Најисплативије биљке за башту

[БанеЛ]

 

Idealne za mali budžet: 6 najisplativijih biljaka za sadnju u bašti | Agromedia

WWW.AGROMEDIA.RS

---

Uzgoj sopstvenog povrća može biti odličan način da uštedite dosta novca...

 

Idealne za mali budžet: 6 najisplativijih biljaka za sadnju u bašti

PETAK, 18. OKTOBAR 2019

 

Predviđanja rasta cena voća i povrća nisu baš lepa vest za naš budžet, zato je ideja uzgoja vlastitog povrća sada bolja nego ikada. Osim što ćete smanjiti troškove, još jedan bonus je što možete uzgajati organske proizvode i nećete morati da ih kupujete u supermarketima po paprenim cenama. Koje je to povrće koje je najisplativije za sadnju u bašti, za vaše zdravlje i vaš budžet?

 

1. Super biljka - Kovrdžavi kelj

Ako do sada nije bio deo vase ishrane, pravo je vreme da postane, tako što ćete ga sami uzgajati. Lisnati kovrdžavi kelj spada u super hranu i jedna je od najzdravijih biljaka, sa malo kalorija, a najviše hranljivih materija na planeti.

Osim toga, svestran je sastojak za kuhinju i lako se kombinuje sa drugom hranom. Možete ga ubaciti u jutarnji omlet, salatu, a odlično se slaže sa ribom i pilećim mesom. Zato zauzima prvo mesto u našim predlozima.

Paket semenki košta između 100 i 150 dinara, a potrebno je samo 6 nedelja da izraste. Upoređujući to sa troškovima iz supermarketa, jasno je da je uzgajati svoje povrće mnogo jeftinija opcija.

Lisnati kovrdžavi kelj je izuzetno otporan na zimsku hladnoću, a izuzetno se lako gaji. Seme se seje u februaru za letnju berbu, za za zimsku berbu u maju. Traži dobro dreniranu zemlju. Zalivanje je obavezna mera, pogotovo kada su biljke mlade jer tada imaju veću potrebu za vodom. Preporuka je da se skidaju listovi, a stabljika da ostane jer će na proleće iznova izbaciti nove listove koji su odlični za salatu.

2. Njegovo veličanstvo – Paradajz

Paradajz sigurno već gajite u bašti, ali ako nemate baštu možete ga gajiti čak i na balkonu ili terasi. Bitno je da je osunčana jer paradajz traži dosta suncu. Paradajzu treba oko 12 nedelja da bi bio spreman za berbu.

Ako niste znali, paradajz je višegodišnja biljka, iako se u poljoprivredi gaji kao jednogodišnja. On može da proizvodi sveže plodove svaki dan u trajanju od 6 godina.

Računica je jasna, a obavezno pročitajte uputstva za organsku proizvodnju paradajza, gde ćete naći i sa kojim biljkama možete da ga udruženo sadite, kao i savete kako vezivati paradajz i skidati zaperke, što je najbitnije da biste imali lepu biljku i dosta plodova.

3. Izvor zdravlja - Brokoli

Da li je proizvodnja brokolija isplativa? Brokoli takođe treba oko 12 nedelja da odraste i bude spreman za berbu. Lako se gaji, kao i svaka kupusnjača.

Mnogi ne znaju da brokoli ima visoku zdravstvenu vrednost. Kuvana brokola ima više vitamina C od pomorandže, a kalcijuma ima više nego što ima u čaši mleka. Svaka biljka koju posadite doneće vam 2 kg ploda i uštedeti vam mnogo novca.

Proizvodi se najčešće preko rasada. Zahteva plodna zemljišta sa visokim sadržajem organske materije. Za jesenje gajenje brokoli se rasađuje početkom jula, a za berbu će dospeti u septembru-oktobru.

Zahtevi za vodom su kao i kod drugih kupusnjača, a zbog plitkog korenovog sistema, osetljiva je na kretanje vlage u zemljištu. Biljku treba dosta zalivati u početku. Ako su temperature dosta visoke potrebno ih je prvih dana zalivati svaki dan. Redovno se mora prihranjivati mineralnim đubrivom.

4. Neizostavni deo ručka - Krompir

Prema raznim istraživanjima koja se rade svake godine, u Srbiji se pojede čak 38 kilograma krompira po glavi stanovnika za godinu dana. Jedan krompir koji posadite, daće vam 9 novih krompira. Osim u bašti, krompir možete da posadite u buretu ili nekoj kantici, dubljoj i većoj saksiji.

Optimalan rok za sadnju krompira je od sredine marta do kraja aprila. Đubrenje može biti organskim đubrivom, uz dodavanje mineralnog, a najbolji odnos NPK hraniva za krompir je 1:0,9:1.6.

