Војвода Степа Степановић

[Чунга Лунга]

.

[Чунга Лунга]

Војвода Степа на коњу јаше

Иду у строју два војника,
отац и син, дирљива слика.
Прешли су преко албанских гора,
стигли до Јонског мора.
Тамо у земљи нара и крина,
изгуби отац јединог сина.

Војвода Степа на коњу јаше,
душманин белом заставом маше!

Кренули Срби испред Солуна,
промаши оца триста плотуна,
али на врху Кајмакчалана,
нога му поста крвава рана.
Сеците браћо, тако вам Бога,
кад немам сина, шта ће ми нога.

Војвода Степа на коњу јаше,
душманин белом заставом маше!

Довезла оца волујска кола,
пред једну кућу што беше школа,
некада школа, болница сада,
спаљеног, пустог Пирота града.
Депешу шаље војник без чина,
не чекај, љубо, мене и сина.

Војвода Степа на коњу јаше,
душманин белом заставом маше!
 

 

[Рапсоди]

 

[Чунга Лунга]

Родна кућа војводе Степе у Кумодражу


Степа Степановић као питомац Артиљеријске школе


Степа Степановић као млади официр војске Кнежевине Србије


XI класа Артиљеријске школе Војне академије (1874 - 1880).
У првом реду одоздо други слева је Степа Степановић,
а у другом реду трећи здесна је Живојин Мишић.


Степа Степановић као командант пука у Крагујевцу


Краљ Петар I, Престолонаследник Александар,
генерал Степа Степановић министар војни
на свечаности доделе пуковских застава.
Бањица, јун 1911.


Разгледница Балканских ратова 1912 - 1913
Краљ Петар I, Престолонаследник Александар,
Никола Пашић, Радомир Путник,
генерали Божидар Јанковић, Степа Степановић
и Михаило Живковић


Генерал Степа Степановић око врата носи
свој најдражи Орден Светог Станислава
са мачевима и пантљиком


Степа Степановић јуна 1913. године обилази границу
у околини Пирота са Војиславом Живановићем,
начелником штаба Друге армије


За заслуге победи српске војске у Церској бици,
Степа Степановић је унапређен у чин војводе 1914.


Еполета за раме Војводе Краљевине Србије


Војвода Степа Степановић у разговору са
Престолонаследником Александром на фронту


Повлачење српске војске долином Мораве 1915.


Прелазак Врховне команде преко залеђеног Везировог моста
на Црном Дриму


Престолонаследник Александар разговара на Солунском фронту
са војводама Степом Степановићем, Живојином Мишићем и
Петром Бојовићем


Војвода Степа Степановић у разговору са војводом
Живојином Мишићем на Солунском фронту


Војвода Степа Степановић са Краљем Александром I
приликом посете Београду испред Новог двора 21.09.1923.
на дан даровања престолонаследника


Војвода Степа Степановић после конгреса
Народне одбране 1927. године


Сахрана Степе Степановића у Чачку 29.04.1929. године,
армијски генерал Стеван Хаџић држи опроштајни говор,
поред њега стоји Краљ Александар I

Извор: https://sr.wikipedia.org/wiki/Степа_Степановић

[Чунга Лунга]

ОВО ЈЕ ПРАВИ СРПСКИ ВОЈВОДА: Степа Степановић вратио пензију јер је мислио да је превелика!


Степа Степановић је други војник који је у Србији добио чин војводе због заслуга за прву савезничку победу у "Великом рату" – Церску битку. Војвода је заслужан и за брз пробој солунског фронта и избацивање Бугарске из рата.

Две године после величанственог пробоја Солунског фронта и краја Првог светског рата отишао је у дуго заслужену пензију. Војвода није поседовао никакву другу имовину осим породичне куће у Кумодражу где су му живела браћа и бавила се земљорадњом.

По пензионисању је живео у кући свог таста Веселина Милановића у Чачку одбивши многе поклоне и привилегије. Живео је и радио под паролом "отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа".

Тадашње новине забележиле су причу о војводиној првој пензији која додатно осликава његов карактер. Наиме, он своју прву пензију није ни примио.

Војвода је поштара, који је дошао да му уручи пензију, посало назад са наредбом да се пензија смањи јер је превелика. Њему је, као српском војводи и истакнутом ратнику у свим дотадашњим ратовима, припала државна пензија у вредности од 3.000 тадашњих динара.

- Мангупи! Мангупи! Хоће да упропасте државу! Враћај паре, момче! Нека бар преполове, шта би с толиким парама - забележено је да је рекао Степа Степановић и послао натраг збуњеног поштара.

У то време је три хиљаде динара била велика сума, за хиљаду динара је могао да се купи пар најбољих волова, а за један динар - седам јаја. Војвода је пензију примио тек када су је преполовили, јер је сматрао да му сума од 3.000 динара не приличи.

До краја живота живео је скромно, подигао је себи гробницу на чачанском гробљу, супрузи оставио новац за трошкове погреба, припремио себи униформу, обући и ордење са којим ће га сахранити.

Војвода Степа Степановић је умро 27. априла 1929. године. Кажу да је последње што је рекао било: "Полазите напред!"



Извор: http://www.telegraf.rs/vesti/922303-ovo-je-pravi-srpski-vojvoda-stepa-stepanovic-vratio-penziju-jer-je-mislio-da-je-prevelika

[Ћириличар]

 

[Чунга Лунга]

На данашњи дан пре 89 година у Чачку је умро човек, који је на посао носио своје перо, мастило и папир, како би помоћу њих писао приватна писма, чиме је поштовао и чувао државну имовину.

Поштење се не мож' купит'
ни за блага сва голема,
а непоштен би га продо,
ал' га нема.

Степа Степановић - Церску битку учинио првом српском победом у Првом светском рату, а она њега првим српским војводом.

[Чунга Лунга]