Evdokija

Ако супружници успију да изграде љубав, повјерење и поштовање, одољеће они и искушењима какво је прељуба, блудничење и сл. Такви супружници могу да иду (и обоје) гдје хоће, да се друже са ким хоће, да имају хобије какве хоће, ма могу да оду и на Аљаску, доживотно, ништа то неће да засмета ни браку ни љубави. Ако тога нема, па све да не мрдну ни корак једно од другог, ту брака бити неће.

Јутрос се преставио у Господу наш добри брат, наш пријатељ Горан. Упокој Господе душу уснулог слуге твог Горана и опрости му сва сагрешења вољна и невољна ; сјети га се Господе у Царству свом! Хвала свима који молитвено саучествују са нама!

Драга браћо и сестре, знам да свако има неког свог ко му је и ближи и пречи, па ипак, да ако би Бог добри дао, да смогнете снаге и да се опет и опет помолите за здравље брата Горана. Доктори, ни до данас, нису пронашли одоворе, шта је проузрочило овако тежак слом организма. Брат је на апаратима, уопште не долази свијести, а стање му се опет погоршало. Хвала свима који га помињете, чувао вас добри Бог!

Браћо и сестре, брат Горан је и даље у несвјесном стању, али му је рад бубрега и плућа побољшан. Уствари, сада се испоставља да то није био мождани удар, него да је брат имао неку упалу плућа која није била лијечена, па је организам доживио слом. Да Бог да, да му крене на оздрављење! Хвала Богу и свима вама који га помињете!

Браћо и сестре, хитно ми је потребна ваша молитвена подршка, помолите се за здравље брата Горана који се налази у критичном стању (догодило му се нешто што се манифестовало као мождани удар, мада није баш јасно дефинисано). Доктори се ништа не изјашњавају, буквално је све у Божијим рукама !!!

На БЛ Епархији је благослов је да се пости бар једна седмица. Причешћивање се понекад врши и ван постова, али углавном - ријетко, можда само болесници и сл. Што се тиче самог поста, има снисхођења. Обавезна је Исповијест. Може да се обави, по договору, и ван Литургије.

Грешком сам кликнула на Амин. Уствари, хтјела сам да кажем даа има шансе да се замонашио за мање од 6 мјесеци. Монаше се и без дана искушеништва. Знам за више таквих случајева и то на разним епархијама. Додуше, колико знам, то се односи на ове који су дипломирали на Теолошком факултету.

Ово што тврди свештеник Партибрејкерс, да он има помагаче, такође ми је, још прије неколико година, рекла монахиња која служи ту у близини, а коју познајем одлично још док је била мирјанка. Иначе, на нашој епархији, одавно смо упозорени да не идемо у Прибину главу.

Нисам знала. У сваком случају, ја се оправдано нисам причешћивала, тј. ја сам имала благослов да се не причешћујем и - потпуно сам мирна у вези са тим.

Слажем се : нису сви исти и не подносе сви исто! Поготово је јасно да то није мјера са којом би ико смио и да помисли да се шали и слажем се да свештена лица требају изузетно одговорно да се односе према ономе што налажу на наше душе. Навела сам свој лични примјер (наравно, не зато што је општеважећи за све), него да контрирам примјеру који наводи трапа, а који би, тако осамљен, такође могао да створи погрешан утисак да они којима се дају дуге епитимије, падају у очајање и напуштају цркву. Има нас којима је била душекорисна примјена дуге епитимије, као што има и оних којима је нанијела штету. Кажете да је неразумно да се данас примјењују такве мјере. На основу свог личног искуства тврдим да је то било потпуно прихватљиво, и разумно. Уосталом, добровољно сам прихватила да је истрпим. Нико ме није на то присилио, понајмање мој духовник. Такође, Владики се нисам пожалила и нисам разговарала са њим ни о томе ни о било чему другом. Нисам се још никада нашла у прилици да бих разговарала са њим, уосталом, као и већина мирјана на мојој епархији. Нисам се осјећала оштећеном и нисам мислила да ми се налагањем епитимије чини неправда, не видим на шта бих се уопште била пожалила. Што се мог (блаженопочившег) духовника тиче, никада нисам била његов идолопоклоник, али баш свему што је чинио на сазријевању моје душе, не налазим мане. Хвала му за све!

Догодило ми се баш то. Истрпјела сам је и Богу хвала, ова епитимија ми је била изузетно душекорисна. Учврстила ме је у Вјери, научила ме је дуготрпљењу и смиравању. У цркви сам. Нисам је напустила. Нисам пала у очајање.

