Верници питају атеисте

[Aquilius Cratus]

Nisam mislio na Colina nego na Millera koji je autor tog serijala. Ali usput se setih da to nije u Atheist Tapes

nego u Brief History of Disbelief, sad se setih oprosti.

  Zato nema razlike jer je pitanje da li je neko ubedjen u postojanje tog nekog bica i njeovog sveta a ne kakav

  pristup ima prema njemu ili nekom problemu vezanom za njega.

Zato se i cesto moze cuti ono od ateista. Zasto ne veruje? Pa zato sto ne postoji ni jedan dokaz da Bog postoji?

[sqny]

Nisam mislio na Colina nego na Millera koji je autor tog serijala. Ali usput se setih da to nije u Atheist Tapes

nego u Brief History of Disbelief, sad se setih oprosti.

Dobro, ali realno se ne bih uzbudio zbog toga. Da se sutra otkrije da su neki od prvih hriscana takodje verovali i u nesto okultno, valjda to ne bi promenilo nista u tvojoj glavi vezano za hriscanstvo kako ga danas shvatas?

Zato se i cesto moze cuti ono od ateista. Zasto ne veruje? Pa zato sto ne postoji ni jedan dokaz da Bog postoji?

Pa to je argument za ateizam. Ali kada je u pitanju antiteizam argumenti su potpuno drugaciji. Ono u sta verujemo delom definise i nase stavove i postupke. Deizam je mnogo slicniji ateizmu u tom smislu sto je lisen skoro bilo kakve sadrzajnosti.  A naravno da u tom kontekstu pravim i veliku razliki izmedju razlicitih religija, i razlicitih ljudi u okviru iste religije. Recimo s tvojim stavovima koliko sam ovde uspeo da ispratim skoro da i nemam nikakvih problema.

Mada nesto me brine sto si toliko upucen u taj okultizam i satanizam .

[Aquilius Cratus]

I satanisti odlicno poznaju nasu teologiju i to u detalje u to sam se uverio upravo iz njihovih tekstova. Mislim

naravno na prave satanise a ne na sarlatane kao Anton Lavej.

Znas onu iz Sun Cua Know your enemy. blessyou

[andrej]

I satanisti odlicno poznaju nasu teologiju i to u detalje u to sam se uverio upravo iz njihovih tekstova. Mislim

naravno na prave satanise a ne na sarlatane kao Anton Lavej.

Znas onu iz Sun Cua Know your enemy.

Е мој прикане aquilio, Саруман је изучавао мрачне вештине, као ти што радиш па се конвертовао. Мала шала, наравно, али заиста понекад делује да све то око езотерије схваташ исувише олако.  0205_whistling

[Аурор]

I satanisti odlicno poznaju nasu teologiju i to u detalje u to sam se uverio upravo iz njihovih tekstova. Mislim

naravno na prave satanise a ne na sarlatane kao Anton Lavej.

Znas onu iz Sun Cua Know your enemy. :cheesy:

Е мој прикане aquilio, Саруман је изучавао мрачне вештине, као ти што радиш па се конвертовао. Мала шала, наравно, али заиста понекад делује да све то око езотерије схваташ исувише олако.  

I baš me iznenadio sa black metal. :o

To bi bilo nešto ovako, da?

ukapirali smo,link je sklonjen

Napomena: Užasno je, osobe sa osetljivijim stomakom neka ne gledaju.

[Aquilius Cratus]

I satanisti odlicno poznaju nasu teologiju i to u detalje u to sam se uverio upravo iz njihovih tekstova. Mislim

naravno na prave satanise a ne na sarlatane kao Anton Lavej.

Znas onu iz Sun Cua Know your enemy. :cheesy:

Е мој прикане aquilio, Саруман је изучавао мрачне вештине, као ти што радиш па се конвертовао. Мала шала, наравно, али заиста понекад делује да све то око езотерије схваташ исувише олако. 

Sve dok se ne prkaktikuje nista od toga ja ne vidim kako citatnje ezoterijskih knjiga moze da ugrozi bilo koga.

Ali da bi se to svhatilo potrebno je upravo procitati par ezoterijskih knjiga.

