Претражи Живе Речи Утехе

Завршен дводневни Научни скуп о Црнојевићима и Бушатлијама 7. октобра 2017. - 23:50 Научни скуп „Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек – 1830. г.)„, који је организовала Митрополија црногорско – приморска, након дводневног рада завршен је вечерас (у суботу) у Крипти Саборног Храма у Подгорици. На ово скупу је учешће узело око 5о научника из земље и иностранства. Скуп је почео Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио архиепископ цетињски, митрополит црногорско – приморски г. Амфилогије у цркви на Ћипуру и поменом за покој душа упокојеним члановима владарске лозе Црнојевића и Петровићима, краљу Николи и његовој супрузи краљици Милени. Први дио, свечаног отварања одржан је у петак, у пријеподневним часовима на Цетињу, у Његошевој печатњи у Цетињском Манастиру. Истог дана у поподневним часовима учесницу су допутовали у Подгорицу, гдје је у Крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења отпочео радни дио Научног скупа. Након уводног слова Високопреосвештеног Митрополита Амфилохија, почела су излагања: ДР СРЂАНА ПИРИВАТРИЋА – Властела Немањића и српско-византијски односи – прилог предисторији Црнојевића, ПРОФ. ДР МАРКА АТЛАГИЋА И ДОЦ. ДР ДАЛИБОРА ЕЛЕЗОВИЋА – Двоглави орао као Немањићки хералдички симбол у грбу Црнојевића, ДР ЖЕЉКА ВУЈАДИНОВИЋА – Бушатлије – потомци потурченог Црнојевића, ПРОФ. ДР СРЂАНА ТРИФКОВИЋА – Дипломатија Серенисиме: Кључни фактор средоземне равнотеже снага, ПРОФ. ДР МИРОЉУБА ЈЕФТИЋА – Шеријатско право као основ исламизације у Црној Гори од Црнојевића до Светог владике Његоша Ловћенског Тајновидца, ХОШЕВ АНДРЕЙ ЮРЬЕВИЧА – Предание о передаче Господарем Джураджем Црноевичем светской власти Митрополитам Зетским, роль этого предания в истории и примеры его изложения в черногорских документах конца XVIII – начала ΧΙΧ века ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА СТАМАТОВИЋА – Поход Махмуд паше Бушатлије на Црну Гору и последња похара Цетињског Манастира Након краће паузе, Научни скуп је настављен излагањима: ПРОФ. ДР ЈЕЛИЦЕ СТОЈАНОВИЋ – Језички слојеви у књигама из штампарије Црнојевића ПРОФ. ДР МИЛОША КОВИЋА – Бенџамин Дизраели и слом Бушатлија (1831) ПРОФ. ДР СНЕЖАНЕ БОЖАНИЋ, ПРОФ. ДР ЂУРА ХАРДИЈА – Међе и међници на земљи Црнојевића – дух времена и сведочанство трајања ДР ВАСИЉА ЈОВОВИЋА – Црнојевићи – баштиници предања Немањића ДОЦ. ДР ВЕЛИБОРА ЏОМИЋА – Пећка Патријаршија и Зетска Епископија/Митрополија ДР НЕДЕЉКО РАДОСАВЉЕВИЋ – Црногорска Митрополија и укидање Пећке Патријаршије 1766. године Други дан Научног скупа био је такођ динамичан и интересантан. Чули су се веома стручна и квалитетна излагања. У првом дијелу своје радове су изложили: МР САЛИХ СЕЛИМОВИЋ – Кучи на Сјеничко-пештерској висоравни МР НИКОЛА ШАБАН – Сличности и судбине наших народа са освртом на сличности и судбине Црнојевића и њихових јужних сусједа Арбанаса ПРЕДРАГ ВУКИЋ –Mанастир Ком у свом историјском трајању МОНАХ ДР ПАВЛЕ КОНДИЋ – Манастир Ком почетком ХХ вијека МР СВЈЕТЛАНА САМАРЏИЈА – Јелена Црнојевић (улога жене у средњовјековном друштву и очувању насљедства) ДР МАРИНА ОДАК МИХАИЛОВИЋ – Двоглави орао Ивана Црнојевићa: повратак византијској традицији у хералдици Зете МР СМИЉА ВЛАОВИЋ – Соко град у Штитарима МР МЛАДЕН ЗАГАРЧАНИН – Сахрањивање у Зети (14-15. вијек) У четвртој сесији своје радове изнијели су: ПРОФ. ДР МЛАДЕНКО САЏАК – Свијет и језик у Иванбегово доба (По Стјепану Митрову Љубиши) ПРОФ. ДР РАДМИЛО МАРОЈЕВИЋ – Народна пјесма „Женидба Максима Црнојевића“: пјесничка и културолошка реконструкција ДОЦ. ДР КРИСТИНА Р. МИТИЋ – Црн ти образ на Божем дивану! (Вук, II, 89, 558, 1007) (опет о епским Црнојевићима-Иванбеговићима-Бушатлијама) ПРОФ. ДР