Тумачење Божијег завета са човеком и краја света

[Rudolfinja]

Свако тумачење је исправно када погледамо али само ако су од православних светих Отаца што у овом случају јесте исправно. Мислим да нема места за сумњу према светитељу као што је Св. Теофилакт Охридски а и према осталим светитељима који су тумачили Нови завет. Верујем да у сваком тумачењу православних светитеља нема одступања од Божијих заповести и од Божије љубави. Ако човек чита Свето Јеванђеље у одређеном расположењу он може схватити текст потпуно другачије од ранијег периода јер му је Бог у међувремену још више отворио духовне очи.

Долазим до закључка да је веома важно посаветовати се са духовником, који те познаје, које тумачење читати јер није свако тумачење за свакога. То су осетљиве ствари и треба бити јако обазрив да не би погрешним схватањем одступили од пута и огрешили се мислећи да су неки сегменти можда нетачни.

И увек када читам Нови Завет, ја увек полазим од тога да је Бог љубав и да Бог не убија и не кажњава па по тој основи и протумачим оно што је написано али никако сама већ консултујем горе наведено тумачење.

Мислим да је јако битно полазити и од 10 Божијих заповести и онда нема грешке. Само, ето бити јако опрезан у тумачењу.

[Rudolfinja]

@Mиљан Л. 

Цитат

Мени делује, да богатство нашег језика не може (са карактером прецизног одређивања) да се носи са неким појмовима. Типа "крај света, крај времена, време је близу..."

Још нисам успео да разтумачим, који део Откровења је везан за крај времена које је симболизовао долазак Светог Цара Константина, а који за каснији период. У посланицама Тимотеју, се помиње такође крај времена, али то сам схватио као поруку о преласку јевреја и пагана у Хришћанство, и крају времена које је упозорење на уништења Храма и целог Јерусалима који су Римљани касније направили (након Јована богослова и Апостола Павла). Па су Јерусалим, Свети Цар Константин и његова мајка Света Хелена обновили кроз Хришћанство.

Можда је цело Откровење било усмерено на атемпоралност Христа која ће доћи у време Светог Цара Константина када је направљен Нови Рим. Док Алфа и Омега означава, Христов долазак на крају испуњавања завета са Богом о броју потомства људи. Када ће мртви васкрснути...

Као што сам рекла, Џуманџици горе, од стране Бога, духовне очи се отварају или затварају у зависности од нашег расположења, одакле полазимо, како се понашамо па како ја тако и ти имаш неки период када можеш растумачити исправно а онда крах и растумачиш другачије. Бог нам даје по нашем расположењу да видимо да би нас научио правим путем и да се не би узносили.

[Аристарх]

пре 22 часа, Justin Waters рече

Zar se o kraju svijeta već ne govori 2000 godina? Šta ti to govori? 

Говори доста, али референце за закључак измичу.

У Старом Завету су постојала пророчанства о новим периодима и њиховом смењивању, Данило кроз симболику владара и културе прориче о сваком периоду (без говора о крају света за јевреје, већ лично од Бога гарантованој будућности) до новог Месије-Христа. Јевреји су (као и остали блискоисточни народи) посебну пажњу давали бројевима и скривеном значењу истих. Зато у Светом Писму има доста симболичног писања кроз анаграме и нумерологију. Али нигде није писало да се чека "крај света", сем код Ноје што је било пре завета Авраама са Богом о спасењу човека и броју потомства његовог и других народа који ће спознати Бога кроз Авраама. То је значи Стари Завет.

У Нови Завет Апостол Павле као човек који је прецизно тумачио и схватао закон, наглашавао је (у посланицама Римљанима) завет о потомству људи и праху земљском, звездама... Павле ако није имао модерне телескопе, ипак потиче из Израела-практично пустиње, окружене арапским полуострвом и преко Синаја са Сахаром (непрегледним пустињама). Што значи да је могао да стекне оквирно схватање о бројности будућих генерација и самим тим неку представу о времену које предстоји, пре Христа су јевреји могли лако да изведу логичко сабирање и упоређивање јер се завет односио само на потомке Авраама о чијем су броју они водили евиденцију чак делом и у Библији.

