Disciplina misli

[Задње Време]

пре 5 часа, Bokisd рече

Ali, brate, mislim da prvo ide' duh, tj. uhvati nas strah,.... strah od smrti nam pokrene dusevno uznemirenje koje se prenese na telo i DNK, lupa nam srce i telo luci adrenalin,  koji nam daje' dodatnu snagu i motoriku i brzu reakciju kako bi mogli nekako da se izbavimo iz smrtne opasnosti.

Ovo moze biti i posredni dokaz postojanja duha i duse u coveku.

Нас двојица немамо исте представе шта је дух.

Дада видимо децу да се играју кажемо да их покреће дух игре.када је неко весео покреће га дух весеља, веселог је духа, тужнога покреће дух туге. Видимо да то каквог ћемо духа бити зависи од тога каква се Осећања појављују у нашој души. 

А осећања су у складу са нашим Мислима

Мисли долазе од нашег Суда ио стварима и догађајима

А наш суд долази од Истине која је у нама, не од универзалне истине

Дакле каквог ћемо духа бити, како ћемо се понашати, зависи од истине која је у нама.

 

[Задње Време]

пре 6 часа, Bojan* рече

Kockara u kockarnicu ne vodi ljubav, nego zavaravanje da mu kocka pruža veliku mogućnost da na lak način brzo dođe do novca.

Švalera ka tuđim ženama ne tera ljubav, nego želja za zadovoljenjem seksualnog nagona sa onim ženama, koje mu pokažu da su raspoložene da mu pruže mogućnost da to i ostvari.

Ljubav čoveka vezuje za jednu ženu. Švaler nema ljubavi.

Imaš tu još nekih besmislenih izjava. Ostalo je OK.

Istina se ne može menjati. Neko može menjati jedino svoju verziju istine, koja može više ili manje odstupati ili se poklapati sa istinom.

Ne.

Svodi se na to da treba biti pozitivan i kad postoje problemi i treba biti zadovoljan onim što imaš. To je smisao.

A život neće biti obavezno u skladu sa mislima. Ima tu odstupanja koliko hoćeš.

Niko nema svoju istinu. Istina je samo jedna i ne mora obavezno imati uticaja na uslove života.

Потреба да будемо успешни и велики у очима других људи одређује шта ћемо да волимо. Сви болујемо од успеха. 

Тако волимо скупа кола јер ћемо бити већи од других, имаћемо чиме да се хвалимо.

Тако и коцкар заварава себе да ће на брз начин постићи успех, Он воли успех а коцкарница ће му обезбедити то,

Коцка је његов начин да се успе и он воли то. То што је он себе заварао не значи да он то не воли.

Кад човек нешто воли онда није потребно да се сили да би то радио, док кад нешто ради без љубави, од мрзовоље онда му је то тешко и мрско, 

Сама чињеница да коцкар радо иде у коцкарницу говори да је он својом љубављу окренут ка томе.

 

 

[Flojd]

Sto covek vise mudruje to manje ljubavi ima.

Ali trba zudeti za znanjem i usavrsavanjem, ali ne mudrovati( analizirati, raspravljati se, ubedjivati....) 

[Ana B.]

 

[Ana B.]

Zanimljivo je to na primer koliko smo providni kada mislimo. Šizofreničar na primer pored toga što sve doživljava ko napad ne zna da napravi tu razliku, on misli da se sve njegove misli vide, to sam nedge čitala...

[Задње Време]

пре 4 часа, Liga Džentlmena рече

Sto covek vise mudruje to manje ljubavi ima.

Ali trba zudeti za znanjem i usavrsavanjem, ali ne mudrovati( analizirati, raspravljati se, ubedjivati....) 

Ако човек не расуђује између својих мисли и не тражи шта је разумно сигурно неће омудрати.

