Оријенталне Православне Цркве (Копти, Јермени, Етиопљани..)

[Visoki]

Kako sam ja razumeo Orijentalna Pravoslavna i ova Nasa pravoslavna crkva se slazu i trebalo bi da dodje do ujedinjenja. Ako sam dobro shvatio, samo da se u tom procesu ne provuce neka obmana ili laz koja bi iskvarila Pravoslavno ucenje.

Pored ovoga moram reci da bi neko uceno versko lice trebalo da stavi svoj komentar sta je zvanicna vera i priroda Hristova? Takodje kako se ona razlikuje od tudjih?  bleh

[Иван]

Kako sam ja razumeo Orijentalna Pravoslavna i ova Nasa pravoslavna crkva se slazu i trebalo bi da dodje do ujedinjenja. Ako sam dobro shvatio, samo da se u tom procesu ne provuce neka obmana ili laz koja bi iskvarila Pravoslavno ucenje.

Brate, i moje razumevanje jeste da postoji sasvim dobra osnova za dijalog Pravoslavne i Nehalkidonskih Crkava i da, uz Boziju pomoc i blagoslov, ali i uz trud arhijereja i bogoslova, postoje velike sanse za uspeh takvog dijaloga i obnovu jedinstva dveju zajednica.

Pored ovoga moram reci da bi neko uceno versko lice trebalo da stavi svoj komentar sta je zvanicna vera i priroda Hristova? Takodje kako se ona razlikuje od tudjih?  bleh

I ja bih voleo tako nesto da cujem tj. procitam, s obzirom da nisam svesteno lice niti bogoslov, vec samo entuzijasta za ovu temu... Ima dosta pisanog "materijala" za pocetak..

[Иван]

Eво један превод....

Ипостас по Северу Антиохијском

Питер Теодор Ферингтон

http://www.britishorthodox.org/115n.php

Север Антиохијски показује да је нехалкидонска заједница у својој Христологији потпуно кириловска. Његова учења јасно показују да између христологије данашњих источних и оријенталних православаца не постоје разлике, али и да неке његове примедбе на Халкидон могу имати оправдати.

Разумевање Христологије било ког богослова било ког периода захтева уважавање начина на који су ти богослови користили одређене појмове као и значења које су им придавали у различитим контекстима. Нигде то није толико значајно колико у ситуацији када се проучавају списи отаца источно православне и оријетнално православне заједнице. Када је реч о христолошким споровима петог и шестог века посебно је битно пажљиво описати појмове и изразе <који су се користили>. Овај се чланак нарочито бави начином на који је Север користио појам «ипостас».

Друга усаглашена изјава Заједничке комисије за дијалог између Источно Православне Цркве и Оријенталних Православних Цркава каже: «Сада смо јасно разумели да су обе породице увек верно држале исту аутентичну православну христолошки веру и непрекинути континуитет апостолског Предања, иако су христолошке термине користили на различит начин.»

Да је овакво разумевање било могуће у прошлости, историја Цркве развијала би се другачије. Али, у само време христолошких спорова, бављење христолошким питањима било је под утицајем многих других фактора: политичких, друштвених, богословских. Наравно, то не значи да у то време није било правих несторијанаца и евтиховаца.

Север Антиохијски је један од најзначајнијих отаца нехаклкидонске православне заједнице посебно из разлога што је утемељио критички поглед на Халкидонски Сабор и Томос папе Лава. Осим тога, у списима против оних који су се држали евтиховских погледа на Оваплоћење, он појашњава богословску разлику која стоји између нехалкидонских православаца и оних са којима су најчешће и погрешно поистовећивани. За Севера, појам «ипостас» кључан је за правилно разумевање православне Христологије. Он је користи у својим богословским писмима, контроверзним списима, чак и у својим химнама. Ипак, потребно је са Северовог становишта јасно дефинисати и остале христолошке појмове као што су: « суштина», «природа» и «лице».

У христолошком спору, многи од проблема нарушеног јединства и континуираног чувања већ заузетих позиција, проузроковани су тиме што су писци једне стране сматрали да су тачно разумели ставове противника или су полазили од тога да се појмови и изрази могу користити дамо на један начин.

