Српска традиција и обичаји везано за веру

[мирођија]

Такође славим скромно са малим бројем гостију. Нажалост већина слава се зна претворити у пијанке и опште расуло, а циљ је да прославимо светца који нашу породицу представља пред Богом. У једном црквеном календару сам прочитао да би најстарији мушки укућанин (домаћин) требао цео дан да стоји испред иконе у знак поштовања светца кога слави и који је заправо главни гост и циљ свог догађаја.

          Тако  је, поштовање  свеца  се  огледа  начином  живота  који  не  вређа  Христово  учење,

            не само  на  дан  славе.

          Онда  светац  и  помаже  породици  која  му  се  моли.

         

[мирођија]

Не разумем наслов теме, славим како се слави, како Црква учи.

Ове године сам после пар година куповног, месила славски колач, који је био бољи него икада.

Тај успех приписујем томе што је мој живот обогаћен породицом.

    Ко  се  бори  за  своју  породицу, на  благословен  начин, све  му  је  благословено.

   

[мирођија]

Славски обред на Хиландару, на Ваведење 4. децембра, величанствен је догађај, слави се на необичан начин, јер је Свети Сава био прави мајстор дипломатије, каже у разговору за „Политику” Душан Миловановић, историчар уметности, аутор фасцинантне изложбе „Ризнице манастира Хиландара”, која ће у Музеју примењене уметности у Београду бити отворена до средине јануара следеће године.

– Када се Сава преко византијског цара договорио да оснују Хиландар и одлазио из манастира Ватопед, где су по сваку цену хтели да задрже њега и његовог оца, зато што су били веома богати људи, Сава је направио неку врсту џентлменског споразума, инвестирајући у будућност. Рекао је да ће на слави Хиландара домаћин бити из Ватопеда, а на слави Ватопеда хиландарци. Како онда, тако је и данас – каже Миловановић.

– У том ритуалу, пре вечерње службе, долази велика делегација из Ватопеда, предвођена игуманом, стигну сви епитропи сем једног који остаје да чува манастир. Дођу појци, хор, свештеници и ђакони, кувари и трпезари. Њих испред порте манастира дочекују хиландарци, предају игуману Ватопеда пастирско жезло, ставе му панагију и крст хиландарски и сада је он домаћин у наредна 24 сата – каже наш саговорник, у неколико наврата присутан том јединственом славском обреду.

– Почиње вечерња служба, иде целоноћно бденије, свечана литургија и причест свих присутних, а за то време Грци као домаћини славе неуморно раде. Напољу пале ватре, у великим судовима од 100 до 150 литара спремају рибу, визуелни утисак је изванредан. Увек на славу дође од 300 до 400 људи, на Ваведење, 4. децембра. Када се ишчитава аналитички, Сава је одредио тај дан следећи дубоку унутрашњу логику и везе, јер празник означава увођење Богородице у храм, а он уводи Србе у Византијски комонвелт, у истинско православље – констатује Миловановић.

После свечане литургије и причести одмах се иде у трпезу, на ручак.

– Помало то може изгледати необично, јер је ручак у зимско време негде око шест сати ујутро. Једе се рибља чорба од најплеменитије рибе, керње и бакалара, једна у сосу од белог лука, а друга у сосу од сувих шљива, нешто феноменално. На трпези су разне салате и прилози од поврћа, наравно и ситни колачи. Хиландар је омиљен, пуно је гостију, јер је манастир чувен по гостољубљу, од Светог Саве је то остало. Он је наредио да свако ко дође на врата Хиландара мора да се смести у чисто, да му се да од јела најбоље што има и да се задржи колико њему буде воља.

– Служи се обилато, јер се Сава много трудио да тако буде кад се свечари. У „Хиландарском типику” тога нема, али је у „Студеничком типику” записана његова заповест, да када дође дан славе Оца нашег и Господина, Светога Симеона, онда да се крене на све стране и да се купи најбоље рибе, обилато, да се нахране сви они у манастиру и сви они испред манастирских врата. Имало је да се покаже господство – каже Душан Миловановић.

По речима нашег саговорника, вероватно отуда проистиче и наш данашњи однос према слави, јер се врло често слава слави богато, по систему „прекосутра ћемо да гладујемо, али тога дана има да се покажемо као прави домаћини”.

