Претражи Живе Речи Утехе

Idealne za mali budžet: 6 najisplativijih biljaka za sadnju u bašti | Agromedia WWW.AGROMEDIA.RS Uzgoj sopstvenog povrća može biti odličan način da uštedite dosta novca... Idealne za mali budžet: 6 najisplativijih biljaka za sadnju u bašti PETAK, 18. OKTOBAR 2019 Predviđanja rasta cena voća i povrća nisu baš lepa vest za naš budžet, zato je ideja uzgoja vlastitog povrća sada bolja nego ikada. Osim što ćete smanjiti troškove, još jedan bonus je što možete uzgajati organske proizvode i nećete morati da ih kupujete u supermarketima po paprenim cenama. Koje je to povrće koje je najisplativije za sadnju u bašti, za vaše zdravlje i vaš budžet? 1. Super biljka - Kovrdžavi kelj Ako do sada nije bio deo vase ishrane, pravo je vreme da postane, tako što ćete ga sami uzgajati. Lisnati kovrdžavi kelj spada u super hranu i jedna je od najzdravijih biljaka, sa malo kalorija, a najviše hranljivih materija na planeti. Osim toga, svestran je sastojak za kuhinju i lako se kombinuje sa drugom hranom. Možete ga ubaciti u jutarnji omlet, salatu, a odlično se slaže sa ribom i pilećim mesom. Zato zauzima prvo mesto u našim predlozima. Paket semenki košta između 100 i 150 dinara, a potrebno je samo 6 nedelja da izraste. Upoređujući to sa troškovima iz supermarketa, jasno je da je uzgajati svoje povrće mnogo jeftinija opcija. Lisnati kovrdžavi kelj je izuzetno otporan na zimsku hladnoću, a izuzetno se lako gaji. Seme se seje u februaru za letnju berbu, za za zimsku berbu u maju. Traži dobro dreniranu zemlju. Zalivanje je obavezna mera, pogotovo kada su biljke mlade jer tada imaju veću potrebu za vodom. Preporuka je da se skidaju listovi, a stabljika da ostane jer će na proleće iznova izbaciti nove listove koji su odlični za salatu. 2. Njegovo veličanstvo – Paradajz Paradajz sigurno već gajite u bašti, ali ako nemate baštu možete ga gajiti čak i na balkonu ili terasi. Bitno je da je osunčana jer paradajz traži dosta suncu. Paradajzu treba oko 12 nedelja da bi bio spreman za berbu. Ako niste znali, paradajz je višegodišnja biljka, iako se u poljoprivredi gaji kao jednogodišnja. On može da proizvodi sveže plodove svaki dan u trajanju od 6 godina. Računica je jasna, a obavezno pročitajte uputstva za organsku proizvodnju paradajza, gde ćete naći i sa kojim biljkama možete da ga udruženo sadite, kao i savete kako vezivati paradajz i skidati zaperke, što je najbitnije da biste imali lepu biljku i dosta plodova. 3. Izvor zdravlja - Brokoli Da li je proizvodnja brokolija isplativa? Brokoli takođe treba oko 12 nedelja da odraste i bude spreman za berbu. Lako se gaji, kao i svaka kupusnjača. Mnogi ne znaju da brokoli ima visoku zdravstvenu vrednost. Kuvana brokola ima više vitamina C od pomorandže, a kalcijuma ima više nego što ima u čaši mleka. Svaka biljka koju posadite doneće vam 2 kg ploda i uštedeti vam mnogo novca. Proizvodi se najčešće preko rasada. Zahteva plodna zemljišta sa visokim sadržajem organske materije. Za jesenje gajenje brokoli se rasađuje početkom jula, a za berbu će dospeti u septembru-oktobru. Zahtevi za vodom su kao i kod drugih kupusnjača, a zbog plitkog korenovog sistema, osetljiva je na kretanje vlage u zemljištu. Biljku treba dosta zalivati u početku. Ako su temperature dosta visoke potrebno ih je prvih dana zalivati svaki dan. Redovno se mora prihranjivati mineralnim đubrivom. 4. Neizostavni deo ručka - Krompir Prema raznim istraživanjima koja se rade svake godine, u Srbiji se pojede čak 38 kilograma krompira po glavi stanovnika za godinu dana. Jedan krompir koji posadite, daće vam 9 novih krompira. Osim u bašti, krompir možete da posadite u buretu ili nekoj kantici, dubljoj i većoj saksiji. Optimalan rok za sadnju krompira je od sredine marta do kraja aprila. Đubrenje može biti organskim đubrivom, uz dodavanje mineralnog, a najbolji odnos NPK hraniva za krompir je 1:0,9:1.6. Krompir ne treba da se prihranjuje jer biljke između 50 i 80 dana nakon sadnje iskoriste gotovo svu potrebnu hranu iz osnovnog đubrenja. 5. Savršena Zelena salata Uvek popularna i nezaobilazna je zelena salata. Ako uzgajate svoju salatu uštedećete novac jer jedan paket semenki donosi povrće 5 meseci. Možete da je gajite tokom cele godine. Saznajte šta treba da znate o jesenjoj setvi zelene salate, kao i koju vrstu zelene salate da izaberete za letnju proizvodnju. 6. Dugoročna Špargla Za šparglu je potrebno malo strpljenja kada je u pitanju njen uzgoj jer može potrajati i dve godine da biljka bude spremna za berbu. Međutim, ona će dugoročno voditi računa o vašem zdravlju i o vašem budžetu jer će proizvoditi povrće narednih 20 godina. Sadi se u rano proleće, a iz svakog bokora možete da odrežete po najmanje pola kilograma do kilogram špargli godišnje. Obavezno pogledajte video prilog sve što bi trebalo da znate o gajenju špargle.

