Симон Вејл: Натприродно познање

[Bokisd]

Ali, Ana sto je spamovanje, ako neko (ja ) kazem da mislim treba biti oprezan i ne primati sve ono sto se prenosi od Simon Vejl.

Mislim da li me razumes, sve zivo na forumu komentarisemo i izanaliziramo, onda trebamo i ovde da komentarisemo, ali, opet okey, rekao sam sta mislim.

[Bokisd]

da postavim neki drugi hram... ... inace, ovo je hram sv.Aleksandra Nevskog u Sofiji, bio tamo nekoliko puta, na mene je ostavio neverovatan utisak,... 

[Лазар Нешић]

пре 2 часа, ana čarnojević рече

Боки не сикирај се, није ово догматика.

жени тако дошло некад, па баци коју на хартију.

Писала је на пекарској хартији, онако успут, за себе и то пред смрт. Није намеравала да ова књига буде објављена - то су дневнички записи.

 

пре 2 часа, Bokisd рече

Dobro, okey, ali, eto malo opreznosti nije na odmet,... ipak se ona predstavlja kao neki misticar(ka).... (al sam korektan .. )... a mistika je teska disciplina .... lako covek iskoci iz cipela.... 

С. Вејл није била крштена у Цркви, тако да нас не обавезује ни на ништа.

Примио бих те на курс мистике, примам по једног ученика сваких 5 година - на жалост, управо сам примио једног јако талентованог и сад је место заузето до 2024  

[Bokisd]

пре 11 минута, Лазар Нешић рече

С. Вејл није била крштена у Цркви, тако да нас не обавезује ни на ништа.

Примио бих те на курс мистике, примам по једног ученика сваких 5 година - на жалост, управо сам примио једног јако талентованог и сад је место заузето до 2024 

Okey, slazem se, to je i bila neka moja poenta.

Ma ne Lazare, nisam mislio na praktiku,  , nego cista teorija, citamo ono sto imamo kod svetitelja i njihove mistike i samo uporedimo sa mistikom Simone.

[Лазар Нешић]

пре 8 минута, Bokisd рече

cista teorija, citamo ono sto imamo kod svetitelja i njihove mistike i samo uporedimo sa mistikom Simone.

То су озбиљне ствари - траже посебну тему -  али ипак мислим да би Симона добро прошла то поређење.

[Bokisd]

Da, slazem se, ozbiljna stvar.

Moje misljenje je da ima odredjenih 'problema'.

[Лазар Нешић]

Празнина

Они који су учинили зло неком човеку, далеко су изван његовог домашаја; они који су му унутар домашаја, учинили су му добро; не дугујући им ништа, дугује им обзире, осмехе, и у реченом успева тек уз цену несумњивог напора, јер се такав однос с његове стране чини природним.

Ако је неком човеку потребан силовит напор да би се владао онако како се од њега очекује – празнина, понорна горчина.

Празнина, кад ниједан спољашњи догађај не одговара тензији унутрашњег света.

Пример празнине: казна у логору састоји се у премештању камена с тачке А на тачку Б, затим с тачке А на тачку Б, и опет с Б на А, и тако даље током читавог дана. Овај напор је сасвим другачији у неком послу.

Р. „Ако би требало радити само да би се преживело, ја не бих могао. Могу радити само да би се све више и више уздизао.“ (Празнина)

[Р. Његове речи о крађи кромпира. Боље је просити за оно што је потребно. „Али, треба имати карактер да би се тражила милостиња.“ У вези с оцем Ж.  „Што се мене тиче, не бих се могао тако понизити и подвргнути брању грожђа осам сати на дан. – Али, ако би то било потребно? – Ако би било потребно, ако би било потребно... па добро, не бих то радио! Нашао бих већ нешто друго.“]

Празнина не служи ничему сем благодати. Треба је, дакле, одстранити из друштвеног живота, колико је то могуће, јер друштво не сачињавају светитељи. Увек ће је бити довољно за изабране.

Празнина је боља од равнотеже коју доносе спољашње ствари. Ипак, ова равнотежа вреди више од оне коју фабрикује машта.

Машта се неуморно труди да затвори и најмање пукотине којима би прошла благодат.

Постоје и чиниоци равнотеже који су умах збиљски и измаштани. Осмеси Луја XIV. Новац.

На тај начин могла би се сачинити хијерархија чиниоца равнотеже, изузев благодати, од најзбиљскијих до најизмаштанијих (а потоњи су они који садрже најзнатнији део неограниченог).

