Књига о Јестири и персијски владари

[Аристарх]

Јако је интересантна књига о Јестири (http://www.hacbg.org/biblija/biblija.php?K=17&G=2), Ми учимо у Историји, да је за време владавине Персијског цара Кира великог, јеврејима допуштено да напусте Вавилон и обнове Израел унутар Персијског царства. Значи, Персија је савладала Вавилонско Царство и постала главна сила у Азији, са главним градом Вавилоном. Део јевреја који није отишао да обнови Израел. Остао је у Персији, где су дочекали да у време Персијског владара Асвира, Јеврејка, Јестера постане царица Персије.

Оно што ја запажам је следеће:

Јестера је била усвојена од стрица, након смрти својих родитеља. Стриц је био богат човек-јеврејин преко ког је упознала Персијског цара и тако стигла у харем. Након што је постала главна жена наишла је на одраслу децу бивше главне супруге која је оставила цара како се наводи у књизи, (по књизи о Јестири) 3.1: Послије тога подиже цар Асвир Амана сина Амедатина, Агагеја, и узвиси га, и намјести му пријесто више свијех кнезова што бијаху код њега; 3.2: И све слуге цареве што бијаху на вратима царевијем клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако бјеше цар заповједио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше.

Значи овде се описује да, цар Асвир поставља Хамана (сина Амана) за своју десну руку. Аман је самим тим, тада постао, божанство на земљи и морају људи да му се поклоне. Марохеј који је послао у царев харем Јестиру, није хтео да се покори цару као божанству, јер није хтео да падне и јер је веровао у Бога Аваамовог. Због чега Хаман одлучује да изврши истребљење јевреја, за казну не поштовања божанских владара. Тада Јестира, под наговор Марохеја, код цара успева да издејствује прекид тог плана и цар убија свог сина Хамана и поставља јевреја Мардохеја, за управника Персијом. Након што је Мардохеј признао цара Асвира за божанство.

Ко је био син Јестире, и да ли је владао Персијом?

Ја сам сматрао да је то Дарије други, који је укинуо забрану изградње другог храма у Јерусалиму. Али сам пронашао нека тумачења Старог Завета, где се покушава прецизније одредит датум и историјско име неких владара из Старог Завета. Овде објашњавају могућност да је њен син могао да буде Кир велики (Извор 1, Извор 2, ). У књизи пророка Исаије се Персијски цар, Кир наводи као Божији помазаник 45.1: Овако говори Господ помазанику својем Киру, којега држим за десницу, да оборим пред њим народе и цареве распашем, да се отварају врата пред њим и да не буду врата затворена; 45.2: Ја ћу ићи пред тобом, и путеве неравне поравнаћу, врата мједена разбићу и пријеворнице гвоздене сломићу; 45.3: И даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ Бог Израиљев, који те зовем по имену; 45.4: Ради слуге својега Јакова и Израиља изабраника својега прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш.

Књига Пророка Исаије 14, где се наводи да неки Персијски владар умишља да је звезда Даница (извор Православног тумачења),14.7: Сва земља почива и мирна је; пјевају иза гласа; 14.8: Веселе се с тебе и јеле и кедри Ливански говорећи: откако си пао, не долази нико да нас сјече; 14.9: Пакао доље усколеба се тебе ради да те срете кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с пријестола њиховијех све цареве народне; 14.10: Сви ће проговорити и рећи теби: и ти си изнемого као ми? изједначио се с нама?; 14.11: Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих, прострти су пода те мољци а црви су ти покривач; 14.12: Како паде с неба, звјездо данице, кћери зорина? како се обори на земљу који си газио народе?; 14.13: А говорио си у свом срцу: изаћи ћу на небо, више звијезда Божијих подигнућу пријесто свој, и сјешћу на гори зборној на страни сјеверној; 14.14: Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с вишњим.

Јевреји преводе њено име и као "јутарња звезда". Због захвалности јер спашени од истребљења и јер су добили право да се бране од било кога унутар Персије. Јевреји су установили обичај Поста посвећеног Јестири где је одређено да се на тај дан чита Псалм 22. Књига о Јестири 8.11: Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду, да се скупе и бране свој живот, да потру и побију и истријебе сваку војску којега им драго народа и земље, који би ударили на њих, и дјецу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе.

Са једне стране у старом завету, је паганско божанство Баал био Асирско-Вавилонски симбол звезде Данице, коме су жртвована деца (Јер. 19:4-6). Хришћани прихватају касније латински израз Луцифер-Ђаво-Сотона за јутарњу звезду. То је данас планета Венера. (Извор: Откровење 20.1; По Матеју 26.41; По Луци 10.17)

Повратници у Израел, јевреје који су остали у Вавилону називају "Јестерина деца". Ако је Јестира, мајка Персијског владара који је за Персијанце, сматран за Бога на земљи, исто као и њен супруг Асвир коме су се морали клањати као Божанству. Да ли је могуће да је Јестирија некако постала симбол јеврејског покоравања-паду у Вавилону, пред Персијским владарима који су сматрани за богове? Вавилонска курва која се касније помиње у књизи Откровења као мајка Антихриста-човека (који може симболично бити Јестерино дете-Вавилонски јеврејин) који нема веру од својих предака (не познаје Бога Авраамовог) и проглашава се за Бога.

Како објашњавамо то различито описивање звезде Данице. У једном контексту звезда даница (планета Венера) мења назив у Ђавола-Сатану који по апостолима пада са неба у пакао. Док у другом контексту код Пророка Исаије може бити позитиван симбол помазаника Божијег, Кира великог, или другог Персијског владара који је умислио да је на нивоу звезде Данице а заправо је пао у пакао?