Krompir ne treba da se prihranjuje jer biljke između 50 i 80 dana nakon sadnje iskoriste gotovo svu potrebnu hranu iz osnovnog đubrenja.

5. Savršena Zelena salata

Uvek popularna i nezaobilazna je zelena salata. Ako uzgajate svoju salatu uštedećete novac jer jedan paket semenki donosi povrće 5 meseci. Možete da je gajite tokom cele godine. Saznajte šta treba da znate o jesenjoj setvi zelene salate, kao i koju vrstu zelene salate da izaberete za letnju proizvodnju.

6. Dugoročna Špargla

Za šparglu je potrebno malo strpljenja kada je u pitanju njen uzgoj jer može potrajati i dve godine da biljka bude spremna za berbu. Međutim, ona će dugoročno voditi računa o vašem zdravlju i o vašem budžetu jer će proizvoditi povrće narednih 20 godina.

Sadi se u rano proleće, a iz svakog bokora možete da odrežete po najmanje pola kilograma do kilogram špargli godišnje. Obavezno pogledajte video prilog sve što bi trebalo da znate o gajenju špargle.

 

 

[БанеЛ]

Dobar komšiluk biljaka donosi bolji prinos - kako ih "složiti"?

Još u antičko doba odgajivači su znali da će jagode biti slađe ako je u njihovoj blizini posađen beli luk, a od koprive i lekovitog bilja pravili su sredstva protiv štetočina.

Foto: Depositphotos/wawritto

April je doba velikog posla, kad se u povrtnjaku pikira rasad paradajza i paprike, rasađuje rani kupus, kelj, karfiol, keleraba, kasnije vrste salata i "pozni" krompir, ako to nije učinjeno ranije, zbog povoljnih vremenskih prilika u martu (kojih ove godine nije bilo), a seju se krastavci, tikvica i boranija.

Plastenici danas pružaju priliku da se sve ovo povrće odgaji u optimalnim uslovima, ali, preci nisu imali plastenike, mnogi ni tople leje, nisu imali ni meteorološku prognozu, jer meteorologija kao nauka nije postojala, pa su svejedno uspevali da odgaje povrće, a cveće se podrazumevalo čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. Polodored se poštovao, preci su znali kad koja biljka ima "svoje vreme", koja se seje ili sadi prva, a koja posle nje, kao što su znali i kad koji komad plodne zemlje, posle skidanja roda, treba ostaviti "da se odmori", obilno nađubren stajskim đubrivom, za sledeću godinu. 

Biljke jedna drugu štite

Ti nekadašnji odgajivači povrća i cveća dobro su primetili da u prirodi ne postoji monokultura. Biljka koja raste na velikoj površini bez ikakvih drugih biljaka moguća je samo na velikim obradivim površinama u vlasništvu moćnog pojedinca ili porodice i podložnija je biljnim bolestima, dok, naprotiv, različite vrste, posejane i posađene u bizini, bukvalno štite jedna drugu, a plodna zemlja se manje iscrpljuje jer svaka vrsta uzima iz nje druge sastojke.

Još su stari Rimljani znali da će baštenske jagode biti slađe ako je u njihovoj blizini posađen beli luk, a da će beli luk, u blizini jagoda, biti zaštićen od štetočina i plesni. Ovo znanje prenosilo se kroz generacije, čak i kroz vekove, u doba kad za poljoprivrednike nije bilo knjiga, a neorganska đubriva još nisu bila napravljena.

Koje su biljke dobre, a koje loše komšije u bašti?

Celer i kupus, na primer, daće manji prinos kad su razmešteni odvojeno nego kad su blizu jedan drugom. Celer svojim mirisom tera leptira kupusara i onemogućava mu da položi jaja u kupusu. Ren i krompir se dobro slažu, jer će krompir u blizini rena imati bolji ukus i biti zaštićen od štetočina, kao što se i kamilica seje blizu paradajza.

Najbolja komšinica u bašti

Šargarepa povoljno deluje na rast svih ostalih biljaka u povrtnjaku i cvetnim lejama, zbog čega zaslužuje titulu "najbolja komšinica u bašti", a crni luk i praziluk brane šargarepu od mušica. Obično blizu kuće naše pramajke su gajile narcis, "petlovo oko", krasuljke, jaglace, zumbul, obični i "duplovani", lalu, pristiglu u doba Osmanskog carstva, pazile zasad ruža da bi se rascvetao u maju i sejale sitno seme malog domaćeg karanfila, koji tek u leto otpušta svoj snažni miris. Našle bi se u bašti i divlje i poludivlje biljke začinskog tipa, čubar, anis, mirođija, nana i druge. 