[Р. се жали на обавезну испоруку вина великим земљопоседницима, што значи да ће зарађивати као да има три пута мање винограда, 500 ha – „На тај начин, радим џабе.“]

Мотиви. Помисли су нестабилне, послушне фантазијама, страстима, умору. Мора се радити непрестано, много сати на дан, свакодневно. Потребни су, наиме, мотиви што измичу нестабилности мисли, то ће рећи односу; дакле, апсолутни мотиви, идоли.

Или, сваког дана, натприродни хлеб.

Дакле, идолатријске страсти у пећини јесу нужност.

Потребни су најмањи могући лоши идоли.

Христос је познао потпуну празнину, тренутак пре него што је васкрсао.

Имао је у себи сву људску беду, сем греха; али, имао је све оно што човека чини способним за грех. Оно што човека чини способни за грех јесте празнина; сви грехови су покушаји испуњења празнина. Тако је и мој бедни живот, испуњен нечистотама, близак Његовом савршено чистом животу; исто је и с другим најприземнијим животима. Шта год чинила, ма колико ниско пала, никада се нећу превише удаљити од Њега. Ипак, паднем ли превише ниско, ову истину нећу моћи никада да познам. Само посведневна благодат омогућава да ову истину спознамо сваки дан.  

Покајање. Поднети празнину значи сагледавати неко неизгладиво зло које смо починили у прошлости и спознајући га таквим не тражити у њему никаквог изговора.

Такође, ако је зло изгладиво, дело исправљања зла јесте делање у празнини.

Све служи добру, etiam peccata. Не треба превише веровати у ово, јер та мисао исцељује горчину и испуњује празнину, попут веровања у бесмртност или у промислитељни поредак догађаја.

Празнина је најузвишенија пуноћа, премда човек нема права да ово зна; доказ је и сам Христос који у магновењу није сасвим познао речено. Један човеков део има права на ово познање, али не и остали његови делови, јер они би то познали тек на приземан и имагинарни начин, те би уништили речено познање.

Моји приземни делови требају да љубе Бога, али не превише, јер у том случају ово не би био исти Бог.

Негативна врлина је делање у празнини. Не чинити нешто. Упињемо се и споља се ништа не мења. Не убирати плод.

Представа света у ком пребива празнина како би свет имао потребу за Богом. Ово претпоставља извесно зло. „ὑπεναντίον ἀγαθῷ“[1]

Истовремено, у свету – као откривењу Бога – пребива пуноћа. „Ово је испуњено, оно је испуњено.“

Свет открива и скрива Бога. С једне стране: „Доиста си скривени Бог“.[2] С друге: „Могли су познати Бога преко света који га открива“.[3]

 

---

[1] Гр. „противно добру“, Платон, Теетет, 176 А.

[2] Ис. 45, 15.

[3] Рим. 1, 20.

[Ralex]

Praznina u premeštanju kamena s jednog mesta na drugo.

Ta praznina nastaje jer smo mi bića od smisla: Logos na grčkom ima puno značenja tako da pored što znači Reč i UM, znači i Smisao.

I pošto smo po obličju Božijem stvoreni to smo mi kao i On, pa se može zaključiti da smo mi Umovi Koji žive u telu i za koje je Reč Božija duhovna hrana, A smisao daje našem životu tu puninu koje nema u premeštanju kamena.

Ali zar nije posao jednog uma da osmišljava stvari, pa i sam život. 

U Bibliji se na puno mesta od nas očekuje da se radujemo,  Ja mislim da je Car Jezekija s pesmom slaveći Boga poveo narod na susret neprijateljima da vide kako će se Gospod boriti za njih. U tako strašnoj situaciji kada im se bližila velika nevolja oni su našli smisao u slavljenju i hvaljenju Boga i s radošću su krenuli u susret neprijateljima.

Car Jezekija je svojim govorom dao smisao i ohrabrio narod za tako nešto.

Depresija je praznina nastala usled nedostatka smisla i beznadežnost razdire depresivnog čoveka, tom čoveku nedostaje Bog koji bi ga poučio kako je posao svakoga uma da svom životu da snisao. 

Tako se i premeštanju kamena s mesta na mesto može dati viši smisao i tako posao može da bude ispunjen radošću a ne čamotinjom.

[Ralex]

On 6. 11. 2018. at 20:06, Лазар Нешић рече

Љубав. Волети људска бића као да нису ништа. То је волети их као што их воли Бог.

Simone Weil, LA CONNAISSANCE SURNATURELLE, 21.

(наставиће се)

 

Ne bih se složio da su za Boga ljudska bića ništa; On na nas gleda kao na svoju decu pa je i svog Prvorodnog Sina žrtvovao za nas.

A to nam govori da smo mi jako vredni u Božijim očima