Тимур Кибиров - Улазак у Јерусалим

[Иван Недић]

Њихов је господ, само га види,
Јунак каквог се нико не стиди:
Без страха, стрепње, у смртни бој
Оданих верника одводи строј.

Мач-полумесец витла над главом,
На коњу јури за светском славом.
А наш је, наш је – погледај, синко –
На магареће седло навик'о:

Иде да сусретне смрт.

Други, пак, господ, види га само,
Дарује спокој онима тамо:
Спокој ненарушиви у свету,
Што патње не могу да омету.

Бестрашће вечно слатко окуша,
У пози лотоса ћутњу слуша,
Свету празнину: ништа сам, нико!
А наш је, наш је – нажалост, синко –
На магареће седло навик'о:

Иде да сусретне смрт.

Трећи је кнез од овога света
Којем се клања цела планета:
Наш свет, наш век, наш мозак у глави
Одавно кличу његовој слави.

У плесу пред њиме се извија
Савремена цивилизација.
Можда то чинимо и ти и ја.
Ал' наш је, наш је – не плачи, синко –
На магареће седло навик'о:

Иде да сусретне смрт.

Иде да страшну смрт сусретне своју
Да сусретне смрт, твоју и моју!
Не плачи, неће му побећи она:
Близу је пропаст њезиног трона!

Препев © Иван С. Недић

Оригинал: http://bogoblog.ru/tags-hristianskie-stihi-nash-to-na-oslike/

Тимур Кибиров је савремени руски песник осетинске националности: https://ru.wikipedia.org/wiki/Кибиров,_Тимур_Юрьевич