Средњевековни Српски капетански зборови (скупштине)

[Аристарх]

Доласком на власт династије Немањић у Српске земље, наша Црква је сазрела за аутокефалију унутар Византије. Та аутокефалија није дата Охриду, већ је имала седише у малом и не превише важном граду Пећ. Разлог је богумилска јерес која је захвтаила већину балкана и била предвођена Попом Богумилом који је живео у македонији тадашњој. Иако је Пећ била Патриајршија, Зетска епархија у данашњем Тивту се чешће узимала много озбиљније због свог континуитета од времена Цара Константина, и као место одакле су Немањићи примили своју славу. Уметници и архитекте из те епархије су градили Дечане, осликавали Пећку патријаршију...

Оно што сам ја приметио, то је настанак Катепаната Раса 971. године и његово укидање 976. године. Катепанат је као термин, предходница речи Капетан. Доласком Немањића на власт а можда и раније, уз добијање Аутокефалије, Србија је добила и политичку независност од катепаната Цариградског из времена Визанстијске власти над старом Рашком.

Катепанат Рас — Википедија, слободна енциклопедија

SR.WIKIPEDIA.ORG

Немањићи су основали зборове (сабор-скупштина) који су били под благословом Митрополије или Епархије. И свака Епархија је била и територијално аутономна преко Кнезова и зборова.

У Зетску митрополију, та скупштина се звала Михољски Збор, са три врсте посланика-или капетана како смо ми то називали. били су општински, војни или поморски капетан, ако је постоји нека вода за пловидбу близи. То је значи била Парламентарна Царевина-монархија. Такав систем управе уводи и династија Палеолог Драгаш касније колико сам схватио,. То је посматрано историјски било много раније од француске револуције где се одваја парламент од Цркве и Цара. Али и пре Цетињског сената који су Петровићи основали у оквиру сердарско-племенског друштвеног система у Црну Гору која наслеђује Зету и такође по уставу СПЦ, данашња Митрополија Црногорско-Приморска, наслеђује Зетску Митрополију (иако је то често упитно са културне тачке гледишта, колико су успели да раздвоје период под ЦГ вијалетом и без богословије до времена Краља Николе Петровића, од хришћанске канонске традиције из доба последњих сабора, пре пада под Османлије, јер мене неке карактеристике у то поднебље, подсећају на богумилизам или гностицизам).

Михољски збор — Википедија, слободна енциклопедија

SR.WIKIPEDIA.ORG

Како се може најправилније дефинисат овај период капетанских зборова у Српској историји? дали је то саборни монархизам, нека претеча модерне парламентарне монархије какве имамо у европи? 

Да ли постоји нека литература, која обухвата, колико је зборова укупно било и у којим временским периодима ?

Помињу се у западним крајевима Српских земаља капетани (типа Крешто капетан) који су убијени од арбанаса и опевани у арбанашким епским песмама по Босни. Али о њима нисам нигде пронашао неке помене о континуитету рада неког збора коме би ти капетани припадали. Такође нисам пронашао неке публикације збора из околине Голупца који бих очекивао да је постојао, нема Пећког, Призренског, Охридског, Скопљанског, Нишког, Београдског, Драчки... Они су морали да постоје у оквиру тадашњих административних територија, током Немањића, обзиром да смо живели сви у исту државу и произашли из тог Цариградског катепаната. То је било административно уређење, подједнако као што је након санџачког управног система Османске империје, независна Кнежевина Србија на кратко увела сердарство, од 1834 до 1853 године, након чега уводи капетансије. Или Црногорци који га уводе од 1718. године до 1918. године. Са тиме што нестанком Црногорског сердарства, 1918. године нестаје и Бококоторска независност а са њом и Михољски збор који је трајао све до тада у континуитету од времена Немањића. Након што је кнез Милош Обреновић обновио капетаније у Србију, али без зборова. Тако ради и Црна Гора која уз Сердарство, уводи и капетанију паралелно током постојања Кнежевине Црне Горе.