Уколико је одлазак оца Угрина на лијечење, посљедица његовог искреног покајања и слободне воље, а не некакве пријетње и присиле која му је упућена од стране његових надређених старјешина (видим да се у понеком одговoру и то провлачи), онда је он најхрабрији и најбољи међу нама и онда је ово - велика, блага, вијест за читав наш ХРИШЋАНСКИ род ! Не придружујем се онима који сматрају да он, сада, када је то објелодањено, више не би требао да се бави пастировањем. Ако би Бог дао, да се отац Угрин исцијели од своје престрашне бољке, вјерујем да би баш, послије свега што сада искуствено пролази, имао највеће шансе да буде уврштен у број најбољих свештеника СПЦ, које смо икада имали. Ако га Бог добри подржи и да му исцијељење, ако избрише његов гријех, а ко смо ми да се стално враћамо на његову бљувотину и да му не дамо да отвори ока? Па, и милион пута да падне и устане, нека га међу нама, нека га и над нама, зар смо ми бољи? Лицемјерје је да се неки сада аче и вапију за осудом. Па, баш сада, када је он сам већ толико огромно учинио што је оголио своју душу пред Богом и пред људима, баш сада му треба пружити сву могућу подршку и љубав. Управо због лицемјерја и осуде, многи свештеници и монаси се не усуђују да се искрено исповиједе, јер се боје казне због учињеног, поготово им је несносно да се носе са страхом да ће због својих грехопадова угрозити егзистенцију читаве своје породице и зато настављају да ћуте и таворе у гријесима. А, шта тек ми мирјани да кажемо? И сама сам доживјела да се исповиједам Богу, а да свештеник који је саслуживао, моју исповијест доживи као сопствено изобличење, мада ја тада нисам ништа знала о животу конкретног свештеника, а камоли о његовим бољкама. Треба ли, уопште, да нагласим да сам тешко пострадала од истог? Надам се да је отац Угрин само први, у низу свештеника који ће да поступе исто као и он, а и сви ми остали, наравно. Вријеме је да се научимо ПОКАЈАЊУ, али и ПРАШТАЊУ. Свако добро од Господа!

И, шта сад? Баш вас је занимало да чујете, а сада - ником ништа, никакав коментар. Мало неозбиљно с ваше стране, оче Иване. Оче Иване, није ли ''мистерију'' одговора на ово питање, морала да рјеши сама Администрација и то, будимо прецизни, још поодавно, на самом почетку рада Форума? За нас, у сваком случају, много је важније да сазнамо одговор Администрације, јер ви сте ти који користите власт и моћ. И, стварно, зашто немате Правилник који регулише понашање Администрације и чланова Форума? Одсуство истог, омогућава (не мора, али може), наравно, манипулације са чланством. Не могу уопште да разумијем (чак и да потпуно занемарим то што сте свештеник СПЦ и власник овог сајта) којим сте се Божијим и људским вриједносним системом користили када сте ми на мој пост (у име Администрације и своје лично) одговорили ''да ћете мислити да имате времена за покајање и да ћете (мада нисте богаташи) јести пити и бановати још много година...'' ? Уз то ми још шаљете пригодан смалић - ( stadaradim) . Ма, колико то ''забавно'' и ''слатко'' дјеловало, гледано очима ( како ја то, када овако поступите, развидим ) ''друштва из ћошка'', немојте да мислите да ће имало да ме збуни и то што сте свештеник, и што сте власник и што сте, шта год да сте још, а да вам иде у прилог, макар што сте и сиромашни, мене то неће збунити, јер јасно видим да, између вас оваквог (на каквом инисистирате да сте, у посту који ми шаљете) и богаташа из Светог Писма - разлике нема! Јер - ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА - ИСУС ХРИСТОС! Дакле, оче Иване, ако Бог да, покајте се, за времена, и потрудите се да не злоупотребљавате свој положај, јер мало ћете одбранити, а големо изгубити. Упознајте нас са правилима рада форума, па како год да их начините, а наше је право, да слободном вољом развидимо, хоћемо ли се сагласити са њима и да ли нам одговара да и даље учествујемо у раду форума. Овако, на невиђено, а све у име неке ''ширине и толераниције'' - муљаво је. Веома ми је драго, што брат Милан Меденица (који, иначе, колико видим, увелико показује неслагање са скоро свим што брат Родољуб Лазић говори) заступа став да - ма колико некога да познајете, то не укида потребу да испитате његове ријечи и постпупке. То држим да је у реду, мада о поступку самог оца Александра, не дијелим његово мишљење. Такође, брат Андреј, у свом посту на 6. страни ове теме, рекао је много тога што би, вјерујем, свима нама било на душекорист, мислим да би управо његове ријечи требале да све ово врате на добар почетак. Свима вам, свако добро од Господа!

Ми ћемо,изгледа као неразумни богаташ из Светог Писма (са разликом што ми нисмо богаташи) да мислимо да има времена за покајање. Јешћемо и пићемо и бановаћемо за много година... 0205_whistling Нажалост, ви то већ и мислите и чините.

И Отац на службеном путу и Балкански шпијун. Надам се, да ћете сви ви који сте у овоме саучествовали, за времена да се покајете.

Нема...има са Аспириниксом. А, има ли Аспириникс какве везе са таблетама?

Да знаш да си, употријебивши ријеч граделе, учинио да ми ове рибе са фотографије - замиришу. Хвала ти!

Апстинирам од одговора. bleh

0442_feel 0907_sport algabacaju :cheesy2: 0110_hahaha smej.gif smej.gif brokoli smej.gif kolce kolo2 klapklap

Има ли то везе са Астериксом и Обеликсом?

Шта си започела, заврши. Можда ћеш да радиш нешто друго, а да ти затреба диплома ВСС. Тако је и са мном било, ни један једини дан нисам радила у струци.

ћаск.................. facenew22222222.gif' class='bbc_emoticon' alt='leteti' /> ...................ћаск..................

leteti

АААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААА!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! leteti facenew22222222 facenew22222222

У једном манастиру сам сусрела неке дипл. теологе из Македоније и причала на ову тему са њима.. Тек они немају, уопште, никакве шансе да се запосле након завршеног факултета и повратка у Македонију.