика, јер предосећа будуће страдање Сина, које најављују један или два лебдећа анђела, који приносе Христу оруђа његовог будућег страдања, што је, и поред могућих одступања, основна карактеристика овог типа. Када су приказана два анђела с инструментима страсти, они су уобичајено у горњем делу представе и то симетрично, по један с обе стране у односу на младенца. Један обично носи крст и клинове, а други зделу с копљем и трском. Младенац, уплашен од предзнака своје будуће патње, привија се уз мајку. Богородица, мислећи на мученичку смрт свог Сина, присно грли своје дете које, обузето сродним емоцијама, прибегава заштити своје мајке. (Извор: Азбучник православне иконографије и градитељства, Зоран М. Јовановић) Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служио је 26. августа 2020. године, на празник Чудотворне иконе Пресвете Богородице Страдалне, свету архијерејску Литургију у храму Светог Симеона Мироточивог у Новом Београду. Повезана вест: Презвитер Петар Бакајлић и ђакон Бојан Божић - нови свештенослужитељи Архиепископије београдско-карловачке Саслуживали су протојереји-ставрофори архијерејски намесник Владимир Вукашиновић, Бранко Топаловић, Радич Радичевић, Божо Бакајлић, Радомир Радовановић, Станко Трајковић и Никола Трајковић, протојереј Драшко Тепавац, протонамесник Лука Верић, протојереј Невенко Сукур, јереји Милош Марковић и Горан Мијајловић, протођакони Стеван Рапајић, Дамјан Божић и Младен Ковачевић, као и ђакони Владимир Руменић, Петар Бакајлић и Милојко Топаловић. У току свете Литургије Епископ ремезијански г. Стефан рукоположио је, са благословом Патријарха српског г. Иринеја, ђакона Петра Бакајлића у чин презвитера, а ипођакона Бојана Божића у чин ђакона. Молитвено су присуствовали директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, протојереји Славко Божић и Војислав Одавић, протонамесник Владимир Димић и презвитер Александар Лукић. Чтецирали су господа Милоша Стаменковић и Милош Шарић. Овогодишњи домаћини славског сабрања у част иконе Мајке Божје Страдалне били су гђа Станимирка Свичевић са породицом и старешина храма протојереј-ставрофор Радич Радичевић са братијом. Петокуполни храм Светог Симеона Мироточивог у Новом Београду, површине од око пет стотина квадратних метара, када буде потпуно завршен биће једна од најлепших београдских богомоља. Темеље цркве је 2007. године освештао Патријарх српски Павле. Храмовна слава је по први пут прослављена 2011. године светом архијерејском Литургијом коју је служио Епископ аустралијско-новозеландски Иринеј (Добријевић). Исте године, Патријарх српски Иринеј је обавио чин освећења звона и крстова за велелепни храм. Убрзо затим са Патријарховим благословом почињу редовна богослужења. Извор: Инфо-служба СПЦ

Грчка Црква потврђује своје поверење у државу, али наглашава и потребу да се ипоштује свештенички чин и богослужење. За време заседања Свештеног Синода у сталном саставу архиеписком Јероним упутио је позив да се свим црквама дозволи да обављају службе у периоду од 11. априла па надаље, без ограничења за неопходне услове за телевизијску, радијску или Интернет покривеност, али са истим ограничењима која важе за број присутних. „Уколико држава ублажи мере, онда би, наравно, било дозвољено да присуствује и више људи“. Тренутно је дозвољено да се савршавају службе пред камерама, под условом да постоји телевизијска, радио или Интернет покривеност. Архиепископ атински је нагласио да на службама укупан број појаца не прелази два, а укупан број физички присутних особа није већи од пет, са изузетком митрополијских цркава свештених митрополија где укупан број физички присутних не би превазилазио десет. Сви присутни треба да се, на свој образ, изјасне да немају никакве симптоме и да ће се понашати у складу са успостављеним заштитним мерама. Поред тога, Архиепископ тражи од митрополита, помоћника епископа и титуларних архијереја, као и генералног директора Централне финансијске службе (ЕКИО) Грчке Цркве, да за месеце април и мај 2020. уступе половину своје нето зараде да би се одмах купили вентилатори за специјалне болнице за вирус короне. Током састанка, који је одржан путем видео-конференције, Архиеписком атински је нагласио да „са осећајем одговорности потврђујемо своје поверење у државу, што је последица чврстих односа између двеју институција однегованих током претходних деценија, али и у светлу одговорног става који показују држава, политичке и црквене установе у тренутној здравственој кризи“. Међутим, он јасно ставља до знања да је, према догматском учењу Православне Цркве, „сврха живота у Христу да се сједини са Исусом Христом и да то оствари још у свету. У том контексту, Црква позива све у тајинствено јединство духовним учешћем у заједничком Путиру живота, то јест у Телу и Крви Господа нашег Исуса Христа, непрестаним савршавањем Свете Тајне Причешћа. “ Он напомиње да ће сходно његовим предлозима „Света Тајна Причешћа и даље бити раздељивана народу, не доводећи у питање законитост и регуларност ове службе према постојећем закону државе и цркве“. Такође ће звона цркава звонити према распореду сваке митрополије и позивати вернике да учествују у заједничкој молитви из својих домова. Дозвољено је, такође, обављати последовања у манастирима иза затворених капија, уз учешће само чланова сваког монашког братства тог свештеног манастира. На гробљима свештеницима је дозвољено обављање помена на молбу родбине упокојеног, док ће само два рођака моћи да присуствују служби. Генерални директорат Централне финансијске службе (ЕКИО) Цркве Грчке такође се обавезује да ће издвојити максимални могући износ новца за куповину опреме и другог здравственог материјала потребног за специјалне болнице за пандемију, грчку војску и безбедоносне снаге те земље. Поред тога, Грчка Црква у сарадњи са невладином организацијом „Апостоли“ свештене Атинске Архиепископије ставља на располагање држави своје клинике и парохијску мрежну инфраструктуру широм земље. Извор: Инфо-служба СПЦ