Однос хришћанства према хомосексуалности

[Bokisd]

    ... jednom homofob uvek....  ... kakve kafe i bakraci...   

[Срђан Шијакињић]

пре 2 часа, Tumaralo. рече

I sam vapaj Bogu je izraz milosti Njegove. Kada zatekneš sebe u molitvi i u bogotraženju, zar ne osećaš zahvalnost što si u tom stanju?  Zamisli da si na mestu čoveka koji je isto tako grešan ali koji nema nikakvu želju za spasenjem. Nema ni pojam milosti ni pojam Boga u svom životu (naravno, samo Bog poznaje srce čovekovo, nismo mi sudije). Zar nemaš utisak da je taj čovek tvoj brat i da si isto tako i ti mogao da budeš na njegovom mestu? Možda si nekada i bio?

Tako nam se otkriva da nismo bogotražitelji po sopstvenoj zasluzi. Da ne možemo ni da pomislimo na molitvu, ni da je se setimo, a kamoli da je učinimo, na osnovu sopstvene volje. To što je činimo, znak je da Duh deluje u nama a mi ne možemo nikakvim činom da ga "pojačamo" niti da ga prizovemo kad ga ne primećujemo. Prizivanjem (manje ili više uspešno) se bavi ona druga strana...

"Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio?" Apostol Pavle u poslanici Korinćanima

Hajde neka svako od nas odgovori na ovo pitanje.

Te Hristove reči nisu u kontradikciji sa ovime što sam naveo. Zato što one opisuju čoveka na koga je već izlivena blagodat. Čovek kamenog srca može do sutra da kuca ali mu se ništa neće otvoriti. Čovek pomračenog uma neće ni znati šta uopšte traži pa tako neće biti u mogućnosti ni da zna da li je išta i našao!

 

Да ли си размишљао по ком "критеријуму" некоме западне срце камено а на некога се излије благослов тражења? Или мислиш да свако добије позив, па неко на њега одговори и настави даље, а неко га одбије? 

Не знам, ово зми и даље звучи као предодређење, имаш ли икакву идеју шта би био смисао иза такве поставке ствари? Како милостив и човекољубив Бог не остваља човеку слободу да изабере желе ли да буде са Њим или не? Знам да није лако (чини ми се и не могуће) објаснити ту слободу и показати у чему се састоји, али је још теже потпуно је одбацити, онда, чини ми се, много тога од учења Цркве пада у воду и у најбољем случају делује неубедљиво.  

[Срђан К.]

пре 2 часа, Ronald рече

Naravno brate, pa i neki moji najblizi drugovi imaj stavove po ovom pitanju kao ti i uzivo to vise izgleda kao rasprava sa puno smijeha, volimo jedni druge ali se po nekim pitanjima ne slazemo:-)))

Malo pre sam pio kafu sa drugarom(gejem)... Toliko o tome koliko sam ja "homofob"...

[Срђан К.]

Pazite, ovde gde ja zivim, nije bas blagonaklono ka LGBT+populaciji... To je samo maska kako je USA zemlja slobode. Ovde gejevima nije bas prporuceno da se samopromovisu...

Takodje, ovde postoji misljenje, kao i kod nas, da sve to forsrisa tzv.gay lobi. Za jos mnogo drzava i gradova u USA sam cuo slicno-gejevi nisu bar "persona grata", jer su jake protestantske zajednice, kao sto su adventisti, baptisti, mislim i metodisti da isto misle... Naravno, gde god ima katolika, ima dosta tradicionalnih porodica... Zbog cega ovde postoje isticanja LGBT+ prava? Ocigledno, jer nemaju bas takva prava, koja se nama predstavljaju.

 

[Срђан К.]

@Ronald Dosao Crnogorac kod oca(ovaj me vic podseca na tebe,pa kako  Crnogorac da bude gay?!) i kaze"Tajo, imam momka, Lazar se zove".

Veli otac "A dje nadje Srbina, oca ti ..b.m...