Овај најважнији појам, «ипостас», ваљано је дефинисан и коришћен у многим Северовим списима. Њиме се, пре свега, означава посебност. Пишући једном од својих саговорника, Север каже: «Како називаш тело које садржи разумну душу, а које је Бог Логос добровољно присајединио Себи: посебност, а то је ипостас која поседује душу, или општост, а ти је човештво уопште? Показује се да, ако желиш исправно одговорити, рећи ћеш да је у питању тело које поседује разумну душу. Сходно томе и ми говоримо да је од таквог тела и ипостаси Бога Логоса створено јединство; јер, нису се уопштено божанство и човештво удружили у јединство, већ посебне ипостаси.»

Из овог питања јасно је да Север у свом разматрању појма «ипостаси» супротставља идеје посебности и општости. Ипостас која задржи душу је посебност, а не уопштено човештво. У ствари, ипостас је тело које садржи разумну душу и оно је индивидиуална инстанца човештва уопште.

За Севера, појам ипостас примењује се на Христово тело које садржи разумну душу, што представља Његово потпуно човештво, на начин да Север о Овапложењу може говорити као о сједињењу ипостаси. И у ствари,  овај концепт је средишња тачка његове Христологије. Ова идеја описује шта је за Бога Логоса значило да постане тело и обитава међу нама.

На који се начин Оваплоћење може посматрати као јединство ипостаси. Сигурно да ово захтева несторијанско постојање људске особе пре преузимања од стране Логоса. Свакако да би овако нешто било тачно када би се појам ипостаси користио увек на исти начин.  Али, Север одбија овакву несторијанску перспективу позивајући се на дела св. Кирила. Он каже:

«И немој мислити да ипостаси увек, у сваком случају, морају имати особу везану за себе, на начин да би, као и безбожни Несторије, морали говорити о јединству двеју особа супротстављајући се тиме богонадахнутим речима св. Кирила који је у другом писму Суксенсију, с тим у вези, рекао следеће: ‘But that it should be so will in no way help the right principle of faith, even if some man spread about union of persons.’ Јер, Писмо није рекло да је Бог Логос ујединио са Собом личност човека, већ да је Он постао тело.»

Север не сматра потребним да свака ипостас мора имати личност, али да је важно инсистирати на томе да се човештво са ипостасним својствима сјединило са Богом Логосом, even in the face of nestorianism. Његов је став да постоје два типа ипостаси: самопостојећа, (self-subsiting) и несампостојећа, (non-selfsubsisting) ипостас. Самопостојећа ипостас илуструје се примером Петра и Павла. Они су ипостаси са индивидуалним постојањем (individual subsistence). Оне постоје независно једна од друге и независно од свих осталих ипостаси. Именоване су именом особе и таква ипостас постоји по себи и за себе и зове се Петар, а друга независна ипостас зове се Павле. Несторијанцима и оним халкидонцима за које се чинило да их подржавају, упућена је критика што нису успели да направе разлику између самопостојеће и несамопостојеће ипостаси, те су због тога говорили о јединству две независне индивидуе: Бога Логоса и човека.

Желећи да објасни концепт несамопостојеће ипостаси, Север наводи пример јединства душе и тела. У човеку као што је Петар постоји јединство људске душе и људског тела. Тело је ипостасно, а тиме стварно и истински индивидуалан пример људског тела уопште.  Али, оно није независно, не постоји само по себи и само за себе, већ постоји у јединству са ипостасном људском душом која га покреће.

Петар је самопостојећа ипостас, његово тело је несамопостојећа ипостас. У јединству његове ипостасне душе и ипостасног тела настаје самопостојећа ипостас која се именује именом особе, што је у овом случају Петар. На тај начин, Север је у могућности да објасни и јединство божанства и човештва у Христу:

« Премда је ипостас Бога Логоса постојала и пре, тачније, пре свих векова и сваког времена, бивајући вечно заједно са Богом Оцем и Духом Светим, тело са разумном душом, које је Он присајединио Себи, није постојало пре сједињења, нити је <постојала> засебна особа за то тело са разумном душом.»

Божанска ипостас Логоса, вечна је и самопостојећа ипостас, док тело са разумном душом, иако стварно и ипостасно, што је и потпуна инстанца и посебност човештва уопште, није људска особа, јер није независно од ипостаси Логоса. Оно припада ипостаси Логоса на сличан начин као што душа човекова поседује тело.