Јавља се парадокс након Христа и Цара Константина који зауставља прогоне Хришћана, где код неких теолога и тумача у моментима када се сусрећу са ратом, епидемијом, друштвеном кризом... "Крај света" засењује Завет са Богом који говори недвосмислено о милијардама година испред нас. Зато и јесте битно, када Патријарси, Свети Оци, теолози... у различитим околностима последњих 2000 година говоре о крају света.

Откровење Јована Богослова говори конкретно о Јерусалиму, Христу и Антихристу. Где су описи тих догађаја-знаци, ако се буквално схвате приближно једнаки смаку света. Али после тог буквално схваћеног разарања долази до откривење Новог Света људима, где ће живети у Царству Христовом.

У протеклих 2000 година се у оквиру Хришћана и њихових територија, дешавало да дође до губитка територије и народа, углавном током сукоба са Исламом и Јудеизмом. Па и сам Јерусалим бива неколико пута изгубљен. Постоји запис Светог Антиоха Афродисија из 614-те године. Где он сведочењем потврђује познату историјску чињеницу. Да су 614-те године Сасанидци освојили Јерусалим и поставили јеврејског (не-Хришћанског) вођу Нехемиаха да руководи територијом, након објаве да ће јевреји да подигну трећи храм. Група Хришћана га убије у атентату што завршава са неки кажу 10.000, неки 60.000 страдалих Хришћана (који нису хтели да пређу на јудеизам). 1989 године код Мамиле у Израелу је пронађена масовна гробница, која је верује се део тога догађаја (извор). За те људе и њихову културу је практично био крај света. Африка, Блиски Исток и Анадолија су на сличан начин доживеле крај Хришћанске доминације, то је био крај Хришћанског света и за њих.

Али то не објашњава конкретну ситуацију где данас поле свега тога и комунизма, Руски Патријарх каже, да је у складу са теолошком науком "крај света и човечанства близу". Како то поставља се питање. Кад Авраам, Мојсије и Апостол Павле преносе другачију Реч Божију? Помињу супротну верзију од помисили на Крај света или човечанства.

[Аристарх]

Питање за теологе: @Zoran Đurović , @Александар Милојков , @obi-wan ...

Да ли је атемпорална природа Христа о којој се говорило на овој теми доле, од Зорана Ђуровића, заправо јасно временски одређена и назначена до новог Христовог доласка, кроз сами Авраамов Завет са Богом који је његов син Исак пренео на Божији народ? Дали се може овакво тумачење оспорити са другим текстовима у Новом Завету?

У Завету су тадашњим пред-Хришћанима приближно одређене (човековом уму лако за одредит по географским карактеристикама тог подручја) "световне" границе прве земље "Израела", и подједнако битно одређен "световни" број потомства људи који су у Завету са Богом, где да су поређени са бројем звезда, праха на земљи, песку морском (опет лако човековом уму за приближно одређивање)...

Из разлога што је немогуће одредити колико људи је било, или колико људи је сада у Завету са Богом. Као и колико људи је живело до сада на свету. Ја сам на првој страни теме, због извођења оквиро-грубе рачунице, сместио у рај стотине милијарди људи. Апостол Павле у неким текстовима говори да се Завет не наслеђује од родитеља, већ је питање држања закона од стране појединца који може бити Скит, Грк или Јевреј. То питање је на крају опет подређено човеку непознатом Вољом Божијом, која ће се показати у време Христовог другог доласка и суда.

Има примера у Свето Писмо, где се говори да Христ прености завет на све људе-Хришћане са акцентом на завет о броју потомства. Зато закључујем да Христ неће доћи да суди док се Завет у целости не испуни, тј. број потомака. Један од примера је где, Апостол Павле каже у Посланици Римљанима 4:

12: И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере која бјеше у необрезању оца нашега Авраама.