[Flojd]

On 4.10.2019. at 8:08, Жика рече

Нисам ни причао о њима. Ти си помињао блуд, ја рекох да је гордост већи грех.

Blud ustvari znaci trazenje lutanje - prica o bludnom sinu. Svaki greh bi mogao da se nazove bludom, jer je greh lutanje ili odvajanje od Boga a samim tim na blud bi se moglo gledati kao na " preljubu" jer je upravo to lutanje vid samoljublja i odvajanja ili izdaja ljubavi Bozije, tako da je greh- blud ustvari preljuba jer je svaka dusa " nevesta" Bozija i nadovezuje se na prvu Boziju zapovest.

Znaci na Blud ne mora uslovno da se gleda kao na telesnu blud, vec i svaki greh moze uslovno biti blud. 

Tako da zelja ljudi koji ne postuju zakone Bozije, tj rade stvari koje su suprotne volji Bozijoj a traze da ih Bog i vernici prihvate takve kakvi su, bez zelje da se menjaju i budu Hristoliki, tj da se trude da "lice" na Hrista svojim delima, mislima itd i da vole Hrista svim srcem svojim i svom dusom svojom, tj da ga ne zaloste svojim lutanjima. Mogu u crkvu uci samo kao turisti ili uz veliku epitimiju, sve dok ne pobede svoj blud ili greh. 

I baki tema je o prihvatanju pederai lezbejki kao takvih u pravoslavnim krugovima a ne o tome koji je greh veci. ?

 

On 4.10.2019. at 8:22, Desiderius Erasmus рече

Ubi, ubi pedera, pedera.....

@RonaldS.Jovan Krostanski je imao toliku blagodat da je mogao da leci zabludele muzeloznike i zenoloznice il kako se to vec kaze. Tako da to nije urodjeno i genetski preneseno vec prihvaceno ponasanje, tj greska u vaspitanju - psihologiji coveka.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Odnos hrisćanstva prema homoseksualnim je podignuta na episkopski nivo 

[Ronald]

пре 2 часа, Flojd рече

RonaldS.Jovan Krostanski je imao toliku blagodat da je mogao da leci zabludele muzeloznike i zenoloznice il kako se to vec kaze. Tako da to nije urodjeno i genetski preneseno vec prihvaceno ponasanje, tj greska u vaspitanju - psihologiji coveka

Znas kako kad neko napise da je odredjeni svetitelji imao " toliku" blagodat znam koliko je sati i tesko da je pricao ikad sa nekim starcem za koga bi se moglo reci da je zadobio blagodat Bozju. Nemoj da zaboravis da oko najsvetlijih primera u Crkvi uvijek ima ljudi koji ce preuvelicavati i pretjerivati. Ja sam jos kao dijete to primjetio kad sam dosta cesto isao pod Ostrog i provodio dosta vremena, ljudi su skloni svakakvim pretjerivanjima.

Greske u vaspitanju mogu da se isprave ukoliko covjek sam zeli, jer svi smo mi na ovim pristorima odgajani sa mnogo predrasuda i stereotipa, ali da promijene sexualnu orijentaciju ispravljanjem pogresnog vaspitanja je smijesno.

Ali i da uzmemo termin u danasnjem kontekstu muzeloznici opet nema veze sa homosexualcima muskarcima, eventualno bi se mogao uklopiti u narastajuci broj hetero muskaraca i zena koje iz radoznalosti i zelje za eksperimentisanjem ulaze u sexualne odnose sa istim polom. Takvih je bilo i ranije koji su htjeli da probaju sve i svasta sa istim polom, ali je represija bila veca, kao sto danas ima mnogo svingerajskih klubova i ljudi koji to vole uzivaju. U jednoj studiji koja se bavila ispitivanjem svingera o sexualnkm zivotu, preko 60% je odgovorilo da im je to popravilo brak. Vidis ima i takvih primera. Na takve ljude bi mozda moglo da se utice iz hriscanske perspektive dok na muskarce homosexualce koji se nikad nisu okrenuli za zenom ne moze.