Уколико је то тело или човештво, које се сјединило са Богом Логосом, постојало чак и један трен пре Оваплоћења, онда би оно било самопостојеће, те би учење које је Несторије заступао, било исправно. Одбијајући овакву могућност, Север цитира св.Григорија:

«Осуђен је сваки онај који каже да је најпре формиран човек у ког се, након тога, уселио Бог, јер тако нешто није рођење Бога, већ бекство од рођења.

Али, Север је увек, врло пажљиво чувао целовитост различитих ипостаси од којих је Христос саздан. Тело је истинско тело, оно је стварна и потпуна посебност човештва уопште. Ипак, није у питању јединство људске личности и божанске личности Логоса. Као што објашњава:

«Али, када ипостаси не постоје у засебном индивидуалном постојању, што је случај са човеком међу нама, мислим на човека који је саздан од душе и тела сједињених без промене, који се само мислено распознају и <чије се јединство> приказује као једна ипостас сачињена од две, такво јединство non will be so unistructed as to call one of persons.»

Овде се човек опет описује као јединство ипостасних елемената, али елемената који, ипак не постоје сами по себи. Том аналогијом се и Христос може посматрати у тренутку Оваплоћења. Његова Личност, Његово самопостојање чине: Његова сопствена самопостојећа ипостас, а то је Његово индивидуализовано божанство које је личност и које се зове Логос; и несамопостојеће ипостасно човештво које је Он присајединио Себи`у тренутку зачећа омогућујући му да, у јединству божанства и човештва, буде потпуно постојеће. Ово човештво нема своју посебну људску особу, већ је ипостасно и јесте стварна људска посебност, али личност која поседује ову људску ипостас јесте Бог Логос. Човештво постоји, али није самопостојеће, оно зависи од јединства са самопостојећом божанском ипостаси и божанске особе Бога Логоса.

Сасвим природно, Север може да укаже на ипостаси од којих је саздан Христос. Он каже:

«Следећи ове богонадахнуте речи Светих Отаца и исповедајући да је наш Господ Исус Христос из две природе, посматрај као различите ипостаси од којих је саздан Имануил, а њихово сједињење као природно и немој ићи на општости и суштине божанства и човештва, јер се целина божанства показује у Светој Тројици, док се човештво уопште односи на цео људски род.»

Одавде је јасно да он сматра да су ипостаси различите, а то значи да нису помешане нити стварају неку другу врсту ипостаси, која је нити потпуно божанска нити уистину људска. Не, већ пре да је реч о сједињењу стварне и самопостојеће божанске ипостаси са стварном и несамопостојећом људском ипостаси;  а то значи да Личност Логоса након Оваплоћења постоји (subsist) природно у својој божанској ипостаси, а ради домостроја нашег спасења, Он је изабрао да постоји (subsist) и људској ипостаси коју учинио Својом сопственом. Остаје само једна самопостојећа ипостас која је постала оваплоћена, односно која је себи присајединила несамопостојећу људску ипостас. Дакле, није у питању јединство општости човештва и општости божанства. Појам «ипостас» искључује такву могућност упућивањем на индивидуалну инстанцу такве општости. Али, овим се не сугерише да је Север икада пропустио да призна чињеницу да ипостас увек припада некој суштини и да је део људског рода, бивајући стварна и потпуна индивидуализација те суштине. 

У једној од својих проповеди он каже:

„На исти начин, ни ипостас не пориче род или суштину, већ их издваја и уобличује у појединачни израз онога који постоји.“

Север се такође бави и другим христолошким појмовима и изразима. Он каже: „Сад се опет враћамо на оно што је неопходно и поновићемо да „суштина“ наглашава општост, а ипостас посебност, док „биће“ и „природа“ понекад се односе на општост, а понекад на посебност.“

[Иван]

наставак....

Дакле за Севера, појам „суштина“ користи се када се жели описати нешто што је опште за све врсте. По томе, сви људи сеу део људске суштине која је индивидуализована у свакој људској ипостаси које су јединствене и које постоје. Он не посматра суштину као филозофски модел, већ пре као нешто  што је стварно и заједничко за све припаднике неког рода или врсте. Петар је човек, његова суштина је људска, не зато ште негде постоји некаква супстанца од које се сачињава човек или зато што постоји некакав божанска мустра или модел, већ зато што он појавно припада припада тој суштини.