ДРАГИША БОЈОВИЋ – Црнојевићи и Бушатлије у прози Григорија Божовића ПРОТОЈЕРЕЈ МР СЛОБОДАН-БОБАН ЈОКИЋ – Требник Штампарије Црнојевића и остали Требници настали у Црној Гори БЛАГОЈЕ РАЈКОВИЋ – Литургијско предање Зете Црнојевића у богослужбеним књигама из Ободске штампарије ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ДРАГАН СТАНИШИЋ – Величаније Светом Петру Цетињском поводом Боја с Махмуд-пашом БИЉАНА ЦИНЦАР КОСТИЋ – Епитрахиљ Јелене Црнојевић Пета, уједно и последња сесија донијела је излагања: ДОЦ. ДР ГОРАНА ВАСИНА – Државна идеологија Црне Горе у новосадској јавности крајем 19. и почетком 20. века ˗ поглед на идентитет и средњовековну традицију МР ДЕЈАНА ВАСИНА – Пречанска штампа о прослави четири века Ободске штампарије ДР МИЛЕНЕ МАРТИНОВИЋ – Два Цетињска љетописа ПРОФ. ДР ДРАГАНА РАДЕНОВИЋА И ИВАНА ЛУКНАР – Црнојевићи, друштвено-културни допринос и уметност ДОЦ. ДР БУДИМИРА АЛЕКСИЋА – Црнојевићи и Бушатлије у српској епској поезији ДР ЗОРАНА ЖИВКОВИЋА – Супротстављеност венецијанске и српске културе у драми Лазе Костића ”Максим Црнојевић” ПРОФ. ДР. СИНИШЕ ЈЕЛУШИЋА – Култура Црнојевића у савременом пјесништву: Лакушићев циклус о Божидару Вуковићу ДР СРЂАНА ЗЛОПАШЕ – Психоаналитичка разматрања о идентитету у мултиконфесионалном друштву Сви учесници су једногласни да је Научни скуп испунио очекивања да су била веома квалитетна и стручна излагања а да је све то пратила веома добра организација. ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР су чинили Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски др Амфилохије, предсједник, Кнез Станко Црнојевић Бушатлија, потпредсједник, те чланови Проф. др Радослав Распоповић, Проф. Др Драган Раденовић, Др Милена Мартиновић, Др Васиљ Јововић, Јован Маркуш, Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић, Протојереј-ставрофор Обрен Јовановић и монах др Павле Кондић. Следеће, 2018. године биће штампан и зборник радова, а све радове можете послушати на сајту нашег радија Светигоре – svetigora.com Н.П. фото: Јован Радовић © 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

Сердар Вукота Ходио је до у Млетке Драшко. Kада Шенђер на Kотор удара, ста град бити топом буковијем. Поп Шћепан се тад у Kотор нагна. Годи једном топом са Kотора, Шенђерову погоди лубарду, у грло јој зрном угодио- сломи му је у триста коматах. Тад задоби плату у принципа, на годину стотину цекинах. Поп је пао љуто од старости, па је Драшко у Млетке ходио да донесе од Млечића плату. Kнез Роган Навртите те пет шест овновах, да ручамо, да дома идемо. Дође Драшко војвода па се са свијема грли и целива, па сједе међу њима. Kнез Роган Причај штогод, Драшко, од Млетаках! Kакав народ бјеше на те стране? Војвода Драшко Kакав народ, питаш ли, Рогане? Не знам право одакле бих почо. Јер кад пођох доље до Млетаках Намрчи се на небу олуја Те стадоше муње да сјевају А ветри се плету у вихоре Ја се склоних под некакву смреку Да сачекам да прође неврјеме Кад удари вихор повр смреке Ишчупа јој и камен и корјен и подиже небу под облаке мало затим и мене повуче мотај лијево, десно, горе, доље заманта се мени пред очима ту ти јадан мишљах умријети ал још није све било готово тресну муња озго са небеса погоди ме по сред челепенке и ја поче падати с висина ђе сам тресно и како сам пао то ви не би казивати знао. Тек у неко доба, ноћ је била, придижем се и ка дођем себи гледам нека свјетла у даљини љепо бљеште у разнијех боја реко ево Царства небескога Сад ћу виђет Милош Обилића и честитог српскога Лазара и све своје претке од давнина. Кренем ти ја према оном свјетлу а ливада равна утабана ко да ју је прегазила војска ал још тврђа од голе ледине на њој кречом црте исцртане иду право ка ономе свјетлу...