Ово откриће могло би бити нарочито занимљиво за вегетаријанце и вегане... ИСТРАЖИВАЊА су показала да биљке знају када их једемо и да им се то нимало не допада. Да биљке поседују рудиментарну интелигенцију није претерана новост, али како пише „Бизнис инсајдер“, истраживање са Универзитета у Мисурију показало је да биљке могу осетити кад их неко једе и активирају одбрамбене механизме како би зауставиле тако нешто. Истраживање је спроведено на врсти arabidopsis thaliana, блиском сроднику броколија и кеља. Та биљка је јако популарна међу научницима зато што јој је читав геном секвенциран, одлично је истражена и научници јако добро знају како читава биљка функционише. Научници су пажљиво снимали вибрације које настају кад гусенице једу листове биљке и поставили су хипотезу да биљке могу да на неки начин чују и осете вибрације. Резултати су их изненадили. Примећено је да биљке производе благо токсична уља горушице и затим их транспортују кроз лишће у нади да ће тако отерати грабљивице. Такође је закључено и да биљке шаљу додатне количине токсина у лишће кад осете или чују гусеничине вибрације. За повећање производње токсина било је довољно да научници само пусте снимак гусенице како једе лишће, преноси Спутник. Извор

ЗЕЛЕНИ ИНТЕРНЕТ Огроман „биљни компјутер” Реално гледано, биљке као да су повезане међусобно, за нас људе невидљивом огромном мрежом. Овакав начин комуникације неодољиво подсећа на размену података преко електронских мрежа. Популарно речено биљке поседују свој ИНТЕРНЕТ. Управо ова сазнања навели су истраживаче двеју српских лабораторија да ПОСМАТРАЈУ биљке као огроман „зелени компјутер”. Проф. др Бранислав Јованић У не тако далекој будућносто, пре изласка у шетњу питаћемо „зеленог саветника” који мирно расте у углу наше собе, шта да обучемо. Или ћемо потражити савет од нашег „зеленог пријатеља” који расте у нашем дворишту шта да купимо као огрев за следећу зиму. Тражићемо да нас посаветује приликом одласка на одмор где је ултраљубичасто (UV) зрачење најслабије. На питање „Имамо ли интернет данас”, следио би одговор „Имамо ако си га јуче залио”. На питања „Каква ће бити зима или да ли ће лето бити сушно”, могући одговор био би „Иди у воћњак и питај воће”. Ово би могао бити низ могућих сличица из нашег живота у будућности где ће се одговори и савети добијати не од неког суперелектронског рачунара, већ од великог суперрачунара – биљака. Количина информације коју емитује само један лист креће се од 1015 bit/s до 1018 bit/s, у зависности од информације. Идеја о постојању зеленог рачуна настала је као резултат деценијских испитивања интеракције биљака са околином, и то у Лабораторији за мултидисциплинарна истраживања Института за физику (ЛМИ) и Лабораторији за симулацију на ФОН-у Београдског универзитета. Мотиви за оваква истраживања двојаки су: 1. академски и 2. прагматични. Биљке комуницирају Први је проистекао из жеље да се да одговор на питање да ли и како биљке комуницирају и други да се нађе могућа примена сазнања до којих је дошао биљни свет. Неоспорно је да су сазнања које су стекле биљке огромна и да дају одличне резултате, а да ми као људска врста немамо готово никакав приступ њима. Последњи мотив, али не мање важан, била је жеља на нама људима, који у својој непромишљености чинимо све више штете и нарушавамо равнотежу у природи, неко са стране непристрасно укаже где грешимо и помогне нам да престанемо с тим. Ова идеја базира се на изреци коју користи људска врста: „Реци ми какав сам, рећи ћу ти какав си”. Другим речима, желело се да се више сазна о нама, људској врсти, у складу с поменутом изреком. Када је настала идеја, направљени џу план и динамика будућих истраживања. Тако су истраживања била подељена у две етапе. У првој је требало да се научним методама утврди да ли биљке комуницирају. Постављена су још неколика питања на које је требало дати одговоре: 1. Ако комуницирају, КАКО комуницирају?; 2. Како примају информације других биљака? и 3. Где са примљене информације ЧУВАЈУ?. Поменута група истраживача-пионира недвосмислено