Север пише: „ Због тога је Логос, који се оваплотио, могао да хода по води and after his death under the wound of the  lance caused a stream of salvation to wel forth from his side after, a након Васкрсења, Он је пролазио кроз затворена врата, јављао се ученицима, дозвољавајући им да Га дотакну, показујући Своје тело као опипљиво и чврсто; бивајући једносуштан нама, био је и изнад пропадања и тиме је оповргао теорију фантазијаста. Овим се јасно показује да је Христово човештво исте суштине као и наше. По Свом човештву Он припада истом роду или врсти бића као и сви људи. Он је био опипљив, Он се могао дотаћи, Његово тело било је чврсто. То није било духовно човештво, нити је Његово тело било имагинарно. Оно је било потпуно истог човештва као и ми.  Север заправо цитира св.Кирила желећи да покаже да се појмом „суштина“ означава оно што одликује неку врсту бића.

„И мудри Кирило, у свом другом писму Суксенсију, „суштином“ назива оно човештво које је ипостасно сједињено са Богом Логосом: - Јер ако бисмо се након „једна природа Логоса“ задржали без додавања „оваплоћена“ but set dispensation as if were outside пружили бисмо одличну прилику некима да нас питају: где је савршенство човештва? Или: how was the ousia after our model made up? Aли, нека заћуте since they have leaned upon the staff of a reed, јер смо речју „оваплоћена“ сачували савршенство човештва и одлике наше суштине-.“

Овај цитат потврђује Северов став да је Христово човештво исте суштине као и наше. Тиме се каже да је Христос једносуштан нама по Свом човештву: Употребом речи „оваплоћена“, како св.Кирило каже, а Север се слаже са њим, морамо разумети да Христос више није само божанска ипостас Бога Логоса, већ је и савршен у Свом човештву и у свим одликама човештва које су садржане у концепту суштине. „Суштина“ је стога дефиниција одлике врсте, те је по Свом човештву Христос је савршен и потпун пример ипостаси људске суштине, а по Свом божанству Он је савршен и потпун пример ипостаси божанске суштине.

Иако је признавао да је Христос био човек, Евтих је оклевао да каже да је Христос једносуштан нама. Било је и оних који су сматрали да је Христос удаљен од људске суштине тиме што је зачет на чудесан начин. Критикујући их да оваквим ставом доводе у питање читаву основу нашег спасења, Севир им одговара:

„Зато, када чујеш да је Имануилово зачеће у исто време и божанско и људско, (запитај се) на који начин Га можеш потпуно одвојити од људских својстава које је Он вољно примио. Јер, ако не кажемо да је тело способно да прими ствари које му припадају, с изузетком греха који је болест, а не део суштине, који је као што рекох настао као последица непажње, онда Он не би могао да на Крсту пати за нас, нити да искуси смрт.“

Због тога, људска суштина, у којој Логос Оваплоћењем суделује са целокупним човечанством, не укључује грех. То занчи да грех није саставни део људске суштине. Али, у свему осталом, људска суштина, из које је индивидуализована несамопостојећа ипостас, поптуна је и не мањка ни у чему што чини људско биће. Да Христос Своју људску ипостас није повукао из људске суштине, коју и ми делимо, онда Његово страдање, смрт и васкрсење не би значили ништа и наше спасење не би било извршено.

И заиста, као што Север каже, важно је да се ни један аспект људске суштине не уклања из Христа. Уколико њена целовитост у јединству са божанском ипостаси није очувана, онда наше спасење опет не би било извршено. Уколико човештво изгуби неко од својих својстава, онда оно престаје бити људска суштина индивидуализована у Христу. И наравно, Север, одбацује могућност да је Христово човештво мањкаво у било чему. А шта онда рећи о чудима, Пребражењу, ходању по Галилејском језеру? Како све ово објаснити, уколико се жели сачувати целовитост Христовог човештва и Његова једносуштност нама?

„Као што каже Јеванђеље, Његово лице сијало је као Сунце, а хаљине Његове постале су беле као светлост. Али, далеко од тога да ове ствари индицирају промену суштине, већ сјај и мноштво славе која је својствена Богу.“

Север не може бити јаснији. Чак и са исијавањем славе божанства, човештво остаје оно што јесте. Ипак, оно је је прослављено бивајући сопствено човештво Бога Логоса. Баш као што је Мојсијево лице, појављујући се у Божијем присуству колико је то могуће, засијало славом Божијом. Ипак Мојсије није престао бити део људског рода или људске суштине. Његово човештво није се променило, већ је засијало одражавајућом светлошћу, као што Месец сија рефлектовану светлост Сунца не постајући звезда, већ остајући оно што јесте.