13: Јер обећање Аврааму или сјемену његову да буде нашљедник свијету на би законом него правдом вјере.

14: Јер ако су нашљедници они који су од закона, пропада вјера, и поквари се обећање.

15. Јер закон гради гњев, јер гдје нема закона нема ни пријеступа.

16. Зато од вјере да буде по милости да обећање тврдо остане свему сјемену, не само које је од закона него и које је од вјере Авраама, који је отац свима нама.

17. Као што стоји написано: поставих те ова многијем народима пред Богом коме вјерова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јест.

18. Он вјерова на над кад се није било ничему надати да ће он бити отац многијема народима, као што му бјеше речено: тако ће бити сјеме твоје.

19. И не ослабивши вјером не погледа ни на своје већ уморено тијело, јер му бјеше негдје око сто година, ни на мртвост Сарине материце.

20. И за обећање Божије не посумња се невјеровањем, него ојача у вјери, и даде славу Богу.

21. И знадоше јамачно да што обећа кадар је и учинити.

22. Зато се прими њему у правди.

23. Али није писано за њега јединога само да му се прими.

24. Него и за нас, којима ће се примити ако вјерујемо онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвијех.

[obi-wan]

пре 58 минута, Mиљан Л. рече

Да ли је атемпорална природа Христа о којој се говорило на овој теми доле, од Зорана Ђуровића, заправо јасно временски одређена и назначена до новог Христовог доласка, кроз сами Авраамов Завет са Богом који је његов син Исак пренео на Божији народ?

`A..?? Brate, prevedi ovo na Madjarski da se lakse razume... 

[Аристарх]

Да ли пророк Данило и Јеванђеља, указују на долазак Христа тек онда кад се испуни Завет Бога и Авраама у целости. Као што је то сада био случај дo сада да се свака Реч Божија испуни? Постоји ли нешто што је конкретно супротстављено таквом тумачењу у Писму?

Зато сам рекао да је Христ атемпорално присутан на земљи до васкрсења, и да се по самом завету може оквирно одредити временски период између првог и другог доласка Христа. Тада би то значило да, Христов-Божији суд и долазак Антихриста пред крај времена. Не могу да буду сигурно наредних пар десетина милијарди година.

[Џуманџи]

пре 1 сат, Mиљан Л. рече

Да ли је атемпорална природа Христа о којој се говорило на овој теми доле, од Зорана Ђуровића, заправо јасно временски одређена

Конташ? На страну што је и Бог и човек (у питању су, дакле, две природе), нема смисла питати да ли је нешто (што је) атемпорално  временски  одређено.

[obi-wan]

пре 30 минута, Mиљан Л. рече

Да ли пророк Данило и Јеванђеља, указују на долазак Христа тек онда кад се испуни Завет Бога и Авраама у целости. Као што је то сада био случај дo сада да се свака Реч Божија испуни? Постоји ли нешто што је конкретно супротстављено таквом тумачењу у Писму?

Зато сам рекао да је Христ атемпорално присутан на земљи до васкрсења, и да се по самом завету може оквирно одредити временски период између првог и другог доласка Христа. Тада би то значило да, Христов-Божији суд и долазак Антихриста пред крај времена. Не могу да буду сигурно наредних пар десетина милијарди година.

1) Hristos. Ne postoji Hrist. "Hristos" je rec koja se prevodi i ima znacenje, "Hrist" nije nikakva rec i nema nikakvo znacenje. 

