Историја једне трауме

[JESSY]

 

„… Ви сматрате да моја приврженост компјутерским играма има везе са детињством? И – проблеми у односима с женским полом, да су повезане с тим „опијеношћу игрицама“! Могуће…

Онда то није само мој проблем, него и многих других…

…Сећате се средине 90-тих? Ја се сећам веома добро… Родитељи су, да би прехранили породицу „кренули у бизнис“. Оно што се раније презриво звало „препродавац“, „шверцер“, постало је симбол успеха. Умеће да се превари купац, „да му се ували“ роба, почело је да се цени више него поштење, пристојност. Умеће да се тргује, почело је да вреднује далеко више него било које друго знање. Изгледа да се од тада мало шта променило…

Али није о томе реч. Мама је увек била практичнија од оца, и њена способност, њена интуиција нам је помогла да у то време живимо, да тако кажем, боље од већине породица мојих другова из разреда. Са својих путовања родитељи су ми доносили много свега и наравно, много компјутерских игрица. Био је то добар разлог да се похвалим пред друговима и одличан начин да се убије време док су родитељи били на путу…

[JESSY]

Мајку је њен таленат постепено учинио некако… самодовољном. Отац је све више играо улогу носача, оног ко пакује и развози робу „по тачкама“, а мајка… Она је све више времена проводила у преговорима, успостављала је везе, бранила своје интересе код испоручиоца…

Није вам досадно да слушате ово? Обичан живот средине деведесетих…

Њихови односи су се постепено кварили. У почетку га је она звала „мој помоћник“, хвалила га… Некако с висине, онако како хвале пса када донесе штап. Онда га је с временом све ређе хвалила, а све чешће га је грдила или за робу која није стигла на време, или што је претерано добар с продавцима…

Постепено су све ређе излазили, а све чешће су послове решавали „позивима“. Али, у кући због тога није било ништа боље. Постало је некако хладније. Отац се враћао кући пре мејке, а мајка се све чешће задржавала, решавајући са „важним особама“ своја важна питања. Често се враћала осећајући се на алкохол, расположена, узбуђена… Отац се љутио, нешто јој приговарао. Онда се појавио пословни партнер – чика Ашот, који је знао лепо да се односи према клијентима, био је дарежљив и пристојан. Отац се нервирао све више… Мајка, враћајући се са пословног састанка, уморно би промрмљала: „Не лупетај, то је само бизнис“ и одмах би одлазила да спава…

[JESSY]

Отац је почео да пије. Мајка је почела да прави сцене.

Шта му све није говорила? Да је „ништавило“, да се цео бизинс држи само на њој, да он није мушкарац, није као нпр. Ашот… Отац би залупио вратима и негде одлазио…

Након неког времена се преселио у мали станчић изван града који му је, у својству његовог „удела у послу“, доделила мајка…

Следећих неколико година је долазио код мене, баздио је на алкохол, покушавао је да ме загрли, распитивао се како ми је у школи. Ја сам се окретао од њега, говорио му да виш не долази. И он је престао да долази….

У потпуности сам се слагао с мајком да је он – пијаница, неспособњаковић…

Сада схватам да га је она убијала, страшније него да му је сваки дан сипала помало отрова у јело. Она је од њега направила „неспособњаковића“.

[JESSY]

На моје матурско вече мајку је својим аутом довезао чика Гиви, који је заменио чика Ашота у својству пословног партнера…

Када сам уписао студије мама ми је свечано уручила кључеве од мог сопственог стана. Да ли сам осећао захвалност? Пре ће бити да смо обоје осетили олакшање…

Након неког времена сам почео и сам да зарађујем, у почетку нешто ситно, онда – све више… Довољно за храну, за себе и мачку, и за још неке занимације…

Мислите да ја само игрице могу да играм? Не, ја бих, мислим, чак и породицу могао да издржавам…. Схватате ли, да тамо у компјутерским играма, ја уоште нисам „нико“. Ја сам онај ко побеђује талентом, реакцијом, стрпљењем. И не желим, не, ја просто небих могао да поднесем да ме неко у стварном животу грди… или хвали. Да ме хвали, онако, с висине. И… шта, ако не будем могао да парирам тамо неком Ашоту? У зарађивању, у лепим манирима?

А шта, ако сам ја – исти као отац? И – ако она, та жена, коју заволим, буде као моја мајка?…“

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2019/08/07/decja_trauma/