Уколико се осврнемо на појам „лице“ или „особа“, можемо приметити да Севир сматра да не морају све ипостаси имати личност или име. Цитирајући св. Кирила, он каже:

„И немој мислити да ... <већ наведен цитат у првом делу чланка> ... већ да је Он постао тело“

Већ је јасно да Севир сматра да је Христово човештво ипостасно, премда несамопостојеће, а такве несамопостојеће ипостаси немају своју личност коју носе. Уколико је Христово човештво личносно само по себи, онда бисмо, као што Север жели овим цитатом да покаже, били принуђени да исповедимо несторијанско јединство особа.  Св.Кирило је јасан да је човештво које је Христос ујединио са Собом није било личносно, односно није носило обрисе људске особе. Личност божанског Логоса јесте та личност која поседује  ову посебну људску ипостас која јој даје име. Север сматра да једино самопостојеће ипостаси могу имати особу и име. Он каже:

„ Из претходно наведеног, Учитељ поучава да је својство природног сједињења да су ипостаси у композицији и да су савршене, без умањивања, али одбија да људској ипостаси прида (независно) индивидуално постојање, тако да се (ипостаси) могу бројати као две и да имају сопствену личност која их носи, те да је међу њима могуће само јединство по части.“

Индивидуално постојање одређује да ли ипостас има особу која је носи. Северовим речником, то је самопостојећа ипостас. У Оваплоћењу, то значи да је Христово божанство самопостојећа божанска ипостас Бога Логоса та која носи личност, а та личност је сам Бог Логос. Човештво (Христово) не може носити неку другу особу, јер није самопостојеће тј. оно нема потребно индивидуално постојање.

Чињеница да је Север вољан да говори чак и о јединству ипостаси , јасно показује да је за њега, а и целу нехалкидонску заједницу, целовитост Христовог човештва и божанства увек сачувана. Ово је управо супротно становишту које су му противници често приписивали и показује да је неопходно пустити историјске мислиоце, поготову из спорног периода од четвртог до седмог века, да говоре у своје име.

Brooks E. W. A Collection of Letters of Severus of Antioch. 1915, p.16.

John 1:14

Brooks E. W. , op. cit.,  p.17.

Brooks E. W., op. cit.,  p.19.

Brooks E. W. , op. cit.,  p.17, where he is quoting Ep. 101 (P. G., XXXVII, 177)

Brooks E. W., op. cit.,  p18.

Brooks E. W., op. cit.,  p.17.

Chesnut Roberta C., Three Monophysite Christologies (1976), p.11. Translated by Chesnut from Hom CXXV (P. O. xxix.236)

Brooks E. W., op. cit.,  p.23.

Brooks E. W., op. cit.,  p.11.

Brooks E. W., op. cit.,  p.21

Torrance Iain R., Christology After Chalcedon (1988), p.157, where Torrance is translating the first letter of Severus to Sergius, a Eutychian-leaning theologian.

Torrance Iain R., op.cit., p.180.

Brooks E. W., op. cit.,  p.17.

Brooks E. W., op. cit.,  p.39

[Иван]

"Одавде је јасно да он сматра да су ипостаси различите, а то значи да нису помешане нити стварају неку другу врсту ипостаси, која је нити потпуно божанска нити уистину људска. Не, већ пре да је реч о сједињењу стварне и самопостојеће божанске ипостаси са стварном и несамопостојећом људском ипостаси;  а то значи да Личност Логоса након Оваплоћења постоји (subsist) природно у својој божанској ипостаси, а ради домостроја нашег спасења, Он је изабрао да постоји (subsist) и људској ипостаси коју учинио Својом сопственом. Остаје само једна самопостојећа ипостас која је постала оваплоћена, односно која је себи присајединила несамопостојећу људску ипостас. Дакле, није у питању јединство општости човештва и општости божанства. Појам «ипостас» искључује такву могућност упућивањем на индивидуалну инстанцу такве општости. Али, овим се не сугерише да је Север икада пропустио да призна чињеницу да ипостас увек припада некој суштини и да је део људског рода, бивајући стварна и потпуна индивидуализација те суштине.  "

[Иван]

Друштво, ево прегледа текстова постављених на форум Верујем-у.