2) Sta to znaci tacno po tebi "kad se ispuni zavet Boga i Avraama u celosti?" Ako mislis na neku jasno oivicenu formu (obecanja) koja po svaku cenu mora da se ispuni da bi uopste mogao da se napravi neki sledeci korak (tj. da dodje Hristos), onda ne, nikako. Prosto nema ni najmanje smisla da se zivi Bog stavlja u takve precage i kalupe, On je predaleko izvan i najapstraktnije umetnosti, kamoli jos u odnosu na jedan puki zakonski formalizam. Upravo, sve vreme u oba Zaveta, On ukazuje da je to (stavljanje Njegovih zapovesti, pouka, svega,... u jedan uski racionalisticki okvir) sasvim naopak i pogresan nacin u sledovanju tim Zavetima. Nema mrtvog slova na papiru, samo zivi Zivot koji dise gde hoce. To, jasno, ne znaci da mi nemamo bas nikakav okvir u razumevanju Pisma, ali taj okvir cine opet ziva tumacenja nadahnuta istim tim Duhom, koji je vodio i same biblijske pisce.

A ako nisi ovo pitao, tj. ako sam nesto pogresno razumeo, probaj jos malo da pojasnis pitanje.

[Аристарх]

пре 15 минута, Џуманџи рече

Конташ? На страну што је и Бог и човек (у питању су, дакле, две природе), нема смисла питати да ли је нешто (што је) атемпорално временски  одређено.

Има везе јер се временски одређује у Светом Писму други долазак Христа.

То што је атемпорално-ванвременски, не значи да не може да постане темпорално. У томе и јесте поента Православља, оваплоћење атемпоралног Бога у темпорално тело људско. Како је Бог могао да смртно страда и васкрсне након тога опет у истом човечијем телу...

[Џуманџи]

пре 6 минута, Mиљан Л. рече

Има везе јер се временски одређује са другим доласком Христа.

Шта? Шта (је то што) се временски одређује (са) другим доласком Христа? 

пре 7 минута, Mиљан Л. рече

То што је атемпорално-ванвременски, не значи да не може да постане темпорално.

Опет - шта? Шта је "то"? Кажеш да "то" атемпорално-временски (мушки род) може да постане темпорално (средњи род). 

пре 10 минута, Mиљан Л. рече

У томе и јесте поента Православља, оваплоћење атемпоралног Бога у темпорално тело људско. ......

Христос је Богочовек. Није оваплоћен ни У какво људско тело, Он јесте човек. Цео човек.

Сада се сетих да си одавно писао да не знаш да ли има једну или две природе, тј. да сматраш да се не може знати. Можда сам те и помешала са неким, али у случају да си нисам - најпре треба да одредиш коју опцију усвајаш, у супротном је сваки разговор на ову тему немогућ.

[Аристарх]

пре 30 минута, obi-wan рече

Sta to znaci tacno po tebi "kad se ispuni zavet Boga i Avraama u celosti?" Ako mislis na neku jasno oivicenu formu (obecanja) koja po svaku cenu mora da se ispuni da bi uopste mogao da se napravi neki sledeci korak (tj. da dodje Hristos), onda ne, nikako. Prosto nema ni najmanje smisla da se zivi Bog stavlja u takve precage i kalupe, On je predaleko izvan i najapstraktnije umetnosti, kamoli jos u odnosu na jedan puki zakonski formalizam. Upravo, sve vreme u oba Zaveta, On ukazuje da je to (stavljanje Njegovih zapovesti, pouka, svega,... u jedan uski racionalisticki okvir) sasvim naopak i pogresan nacin u sledovanju tim Zavetima. Nema mrtvog slova na papiru, samo zivi Zivot, koji dise gde hoce. To, jasno, ne znaci da mi nemamo bas nikakav okvir u razumevanju Pisma, ali taj okvir cine opet ziva tumacenja nadahnuta istim Duhom, koji je vodio i same biblijske pisce.

Грешиш овде. Израел су јевреји освајали од других народа само водећи се Заветом (оивиченом формом). Свети Цар Давид је тај део завета спровео у дело до краја. Наглашава се код Цара Давида и Мојсија да ће Бог да испуни сваку своју Реч. мсм. да је поред васкрсења, Христов улазак на магарца у јерусалиму, најјаснија потврда тога.