[Немања Николић]

Докле год верујете у ,,Византинце" типа Драгаш, Михаило, итд., све ,,грчка" имена, у озбиљном сте проблему. Погледајте родослове, људи. Докле ћете да верујете у ово? Слажем се са темом, али се не слажем са тим произилажењем из Цариграда. Какав санџачки управни систем?! Каква богумилска јерес?! Оваквим изјавама директно се даје ветар у леђа ,,бошњацима". Да нису можда стећци од богумила и ,,цркве босанске"!? То су шизофрена цепања. Не вређам тебе @АристархПрочитајте поново ,,Студенички типик". Много се из њега може научити. И докле ћете да користите википедију као извор? Ајд' за Михољски збор и наше ствари је вероватно писао неко наш, па и тада буде фалсификовања, али за остало? Дајте молим вас, будите озбиљни.@Аристарх

[Аристарх]

@Немања Николић Не разумем где видиш проблематику код Трачана, Грка или Јермена и других који владају Цариградом?

Санџачки управни систем је чињеница која је била, до ослобођења. Негде је оно било целовито, негде је било половично. Али се обнављају капетаније током Обреновића, или не обнављају? То није нити Турски нити аустроугарски систем, они су имали грофове којима је народ био послушан у целости без неких скупштина.

Какве везе има студенички типик, који је за монахе са световном власти која је овде тема? Једина веза са Црквом је то што су капетани имали благослов Пећке Патријаршије и негде били називали Владичини или Митрополитови људи, јер су правили неки баланс између световних потреба и духовног морала на својим скупштинама. Држали су се неког кодекса Цркве... Уз њих смо имали редове витезова, кнезове... који су такође негде доносили своје законике и имали управу.

[Немања Николић]

@Аристарх Брате мој у Христу, ја мислим на целокупно сагледавање проблема и називање ствари правим именом. Поздрављам тему, као што већ рекох. Сад кад си мало објаснио, јасније ће бити другима, то сам и желео :). 

У вези са типиком...

Погледај, тј. позабави се околностима у којим је настао, сагледај какву поруку носи. Његови узроци, и које су последице. Као што си горе написао, Благослов, то је кључ свакога делања. Без Бога и Благодати, не може се ништа радити. Ја разумем да сам ти нејасан, опрости ми. Умем колико умем да се изражавам, ја сам на крају крајева сликар, слабо пишем.

Типик је важан зато што нам директно пружа увид у стање духа Светога Саве. Колико припреме за тако нешто? Колико година, новца, путовања? Сваки корак детаљно испланиран. Наши зборови су увек постојали. Само су се звали другачије. Породица, затим задруга (племе).

То стављање у системе, овакав онакав, то је касније измишљено.

Свако је бранио прво своју породицу, па племе па село, и наравно имао вођу. Не може ниједна скупина без првога да функционише.

Кажеш: ,,... једина веза са Црквом..."

Нема ,,једине везе". 

Само је таква веза једина исправна и могућа.

Са Црквом и Благодаћу Божијом.

[Аристарх]

пре 50 минута, Немања Николић рече

@Аристарх Брате мој у Христу, ја мислим на целокупно сагледавање проблема и називање ствари правим именом. Поздрављам тему, као што већ рекох. Сад кад си мало објаснио, јасније ће бити другима, то сам и желео :). 

Хвала брате. Одвојена је световна власт од духовне канонски. волео бих да схватим мало боље те зборове-сабрања-сретања. Која су довела до скупштина које касније добијамо. мсм. да се пречесто чује да смо претрадиционални и да морамо да прихватимо Европске стандарде који почивају на тој нашој културној колевци, где смо са другим народима градили једну Европу. Не спорим културну заоставштину северно-западне европе, која је тада називана варварски од стране Рима.

Ако је административно уређење током Немањића, имало кнежевство, које је у свом саставу имало скупштине. Онда је то јако интересантна тема! 

пре 50 минута, Немања Николић рече

Свако је бранио прво своју породицу, па племе па село, и наравно имао вођу. Не може ниједна скупина без првога да функционише.

Кажеш: ,,... једина веза са Црквом..."

Нема ,,једине везе". 

Само је таква веза једина исправна и могућа.

Са Црквом и Благодаћу Божијом.

Једина јер је световна власт, одвојена од духовне по канонском правилу.

