Претражи Живе Речи Утехе

Сердар Вукота Ходио је до у Млетке Драшко. Kада Шенђер на Kотор удара, ста град бити топом буковијем. Поп Шћепан се тад у Kотор нагна. Годи једном топом са Kотора, Шенђерову погоди лубарду, у грло јој зрном угодио- сломи му је у триста коматах. Тад задоби плату у принципа, на годину стотину цекинах. Поп је пао љуто од старости, па је Драшко у Млетке ходио да донесе од Млечића плату. Kнез Роган Навртите те пет шест овновах, да ручамо, да дома идемо. Дође Драшко војвода па се са свијема грли и целива, па сједе међу њима. Kнез Роган Причај штогод, Драшко, од Млетаках! Kакав народ бјеше на те стране? Војвода Драшко Kакав народ, питаш ли, Рогане? Не знам право одакле бих почо. Јер кад пођох доље до Млетаках Намрчи се на небу олуја Те стадоше муње да сјевају А ветри се плету у вихоре Ја се склоних под некакву смреку Да сачекам да прође неврјеме Кад удари вихор повр смреке Ишчупа јој и камен и корјен и подиже небу под облаке мало затим и мене повуче мотај лијево, десно, горе, доље заманта се мени пред очима ту ти јадан мишљах умријети ал још није све било готово тресну муња озго са небеса погоди ме по сред челепенке и ја поче падати с висина ђе сам тресно и како сам пао то ви не би казивати знао. Тек у неко доба, ноћ је била, придижем се и ка дођем себи гледам нека свјетла у даљини љепо бљеште у разнијех боја реко ево Царства небескога Сад ћу виђет Милош Обилића и честитог српскога Лазара и све своје претке од давнина. Кренем ти ја према оном свјетлу а ливада равна утабана ко да ју је прегазила војска ал још тврђа од голе ледине на њој кречом црте исцртане иду право ка ономе свјетлу...