је показала и објавила у међународним часописима да: 1. Биљке комуницирају; 2. Размењују информације међусобно; 3. Шаљу информације у околину, 4. Чувају-складиште стечена искуства и 5. Информације које шаљу било другим биљкама или у околину специфичне су и одређене природом стреса који је изазвао ЗАПИС. Они се већ десет година баве проблемом КОМУНИКАЦИЈА БИЉАКА. Своје резултате представили су научној јавности пебликовањем радова [Ref., Electromagnetic Biology and Medicine Volume 23, 2004 – Issue 1, Ref. Materials Science Forum Vol. 518 (2006) pp. 497-500online at http://www.scientific.net (2006) Trans Tech Publications, Switzerland, Ref. TAR, 2008(5)\[ISSN 1820-451], pp. 32-35]. Наведени радови недвосмислено дају одговор на прво питање, а то је да биљке комуницирају и размењују искуства стечена током живота помоћу светлости које емитују. Количина информације коју емитује само јеан лист креће се од 1015 bit/s до 1018 bit/s, у зависности од информације. Када је биљка изложена ниској температури, интензитет информације је 1015 bit/s; ако дође до смањења концентрације фотосинтетских пигмената, интезитет информације је 1014 bit/s. Бежична комуникација Кора као хард диск Драматично оштећења у биљци, због велике количине кадмијума (Cd), проузрокује емитовање информавије за три реда величине веће, и то око 1018 bit/s. Поруку коју биљка шаље у околину и саопштава да је оштећена услед интензивног ултраљубичастог зрачења за ред величине је већи – 1015 bit/s. Информација коју биљке одашиљу у околину у циљу представљања – „Ја се разликујем од мојих сродника” (рецимо, за генетски шест различитих врста пасуља), била би у поређњу с претходним реда величине – 10 bit/s. Авокадо саопштава околини да је плод погодан за јело тако што интензитет информације порасте двоструко – са 12 10 bit/s на 24 10 bit/s! Навешћемо још неколико примера када није дошло до оштећења биљке, дакле уобичајену комуникацију са околином. Авокадо саопштава околини да је плод погодан за јело тако што интензитет информације порасте двоструко – са 12 10 bit/s на 24 10 bit/s! Јечам поручује „вруће ми је” променом интензитета информација за седам пута – са 15 bit/s на 2 bit/s.. Међутим количина информације коју емитује у околину квадратни сантиметар (cm2) коре неупоредиви је већи – 1018 bit/s. То је као да претражујете садржај огромног хард диска. По нашем мишљењу, старо схватање да биљке преносе ИНФОРМАЦИЈЕ путем електричне струје, као општи и једини начин, није одрживо. У литеретури се може наћи пример преношења инфорације струјом између листова једне биљке. Реакција листа који нападне гусеница манифестује се повећањем брзине преношења струје кроз лист неколико пута. Информација о нападу гусенице преноси се и на друге листове, што се манифестује повећањем брзине преношења струје на листовима на којима није била гусеница. Такође постоји мишљење да биљке комуницирају преко корење и да размењују информације. Навешћемо један пример из праксе на коме ћемо показати неодрживост поменутих идеја о преношењу информација између биљака. Стабла на периферији Бојчинске шуме пре више година напали су губари. Реакција је била уобичајена за нападнута стабла: почела су да у својим листовима стварају супстанце у циљу заштите од губара, које су чиниле листове неподесним за јело. Истовремено је на савим другом крају шуме, неколико километара удаљеном, примећено да се у листовима стабала ставарју исте заштитне супстанце против губара. Говорити о преношењу информације о опасности од инсеката путем стрије или преко корена није реално. Зашто? Стабло „мали Ђердап” Отпор земље је огроман, она се понаша као изолатор и за стварање струје која би прешла пут од неколико километара било би потребно да се свако стабло понаша као „мали Ђердап”. С друге стране, преношење информације преко корена је мало вероватно, јер на том дугом путу нехомогености су огромне па информација која дође до удаљене биљке може да садржи мноштво другин података. Мада немају нервни систем и МОЗАК, биљке су у стању да обавесте припаднике