Увреда и увређеност

[Milica Bajic]

Увреда и увређеност

Осећање настаје као последица процене да нас неко недовољно цени, поштује, омаловажава, понижава, чак презире, али да ли је то заиста тако – некада ће процењивати нама блиске особе, а некад и суд

Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 05.11.2018. у 08:00

(Срђан Печеничић)

Осећање увређености је важно управо због тога што битно утиче на међуљудске односе. Оно настаје као последица процене особе да је неко други, појединац или група, недовољно цени, не поштује, омаловажава или понижава. Људи се увреде онда када процене да их неко други неоправдано презире.

Осећање увређености је субјективно јер настаје тако што увређена особа упоређује своју представу о томе колико вреди с начином на који се према њој понашају други. Када неко има грандиозну слику о себи, тако да прецењује своју важност, он ће бити увређен због сваког понашања које није у складу са његовим очекивањима да му буде пружен краљевски третман. У крајњем случају, особа ће бити увређена зато што се свет на понаша на начин на који она сматра да је дужан да се понаша.

Оправдана реакција

Зато су потребни критеријуми на основу којих можемо закључити да ли је нечије осећање увређености оправдано или је неоправдано – да ли је адекватно или неадекватно. За такву процену је потребно видети на које туђе понашање реагује увређена особа и установити да ли је заиста постојала увреда или није. Када по мишљењу неутралног посматрача постоји увреда, тада је осећање увређености оправдано.

Проблем с посматрачима је у томе што често нису неутрални већ су емотивно везани за увређену особу као пријатељи, супружници или чланови породице. Уколико се глава породице увреди зато што на свадби није добила сто који је ближи младенцима, већ онај који је близу тоалета, вероватно ће добити подршку од других чланова породице.

Као и у другим стварима у којима људи не могу да се сложе око неког важног питања, постоји суд који треба да пресуди да ли је некоме неким речима или поступком заиста нарушена част и добро име, и ако пресуди да јесте, да одреди да се друга страна јавно извини и евентуално надокнади штету.

У време када је постистина завладала културним миљеом Запада, појавио се нови тренд који продире и код нас, укључујући деловање неких државних институција. Његова суштина је у томе да није важно шта је други рекао или урадио, важно је да се неко осећа увређеним. Само осећање увређености, без обзира на то да ли је адекватно или неадекватно, постало је доказ само по себи да је неко жртва вређања. Такав доказ се не преиспитује, већ служи за напад на онога ко се усудио да „вређа” и „дискриминише” неког другог. Иде се дотле да се неке чињенице, дакле истинити подаци забрањују како не би „увредили” ову или ону популацију.

Свакако да су други људи важни, да је потребно уважавати достојанство и права других људи, као и њихова осећања. Али то не може бити једини принцип у међуљудским односима, ма колико држава то захтевала од својих грађана. У свакој групи, заједници или друштву појављују се конфликти и људи треба да имају слободу говора да би изразили своје мишљење и оно што им смета. У ситуацији када свако може да се увреди када чује оно што му се не свиђа ма колико то било истинито, и да захтева прогањање стране која га је „увредила”, настаје једна диктатура политичке исправности у којој је сваки конфликт забрањен, а свако друкчије мишљење прогоњено.

Припрема за одрасло доба

Школе би требало да припремају децу за одрасли живот. Свако ће у свом одраслом животу доживети да га неко увреди и свако мора развити механизме да се носи са тим. Ментално здравље одрасле особе подразумева њену способност подношења чињенице да се неће допасти неким људима, да ће се неко према њој поставити као непријатељ, да ће је неко неоправдано презирати или мрзети. Када школе због идеологије политичке коректности, у циљу спречавања „вређању угледа, части или достојанства личности” прете казном премештања из школе или прекида школовања, оне заправо забрањују деци право на социјални развој.