[Ronald]

пре 2 часа, Срђан К. рече

@Ronald Dosao Crnogorac kod oca(ovaj me vic podseca na tebe,pa kako  Crnogorac da bude gay?!) i kaze"Tajo, imam momka, Lazar se zove".

Veli otac "A dje nadje Srbina, oca ti ..b.m...

Doba je, hahaha

[коЖељ њацИ]

пре 3 часа, Срђан К. рече

Pazite, ovde gde ja zivim, nije bas blagonaklono ka LGBT+populaciji... To je samo maska kako je USA zemlja slobode. Ovde gejevima nije bas prporuceno da se samopromovisu...

Takodje, ovde postoji misljenje, kao i kod nas, da sve to forsrisa tzv.gay lobi. Za jos mnogo drzava i gradova u USA sam cuo slicno-gejevi nisu bar "persona grata", jer su jake protestantske zajednice, kao sto su adventisti, baptisti, mislim i metodisti da isto misle... Naravno, gde god ima katolika, ima dosta tradicionalnih porodica... Zbog cega ovde postoje isticanja LGBT+ prava? Ocigledno, jer nemaju bas takva prava, koja se nama predstavljaju.

 

Та права о гејевима су настала у Америкама где их гејеви нису имали. Код нас у историји никад није забележена истрага гејева, док у Америкама јесте.

Онда су Амери подразумевајући да су сви људи без душе, тако ко они, кренули да намећу та своја љуцка права по селом свету, мислећи да ниђе нема људи.

И довели су нас до апсурда.

Сад имамо ситуацију да у Србији где традиционално није постојала ни хомофобија ни антисемитизам тазне НВО причају глупости о томе како треба да се ослободимо тих пошасти, које и нису наше.

Не кажем да су у Србији били одушевљени гејевима, али нису их ни тукли ни убијали. Било је презира или подсмеха, но даље од тога се није ишло. Но пошто је посмех код Србаља народни обичај онда би се 99% Срба требало осећати угроженим од самих себе јер нема ко није био исмејан.

Овде код нас се спрдају и са владарима а не са обичним народом.

После су ови жутаћи наком 5. октобра увозећи западне вредности, не марећи како ће их уклопити на домаћи терен, намерно конфронтирали гејеве и остатак нације, као да гејеви нису српски гејеви него су из Багнладеша. После су НВО да би добијале кинту од ЕУ продубљивали ту конфронтацију пуцајући на цркву и традиционалне вредности и нацију. И да се није појавио Вучић, кога је опозиција прогласила заштитником педера, ко зна какви би се овде масакри код нас дешавали, јер смо познати као народ ајдучки и кавгаџијски. Кад можемо да се бијемо око странака и партија можемо и због гејова.

Како су кренули да нам увозе те своје вредности ускоро ћемо морати да објашњавамо како заправо ми никад нисмо имали ККК и да овде никад нису црнце спаљивали на лилама, као у Америкама. Да имамо у Црној Гори племе Црнци који су настали од робова са млетачких галија и да су прихваћени као једно од ЦГ племена без проблема.

Тешко је тим пуританцима објаснити наш народни менталитет, дух, веру и традицију. Они својим аршинима све мере и не прихватају могућност постојања људскијих аршина.

 

[Срђан Шијакињић]

пре 9 минута, Жељко рече

Сад имамо ситуацију да у Србији где традиционално није постојала ни хомофобија ни антисемитизам тазне НВО причају глупости о томе како треба да се ослободимо тих пошасти, које и нису наше.

Не кажем да су у Србији били одушевљени гејевима, али нису их ни тукли ни убијали. Било је презира или подсмеха, но даље од тога се није ишло. Но пошто је посмех код Србаља народни обичај онда би се 99% Срба требало осећати угроженим од самих себе јер нема ко није био исмејан.