Посланица галатињанима 3.29 се каже: А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово, и по обећању нашљедници.

То значи да је Хришћанин наследник Авраамовог Завета са Богом и Царства Небеског. Завет са Богом не може да се тумачи као више или мање значајан, у зависности од тога дали говоримо о васкрсењу, природи раја, природи нових људи или броја потомства, старозаветног Израела...

пре 30 минута, obi-wan рече

A ako nisi ovo pitao, tj. ako sam nesto pogresno razumeo, probaj jos malo da pojasnis pitanje.

Моје питање је, постоји ли у Старом Завету текст, који други долазак Христа нама приближава са периода од више милијарди година (који сам горе навео) на неко раније време? Или неки текст надахнут Духом Светим, који описује Завет са Богом тако да исти Завет носи у себи клаузулу која каже да "Бог неку од својих Речи неће испунити"?

 

[Аристарх]

пре 13 минута, Џуманџи рече

Сада се сетих да си одавно писао да не знаш да ли има једну или две природе, тј. да сматраш да се не може знати. Можда сам те и помешала са неким, али у случају да си нисам - најпре треба да одредиш коју опцију усвајаш, у супротном је сваки разговор на ову тему немогућ.

Помешала си ме са неким. 

пре 14 минута, Џуманџи рече

Шта? Шта (је то што) се временски одређује (са) другим доласком Христа? 

Временски се одређује моменат Христовог Вазнесења на небеса (као временска тачка А) и моменат Христовог поновног доласка (као тачка Б). Ја сам се бавио овде конкретно питањем, шта заузима (одређује) временски простор између тачке А и Б. И навео овај део завета.

пре 19 минута, Џуманџи рече

Опет - шта? Шта је "то"? Кажеш да "то" атемпорално-временски (мушки род) може да постане темпорално (средњи род). 

пре 36 минута, Mиљан Л. рече

Атемпоралан Бог и темпоралан Бог је правилније казати, у праву си. 

[Џуманџи]

пре 4 минута, Mиљан Л. рече

Помешала си ме са неким. 

 

А, да, читала сам само довде: https://pouke.org/forum/index.php?/topic/47741-да-ли-је-слобода-по-својој-суштини-само-осећај/&do=findComment&comment=1659310

 

пре 8 минута, Mиљан Л. рече

Временски се одређује моменат Христовог Вазнесења на небеса (као временска тачка А) и моменат Христовог поновног доласка (као тачка Б). Ја сам се бавио овде конкретно питањем, шта заузима (одређује) временски простор између тачке А и Б. И навео овај део завета.

Не контам, али Ок. Ваљда ће неко други одговорити.  

пре 10 минута, Mиљан Л. рече

Атемпоралан Бог и темпоралан Бог је правилније казати, у праву си. 

А, ненене, ово ја нисам рекла.   Питала сам само шта је "то".

[Аристарх]

пре 9 минута, Џуманџи рече

А, да, читала сам само довде: https://pouke.org/forum/index.php?/topic/47741-да-ли-је-слобода-по-својој-суштини-само-осећај/&do=findComment&comment=1659310

Христ има две природе које су (мистично и тајно) повезане у једну природу Сина. Мени се та тема о сушини слободе јако допала, повезана је са још једном

пре 9 минута, Џуманџи рече

А, ненене, ово ја нисам рекла.   Питала сам само шта је "то".

Које "то"? граматичка грешка као последица бржег куцања на тастатури него размишљања. Или како атемпорално може да постане темпорално? Рекох горе у заградама, атемпоралност може да пређе у темпоралност на мистичан и тајанствен начин

[Џуманџи]

пре 7 минута, Mиљан Л. рече

Христ има две природе које су (мистично и тајно) повезане у једну природу Сина.

... Ок. одјављујем се.