1.Људска природа Христова

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg182453#msg182453

2. Тумачење званичне Христолошке изјаве Православне Црве и Оријенталних Православних Цркава

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg185879#msg185879

3. О двема вољама

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg187022#msg187022

4. Православна Христологија Севира Антиохијског

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg191330#msg191330

5. Трагање за јединством источних и оријенталних православаца данас

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg197953#msg197953

6. Савремено виђење ситуације

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg203379#msg203379

7. The Council of Constantinople 553 AD

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg208309#msg208309

8. Saint Severus of Antioch - His Life and His Christology

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg209429#msg209429

9. Towards a Common Christology

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg210283#msg210283

10. After Chalcedon - Orthodoxy in the 5th/6th Centuries

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg210328#msg210328

11. The Oriental Orthodox Rejection of Chalcedon

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg210334#msg210334

12. Leo and Theodoret, Dioscorus and Eutyches

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg210465#msg210465

13. HYPOSTASIS IN SEVERUS OF ANTIOCH

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg210961#msg210961

14. THE ETHIOPIAN ORTHODOX CHURCH AND ITS MONASTIC TRADITION

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg211548#msg211548

15. Severus of Antioch's objections to the Council of Chalcedon: a re-assessment

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg211683#msg211683

16. The Christology of Saint Cyril of Alexandria

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg212705#msg212705

17. Saint Timothy Aelurus of Alexandria

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg212743#msg212743

18. THE CASE OF IBAS OF EDESSA

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg212749#msg212749

19. Christology (Христологија Сиријске Маланкарске Православне Цркве)

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg213221#msg213221

20. Series of Lectures on Christology and Christological Controversies - Lecture 4

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg237820#msg237820

21. Icons in the Syriac Church?

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg238312#msg238312

22. The Liturgy of the Ethiopian Church

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg239814#msg239814

23. The Mystery of the Incarnation

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg239906#msg239906

24. Statement of the Romanian Orthodox Church on the Theological Dialogue

Decisions of the Holy Synod, Bucharest, Romania, 8-9 December 1994

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg250136#msg250136

25. A Seventh Century Apology for Images -    

Jeрменска одбрана иконопоштовања

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg263962#msg263962

26. An Introduction to the Divine Liturgy of the Armenian Apostolic Church

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg267738#msg267738

27. Coptic Christology in Practice

Incarnation and Divine Participation in Late Antique and Medieval Egypt

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg267754#msg267754

28. Збирка писама Севера Антиохијског

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg258859#msg258859

29. Ипостас по Северу Антиохијском (превод текста бр.13) ново

1.део http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg269600#msg269600

2.део http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg269632#msg269632

30. Lecture II: The Nature of Our Lord Jesus Christ

Our Faith Concerning Christology:

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg270413#msg270413

3 1. Image Worship in Armenia and Its Opponents*

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg274114#msg274114

[Милан Меденица :)]

ау ђунисе, ал си нам задао домаћи  0110_hahaha 0110_hahaha

него, јел знаш шта о манастиру Гегхарду Јерменији, тамо се чувало Копље којим је прободен Господ на Крсту пре 2. светског рата?

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ef/Heilige_Lanze_02.JPG

http://www.armeniapedia.org/index.php?title=Geghard_Monastery

http://www.encyber.com/comm/board/bl_view_all.php?idxNo=29392&tid=travelworld

http://englishrussia.com/index.php/2008/04/13/the-holy-lance-church/

[Nicholas]

Патријарх цариградски, Анатолије рекао је на сабору у Халкидону:

"ДИОСКОР НИЈЕ ОСУЂЕН ЗБОГ СВОЈЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ, већ зато што је екскомуницирао Лава и није се покорио Сабору."

То стоји у записницима Сабора.

Диоскору,

Од великог васељенског и светог Сабора, сазваног милошћу Божијом и одлуком нашег побожног и богобојажљивог Цара, у Халкидону витинијском, у цркви славне мученице св.Ефимије:

Због:

1) Твог презрења црквених канона и

2) твоје непослушности коју си показао према светом Сабору кроз одбијање да се појавиш и након упућена три позива, а не наводећи и све друге твоје кривице,

Даје ти се на знање:

да те свети Сабор 13. октобра 451.године лишио твог епископског достојанства и прогласио те неспособним (неподобним) за испуњавање твојих црквених дужности

[Иван]

Ево, да освежимо листу текстова:

