Управљање негативним емоцијама

[JESSY]

       

 

Неко је једном рекао да сви људи стално осећају нешто и понекад размишљају. Другим речима, наш унутрашњи живот се састоји углавном од емоција. И што је више оних негативних, то смо мање срећни.

Веома је распрострањена заблуда да су све емоције природне и да с њима ништа не може учинити. У овој заблуди се крије тајна несреће многих људи.

Срећни људи су управо они људи који су научили да управљају својим емоцијама, а пре свега да превазилазе негативне.

Мислим да су овакве књиге ретке, зато што њен обим заиста није велики, а информација у њој има много. Притом, корисних информација, практичних. Помоћу ове књиге ћете схватити зашто се код вас јављају ове или оне негативне емоције и ако имате жељу, научићете да управљате њима. Уз мало праксе ваше унутрашње стање, а са њим и живот, почеће да се мењају на боље.

[JESSY]

Да ли су негативне емоције које се појављују код нас природне?

            За некога је ово лоша вест, за некога добра, а некоме је очигледно: негативна осећања нису човекова природна реакција на негативне околности; она се јављају само у случају његовог одређеног унутрашњег несавршенства. Код „идеалног“ човека у истим околностима негативна осећања се или уопште не јављају, или брзо пролазе.

Наравно, не ради се о томе да „идеалног“ човека уопште не дотичу никакви тужни догађаји. Смрт блиског човека, развод, било која друга озбиљна драма и код „савршеног“ човека провоцирају јака негативна осећања. (На којима се, уосталом, савршени човек не задржава претерано много.) То је нормално. Али, то су посебни случајеви чије решавање захтева већи труд – напор који ми обично називамо „превазилажење кризе“. Осим тога, у првој етапи кризе што слободније човек изражава своје емоције, то ће их се брже ослободити и углавном ће успешније преживети своју драму.

Овде разматрамо свакодневне ситуације које се појављују по сто пута на дан. И ако у таквим ситуацијама сматрамо да су наше емоције некако независне од наше личности, то значи да сву одговорност за своја осећања скидамо са себе и пребацујемо на друге људе и околности. Заједно с тим губимо и могућност да некако утичемо на себе.

Зато ако вам је лоше, узрок пре свега потражите у себи.

Да, други људи такође нису савршени, постоје и они који су свесно зли, а свет уопште не личи на дечју колевку. На оне који нас окружују не можемо да утичемо, али на себе можемо. Притом, можемо да утичемо у тој мери, да се фактички у потпуности ослободимо негативних осећања.

[JESSY]

Који се конфликт крије иза негативних емоција?

Најчешће се негативне емоције код нас појављују у тренутку конфликта са другим људима. Ређе са околностима.

Али то је само спољна страна слике. Ако се погледа дубље, иза сваке негативне емоције крије се конфликт са самим (самом) собом.

На пример, спољна околност – човека су отпустили са посла. Није чудно што се код њега јављају повређеност, огорченост; могуће и страх за своју будућност. Површно гледајући у питању је конфликт са спољном околношћу. Али, ако се загребе мало дубље, емоције су се појавиле услед конфликта са собом. Могући мотиви конфликта:

• несигурност у своје професионалне могућности („Ја више нећу наћи ТАКАВ посао!“);
• прецењивање себе („Како су могли МЕНЕ да отпусте!“);
• сујета и гордост.

[JESSY]

Постоје и многи други могући мотиви.

Други пример, конфликт са човеком – један човек је издао другог. Онај кога су издали види узрок своје увређености искључиво у поступку другог. Али, ако се погледа мало дубље, узрок емоција је у њему самом. Ево неколико примера:

• уображеност („Како је могао (могла) МЕНЕ да изда!“)
• ниско мишљење о себи („ТАКВОГ човека ја више нећу срести!“)
• сујета и гордост.

И тако кад год вам се догоди нешто непријатно, такође, можете увидети конфликт са собом.

Чак и у тако тужној ситуацији као што је смрт блиске особе, када је то негативно што преживаљавамо потпуно оправдано, кад не може бити оправданије, често постоји сукоб са собом који знатно отежава већ тешко стање. Могући мотиви конфликта:

 

• гордост („Нисам успео (успела) да га спасем!“)
• несигурност у себе, инфантилност („Ја без њега (ње) не могу!“)
• зависност („Нико ме тако неће волети!“).

Без унутрашњих конфликата свака спољна ситуација, сваки спољни конфликт би прошли или без негативних емоција, или би били праћени њима у знатно мањој мери (по снази, трајању и последицама)!

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2018/11/14/upravljanje-negativnim-emocijama-1/

[Flojd]

Често мисао изазива емоцију. То јест ми прво створимо неко очекивање, а онда  онда створимо слику у глави о томе, а онда крене негативна емоција и на крају осећамо бол. 