На покушају параде 2001. су их добро умлатили, а 2010. је било ратно стање да их не би умлатили... 2014. или 15. смо имали затворен Булевар од Правног до Скупштине са камионима и транспортерима пуним Жандармерије, а ове и пар претходних година имамо шетње без инцидената, чак и без грандиозних саопштења из Цркве.

Дакле, за релативно кратко време, за 18 година, прешао се огроман пут, од опште туче на улици, до тога да ти људи могу да организују скуп и прошетају се, а да Београд не буде под опсадом. 

За мене је то достигнуће, гледано само по себи. Да свако има право окупљања, да постоји толеранција према различитости. Верујем да је и 2001. године, као и 2010. већину људи мање-више болело уво да ли ће се парада одржати, потпуно исто као и ове, 2019. (или су били против тада, као што су против и сада - свеједно), али је тада постојала одређена група људи која је била спремна да се побије да би истерала своје. Данас или таквих људи нема у потребном броју, или из неког разлога не смеју или не желе да покушају. Шта год било, и то је успех, једна од многобројних манифестација насиља у друштву је савладана. Макар засад, а надам се да је то неповратан процес.

Е сад, да ли тај напредак има цену. Да ли можда западни или који већ лоби шири свој утицај по Србији, штети народним и државним интересима, паралелно са достигнућима о којима пишем. Можда, не знам, али не мислим да је тако. Мислим да је баш у интересу Срба и Србије да будемо земља са што мање насиља. Мислим да геј лоби и остали сродни лобији имају мању могућност да направе дугорочну штету него улично насиље. Из перспективе вере, мислим исто. Геј и остала пропаганда имају мањи штетни утицај на душе него насиље, као и него неки други ставови и ситуације у СПЦ, које ће много пре да одбију душе од Цркве, него све геј пропаганде овога света. 

[Bokisd]

Као свештеник могу да кажем да има људи који су чланови Цркве, а који се тако осећају. Најчешће дођу код свештеника па кажу: „Оче, јавља ми се та и та помисао, да ми се допада, да ме привлачи особа која је истог пола као и ја…“ Има тога и код младића, и код девојака.

Неке људе само муче такве помисли, а некада се такве помисли развију у човеку у осећања, па и у начин понашања. То се најчешће деси под неким спољашњим утицајем: да ли неких саблажњивих ТВ-емисија или филмова, да ли часописа ипи, чак, „научних“ књига; да ли у неким разговорима, или на нечији директни саблажњиви подстицај… У сваком случају, постоји неки подстицај који човека покрене да почне да мисли о томе, па онда и да осећа, и да се, потом, понаша – како би рекли Свети Оци Цркве – неириродно тачније противприродно, чиме иступа из оног благословеног стања како га је Бог створио у почетку: мушко и женско, створи их… рађајте се и множите се…

Ми, на основу духовног увида и Предања Цркве, знамо да су такве помисли, осећања и понашања, са духовног аспекта, погубни и за душу и за тело човеково. Такве неприродне и противприродне помисли, и осећања која из њих произлазе, долазе од демонског надахнућа.

Али, ту су још неке појаве. Данас има и оних хетеросексуалних особа које постају бисексуалне од сувишка развратног живота, то јест из сексуалне разузданости, а некад, пак, и из чистог снобизма, зато што је то мода или тренд у свету естраде или популарне културе.

Има и оних који постају хомосексуалци и лезбијке због неке своје животне искомплексираности, па таквим својим опредељењем желе да привуку пажњу других, да шокирају друге, да их провоцирају и да им пркосе. Па, онда, иде такав са својим љубавником или таква са својом љубавницом улицом и намерно се провокативно понашају, привлачећи пажњу. Сматрам да то не чине зато што им је лепо, него зато што имају пуно ружног у својој души, јер су заражени грехом и желе да ту ружноћу прошире пред другим људима, да искваре и друге, а да, притом, ни сами нису свесни колико је то ужасно за оне који их гледају, а још више за њих саме. Уз то, такви не мирују, већ се организују и у јавности нападају све оне који сматрају да је хомосексуализам – грех и да није од Бога… То су, пред Богом и пред људима, велике гадости, не може их човек другачије назвати – тако их и Свето Писмо назива (Откр. 21,27; Рим. 1,27; Еф. 5, 12) – а у души може само да му буде жао због таквих људи и да се моли за такве да их Бог уразуми и упути на пут спасења…