– Хиландарска славска трпеза траје по неколико сати, за разлику од оних уобичајених монашких, које не трају дуже од пола сата. Све се одвија у лаганом ритму, натенане, огласи се и грчки и наш хор, буду здравице, а потом се уручују поклони. Гости их дарују манастиру, игуману, ризници. Када истекне 24. сат, раздужује се домаћин славе, игуман манастира Ватопед. После поздрављања, одлазе сви својим путем, а остаје једна невероватна успомена. Нигде славски обред није онакав какав је у Хиландару, јер је сачуван његов неизвитоперени модел – додаје Миловановић.

Сл. К.

        Политика  19.02.2010.

[мирођија]

КРСНА СЛАВА постоји само у српском православном народу. То је црквено народна вековна пракса и јака верска потреба код Срба. Она почива на хиљадугодишњем памћењу крштења првих Срба. Кад су крштавани у хришћанство, Срби су узимали за сведока пред Богом и пред људима и за покровитеља свога дома једнога од светитеља. Зато Срби у кући и дому своме празнују свеца као своју крсну славу и зато постоји Српска пословица: "Ко крсно име слави оно му и помаже".

Са избором крсне славе Срби су изабрали за своје савезнике и пријатеље и заштитнике небеске, Божије светитеље који су род изабрани и пријатељи и браћа Христова. И у друштву таквих Србин од првога дана свог живота живи и креће се, и бори се, и путује кроз овај земаљски живот. Зато је Србима крсна слава знак њиховог идентитета и припадности Царству небеском, што се нарочито изразило кроз наш косовски завет и опредељење. Слава је постојала у Цркви, али као крсна слава домаћег светитеља, заштитника, посебно је обележје нас православних Срба. За молитвену прославу крсне славе потребан је: колач умешен од пшеничног брашна са квасцем, затим кувано жито, свећа и вино.

При прављењу колача обично се употребљава и света водица. Освећење водице врши свештеник на неколико дана пре славе у дому свечара. То чини крстом, босиљком и молитвеним благословом. Свештеник, такође, освештава и колач и жито и вино. Свакако да је потребно да буде освећена и икона свеца која се слави. Икона стоји стално у дому обично на источној страни и пред њом гори кандило. Уочи славе кандило се упали и гори све време славе, а на дан славе гори свећа у чираку. Домаћин двори своју славу током читавог дана помињући име свеца и призивајући његов благослов за напредак породице, за здравље укућана и за свако добро.

На дан славе свештеник реже колач у кући свечара. Отпева се тропар и песме у част светитељеву и свештеник молитвом призива благодат Светога Духа и моли се на крају за здравље и напредак домаћина и свих укућана. Пошто пререже колач и прелије га унакрсно вином, поздравља се са домаћином и са свима члановима породице певајући сви заједно песму: "Свети мученици, који сте добро пострадали и увенчали се, молите се Господу да помилује душе наше."

Затим друга песма: "Слава теби, Христе Боже, апостолима похвало, мученицима радовање, чија је проповед Света једносуштна Тројица." И трећа песма: "Исаија ликуј, Дјева заче у утроби и роди сина Емануила Бога и Човека. Њему је име Исток и њега величамо, а Дјеву поштујемо." Домаћин указује гостопримство свима који уђу у кућу, а прима и намерника као анђела.

Слава се преноси традицијом са очева на синове, да не остане кућа без славске свеће, колача и жита. Ако се породице одвоје и синови се одселе, или оделе, слава се може предати још за живота, од оца на сина, а може се сачекати док је отац жив да сви славе заједно па по смрти оца да је преузму синови.

                http://www.svetisavaflemington.org/slave.htm

[ZELJKO P.]

Када треба једна породица да отпочне да слави

Одговор је једноставан и логичан: онда када се осамостали. Када се ожењени син одвоји од родитеља и по грађанским мерилима оснује посебно домаћинство, нема разлога да се и у црквеном смислу не сматра посебном ћелијом великог организма Цркве. Зашто да лишава себе и своју породицу благодатних дарова које доноси Слава? Отуд је погрешно уверење, које постоји у неким нашим крајевима, да син ако је и одвојен од родитеља не треба да слави, јер има жива оца или старијег брата! Још се понегде догађа да породица не слави ако је те године у жалости, што је такође погрешно, а указује на несхватање суштине празновања Славе!

