Gde je granica između saveta i "mešanja" u brak dece?

[JESSY]

BEZGRANIČNA ljubav prema deci je odlika većine roditelja. Ipak, u nekim slučajevima preterana briga kao posledica ljubavi može rezultirati "mešanjem" roditelja u život svog deteta, čak i onda kada je dete zasnovalo brak i svoju porodicu. Roditelji vlasnici, kako ih oslovljavaju američki stručnjaci, predstavljaju teret i deci i sebi, opterećeni činjenicom da moraju da znaju svaku pojedinost iz života i braka deteta uz neizostavne primedbe. Granice između "primarne" i "sekundarne" porodice se moraju postaviti, ali je zdrava komunikacija ključna kako bi odnosi bili skladni, savetuje psihoterapeut doktor Zoran Milivojević.

- Kada se ljudi vole, kada im je važno kako se osećaju njihovi bliski i šta se sa njima dešava, tada je sasvim normalno da i jedni i drugi imaju neku vrstu uvida u život onih drugih i da učestvuju u njihovim životima - objašnjava doktor Milivojević. - Između porodica mora da postoji granica. To jednostavno znači da ona i on imaju svoj život, da samostalno donose važne odluke i da ne dozvoljavaju svojim roditeljima da im se mešaju u život u smislu da ga uređuju i da im naređuju kako da se postave u različitim situacijama.

[JESSY]

Postojanje granice samo je uslovno. Porodice međusobno moraju imati zdravu komunikaciju, koja podrazumeva da neke informacije prolaze kroz postavljenu granicu, a da se neke informacije jedne porodice ne dele sa onim drugima. Milivojević upozorava da problem nastupa kada se pojavi konflikt i kada roditelji smatraju da njihova odrasla kćerka ili sin ne postupaju na pravi način i da donose pogrešne odluke. Tada često vrše pritisak na njega ili nju, zahtevajući da bude po njihovom. Taj pritisak se vrši kroz različite razgovore, ubeđivanja, svađe, emocionalne ucene, pretnje uskraćivanjem pomoći ili formalnim odricanjem i prekidom svakog kontakta.

- Pitanje koje se postavlja jeste kako roditelji treba da se postave kada se ne slažu sa nekim odlukama ili ponašanjem svoje odrasle kćerke ili sina. U tim situacijama oni imaju pravo i dužnost da upozore. Ako smatraju da stvari idu u lošem pravcu, a to ne saopšte sinu ili kćerki, pa se sve to loše završi u skladu sa roditeljskim predviđanjima, roditelji osećaju krivicu nečinjenja, jer smatraju da su pogrešili što nisu ranije rekli i upozorili. Zbog toga roditelji imaju pravo da kažu šta misle. Ali to treba da bude savet, a ne pritisak i ucenjivanje. Na ovaj način se održavaju odnosi, jer informacije teku, ali nema pritisaka i odnosi se nastavljaju na zadovoljavajući način - objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević.

[JESSY]

Kako naš sagovornik navodi, mi spadamo u društva koja su karakteristična za jug Evrope, u kojima roditelji nevoljno svojoj odrasloj deci daju psihološke dozvole da odrastu, da se osamostale i odvoje od roditelja. Psihološki razlog za to je što je mnogima uloga roditelja jedna od osnovnih uloga i smisao života, tako da kada se deca osamostale, oni gube tu svoju ulogu i njihov život na neki način postaje besmislen. I zato je često da na svesnom planu podstiču osamostaljenje, ali ga istovremeno na nesvesnom planu sabotiraju. I zato kada se odrasla kćerka uda ili odrasli sin oženi, oni ne prihvataju sporednu ulogu, već nastavljaju da budu roditelji i da uređuju živote svoje dece, jer tako njihov život nastavlja da bude smislen. Tipično je da jedva čekaju da uđu u ulogu bake i deke i da vrše pritisak na mladi bračni par da što pre rode unuke.

- Kako su životne okolnosti takve da mladi bračni parovi zavise od pomoći svojih roditelja, oni zapravo nisu sasvim osamostaljeni, tako da i oni prihvataju ovu vrstu odnosa. Problem nastaje onda kada se roditelji agresivno i direktno ili manipulativno i indirektno počnu mešati i uređivati život supružnika sa pretpostavkom da oni bolje znaju od mladih šta je najbolje za mlade - zaključuje Milivojević.

[JESSY]

                                  

 

GLAVNI POVOD RAZVODA

JEDAN od glavnih razloga za razvod braka u Srbiji, kako je pokazala praksa psihoterapeuta, upravo je mešanje njegovih ili njenih roditelja. Stoga je ta tema česta u terapiji braka, pa i u individualnoj terapiji.

- Ljudi imaju emotivne probleme jer im je psihološko odrastanje i odvajanje od roditelja zabranjeno. U psihoterapiji se smatra da su odvajanje od roditelja i ostvarenje sebe kao odrasle i samostalne ličnosti, dva lica istog procesa. I zato je potrebno da se neko "razvede" od svojih roditelja da bi mogao da se venča sa svojim emotivnim partnerom. Naravno, odvajanje nije napuštanje, nego je jednostavno redefinisanje odnosa sa roditeljima kao odnosa dve odrasle, ravnopravne strane - navodi Zoran Milivojević.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:750308-Gde-je-granica-izmedju-saveta-i-mesanja-u-brak-dece