Данас се често у медијима говори о „борби против криминала“, „борби против насиља“, „борби против наркоманије“, а сматрам да би у те борбе за здравље друштва требало убројати и „борбу против наметања хомосексуализма и лезбијства“, јер је то нешто што је и неприродно и противприродно за човека, што квари живот човеков, што уништава породицу, што и личност и заједницу води ка духовним извитоперењима самог постојања, јер се ту болест представља као здравље и, чак, као норма здравља.

Нико не мрзи и не сме да мрзи болесника, нарочито не лекар који треба да га лечи, чак и ако болесник мрзи лекара. Али се морамо, са љубављу и одговорношћу пред Богом, залагати да болесник постане свестан своје болести и да се излечи. Црква не одбацује никога, а са љубављу лечи свакога ко жели да се излечи. Долазе у цркву на исповест такви млади људи, и девојке и младићи, код којих је то велики духовни и животни проблем. Велика је то душевна борба у њима, велики терет носе у души, велика је то тегоба и тескоба човеку: зна човек да то не ваља, да је то противно Богу, а ђаво, ипак, негде нађе места у човековом уму и срцу да подгрејава такве наопаке жеље и осећања.

Има данас таквих људи, и младих и одраслих, који иду у Цркву и који се боре против те страсти и траже помоћ духовника. Долазе и код мене на исповест, и то испове дају као грех. И ја, са великом љубављу, саветујем-свакога од њих да покуша, најпре, да се уздржава од таквих грешних помисли и жеља, и да их, у духовној борби, одбацује као што се одбацују било које друге зле и рђаве помисли. Да се бори као што се младићи и девојке, мушкарци и жене, уздржавајући се од природних, хетеросексуалних полних жеља и потреба, боре да победе грешне склоности и грех у себи. Да се труди да избегне да себе доводи у тешке ситуације и искушење да не би пао у грех и да би сачувао чистоту душе и тела.

Зато саветујем људима који имају такве помисли, осећања или склоности да се против тога активно боре кроз појачану духовну борбу у уму и срцу. Они не треба да се предају, већ треба храбро томе да се супротставе, да се боре најпре против таквих помисли, да не допусте да оне ухвате корена у њиховом уму и да се не развију у жељу, а ако се жеља већ развила да се лротив ње упорно боре и да не допусте да таква осећања овладају њима и да се остваре у животу као грешно понашање.

Колико је до мене било, ја сам се увек трудио да таквим људима помогнем. Неки су се ослободили тог греха, неки се ослобађају, неки су још увек у великим неприликама и великој борби, али у сваком случају треба се борити и не треба одустајати. Треба се борити онако како Црква учи: кроз молитву, кроз пост, кроз уздржање, кроз покајање, кроз послушност, кроз борбу против помисли. И Бог ће помоћи да и оно што некад човеку изгледа као немогуће постане могуће. Једна моја блиска рођака је успела да помогне да се неколико девојака са таквим проблемима, уз помоћ Цркве и свештеника, извуку из једног таквог хаоса…

Питање је, сада, да ли човека који се бори против оваквога искушења, треба причешћивати или не? То само Бог зна. Ми не можемо таквога да одбацимо, него му, као свештеници, кажемо: „Синко, види, да би се причестио, треба да живиш тако и тако, у складу са Божијим заповестима, да престанеш да чиниш грех који чиниш“.