Dragi nasi sestre i braco,

mi smo se odvojili kao posebno domacinstvo i slavimo Krsnu Slavu Sv.Jovana Krstitelja vec vise godina,a sada smo u vrlo teskoj situaciji kad nemamo sta da jedemo i bojim se da necemo moci da proslavimo Slavu iduce godine...Bojim se da cemo morati prekinuti da slavimo,nazalost...Znam da je slavska svijeca,slavsko koljivo i slavski kolac najvazniji,ali ako ovakva situacija bude necemo moci ni to da obezbijedimo...

[Barjak]

потребно је :

20 гр квасца,

1 дл млека,

2 дл павлаке,

2 дл јогурта,

6 јаја,

2 кашичице соли,

1 кг брашна,

250 гр маргарина.

припрема :

змрвити квасац у мало брашна, додати млеко, мало шећера и соли, па оставити да запени. Излзи квасац у ванглу па додати павлаку, јогурт , јаја, со и све замесити брашном. Добро урадјено тесто поделити на два дела. Развити сваки део у плочу и премазати размућеним маргарином. Завити у ролат и сећи у троуглове. Ређати у троуглове у подмазану шеру, са врховима на горе. Оставити да одстоји 1 сат. После тога погачу ставити у хладну рерну, укључену на 200 оЦ. После 15 минута прелити преосталим отопљеним маргарином. Ставити преко погаче алу фолију и пећи још један сат.

[Јефимија Крунић]

  Није ми јасно winterкако се сече ролат на троуглове? 89898989898989

[мирођија]

  За  мој  укус  је  премасна.

  Пази, цео маргарин, павлака...

  А тек ролат у троуглове... bleh

[Guest]

За мене је славски колач - без икаквих додатака!

Могу је јести овако али спремати за славу на овакав начин - то ми претеривање!

Симпатичан рецепт , искрен да будем ово ми први пут да видим овако нешто.

Знам само за ону класику јаја,млеко и маргарин.

  За  мој  укус  је  премасна.

  Пази, цео маргарин, павлака...

  А тек ролат у троуглове...

Могуће да је масна али све у свему није лоше да се проба 

[мирођија]

За мене је славски колач - без икаквих додатака!

Могу је јести овако али спремати за славу на овакав начин - то ми претеривање!

Симпатичан рецепт , искрен да будем ово ми први пут да видим овако нешто.

Знам само за ону класику јаја,млеко и маргарин.

  За  мој  укус  је  премасна.

  Пази, цео маргарин, павлака...

  А тек ролат у троуглове...

Ако  је  мрсна  слава, може се ставити и путер, то даје посебан укус, јаја,мало  шећера,лимунова кора

и Бог те веселио... 1405_love

Могуће да је масна али све у свему није лоше да се проба 

[Guest]

Ако  је  мрсна  слава, може се ставити и путер, то даје посебан укус, јаја,мало  шећера,лимунова кора

да , да ,то да , то је већ скромније шећер и кора од лимуна , а ово за Путер исто - Да , приметио сам да је укуснија!

То мајка спрема понекад овако да се засладимо па ми познато,а за Славу - чисто брашно и да није свети Николај , исто би тако спремала!

[мирођија]

    Овако са путером, Херцеговци  зову  перутак, и обично се спрема за  Васкрс, али може и као мрсни

славски колач.

    И ми славимо св.Николу, и посни је колач, само вода и брашно, поспем га шећерном водицом и буде

румен.

[Barjak]

потребно је :

3 пастрмке

3 ситне главице црног лука

1 шоља уља

1 шоља белог вина

припрема :

Очишћену рибу поредјати у подмазану тепсију посути црним луком исеценим на колутове,

залити вином и уљем посолити по укусу и ставити у рерну. Пећи на лаганој ватри.

[Guest]

Чим иде вино,вероватно је лепо а једноставан рецепт!

[Evdokija]

потребно је :

3 пастрмке

3 ситне главице црног лука

1 шоља уља

1 шоља белог вина

припрема :

Очишћену рибу поредјати у подмазану тепсију посути црним луком исеценим на колутове,

залити вином и уљем посолити по укусу и ставити у рерну. Пећи на лаганој ватри.

Да, баш тако радим за Славу (Свети Никола), само што печем на роштиљу, у електричном шпорету, па фино и преокренем рибу, а да се не залијепи за дно, јер пече само одозго и ја вино залијем пред сам крај, када је риба већ добила корицу.