1.Људска природа Христова

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg182453#msg182453

2. Тумачење званичне Христолошке изјаве Православне Црве и Оријенталних Православних Цркава

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg185879#msg185879

3. О двема вољама

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg187022#msg187022

4. Православна Христологија Севира Антиохијског

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg191330#msg191330

5. Трагање за јединством источних и оријенталних православаца данас

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg197953#msg197953

6. Савремено виђење ситуације

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg203379#msg203379

7. The Council of Constantinople 553 AD

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg208309#msg208309

8. Saint Severus of Antioch - His Life and His Christology

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg209429#msg209429

9. Towards a Common Christology

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg210283#msg210283

10. After Chalcedon - Orthodoxy in the 5th/6th Centuries

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg210328#msg210328

11. The Oriental Orthodox Rejection of Chalcedon

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg210334#msg210334

12. Leo and Theodoret, Dioscorus and Eutyches

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg210465#msg210465

13. HYPOSTASIS IN SEVERUS OF ANTIOCH

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg210961#msg210961

14. THE ETHIOPIAN ORTHODOX CHURCH AND ITS MONASTIC TRADITION

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg211548#msg211548

15. Severus of Antioch's objections to the Council of Chalcedon: a re-assessment

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg211683#msg211683

16. The Christology of Saint Cyril of Alexandria

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg212705#msg212705

17. Saint Timothy Aelurus of Alexandria

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg212743#msg212743

18. THE CASE OF IBAS OF EDESSA

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg212749#msg212749

19. Christology (Христологија Сиријске Маланкарске Православне Цркве)

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg213221#msg213221

20. Series of Lectures on Christology and Christological Controversies - Lecture 4

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg237820#msg237820

21. Icons in the Syriac Church?

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg238312#msg238312

22. The Liturgy of the Ethiopian Church

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg239814#msg239814

23. The Mystery of the Incarnation

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg239906#msg239906

24. Statement of the Romanian Orthodox Church on the Theological Dialogue

Decisions of the Holy Synod, Bucharest, Romania, 8-9 December 1994

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg250136#msg250136

25. A Seventh Century Apology for Images -    

Jeрменска одбрана иконопоштовања

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg263962#msg263962

26. An Introduction to the Divine Liturgy of the Armenian Apostolic Church

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg267738#msg267738

27. Coptic Christology in Practice

Incarnation and Divine Participation in Late Antique and Medieval Egypt

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg267754#msg267754

28. Збирка писама Севера Антиохијског

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg258859#msg258859

29. Ипостас по Северу Антиохијском (превод текста бр.13) ново

1.део http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg269600#msg269600

2.део http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg269632#msg269632

30. Lecture II: The Nature of Our Lord Jesus Christ

Our Faith Concerning Christology:

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg270413#msg270413

31. Image Worship in Armenia and Its Opponents*

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg274114#msg274114

32. The Council of Chalcedon 451 AD - Contemporary View of the Situation

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg275512#msg275512

33. Из записника са Халкидонског Сабора 1

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg276424#msg276424

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg276425#msg276425

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg276835#msg276835

34. ST. CYRIL'S "ONE PHYSIS OR HYPOSTASIS OF GOD THE LOGOS INCARNATE" AND CHALCEDON

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg277110#msg277110

35. Из записника са Халкидонског Сабора 2

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg279641#msg279641

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg279672#msg279672

36. Armenian Christmass

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg284362#msg284362

37. Severus - Letter I

OF THE SAME A LETTER TO OECUMENIUS THE COUNT, ABOUT PROPERTIES AND OPERATIONS, WHICH IS OF THOSE WRITTEN BEFORE EPISCOPACY.  [508-12 AD]

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg286217#msg286217

38. Severus - Letter II

OF THE SAME THE SECOND LETTER TO THE SAME OECUMENIUS THE COUNT UPON THE SAME MATTER, AND IT IS AMONG THOSE WRITTEN DURING EPISCOPACY. [513-8.]

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg286219#msg286219

39. FROM A LETTER OF THE BLESSED DIOSCORUS THE ARCHBISHOP OF ALEXANDRIA,

WRITTEN FROM EXILE IN GANGRA, TO THE MONKS OF THE HENNATON :

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg286220#msg286220

40. Armenian Church Councils

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg289223#msg289223

41. The Christology of Philoxenos of Mabbug

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg295833#msg295833

п.с. Медо, знам да сам ти већ три месеца дужан одговор на твоје питање о манастиру Гегхард. Контактираћу јерменску модераторку подфорума Oriental Orthodox Discussion http://www.orthodoxchristianity.net/forum/index.php/board,5.0.html да видим може ли шта помоћи...