Свето Причешће је велика светиња Божија, али и средство за победу над грехом, лек бесмртности“. Морате зато таквога саветовати да се труди, да се бори, да исповеди свој грех и да се истински покаје, да би могао да приступи Светом Причешћу и да би могао да користи светињу Причешћа за побеђивање у борби против таквог искушења и греха.

Има неких у Цркви који кажу: „Ако је такав, онда не треба да се причешћује“. А ми кажемо: „Али, он није у суштини такав, неко га је преварио, неко га је навео на тај погрешни пут, он је само на путу да постане такав, и морамо да му помогнемо да се потпуно не разболи, да не стигне до наопаког циља где га је неко други улутио, да не пређе границу неповратног изопачења“.

Свештеник Цркве је онај који мора о таквоме да води духовну бригу ако такав хоће да се излечи, и не може и не сме да га одбаци, већ мора да га лечи црквеним лековима. Такав човек је духовно болестан, али може да се излечи, једино што мора да уложи огромни напор да победи зло и грех у себи. Жао ми је много такве наше младежи која је, у данашње време, увучена у разноразне пороке и наопакости, али, хвала Богу, имамо, у Цркви неупоредиво више врло честитих и побожних младића и девојака, који се уклањају далеко од свега тога, који се држе пута Божијег.“

Протојереј-ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић

[GeniusAtWork]

Пре сат времена, Срђан Шијакињић рече

Данас или таквих људи нема у потребном броју, или из неког разлога не смеју или не желе да покушају. Шта год било, и то је успех, једна од многобројних манифестација насиља у друштву је савладана. Макар засад, а надам се да је то неповратан процес.

Ти људи данас не излазе да млате никога јер им је таква директива дата од знамо већ кога. Није добро за његов имиџ пред западом чија подршка му је потребна да би владао.

Мало је невероватна коинциденција да се друштво изненада пацификовало доласком садашње гарнитуре, управо оне која је насиље и примитивизам у свим аспектима живота подигла на досада невиђен ниво. Тако да, када/ако једном оду, вратиће се и њихове трупе на улице. Наравно, ако се ово друштво у међувремену најзад стварно не лустрира једном за свагда.

[Zayron]

пре 10 часа, Flojd рече

@RonaldS.Jovan Krostanski je imao toliku blagodat da je mogao da leci zabludele muzeloznike i zenoloznice il kako se to vec kaze. Tako da to nije urodjeno i genetski preneseno vec prihvaceno ponasanje, tj greska u vaspitanju - psihologiji coveka.