Деца су у процесу социјализације који подразумева њихову еволуцију од тога да на увреду реагују ударцем, касније контраувредом, све до развојног стадијума када конфликте разрешавају из позиције самопоштовања и поштовања другог. Када у школама влада идеологија презаштићивања, од њих се ограђују одрасли који неће бити у стању да се носе са изазовима одраслог живота.

http://www.politika.rs/scc/clanak/414737/Uvreda-i-uvredenost

[Lady Godiva]

Не капирам што си линк за ово ставила на ону другу тему. Везе с везом нема. 

[Поет]

,,Ponizeni i uvredjeni" , divan roman Dostojevskog. Gotovo da se nisam poistovetio sa glavnim likom iz romana, Aljosom. Svako ljubi i voli one stvari kakav je sam.  Kako ce se netko osetiti povredjenim ili uvredjenim, ako ima iole svest o sebi, ko je i sta je? No, nalazost, u danasnjem vremenu, nauci i ostalim granama, resenja se traze u nekakvim spoljasnjim faktorima. Svaki je covek individua, sama po sebi, stvorena po liku Bozijem, i sve te nedostatke koje primetite kod drugih postoje u Vama. No i zbog cega toliki komentari, saveti drugima, pametovanje, prepirke, toboze, kad sami sebi ne umemo i ne znamo naci pravi izbor i resenja. Sta glumimo? I zbog cega? Postoji divna pesma Rilkea, jednog od mojih omiljenih pesnika, koja kaze ,,Te zato sada pitanjima zivi, a mozda ce tako,veoma polako, krajnje neprimetno, dalekog dana nekog zaziveti odgovorom." Preispitujte sebe, trazite odgovore u sebi i resenja, pustite se kritike i iznosenja svog misljenja, ako za to niste upitani/e. I naravno oprostite meni gresnom, sto kao nesto tu pametujem, jer sve izreceno vazi za mene, najvecim gresnikom se smatram, a kolko je to iskreno i posteno, samo je jedno od pitanja.  Veliki pozdrav za moje sestre Milicu i Lady Godivu, koje ljubim, svim srcem svojim, svom mislju i recju svojom.

  

[Milica Bajic]

  On 6. 11. 2018. at 2:41, Nikola Stojanovic рече

,,Ponizeni i uvredjeni" , divan roman Dostojevskog. Gotovo da se nisam poistovetio sa glavnim likom iz romana, Aljosom. Svako ljubi i voli one stvari kakav je sam.  Kako ce se netko osetiti povredjenim ili uvredjenim, ako ima iole svest o sebi, ko je i sta je? No, nalazost, u danasnjem vremenu, nauci i ostalim granama, resenja se traze u nekakvim spoljasnjim faktorima. Svaki je covek individua, sama po sebi, stvorena po liku Bozijem, i sve te nedostatke koje primetite kod drugih postoje u Vama. No i zbog cega toliki komentari, saveti drugima, pametovanje, prepirke, toboze, kad sami sebi ne umemo i ne znamo naci pravi izbor i resenja. Sta glumimo? I zbog cega? Postoji divna pesma Rilkea, jednog od mojih omiljenih pesnika, koja kaze ,,Te zato sada pitanjima zivi, a mozda ce tako,veoma polako, krajnje neprimetno, dalekog dana nekog zaziveti odgovorom." Preispitujte sebe, trazite odgovore u sebi i resenja, pustite se kritike i iznosenja svog misljenja, ako za to niste upitani/e. I naravno oprostite meni gresnom, sto kao nesto tu pametujem, jer sve izreceno vazi za mene, najvecim gresnikom se smatram, a kolko je to iskreno i posteno, samo je jedno od pitanja.  Veliki pozdrav za moje sestre Milicu i Lady Godivu, koje ljubim, svim srcem svojim, svom mislju i recju svojom.

 

Expand  

У ствари си ти пио пиво синоћ 

[Milica Bajic]

  On 5. 11. 2018. at 21:54, Lady Godiva рече

Не капирам што си линк за ово ставила на ону другу тему. Везе с везом нема. 