Мало си погрешио реч

Што човек више филозофира то мање љубави има

А без мудрости биће роб својим себичним љубавима

[Задње Време]

Живот Као Права Храна и Право Пиће Постоји погрешна представа да је живот нешто што имаш и то је то. Жив си и тачка. Међутим није тако. Живот је нешто за чим ми имамо потребу, као што имамо потребу за ваздухом па дишемо, имамо потребу за јелом и једемо, иамо потребу за водом па пијемо. Као што удишемо ваздух, тако треба да „удишемо“ живот. У ту долазимо до кључног питања: Шта је то живот и како да га „пијемо“, како да се „хранимо“ њиме? Погледајмо то овако: Када смо сити, немамо никакво посебно осећање, једноставно смо сити и то је то. Имамо осећај глади када нисмо сити и то је знак да треба да једемо. Када смо напити и тада немамо осећај, већ осећај жеђи имамо тек када нам недостаје вода. Исто тако је и са Животом, када га имамо тада не примећујемо да га имамо али када га нема онда имамо разна осећања. Дакле када нам фали храна и вода онда имамо осећајe, а када нам недостаје живот онда имамо осећања. Гнев, бес, љутња, мржња, жеља за осветом, недостатак самопоуздања, безнадежност. Све су то осећања која нам говоре да нам недостаје живот. Што ће рећи да када немамо лоша осећања то је знак да смо сити и напити живота. Људи често гладни и жедни живота одлазе на погрешно место да се напију и наједу живота. Наиме и ђаво има шта да понуди, он сем лоших осећања која су знак недостатка живота има и осећања којима покушава да надомести недостатак живота. То су еуфорична осећања. Рецимо кад купимо нова кола па нас прожме онај осећај еуфорије, среће. Или кад добијемо на спортској прогнози, или купимо нов модеран телефон, или онај осећај заљубљености кад освојимо девојку која нам се допада. Шта примећујемо: осећања имамо увек када нам недостаје живота. Кад смо сити и напити онда немамо осећања, једноставно све нам је потаман. Када имамо потребу за забавом, за проводом, то је сигуран знак да смо глани и жедни живота и онда нас ђаво мами у своју замку нудећи нам брза задовољства и тако нам надомешта нашу потребу за животом. Сутра кад се устанемо ми ћемо још више бити гладни живота, јер га кроз то шта нам ђаво нуди нисмо ни добили. Када се човек не храни животом он онда иде полако у смрт, он умире, а да и не зна да му се то дешава. Болести су само симптоми недостатка живота и нашег умирања. Описујући Исуса Христа, Реч Божију, Јован Богослов каже: У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше реч. Она беше у почетку у Бога. Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало. У њој беше живот, и живот беше видело људима. Јев. По Јовану 1.1-4 Видимо да је у Речи Божјој живот. А онда на другом месту каже: Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре. Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. А Јевреји се препираху међу собом говорећи: „Како може овај дати нама тело своје да једемо?“ А Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи. Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће. Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему. Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради. Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.“ Јев. По Јовану 6.50-58 За тело Христово знамо шта је то. То је Реч Божија, Свето Писмо. И ко не чита Свето Писмо не храни се духовно, нема живот у себи. Али шта је крв Божија? Јер Он Каже да је крв Божија, његова крв, право пиће у коме је живот. Љубав према ближњима. Она, Љубав према Богу и према ближњима, је духовно вино које ко не пије нема живот у себи. То осећање љубави према ближњима није као осећања која доносе наше себичне љубави, осећање заљубљености које је веома бурно. Осећање праве љубави је као да га нема. Као сит човек што нема никакав осећај него му је једноставно добро. Тако се ни права љубав у којој је живот не да осетити, него само нам изгледа да је све баш како треба да буде. Кад се налазимо у неком друштву где нам је све онако потаман, рекли би пријатно се осећамо. Е тада се ми хранимо љубављу. А тамо где је љутња, завист, охолост, презир, страх, недостатак самопоуздања и сва еуфорична осећања, ту онда нема љубави и ми умиремо мислећи да живимо. Животна радост која долази од љубави према ближњима је живот за нас и када је у нама нема, нема ни живота. Као што је Крв за наше тело тако је и животна радост за нас као духовно Биће, за нашу душу. Када имамо проблема са крвотоком и срцем то је сигуран знак да нам недостаје животне радости и да су наше мисли пуне страхова, брига, осуђивања других, љутње и свакаквих других лоших осећања која говоре да смо гладни и жедни живота, и да у нама нема животне радости. Наше жеље и очекивања су главни кривац што у нама нема животне радости. Јер очекујући нешто ми пропуштамо да се радујемо свему што нам је живот већ дао. Бринемо хоће ли доћи оно што очекујемо, страхујемо да се то неће десити, љутимо се на друге и кривимо их што нам се не дешавају наша очекивања и пропуштамо да се радујемо свему што нас окружује. Ако би се мало осврнули око себе ми бисмо нашли много ствари којима би могли да се обрадујемо: птице, цвеће, снег, сунце, и свашта друго. Али не, ми ћемо туговати за пропуштеним приликама да испунимо своје жеље, страховати над оним жељама које се нису још испуниле, живот ће нам постати мука јер не схватамо да умиремо уместо да живимо. Болести које су узроковане стресним животом ће неминовно доћи и убрзати наше умирање. Шта је онда грех? Свака мисао која чини да имамо лоша осећања или еуфорична осећања је од ђавола (од интелекта) и води у смрт је грешна мисао. Ми грешимо Богу кад се хранимо таквим мислима, јер се ми као умови хранимо кроз пажњу коју посвећујемо својим мислима или стварима и дешавањима око нас. Грех је када своју пажњу посвећујемо погрешним мислима које чине да остајемо гладни живота.