Opet ta ista permanentna pojmovna konfuzija - ako neko tvrdi da homoseksualnost nije urodjena već posljedica nekakvih grešaka u vaspitanju čiji je potom indikator pogrešno seksualno ponašanje i da zna nekog ko je sposoban takvu vrstu vaspitnih greški "liječiti" -  onda se svakako ne radi uopšte o nikakvom "liječenju" (zašto i od čega u medicinskom smislu tačno liječiti zdravo rodjene osobe koije imaju samo grešku u ponašanju nastalu pogrešnim vaspitanjem ili nekim psihološki nedobrim utjecajem?) već o ispravljanju tih vaspitnih greški prevaspitavanjem ukoliko se dokaže da takva osoba koja to umije uspješno aplikovati na velikom populacijskom uzorku (stotine do hiljade pojedinaca bez obzira na pol, rasu, socijalno, nacionalno i vjersko opredjeljenje) takvim korektivnim metodama raspolaže i da takva provjerljiva i univerzalno primjenljiva metoda uopšte negdje postoji i daje u tom populacijski relevantno velikom statističkom uzorku (minimalno stotine do hiljade uspješno prevaspitanih osoba) takve dobre i uspješne ili barem statistički zadovoljavajuće rezultate. Postoji masa takvih potencijalnih dobrovoljnih kandidata na prevaspitavanje koji nisu zadovoljni s tim što su takvi i koji bi sigurno jedva dočekali i iskoristili svaku takvu mogućnost ali ne potiču iz hrišćanskih porodica ili su ateisti i agnostici. Takva bi onda metoda prevaspitavanja imala biti primjenljiva i na sve njih a ne samo na hrišćane jer to svakako da nije samo problem hrišćana i djece hrišćanskih roditelja tj. "pogrešno vaspitanih" potomaka iz hrišćanskih porodica. Drugi problem koji suvisi s tim je taj da ako su te porodice zaista hrišćanske i te osobe porijeklom iz hrišćanskih porodica, zašto bi ih onda njihovi hrišćanski roditelji namjerno ili svjesno vaspitali u svemu kako treba po Dekalogu - samo ne baš u tome? Kakvi su to hrišćanski roditelji koji su sposobni u svemu kako treba vaspitati svoje potomke da ne lažu, ne kradu i ne ubijaju itd. ali ih uvijek tačno odredjeni procent njih "omane" isključivo samo u toj oblasti ispravne seksualne orijentacijei i zabrlja to kod svojih potomaka, kakva je to sad vaspitna greška koja je kod stalnog procenta svih njih uvijek takva jedna te ista? Od roditelja ćete uvijek čuti samo: nisam te ja to naučio/naučila! A i kako bi oni s tim ispravnim seksualnim ponašanjem i orijentacijom mogli tako drastično pogriješiti i dovesti do takve dramatične greške u vaspitanju potomaka i onesposobiti ih za hetero odnose i život u normalnoj bračnoj vezi? Kako bi mogli naučiti svoju djecu to što sami uopšte ne znaju i prenijeti na njih ono ponašanje koje sami nemaju? Kad bi to zaista bila samo stvar pogrešnog vaspitanja već bi se za 2000 godina hrišćanstva našlo neko rješenje za to i hrišćanski roditelji naučili da ne ponavljaju uvijek tu jednu te istu vaspitnu grešku.

[Ronald]

пре 10 часа, Срђан К. рече

Pazite, ovde gde ja zivim, nije bas blagonaklono ka LGBT+populaciji... To je samo maska kako je USA zemlja slobode. Ovde gejevima nije bas prporuceno da se samopromovisu...

Takodje, ovde postoji misljenje, kao i kod nas, da sve to forsrisa tzv.gay lobi. Za jos mnogo drzava i gradova u USA sam cuo slicno-gejevi nisu bar "persona grata", jer su jake protestantske zajednice, kao sto su adventisti, baptisti, mislim i metodisti da isto misle... Naravno, gde god ima katolika, ima dosta tradicionalnih porodica... Zbog cega ovde postoje isticanja LGBT+ prava? Ocigledno, jer nemaju bas takva prava, koja se nama predstavljaju.

 

Naravno, u USA je sarenolika situacija, jer ima drzava i gradova koje su i abortus zabranile, u Alabami na primer nije ni institucionalizacija gay zajednice bila dozvoljena dok se na nivou USA nije odlucilo 2015, pa su onda neke drzave to malo zakomplikovale a neke nisu. E sad u okviru rigoroznijih drzava i gradova ima svega, od slobode i prava pa do totalne neblagonaklonosti prema lgbt zajednicama. Evropa i mnogo drzava u njoj je daleko tolerantnija, ali i mirnija jer je stopa kriminala niza dosta kao i broj ubistava. Da ne govorim na primer o rehabilitaciji zatvorenika u USA i Skandinaviji. U USA vise mentalno obljelih ima u zatvoru nego u psihijatrijskim ustanovama. Prednost USA je sto moze da se zaradi prosjecno mnogo vise nego u Svedskoj, Danskoj, Njemackoj itd., jedino Norvezani u USA i Norveskoj podjednako zaradjuju, svi ostali mnogo vise u USA, a ne bi ni Norvezani da nisu 80- ih iskocili sa otkricem nafte. O rasizmu da ne govorimo, jer uporedjujuci sa Srbijom koja je najmace rasisticka zemlja u Evropi, razlike su igromne, narocito na nivou nekih drzava USA.