Данас нпр. Никодим Богосављевић у расколу тврди супротно да монах може да буде световни владар... И Црногорски историчари тврде тако. Притом, ја сумљам да Петровићи нису имали световну власт уопште, јер су били део Османског царства са једним споразумом о правима унутар њега који је гарантовала млетачка република и папска држава... Не би постојали кнезови након битке на Вртијељку (заправо губернадури који су постојали упоредо са Пашом у Скадру). Јер је први прави кнез, био Данило који је основао Књажевину. мсм. иначе не би постојала ткз. истрага турака и потурица у оквиру Црне Горе, као одговор на кршење мировног споразума, изазвано киднаповањем владике у Скадру. Тако да та карта слободне ЦГ, из 17-ог века, је обележена територија црногорског вијалета, на карти римокатоличке европе због мировног споразума из 1692. године.

пре 50 минута, Немања Николић рече

Погледај, тј. позабави се околностима у којим је настао, сагледај какву поруку носи. Његови узроци, и које су последице. Као што си горе написао, Благослов, то је кључ свакога делања. Без Бога и Благодати, не може се ништа радити. Ја разумем да сам ти нејасан, опрости ми. Умем колико умем да се изражавам, ја сам на крају крајева сликар, слабо пишем.

Типик је важан зато што нам директно пружа увид у стање духа Светога Саве. Колико припреме за тако нешто? Колико година, новца, путовања? Сваки корак детаљно испланиран. Наши зборови су увек постојали. Само су се звали другачије. Породица, затим задруга (племе).

До душе, јесам се ја дотако аутокефалије као једног напретка и самосталности Срба, па то упоредио са Катепанатом који постаје скупштина капетана у независну Србију, која добија и Цара својевремено.

Али није ми јасно, где проналазиш везу између писања Св.Саве и овог питања? можеш ли ми то појаснит и са неким цитатом из Типика?

[Немања Николић]

@Аристарх 

миодраг+петровић+студенички+типик - Google-Suche

WWW.GOOGLE.COM

Имаш мало о томе овде, покушаћу наћи неки пдф па ти шаљем. Није баш нешто, али дотиче се тога.

Ствар је у замагљености. Не видимо и не чујемо, а све нам је дато, све је испричано. Само мало труда нам фали. Веза Св. Саве и теме је у томе што је он обновио те задруге породичне, ујединио људе у корпус. Идентитет. Питање, тј. одговор је више духовне природе него академске, научне. Али слободно питај и даље, тако ме тераш да размиљам и пише. О теми нема толико података јер је то нешто свакодневно било и није било потребе толике да се записује. Али га има у предању.

[Аристарх]

Јако је замагљено питање, није нам све испричано баш. Јер постоје недоследни погледи, тумачења и докази да смо губили документа од највише историјске важности током окупација свих делова Српских земаља биле оне доминантно Православне, Римокатоличке или те богумилске.

Ово је јако важно питање за нас историјски из много разлога за питања нашег идентитета.... А ја рачунам мора да постоји литературе нека коју вероватно ретки познају, ја се надам да би свештеници који овде долазе често, можда имали податак. Јер то ти је као неке ретке књиге и преписке породице Лазаревић, или неких јако добрих историчара у свештенству наше Цркве (за које врло мало људи зна и рађене су у тиражима од једног примерка), за које већина и не зна да постоје. Или рецимо питање сердарства у србију, где 90% Србије не зна да смо имали такво административно уређење на период од годину дана... Такође да је реформа у капетаније, за мало коштало главе кнеза Милоша, јер су велики Сердари Рашког и других покраина тада, кренули у неку побуну, која је спречена.

Ајде кад видиш тај пдф, цитирај ми тај део који ти је компатибилан са темом.

Један историчар на форуму, се бавио питањем порекла Немањића кроз житије Светог Деспота Стефана у коме се наводи порекло Немањића од Цара Лицинија, то је писано руком Константина Филозофа. Надам се да ће то да постави у пдф. негде.... Направио сам тему о томе скоро, мсм. кад већ помињеш порекло и Светог Саву у коментару горе, то је такође интересантна тема...

 

[Аристарх]

пре 11 часа, Аристарх рече

независна Кнежевина Србија на кратко увела сердарство, од 1834 до 1853 године, након чега уводи капетанаије.

овде сам погрешно написао, јер сам брзо куцао. Сердарство је у Србију трајало од 1834. године до 1835 године.

То је описано у књизи Мирослава Свирчевића "Локална управа и развој модерне Српске државе"