Овај текст је постављен као истакнути коментар на овом видеу

 

 

[Bokisd]

пре 14 часа, Задње Време рече

пре 20 часа, Bokisd рече

Ali, brate, mislim da prvo ide' duh, tj. uhvati nas strah,.... strah od smrti nam pokrene dusevno uznemirenje koje se prenese na telo i DNK, lupa nam srce i telo luci adrenalin,  koji nam daje' dodatnu snagu i motoriku i brzu reakciju kako bi mogli nekako da se izbavimo iz smrtne opasnosti.

Ovo moze biti i posredni dokaz postojanja duha i duse u coveku.

Нас двојица немамо исте представе шта је дух.

Дада видимо децу да се играју кажемо да их покреће дух игре.када је неко весео покреће га дух весеља, веселог је духа, тужнога покреће дух туге. Видимо да то каквог ћемо духа бити зависи од тога каква се Осећања појављују у нашој души. 

А осећања су у складу са нашим Мислима

Мисли долазе од нашег Суда ио стварима и догађајима

А наш суд долази од Истине која је у нама, не од универзалне истине

Дакле каквог ћемо духа бити, како ћемо се понашати, зависи од истине која је у нама.

Dobro, mislim da ako govorimo o dusi od koje se pojavljuju u nama osecanja i misli tj. projava duha, tuznog, veselog, onda bi trebalo da imamo slicne predstave sta je duh i dusa covecija.

Kako funkcionise ovo trojstvo,.... misli,..... sud i rasudjivanje, i na kraju ili mozda na pocetku ,...Istina,... ne znam bas tacno , ali da treba da tezimo Istini, to je mislim kljucna stvar.

Da li postoji neka univerzalna Istina, pa, trebalo bi da postoji, bar u stvarima koje se ticu moralnosti i etike coveka. Ja mislim da postoji univerzalna Istina u odredjenim stvarima i sto se tice vere u Boga.

[свештеник Александар]

Ne dao ti Bog ovakvu ženu za suprugu.

[Flojd]

пре 8 часа, Задње Време рече

Ако човек не расуђује између својих мисли и не тражи шта је разумно сигурно неће омудрати.

Мало си погрешио реч

Што човек више филозофира то мање љубави има

А без мудрости биће роб својим себичним љубавима

Mudrovati - filozifirati. Omudreti - previse filozofirati izgubiti ljubav.

Biti mudar je pravilno rasudjivati.

Rasudjivati - misliti smireno i cistoga uma. Tj ugusiti emocije i sagledavati stvari objektivno, tj biti blag - naci smirenje.

 

[goranger]

пре 21 минута, Liga Džentlmena рече

Mudrovati - filozifirati. Omudreti - previse filozofirati izgubiti ljubav.

Biti mudar je pravilno rasudjivati.

Rasudjivati - misliti smireno i cistoga uma. Tj ugusiti emocije i sagledavati stvari objektivno, tj biti blag - naci smirenje.

 

Liga Filozofa

[Bokisd]

1 hour ago, Liga Džentlmena рече

Mudrovati - filozifirati. Omudreti - previse filozofirati izgubiti ljubav.