Да би се изборили са негативним емоцијама потребно је регулисати очекивање, редуковати наша очекивања према нечему.

[Flojd]

Има још један добар савет. Избројите до десет. Када год дође до негативних мисли или емоција, почните да броите. Тако ће те пребацити фокус са мисли на бројање. Мада није ни лоша техника, буди срећан.

[Milica Bajic]

Жива истина - човек може да научи да ништа што му се дешава не гледа трагично. Увек треба себе подсетити у таквим ситуацијама да исто како се појави несрећа, тако се и срећа јави у неком новом кругу, све пролази.

"...смијешане најлакше се пију"

[Heraklit]

Ne postoji nikakvo upravljanje,postoji samo svest o njima i mogućnost da se puste da prođu kao što su i došle.

[Natasa.]

On 15.11.2018. at 17:30, Liga Džentlmena рече

мисао изазива емоцију

Ana Bučević strikes again .

[Flojd]

пре 6 часа, Natasa. рече

Ana Bučević strikes again .

Pa sto da ne. Sve sto mi sluzi ja upotrebljavam na putu ka uspehu. ?

[Flojd]

[JESSY]

Емоције и трезвеност

 

 

Из књиге  Дмитрија Семеника – Управљање негативном емоцијама

Трезвеност је способност човека да се приближи објективном погледу на себе, на људе који га окружују и околности,  те да на основу тога доноси оптималне одлуке.

Емоционалност и трезвеност су два супротна стања. Што је више једног, то је мање другог и ту нема изузетака.

Ако преовлађују емоције, човек није у стању да доноси здраве одлуке, одлуке у своју корист. Неки људи доносе превише одлука под утицајем емоција и онда им све у животу иде наопако. Психолог Михаил Хасмински у свом чланку за наш сајт http://www.perejit.ruпрецизно је упоредио емоције са „пијаним капетаном“. Да ли ће брод којим управља „пијани капетан“ заиста доћи до циља?

Али, ако побеђује трезвеност или човек макар улаже напор да би она преовладала, онда емоције одступају и, ако су то биле негативне емоције, његово стање се значајно поправља.

Ми бисмо издвојили три степена трезвености.

1. Одсуство трезвености

Човек верује својим лажним мислима које га обузимају.

2. Трезвен поглед уз неспосбност управљања својим стањем

Човек не верује лажним мислима које га обузимају, али нема снаге да им се супротстави.

3. Трезвени поглед уз способност управљања својим стањем

Човек успешно одбацује лажне мисли.

На пример, банална ситуација: наш ближњи тренутно није код куће и не можемо да ступимо с њим у контакт. Веома страхујуемо за њега. На памет нам падају разне опасности. То је прва етапа.

Брига нас мучи истим интензитетом, али ми разумемо да узрок није реална опасност, већ наша забринутост, тј. наши унутрашњи проблеми. Постајемо свесни да су мисли које нас нападају лажне. Овде су могући покушаји супротстављања тим мислима, али безуспешно. То је друга етапа.

Чим почне да нас мучи забринутост, користимо ове или оне методе да бисмо прогнали лажне мисли и постижемо успех. То је трећа етапа.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2018/12/08/emocije-i-trezvenost/

[Лидија Миленковић]

пре 3 часа, JESSY рече

3. Трезвени поглед уз способност управљања својим стањем

Човек успешно одбацује лажне мисли.

На пример, банална ситуација: наш ближњи тренутно није код куће и не можемо да ступимо с њим у контакт. Веома страхујуемо за њега. На памет нам падају разне опасности. То је прва етапа.

Брига нас мучи истим интензитетом, али ми разумемо да узрок није реална опасност, већ наша забринутост, тј. наши унутрашњи проблеми. Постајемо свесни да су мисли које нас нападају лажне. Овде су могући покушаји супротстављања тим мислима, али безуспешно. То је друга етапа.

Чим почне да нас мучи забринутост, користимо ове или оне методе да бисмо прогнали лажне мисли и постижемо успех. То је трећа етапа.

 

Моја битка. Хронична. Дођем понекад до друге фазе. 

[Биљана, два]

Не реагујемо сви исто, уствари, нисмо прибрани довољно.  Не умем да одредим тачно, али мислим да се временом развија отпорност на нагле и исхитрене реакције. Та наглост је као неки одбрамбени механизам. Као кад тргнемо руку кад се нехотице приближи ватри. Неки пут не реагујемо одмах на незгодне ситуације. Примећујем то код себе (лакше ми тако да објасним).Веома сам хладнокрвна у тим стресним ситуацијама. Али после се сетим неких детаља, и стресем се. Та реакција са задршком...не знам увек се сетим оних речи из молитве ..оно, да нас спасе сећања Господ наш...