[Bokisd]

пре 13 часа, Mиљан Л. рече

Како објашњавамо то различито описивање звезде Данице. У једном контексту звезда даница (планета Венера) мења назив у Ђавола-Сатану који по апостолима пада са неба у пакао. Док у другом контексту код Пророка Исаије може бити позитиван симбол помазаника Божијег, Кира великог, или другог Персијског владара који је умислио да је на нивоу звезде Данице а заправо је пао у пакао?

Verovatno, postoji neki odredjeni kontekst ( kao sto se kaze za Mihajla, koji je vodja andjeoske vojske , i, za Satanaila se kaze, takodje, da je vodja svoje andjeoske vojske ,... a, razlika u delovanju,  kao nebo i zemlja,.....)

Zanimljivo, ove stvari sto si sve naveo. ( nisam se jos bas 100% udubio u citanje )

[Аристарх]

Јесте, скреће пажњу то да писац књиге о Јестири, Мардохејево клањање Персијском владару, описује као пад. Исто као што касније Исаија описује да неки Персијски владар умишља да је достигао небеса (конкретно звезду даницу) и како даље нваоди, заправо је пао у пакао код осталих владара које је газио до тад.

Наводи се да део јевреја уместо одласка у Израел, остаје у Вавилону и да пре оснивања Израела или после, није дефинисано. Полако преузимају двор Персијски. Персијски владар је у Персији сматран за божанство на земљи, као фараони у Египту или Вавилонци пре Персијанаца. Зато мсм. да Хришћани одбијају свако признавање неког владара типа Нерона као Божанство на земљи ком се треба клањати и да зато рани Хришћани страдају у јавним мучењима. Јер би њихово поклањање било ком владару као Божанству, био пад и били би у духу антихриста.

Јер:

Разлика између јеврејског и хришћанског доживљавања Јестире је та, што јој јевреји посвећују један свети дан у години. Док у Цркви, Јестира нема такву позицију. Била је расправа да ли књига о Јестири, треба да уђе у састав Светог Писма или не треба. Та књига је касније дошла преко Асирских Јевреја, али Свети Кирил Јерусалимски и Свети Августин је признају као део Светог Писма. Док Свети Григорије Богослов и Свети Атанасије Александријски нису хтели да је уврсте у канонске текстове Светог Писма.

Што мени производи закључак, да су код Апостола, Мардухеј и Јестира симболично приказани као пример уништавања вере у Бога (пад верника и свештеника) из најбоље намере да их спасу од истребљења које је припремио Хаман, син Персијског владара. Што значи, Јестирина деца како кажу јевреји за Вавилонске јевреје, грешком родитеља, постају не-познаваоци Бога Авраамовог по јеврејима или људи у духу анти-христа како кажу Хришћани. Што би одговарало опису Вавилонске курве из књиге Откровења. Мсм. да су Хришћани за разлику од јевреја, тако остали у духу Пророка Илије који је са својим ученицима, убивши све пророке-жрецове Ваалове, искоренио веру у бога Баала (бог васкрсења) коју је Израелски цар Ахав поставио као главну веру.

По мени ту Исус Христос, повлачи јасну линију у теологији заправо. Јер јевреји нису имали ни стандард вере ни текста, део прихватају око 400 година пре Христа. Стандардизују тек 100 година после Христа и тај део "Танах" улази у састав светог Писма као Стари Завет. Мсм. користили су у писању арамејски, хеленски и персијски језик. Јер је хербрејски скоро изумро као језик и тек се касније обновио.

Дал може неко од теолога уопштено да разјасни ову тему? 

[Аристарх]

@Ivan Marković 

Може ли се утврдити ко је био Јестирин син, дал је био владар, јел имао потомке?

Наводи се код неких историчара као Дарије други, он је укинуо забрану изградње другог храма у Јерусалиму. У почетку теме са цитирао овај извор  (Извор 1, Извор 2, ) где јевреји тврде да је њен син могао да буде Кир Велики који је обновио Израел. А ког Пророк Исаија бележи као Божијег помазаника, који не познаје Бога Авраамовог.

Књига Пророка Исаије: 45.1: Овако говори Господ помазанику својем Киру, којега држим за десницу, да оборим пред њим народе и цареве распашем, да се отварају врата пред њим и да не буду врата затворена; 45.2: Ја ћу ићи пред тобом, и путеве неравне поравнаћу, врата мједена разбићу и пријеворнице гвоздене сломићу; 45.3: И даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ Бог Израиљев, који те зовем по имену; 45.4: Ради слуге својега Јакова и Израиља изабраника својега прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш.

 

[Ivan Marković]

On 18.8.2018. at 14:54, Аристарх рече

Може ли се утврдити ко је био Јестирин син, дал је био владар, јел имао потомке?

Нисам се баш детаљно бавио тим делом тумачења Старог Завета и јеврејске историје. Али, Јестирин син сигурно није био Кир Велики, први персијски краљ. Веома детаљан историјски извештај о њему даје Херодот, а сам Кир је ослободио Персију од доминације Међана. Његова мајка била је ћерка медијског краља Астијага, који је пак био син Кијаксара. Сасвим је могуће да је то био Кир млађи, један од актера грађанског рата у Персији са својим братом Артаксерксом, а овај грађански рат је опет детаљно описао Сократов ученик и потоњи вођа грчких плаћеника у персијској војсци, један од најплоднијих грчких писаца, Ксенофонт. Он је повест овог рата описао у Анабази. Сад, божји поазаник Кир из књиге пророка Исаије јесте Кир велики (највероватније), унук поменутог Астијага и оснивач персијске државе, и њега не треба бркати са Киром млађим из Ксенофонтове Анабазе.