[Aquilius Cratus]

[andrej]

I satanisti odlicno poznaju nasu teologiju i to u detalje u to sam se uverio upravo iz njihovih tekstova. Mislim

naravno na prave satanise a ne na sarlatane kao Anton Lavej.

Znas onu iz Sun Cua Know your enemy. 0110_hahaha

Е мој прикане aquilio, Саруман је изучавао мрачне вештине, као ти што радиш па се конвертовао. Мала шала, наравно, али заиста понекад делује да све то око езотерије схваташ исувише олако.  sHa_sarcasticlol

Sve dok se ne prkaktikuje nista od toga ja ne vidim kako citatnje ezoterijskih knjiga moze da ugrozi bilo koga.

Ali da bi se to svhatilo potrebno je upravo procitati par ezoterijskih knjiga.

Ех, искрен да будем, и ја сам прочитао по неку...  0110_hahaha

Нисам ја теби поставио никакво другачије питање до онога што постављам и самоме себи.  0110_hahaha

[Аурор]

Hihi, nisam znao da ovako nešto postoji, moram ti se izviniti.

Mislio sam da su svi satanisti što očigledno nije tako.

I mislim da nema ništa loše u tome da čitate to.

I ateisti čitaju Bibliju, Kuran pa i to. Samo nemojte da koljete kokoške ako vidite da to piše, to nije pametno.

Nećemo ni mi da ubijamo Jevreje zato što to piše u Kuranu.

[andrej]

Hihi, nisam znao da ovako nešto postoji, moram ti se izviniti.

Mislio sam da su svi satanisti što očigledno nije tako.

I mislim da nema ništa loše u tome da čitate to.

I ateisti čitaju Bibliju, Kuran pa i to. Samo nemojte da koljete kokoške ako vidite da to piše, to nije pametno.

Nećemo ni mi da ubijamo Jevreje zato što to piše u Kuranu.

Пази друже, овде је више проблем (мислим на езотерију) што практиковање одређених медитација може да уведе субјекта у тзв. "стања измењене свести," притом без употребе било каквих опијата. Ово је чак и емпиријски потврђено (пошто такве примере ти и твоја братија цените  bighugbighug) на врло значајним узроцима и у врло релевантним научним и мултидисциплинарним истраживањима.

[Аурор]

Hihi, nisam znao da ovako nešto postoji, moram ti se izviniti.

Mislio sam da su svi satanisti što očigledno nije tako.

I mislim da nema ništa loše u tome da čitate to.

I ateisti čitaju Bibliju, Kuran pa i to. Samo nemojte da koljete kokoške ako vidite da to piše, to nije pametno.

Nećemo ni mi da ubijamo Jevreje zato što to piše u Kuranu.

Пази друже, овде је више проблем (мислим на езотерију) што практиковање одређених медитација може да уведе субјекта у тзв. "стања измењене свести," притом без употребе било каквих опијата. Ово је чак и емпиријски потврђено (пошто такве примере ти и твоја братија цените  bighugbighug) на врло значајним узроцима и у врло релевантним научним и мултидисциплинарним истраживањима.

Izmenjena svest? Šta je to?

[Aquilius Cratus]

Hihi, nisam znao da ovako nešto postoji, moram ti se izviniti.

Mislio sam da su svi satanisti što očigledno nije tako.

I mislim da nema ništa loše u tome da čitate to.

I ateisti čitaju Bibliju, Kuran pa i to. Samo nemojte da koljete kokoške ako vidite da to piše, to nije pametno.

Nećemo ni mi da ubijamo Jevreje zato što to piše u Kuranu.

Пази друже, овде је више проблем (мислим на езотерију) што практиковање одређених медитација може да уведе субјекта у тзв. "стања измењене свести," притом без употребе било каквих опијата. Ово је чак и емпиријски потврђено (пошто такве примере ти и твоја братија цените  bighugbighug) на врло значајним узроцима и у врло релевантним научним и мултидисциплинарним истраживањима.