Protiv štetočina i biljnih bolesti preci su se borili kako su znali pre nego što je pronađena hemija koja se danas koristi. Snalazili su se, pokušavali, a uspele pokušaje unosili u celokupan fond znanja o svom poslu. Kuvali su koprive, pa tom tečnošću, čim se ohladi, polivali biljke. Na isti način, samo u različitoj razmeri, pripremali su sredstvo za prskanje od odoljena, rastavića (preslice), gaveza, crnog i belog luka, u novije vreme od listova paradajza i duvana.

Nijedno od ovih sredstava ne menja ukus povrća, a srazmerno su delotvorna. U stvari, tečnost dobijena kuvanjem duvana služila je da mirisom otera štetočine, a ne da ih istrebi, govore i danas poljoprivrednici koji ne koriste mnogo hemije u procesu odgajanja povrća. 

I pre toplih leja i plastenika, nekadašnji poljoprivrednici su znali da povrće i cveće, ako nema kiše, a proleće bude hladno, treba zalivati mlakom vodom. Većina ovih znanja može da se primeni i danas, naročito u malim porodičnim baštama, iako poljoprivrednici imaju na raspolaganju više podataka i neuporedivo bolju opremu za rad od nekadašnjih. 

Izvori: Moj bio vrt, Marija Omahen, posebno izdanje revije "Zdravlje", Ljubljana 1986. i NIP "Mala poljoprivredna biblioteka" (časopis), Beograd, 1973. 

Dobar komšiluk biljaka donosi bolji prinos - kako ih "složiti"? - Kolumna | Agroklub.rs

 

[БанеЛ]

Koje su biljke dobre, a koje loše komšije u bašti?

Međusobni uticaj biljaka je poznat od davnina jer neke biljke mogu stimulisati rast susednih, ali postoje i one koje ga mogu usporiti ili čak sprečiti. Stoga, planirajte setvu i sadnju svog vrta na pravilan način.

Foto: Depositphotos/ookkssaannaa2805.gmail.com

Pojam dobre i loše komšije u bašti potiče još od davnina, u vreme kada su Indijanci uočili ovu problematiku i izumili pravilo "tri sestrice" kojim su sejali kukuruz, pasulj i tikvice i uočili da različitost njihovih karakteristika može delovati obogaćujuće. Danas se znanje o uticaju koje biljke imaju jedna na drugu prenose s kolena na koleno.

Kukuruz, pasulj i tikvice - dobra organizacija plodoreda

Osim što neke biljke mogu stimulisati rast drugih, postoje i one koje ga mogu potpuno usporiti ili čak sprečiti. Stoga, pre nego što krenete s baštovanstvom dobro planirajte raspored u svome vrtu. Odabir biljaka koje dobro rastu jedna uz drugu ključ je uspeha baštovanstva. No, ipak postoji i niz uticaja koji mogu delovati na biljke poput plodoreda, pH vrednosti zemljišta, korovi, klima i slično.

Fitoncidi - glavni razlog zašto biljke utiču jedna na drugu

Postoje mnogi izvori tablica dobrih i loših suseda u bašti bilo na internetu ili u raznim knjigama o hortikulturi, ali uvek postoji neki izuzetak koji potvrđuje pravilo. Biljke u vrtu utiču jedna na drugu jer luče fitoncide. To su biološke materije koje deluju na celokupan životni proces biljaka. Oni mogu uništiti bakterije i gljivice, otrovati gliste ili insekte, ali i podstaknuti ili blokirati rast susednih biljaka. Upravo su ove materije razlog zašto je baštu važno planirati i biti oprezan pri odabiru mesta za setvu ili sadnju pojedinih povrtarskih kultura.

Mahunarke u bašti jedne drugima nisu dobre komšije

Dobre i loše komšije u bašti

O najboljoj mogućoj kombinaciji posebno je važno razmišljati ove godine kada se zbog izuzetno blage zime očekuje mnogo insekata koji će napadati biljke u bašti. 

Ove korisne insekte čuvajte u vašoj bašti

Prilikom plana setve i sadnje imajte na umu da biljke iz iste porodice nije dobro saditi u blizini jedne drugoj, a izuzetak su jedino paradajz i paprika koje su se pokazale kao dobre komšije u bašti. Na temelju iskustava mnogobrojnih povrtara nastale su tablice dobrih i loših suseda u vrtu i uputstva kako najbolje iskombinovati pojedine biljke.