своје врсте о опасности и да запамте шта им се десило у прошлости. Реално гледано биљке као да су повезане међусобно, за нас људе невидљивом огромном мрежом. Овакав начин комуникације неодољиво подсећа на размену података преко електронских мрежа. Популарно речено биљке поседују свој ИНТЕРНЕТ. Управо ова сазнања навели су истраживаче двеју српских лабораторија да ПОСМАТРАЈУ биљке као огроман „зелени компјутер”. Чињеница је да се свет биљака много разликује од света животиња. Једна од основних разлика огледа се у реакцији на непосредну опасност за опстанак. Животиње поседују способност да промене место боравка, да обавесте припаднике своје врсте и да се уклоне од опасности. Насупрот томе, биљке остају на истом месту али су развиле посебне системе одбране. Мада немају нервни систем и МОЗАК , биљке су у стању да обавесте припаднике своје врсте о опасности и да запамте шта им се десило у прошлости и шта су тада урадиле да би преживеле. Наведен је пример када и када је активиран механизам одбране у случају напада гусенице. Када су угрожене, нападнуте инсектима, биљоједима, сушом или мразем, биљке из СВОЈЕ меморије-сећања активирају оне механизме које су их у прошлости заштитиле од исте опасности. Овакве реакције навеле су поменуту групу истраживача да се запитају: Где је смештено поменуто сазнање? Напоменимо, ако нема СЕЋАЊА, нема ни комуникације. Погледамо ли биљке у јесен када им опадне лишће, склони смо да кажемо да оне умиру, а песници опадање листа повезују с престанком живота. По нашем мишљењу било би исправније рећи да биљке спавају и мирују. Чим дође пролеће биљке олистају и нови млади листови наставе свој живот као да нису мировале, а у њима се обавља мноштво процеса као и претходних година, и то са истом ефикасношћу. Знање се налази у листу Очигледно је да се стечено сазнање не налази у листовима, јер би њиховим нестајањем – опадањем било изгубљено оно што је биљка научила. Оно што остаје и што биљка не губи током целог свог живота јесте КОРА. Зато би се КОРА биљке могла сматрати местом ускладиштења искуства и података, аналогно хард дисковина у рачунарима. Количина информације је различита за сваки пол: тако мушке биљке у цвату емитују 1.27 × 1014 bit/s, а женске биљке 1.29 × 1014 bit/s. Навели смо НЕПОКРЕТНОСТ биљака (чврсто су везане за подлогу, зато је веома тешко одредити промену положаја), за разлику од животиња брзо мењају место боравка. Друга разликa јесте та да се у животињском свету лако може одредити пол јединке независнод од индивидуалне генетике, насупрот биљном свету где су готово све биљке хермафродити (без јасно назначених полних карактеристика, тако да је веома тешко да се на први поглед одреди њихов пол). Другим речима, у биљном свету су видљиве полне разлике изузетак, зато су такве биљке малобројне. С друге стране размена гена –размножавање покретачка је снага живота како у животињском, тако и у биљном свету. Наведимо пример биљке код које се полови разликују, јер постоје мушка и женска стабла: то је горски јавор (Acer pseudoplatanus L). Шумарак горског јавора од око двеста стабала, који расте на Ади циганлији, сваке године 25. маја процвета – истовремено стабла оба пола и тада се изврши опрашивање-размена гена. Уколико би мушки или женски цветови процветали другог датума, не би дошло до опрашивања и врста би нестала. Овај податак је смештен у меморији, при чему биљка води рачуна да, чим добије информацију од супротног пола, и она сма треба да процвета. Свако кашњење било би фатално по врсту. Количина информације је различита за сваки пол: тако мушке биљке у цвату емитују 1.27 × 1014[bit/s], а женске биљке 1.29 × 1014[bit/s]. Очигледно је да оваква усклађеност времена цветања која је, слободно речено, карактерстика ове биљне врсте и понавља се из године у годину, није плод случајности, већ искуства стеченог у претходном периоду. Ово искуство смештено је у кори биљке, а не како би се очековало у – листовима. На овај начин стечено, оно остаје трајни окидач за процес размножавања. http://galaksijanova.rs/zeleni-internet/