Biti mudar je pravilno rasudjivati.

Rasudjivati - misliti smireno i cistoga uma. Tj ugusiti emocije i sagledavati stvari objektivno, tj biti blag - naci smirenje.

 

Lepo receno,... secam se citao sam,kada su pricali monasi sa avom Antonijem Velikim o vrlinama koja je najveca, pa, jedan kaze ovo, drugi ono i Antonije kaze da su sve to velike vrline i neophodne za spasenje ali je najveca i najneophodnija vrlina rasudjivanja jer bez ove vrline sve druge vrline tesko mogu da se ispune i pravilno primenjuju, svaka vrlina samo kada se cini sa rasudjivanjem moze da bude korisna za dusu.... .. (nema preterivanja, ni u levo, ni u desno)

[Задње Време]

Када се говори о расуђивању; треба знати да за расуђивање није довољан само интелект, јер Око само себе не види. Потребан нам је неко ко може наше идеје да осмотри са стране и да да исвој суд.

Ми као божанско биће, јер смо по слици Божијој створени, имамо у себи још два ума којих нисмо ни свесни;

Имамо Дух који нам је од Бога дат; који модерна наука назива подсвест 

И имамо део Бога у себи који се у науци помиње као надсвест.

Ми у молитви можемо да упутимо питање овим умовима и да после чекамо одговрор:

Одговор често дође као идеја која се роди у нашем уму па многи мисле да су они сами то смислили. 

Или кроз неки догађај у животу, кроз неку књигу коју прочитамо, песму коју чујемо..

Бог је Живот у он с нама комуницира кроз наш живот, и ако умемо да слушамо свашта можемо да научимо.

Дакле наше биће има чак три различита ума која може да искористи за расуђивање, и зато расуђивање није врлина него способност и многи не користе ту своју способност него се ослањају само на свој интелект.

Можемо да останемо без  тела, да нам одсеку руку, да изгубимо памћење, али три ствари се не могу одцепити од нас је су оне наша суштина.

Расуђивање

Воља

И Пажња

Ако не умемо да расуђујемо, ако не владамо својом вољом него идемо за жељама душе, ако не бдимо над својом пажњом усмеравајући је вољом на тачно одређене ствари, ми смо робови и нисмо спознали себе

[Ana B.]

пре 1 сат, Задње Време рече

Када се говори о расуђивању; треба знати да за расуђивање није довољан само интелект, јер Око само себе не види. Потребан нам је неко ко може наше идеје да осмотри са стране и да да исвој суд.

Ми као божанско биће, јер смо по слици Божијој створени, имамо у себи још два ума којих нисмо ни свесни;

Имамо Дух који нам је од Бога дат; који модерна наука назива подсвест 

И имамо део Бога у себи који се у науци помиње као надсвест.

Ми у молитви можемо да упутимо питање овим умовима и да после чекамо одговрор:

Одговор често дође као идеја која се роди у нашем уму па многи мисле да су они сами то смислили. 

Или кроз неки догађај у животу, кроз неку књигу коју прочитамо, песму коју чујемо..

Бог је Живот у он с нама комуницира кроз наш живот, и ако умемо да слушамо свашта можемо да научимо.

Дакле наше биће има чак три различита ума која може да искористи за расуђивање, и зато расуђивање није врлина него способност и многи не користе ту своју способност него се ослањају само на свој интелект.

Можемо да останемо без  тела, да нам одсеку руку, да изгубимо памћење, али три ствари се не могу одцепити од нас је су оне наша суштина.

Расуђивање

Воља

И Пажња

Ако не умемо да расуђујемо, ако не владамо својом вољом него идемо за жељама душе, ако не бдимо над својом пажњом усмеравајући је вољом на тачно одређене ствари, ми смо робови и нисмо спознали себе

Kroz druženje sa različitim ljudima možeš mnogo da saznaš o sebi

[Natasenka]

пре 23 часа, Liga Džentlmena рече

Sto covek vise mudruje to manje ljubavi ima.

Ali trba zudeti za znanjem i usavrsavanjem, ali ne mudrovati( analizirati, raspravljati se, ubedjivati....) 

samo ti ćut mudrice.