Izmenjena svest? Šta je to?

http://www.thefreedictionary.com/mind-altering+drug

[andrej]

Svest  ( Consciusness )

Tradicionalno, filozofi i psiholozi su, pre svega, pokušavali da odrede pojam svesti i uporede odlike svesti kao jedinstveno ljudskog atributa, dok su se manje bavili pitanjem oblika vrsta i potencijala svesti. S druge strane, istočnjačke i ezoterične tradicije bavile su se kako vrstama svesti tako i razvojem psiholoških tehnika za doživljavanje različitih oblika svesti i za izmenu njenog funkcionisanja. Ovi su izvori kasnije doprineli razvoju zapadne psihologije. Zasnivanje zapadne nauke na Dekartovoj radikalnoj sumnji i Hjumovom empiricizmu, usporile su razvoj obuhvatne psihologije svesti. Kartezijanski dualizam, podela sveta na "misleću supstancu" i "rasprostrtu supstancu", bio je samo deskriptivan i nije pružio osnovu za proučavanje "misleće supstance". Hjumova tvrdnja da introspekcija ne doprinosi razumevanju "sopstvenosti" već predstavlja samo "smesu opažaja i ideja", ostala je uticajna do danas, Sto se može videti u bihejviorističkom odbacivanju realnosti mentalnih pojava, u ograničavanju svesti na prijem čulnih podataka kod filozofa empirističke orijentacije, i u tendenciji naučnika u oblasti neuroloških istraživanja da pojave svesti objasne elektro-hemijskom aktivnošću mozga. Naveli smo dominantna i ortodoksna shvatanja u zapadnoj, naučno orijentisanoj kulturi. Međutim, izvestan broj filozofa i psihologa XIX veka izneo je i drugačija polazna stanovišta i inicirao zasnivanje jedne obuhvatnije nauke o svesti. Hjumovoj metafori o svesti kao smesi čulnih utisaka Vilijam Džejms je suprotstavio svoju metaforu o "toku misli, svesti ili subjektivnog života", dajući na taj način pojmu svesti koherentnost i svrhovitost koju joj je Hjum osporavao; on je osim toga i tvrdio da: "Naša normalna budna svest, racionalna svest, kako je mi zovemo, jeste samo jedan poseban tip svesti, dok je okružuju... potencijalni oblici potpuno drugačije svesti." Anri Bergson je skrenuo pažnju na važnu karakteristiku svesti svojom "teorijom filtra". Devetnaesti vek bio je vek otkrića, prvo su to bili pisci kao Gete i Hofman a kasnije psiholozi kao Hartman i Frojd. koji su otkrili NESVESNO, što je postavilo brojne probleme pred empiričare i racionaliste. Na rudimentarnom nivou svest je jasno povezana sa opažanjem. Biti svestan, znači biti svestan nečega. Ali da li je opažanje samo stvar moždanih reakcija na čulne podatke, kao što to tvrdi empiricizam? Kad je filozof A. N. Vajthed uveo razliku između "neposrednog opažanja" i "opažanja značenja" i kad je Edmund Huserl predložio načelo INTENCIONALNOSTI svesti, obojica su se suprotstavili naivnom empirizmu tvrdeći da se svest ne sastoji samo od odgovora /na draži/, nego i od inherentnog uređujućeg načela. Funkcija svesti koja stvara celine ili oblikuje značenja od činjenica iz spoljne realnosti dobijenih posredstvom čula, nije sama po sebi deo te /spoljne/ realnosti; ona mora biti nezavisna od nje. Isticanje njene nezavisnosti u ovom smislu, ne znači pripisivanje svesti bilo kakvih spiritualnih svojstava. Bergsonov argument da naša čula nisu receptori nego pre fllteri, da ona odabiraju i redukuju ono što pridolazi iz naše okoline da bi obezbedili da svest ne bude preplavljena sa više podataka nego što joj treba ili što je u stanju da obradi, znači ne samo da je svest konstruktivna nego i da