Biljka	Dobre komšije	Loše komšije
blitva	pasulj, kupusnjače, šargarepa, rotkvica, brokoli, kukuruz	cvekla, spanać
celer	niski pasulj, krastavac, kamilica, kupusnjače, praziluk, paradajz	krompir, salata, kukuruz
cvekla	niski pasulj, kopar, krastavac, beli luk, kupusnjače, korijandar, kim, salata, tikvice, luk	krompir, praziluk, kukuruz, spanać
beli luk	jagoda, krastavac, malina, ljiljani, šargarepa, voćke, ruža, cvekla, paradajz, lala	grašak, kupusnjače, pasulj
endivija	kupusnjače, praziluk, pasulj	radič
pasulj	jagoda, krastavac, krompir, kupusnjače, salata, cvekla, celer, paradajz	grašak, komorač, beli luk, praziluk, luk
grašak	kopar, komorač, krastavac, kupusnjače, salata, kukuruz, šargarepa, rotkvica, tikvice, rukola	krompir, beli luk, praziluk, paradajz, luk
jagoda	pasulj, beli luk, salata, praziluk, rotkvica, vlašac, spanać, luk	kupusnjače
komorač	endivija, grašak, matovilac, krastavac, salata, žalfija, radič	kopar, pasulj, kim, paradajz
keleraba	pasulj, grašak, krompir, salata, praziluk, rotkvica, spanać, paradajz	paradajz, rukola
krastavac	pasulj, kopar, grašak, komorač, kupusnjače, salata, korijandar, kim, praziluk, celer, luk, peršun, grašak	rotkvica, paradajz
krompir	bob, kamilica, dragoljub, kupusnjače, kim, kukuruz, ren, menta, spanać, kadifica	grašak, bundeva, cvekla, celer, suncokret, paradajz
kupusnjače	pasulj, kopar, endivija, grašak, kamilica, krompir, salata, korijandar, kim, praziluk, blitva, menta, cvekla, celer, spanać, paradajz	jagoda, slačica, beli luk, crni luk
luk	kopar, jagoda, krastavac, salata, šaragarepa, cvekla, radič	pasulj, grašak, kupusnjače
šargarepa	grašak, beli luk, paradajz, radič, luk, praziluk, žalfija, rotkva, blitva	kopar, anis
praziluk	endivija, šargarepa, celer, paradajz, keleraba, salata, kamilica	crveni luk, pasulj, cvekla, bob, paškanat, luk kozjak
rukola	salata, pasulj, šargarepa, celer, krastavci, krompir spanać	kupus, kelj, karfiol, brokoli, repa, rotkvica
radič	salata, pasulj, šargarepa, paradajz
paradajz	bosiljak, cvekla, celer, pasulj, dragoljub, šargarepa, praziluk, peršun, salata, beli luk, spanać, radič, špargle, tikvice	krompir, komorač, grašak, krastavci, patlidžan, kupus, kelj
rotkvica	blitva, šargarepa, grašak, dragoljub, pasulj, kupusnjače, salata, spanać, paradajz	krastavac
salata	pasulj, kopar, grašak, paradajz, luk, rotkvica, komorač, radič, krastavac, cvekla, jagoda, keleraba, praziluk	peršun, celer
špargla	krastavac, salata, peršun, paradajz	luk, beli luk
spanać	paradajz, pasulj, krompir, jagoda, rotkvica, keleraba, celer, kupusnjače	cvekla, blitva
tikvice	kukuruz, dragoljub, pasulj, luk, cvekla
brokoli	luk, praziluk, celer, ruzmarin, kopar, žalfija, kamilica	luk, beli luk
paprika	keleraba, dinja, salata, rotkvica, kukuruz, špargla, vlašac, matovilac	bob, pasulj

Kako je već na početku spomenuto, postoji još učesnika koji mogu uticati na rast biljaka osim suseda koji raste pored nje. Zato je važno da pratite i beležite uticaj pojedinih biljaka na ostale.

Sezonsko cveće i aromatično bilje - pravilna setva i značaj

Već smo pisali i o cveću koje može odvratiti štetočine i privući korisne insekte, a ujedno sprečava i eroziju tla te osigurava hranu biljkama. Redovi povrća se mogu menjati s redovima cveća.

Koje su biljke dobre, a koje loše komšije u bašti? - Povrtarstvo | Agroklub.rs

[Плаво Небо]

Када сам одгледао један видео о тушту нисам могао да верујем колико је здрава биљка, а ја сам је крчио као коров.

Tušt se često smatra korovom, ali je lekovita biljka koja se lako uzgaja

WWW.AGROKLUB.RS

---

Tušt (Portulaca oleracea) je jednogodišnja biljna vrsta koju često smatramo korovom, a reč je o izuzetno lekovitoj biljci koja se...

 

[sampaganini92]

Поздрав! Нажалост немам башту те сам ограничен поприлично у могућностима садње воћних и повртних култура али Богу хвала имам огромну терасу за градске услове па ипак могу да уживам у биљкама колико толико. Занима ме ако неко зна или има искуства које биљке приморског поднебесја би могле да презиме у Београду без да се уносе унутра? Типа рузмарин, ловор, лантана итд?

И из личног искуства могу да кажем да јагоде и нана обожавају једно друго. Имам их засађене у једној великој жардињери заједно испреплетане и рађају обилно од маја до октобра сваке године.