Expand  

Имало је везе са темом на коју смо тренутно писали, што је сада то битно на овој теми?

[Поет]

@Milica Bajic Hahaha, samo 2. I to ono malo pivo, kao Sergej u filmu ,,Kad porastem bicu kengur." Tad volim ljude 2x jace.

[Lady Godiva]

  On 6. 11. 2018. at 6:49, Milica Bajic рече

Имало је везе са темом на коју смо тренутно писали, што је сада то битно на овој теми?

Expand  

Није. Али у праву си, није битно да се о томе пише јер свакако нећеш разумети.

[Milica Bajic]

  On 6. 11. 2018. at 14:01, Lady Godiva рече

Није. Али у праву си, није битно да се о томе пише јер свакако нећеш разумети.

Expand  

Ни за милион година

[JESSY]

Увреда увек представља изневеравање извесних нада. Надали смо се да ће нас неко схватити, да ће нам помоћи или опростити, али се то није десило. Сматрали смо да ће нам други човек изаћи у сусрет, али се он уместо тога окренуо од нас или нас је сурово одгурнуо. Нада је срушена и уместо ње се појавила увреда.

Ма колико чудно било, човек који крије увреду у себи, сам себи наноси патњу. Наизглед, мучи се због потпуно објективног угњетавања од стране других, али га заправо муче сопствене мисли и осећања. Како је једном тачно приметио светитељ Игњатије (Брјанчанинов), човек не пати највише због непријатности које су му се десиле, већ због тога што их изнова доживљава у себи. Развијајући ову мисао додаћемо да прежвакавајући у себи увреде, сами себе разједамо.

Има још једна занимљива појава. Наизглед, наше увреде нас одвајају од људи који су нам нанели зло. У ствари, свака увреда нас и даље повезује с оном неправедношћу или штетом коју нам је нанео онај ко нас је увредио. Због тога што човек који је унутрашње слободан у свом срцу више не крије увреде – он је слободан и миран – док је онај ко се потчинио увредама унутрашње окован, притискају га и муче његове жалосне успомене, утисци и неправедност коју је претрпео. Како овакав човек може бити срећан?

 

Ако извучемо закључак из онога што смо рекли, осећај увреде у извесном смислу представља веома прецизан критеријум, кључни показатељ тога колико у свом животу остварујемо Јеванђеље. Уколико наше мисли у негодовању кипе од увреда на некога, уколико се за време разговора с пријатељима и блиским људима све време жалимо на некога то значи да је наше срце превише размажено, тражимо да нам други увек угађају, али притом уопште не подозревамо да смо сами далеко од Христа, Који у целом Свом животу пуном мука ниједном никога није увредио.

Валериј Духањин

[JESSY]

Ма колико чудно то било, увреду често изазива наша подозривост. Сами измишљамо нешто што почиње да нас вређа у односу на наше ближње. И чак смо малу несмотреност ближњег у стању да надувамо до невероватних димензија.

Зато најбоље правило овде може бити да не дозвољавамо свом срцу уопште да се вређа, да пређемо преко личне увреде и идемо у животу даље, поставши у нечему паметнији, у нечему опрезнији, а у начему снисходљивији према ближњима.

[Драшко]

  On 2. 5. 2021. at 22:47, JESSY рече

Ма колико чудно то било, увреду често изазива наша подозривост. Сами измишљамо нешто што почиње да нас вређа у односу на наше ближње. И чак смо малу несмотреност ближњег у стању да надувамо до невероватних димензија.

Зато најбоље правило овде може бити да не дозвољавамо свом срцу уопште да се вређа, да пређемо преко личне увреде и идемо у животу даље, поставши у нечему паметнији, у нечему опрезнији, а у начему снисходљивији према ближњима.

Expand  

Da

Često izprojektujemo nešto

Mada....

 

[Sun14861]

Iskušenja uvek postoje...