je ona samokonstrukt, nešto što je određeno i ograničeno potrebama kojima služi, a to ne mora biti ništa više do ono što je organizmu potrebno za osnovne potrebe opstanka. Životinje su svesne na ovaj način. Svesnost /awareness/ je možda osnovna odlika (modalitet) ljudske svesti. A primarna crta svesnosti je sopstvo. Izuzev možda nekih viših primata, životinje nemaju predstavu o sebi. Ljudi ne samo da imaju tu samoprepoznavajuću sliku o sebi, nego i sliku o idealnom sopstvu, a to ih razlikuje čak i od viših primata. "Percepcija sa značenjem" i "intencionalnost" kod čoveka nisu usmereni samo na datosti koje služe biološkim potrebama i potrebama preživljavanja. Potreba da se konsoliduje slika o sebi, osećaj ličnog identiteta i potreba da se ispuni idealna slika o sebi takođe su aktivne funkcije svesti. Ali ove potrebe za konsolidacijom i ispunjenjem često su u konfliktu. U svrhu konsolidacije, svest i dalje deluje kao filtrirajući i redukujući mehanizam koji odbacuje informacije, irelevantne ili ometajuće za sliku o sebi. Pojedinačna svest je stoga još uvek funkcionalni konstrukt koji čoveku omogućava da opstaje i deluje ne samo u fizičkoj već i u socijalnoj sredini. Ona može imati svoje posebnosti (kod nekih je više estetski usmerena, kod drugih politički, i tako dalje), ali je ograničena svojim determinantama. Kod pojedinca to je ono što Džejms naziva "normalnom svešću", a u kolektivnom životu to je usaglašavajuća svest, ograničena svesnost o tome šta je realno i relevantno. Kada svest zadire u sliku o sebi, ne radi konsolidacije već radi ispunjenja ideala, treba da se otvori "redukujuća zapreka" da bi se omogućio veći dotok informacija i da se pojača kompetentnost svesti za povećan opseg primljenih informacija. Potrebno je, naime, da se prošire kako prijemnici tako i procesi obrade informacija. Stanovište da čovek ima potrebu da doživi proširena, viša stanja svesti i da osećanje zadovoljenja ove potrebe može imati patološke posledice - osnovni je princip HUMANISTIČKE PSIHOLOGIJE. Prihvatajući ovakvo stanovište, savremeni psiholozi su započeli istraživanja istočnih i ezoteričnih učenja o svesti i njenim oblicima. Istovremeno, odbacivši odoru empiricizma i racionalizma, zapadna je nauka dala i sopstvene doprinose širem razumevanju svesti. Pojam nesvesnog, u početku shvaćen kao sloj haosa, neusaglašenosti i nekontrolisanih potreba u odnosu na racionalnu svest, kasnije je prihvaćen kao entitet koji poseduje moći, znanja, sposobnosti, čak i mudrost, kojih nema u svesnom sloju. Praveći razliku između "artikulisanog" i "skrivenog" znanja, filozof Majki Polani (M. Polanvi) anticipirao je istraživanja HIPOTEZE FUNKCIONALNE PODELE MOZGA, u kojima se funkcije dve hemisfere mozga shvataju kao dva distinktivna oblika svesti, koji obrađuju informacije na različite načine. PSI5 istraživanja dokazivala su da svest ne samo što nije ograničena fizičkim faktorima već da čak može nadživeti moždanu smrt. Proučavanja MOŽDANIH RITMOVA i MEDITACIJE pokazala su da se svest ne može izjednačiti sa delovanjem neokorteksa. I odista, kada se isključi ovo delovanje, svest može postati "transpersonalna", "okeanska" ili "kosmička", kako su utvrdili mistici različitih doba i kultura. Danas su "potencijalni oblici svesti, potpuno različiti (od naše normalne, budne, racionalne svesti)", kako je pisao Vilijam Džejms, predmet proučavanja i teorijskih razmatranja.

СА: http://www.objave.com/objave_recnik.php?sl=S

(УПОЗОРЕЊЕ: ЛИНК ВОДИ КА СЕКТАШКОМ САЈТУ, али у овом случају пружа корисну референцу)

[andrej]

Izmenjena stanja svesti  ( Altered states of consciousness )

Čovek doživljava različita stanja svesti. Sve su religije ne samo spoznale ovu činjenicu već su je i iskorištavale na različite načine, koristeći na primer psihoaktivne supstance za ceremonijalne ili ritualne obrede, ili meditativne tehnike za podsticanje religioznih i mističnih iskustava. Donedavno, interesovanja za neuobičajena stanja svesti izgledala su relevantna samo u kontekstu religije ili umetnosti. U psihologiju je, međutim, zbog POZITIVISTIČKE1 i BIHEJVIORISTIČKE platforme i težnje za strogo naučnim pristupom, interesovanje za ovu oblast veoma sporo pro diralo, iako su još Viljem Džejms (W. James) i P. W. H. Majers (Myers) postavili osnove za takva proučavanja, dok su Frojdova i Jungova istraživanja fenomena SNOVA veoma doprinela razumevanju ovih najčešće sretanih izmenjenih stanja svesti. Odnedavno, međutim, psiholozi, parapsiholozi pa i neki fizičari, pokazuju pojačano interesovanje za neuobičajena mentalna stanja, za doživljaje koji prate takva stanja, kao i za šira saznanja do kojih se može doći proučavanjem izmenjenih stanja svesti. U iskustvene ili eksperimentalne i istraživačke svrhe, stanja svesti se mogu izmeniti uz pomoć različitih sredstava, kao što su HIPNOZA, medikamenti, MEDITACIJA, BIOFIDBEK i različite tehnike za indukovanje stanja transa. Dva su faktora duže vreme kočila korišćenje ovih sredstava. Prvo, često se smatralo da takvi oblici delovanja predstavljaju narušavanje normalne svesti. Drugi ometajući faktor bilo je verovanje da su neuobičajena mentalna stanja devijantna stanja, te da se iz njihovog proučavanja ne mogu dobiti relevantni podaci, osim podataka o patologiji svesti. Ove početne pogrešne pretpostavke u velikoj su meri prevaziđene prihvatanjem činjenice da je UNUTRAŠNJI PROSTOR pogodno tle za istraživanje i da ono što nazivamo normalnom svešću ne mora da bude preduslov opažanja stvarnosti već ga ponekad može čak i ometati. Činjenica da su sposobnosti koje ljudi ispoljavaju i ponašanja koja stiču u izmenjenim stanjima različita od saznanja stečenih u normalnim stanjima svesti, ponekad čak i suprotna njima - ne može po sebi da obezvredi fenomen izmenjenih stanja. Naprotiv, čini se da ove razlike i nesaglasnosti mogu da dovedu do novih dubljih uvida. Mnogi naučnici navode da su do značajnih otkrića došli upravo u izmenjenim sta duhovnosti, religioznih doživljaja, mudrosti i simbolizma. Jung je uveo pojam "kolektivnog nesvesnog" kao dubljeg sloja psihe od ličnog nesvesnog. U kolektivnom nesvesnom uskladištena su zajednička iskustva i stečena mudrost ljudske vrste koja se ispoljavaju u snovima i umetničkim ostvarenjima. Njegov jezik je simbolizam, pre svega simbolizam "arhetipova". "Arhetip" je jedan od nekoliko Jung-ovih pojmova koji je prešao granice specifičnog akademskog jezika i ušao u svakodnevnu laičku upotrebu. Po Jungu. arhetip je "nesvesni nepredstavljivi predpostojeći oblik koji je izgleda element nasleđene strukture psihe", na isti način kao što su i instinkti deo nasleđene strukture. U početku, Jung je koristio izraz "primordijalna slika", ali kako reč "slika" podrazumeva neki određeni sadržaj usvojio je termin "arhetip", kao strukturirajući princip psihe, neku vrstu snage polja koju određuje samo njena forma. Kada svest ili kulturalni uticaji ispune ovu formu sadržajem, arhetip postaje arhetipska predstava. Ova predstava može značajno da se razlikuje kod različitih osoba i u različitim kulturama, ali arhetip, forma koja leži u osnovi ove predstave, jeste deo kolektivnog nesvesnog čovečanstva, vanlični i vankulturalni fenomen. Pored pojma arhetip, u opštem rečniku usvojeni su i termini "ekstravert" i "introvert". Ove termine Jung je uveo u okviru teorije o "psihološkim tipovima". Ova teorija polazi od postavke o četiri psihološke funkcije (mišljenje, osećanje, čulno doživljavanje i intuicija) i predlaže tipologiju u kojoj se bazične odlike introverzije ili ekstraverzije povezuju sa svakom od ove četiri funkcije. U takvoj šemi dobija se 8 psiholoških tipova, npr. ekstravertni misaoni tip, introvertni intuitivni tip, itd. Idealno bi bilo kad bi ove 4 funkcije bile podjednako razvijene i uravnotežene. Ali. Jung je otkrio da kod ljudi postoji tendencija da svet i sebe doživljavaju razvijajući jednu funkciju na račun drugih. Izvedena do ekstrema, ovakva tendencija dovodi do razvoja neuroze. U Jungovoj psihologiji centralno mesto zauzima pojam ravnoteže, odnosno psihičke integracije. Jung se odvojio od Frojda i anticipirao HUMANISTIČKU i TRANSPERSONALNU PSIHOLOGIJU, smatrajući ljudsku potrebu za duhovnim razvojem podjednako značajnom kao što je i seksualna potreba. Razvoj je nazvao "procesom individuacije". To je proces svesnog uravnotežavanja nekoliko komponenata psihe, čime se one dovode u dinamičku interakciju i čime se postiže celovitost ličnosti. Podsticanje ovog procesa jeste cilj Jungove terapije. Jungova terapija, kao i Frojdova, teži oslobađanju potisnutog ali, po Jungu, u potisnutom nisu samo sadržaji seksualne prirode. Ako ekstravertni misaoni tip potiskuje svoja osećanja. neravnoteža do koje to dovodi ne samo što inhibira njegov razvoj već može i da se ispolji u ponašanjima koja su izraz nesvesnog, ili u sadržajima snova. Potisnute komponente ličnosti Jung je nazvao "senkom". Kad se neko ponaša atipično, to ponašanje može biti određeno njegovom senkom. Figure senke mogu da se pojave u snovima, ponekad prožete arhetipskim odlikama. Konkretnije, "anima" i "animus", tj. ženski aspekat prirode muškarca i muški aspekat prirode žene, mogu poprimiti arhetipski izgled i snagu, tražeći da ih svest prepozna i integriše u ličnost. Jung se celog života interesovao za ezoterične i paranormalne fenomene. Ovakva interesovanja ukorenjena su u njegovim ličnim iskustvima koja je opisao u autobiografskoj knjizi Sećanja, i refleksija. Junga su ova interesovanja odvela van granica prihvaćenih principa naučnog istraživanja i dovela, na primer, do razvijanja teorija o ALHEMIJI i NLO. Njegova možda najuticajnija teorija u ovoj oblasti bila je teorija SINHRONICITETA.

http://www.objave.com/objave_recnik.php?sl=I

(УПОЗОРЕЊЕ: ЛИНК ВОДИ КА СЕКТАШКОМ САЈТУ, али у овом случају пружа корисну референцу)

[Милан Меденица :)]

нешто ме копка данима ...

извињавам се унапред што ћу бити брутално искрен.

али ''вас'' (јер не патим од наспрамности ''нас'') атеисте као да су школовали негде, да не употребим неки бруталнији израз, и СВИ ДО ДЕТАЉА имате исту причу о истим стварима - рат у ''име Божје'', ''слобода'' избора како је ви видите, наука ''против'' вере, основни недостатак културе и поштовања у обраћању према вернику или његовој светињи, некакви илузорни проблем пописа или још глупље ''расписа''/''раскрштеница'', нервоза од нетрпељивости према верницима и религији, основна неинформисаност са дебелим предрасудама о православљу (друге вере ме не дотичу), неке завере и параноје о злим људима који манипулишу људе, милитаризам у ставовима, интелектуализам науштрб здравог разума, појмови раја и пакла, јуридички поглед на грех, нека сулуда уграђивања неких материјала у иконе чија имена двојица нису успели да препишу како треба ...

сигурно сам нешто изоставио, али опростићете ми ...

ајде да останем на општим стварима, да не улазим у детаље ...

ја бих то назвао само индоктринацијом, не знам јел постоји бољи израз за то, пошто је у питању штанц метода.

јел то само ја видим као бивши атеиста, или да кренем да вадим постове претходних 10 атеиста коју су банули овуда ...

не кажем да су сви били непристојни или сви до једног били уских погледа, али генерално се уклапају у ''профил''. част изузецима који имају жеље да се информишу и питају.

одакле долази такво испирање, шта је свима вама исти заједнички чинилац?

има ли га?