[Guest]

Мислим да би Сабор свих превославних цркава требао да сачини комисију за преговор и да крену са разговором са њима. Жалосно што су још ван Цркве то би било веома корисмо за читаву цркву да се врате Православљу јер су доста блиски нама.

[Благовесник]

Пре ће бити да никада и нису били ВАН Цркве  bighugbighug

[Guest]

Пре ће бити да никада и нису били ВАН Цркве 

lqj2e2sokakote mense0198626478946378946

[Иван]

Да ли сте знали да су Руси средином 19.века иницирали покушај сједињења са Коптском Црквом? Порфирије Успенски добио је задатак да ступи у контакт са тадашњим коптским патријархом.

Ево какво писмо је на крају упутио Успенски (текст, где сам ово нашао, је на француском, па сам користио гугл транслејт. Мислим да се не губи поента...)

I laid the foundations for an approximation effusions between the Coptic Church and ours only by confining the Coptic patriarch. On behalf of the truth, I would have said firmly that St. Synod of all the Russias had sent to His Holiness with the good news that the Synod and with him the entire Russian Church does not consider him and bishops and priests under his or her flock, as Monophysite heretics (sic), but recognizes them as brothers in faith and the ceremonies of divine service, despite a small difference in religious rites does not break the unity of faith and charity. I would have said in my book on the dogmas and rituals of the Copts, the evening prayer, midnight, morning, every hour, that are common to both, I would have hired all their four liturgies that not differ from ours by their sense and their dogma, I'd have reminded them that are celebrated in the same sacraments and the same rules are observed SS. Apostles and the Ecumenical Councils of Nicea and Constantinople, "the same veneration of icons approved by the 7th Ecumenical Council, I would have explained that, like them, we curse the heresy of Nestor and Eutychus, and the the 4th Ecumenical Council of Chalcedon's teaching contained St. Cyril of Alexandria on the personality of the Man-God and I speak in his own words to him [st. Cyril], I would have persuaded him to send a message to our St. Synod and to express that all the Egyptian Church and also profess since ancient times, for their heart and mouth, the Nicene Creed Constantinople and without any addition or alteration, they anathématisent heresy of Nestor and Eutychus and believe that Jesus Christ, the only son of the living God is perfect God and perfect man in which the nature of the Godhead and the nature of humanity Vees are conserved without being con-fused. indivisible, immutable - and finally to ask for strong prayers are addressed to God, and [he asked] the protection of the Church and the Russian Empire to Christianity in Egypt dwindling. This message would have crowned my work as a missionary in Egypt. As a messenger of good news, sent by our Synod, I would have requested that the crown of the Coptic Patriarch. As his friend, I would have advised him to come to Jeru salem all our rituals and our catechism [language] Arab and think about sending young Copts in Russia for the study of sacred architecture, the paint [icons] and all kinds of science. "

http://eocf.free.fr/copte_russe.htm

takeoff

[Иван]

п.с. Медо, знам да сам ти већ три месеца дужан одговор на твоје питање о манастиру Гегхард. Контактираћу јерменску модераторку подфорума Oriental Orthodox Discussion http://www.orthodoxchristianity.net/forum/index.php/board,5.0.html да видим може ли шта помоћи...

Aл' сам ажуран. Медо, ево одговора на твоје давно постављено питање:

I'm pretty sure the Holy Spear is now kept at Holy Etchmiadzin, although in the past it may have been at Soorp Geghard Monastery.  (Soorp Geghard means Holy Spear.)

The Spear, along with other relics, is used to bless muron every seven years.  In reply 18 of this thread, you see it held up in the first and fourth pictures:

http://www.orthodoxchristianity.net/forum/index.php/topic,17398.msg257164.html#msg257164

Take care,

Salpy

[Милан Меденица :)]

Aл' сам ажуран. Медо, ево одговора на твоје давно постављено питање:

нема везе брате, стрпен - спашен  :bla: smej.gif smej.gif

а и само је мало прошла годишњица  smej.gif https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/ani_biggrin.gif

у сваком случају ценим труд  smej.gif smej.gif :bla: