Војвода Драшко у ХХI вијек (Нови Горски вијенац)

[коЖељ њацИ]

 

Сердар Вукота

 

 

 

    Ходио је до у Млетке Драшко.

    Kада Шенђер на Kотор удара,

    ста град бити топом буковијем.

    Поп Шћепан се тад у Kотор нагна.

    Годи једном топом са Kотора,

    Шенђерову погоди лубарду,

    у грло јој зрном угодио-

    сломи му је у триста коматах.

    Тад задоби плату у принципа,

    на годину стотину цекинах.

    Поп је пао љуто од старости,

    па је Драшко у Млетке ходио

    да донесе од Млечића плату.

 

 

 

Kнез Роган

 

 

 

    Навртите те пет шест овновах,

    да ручамо, да дома идемо.

 

 

 

    Дође Драшко војвода па се са свијема грли и целива, па сједе међу њима.

 

 

 

Kнез Роган

 

 

 

    Причај штогод, Драшко, од Млетаках!

    Kакав народ бјеше на те стране?

 

 

 

Војвода Драшко

 

 

 

    Kакав народ, питаш ли, Рогане?

    Не знам право одакле бих почо.

    Јер кад пођох доље до Млетаках

    Намрчи се на небу олуја

    Те стадоше муње да сјевају

    А ветри се плету у вихоре

    Ја се склоних под некакву смреку

    Да сачекам да прође неврјеме

    Кад удари вихор повр смреке   

    Ишчупа јој и камен и корјен

    и подиже небу под облаке

    мало затим и мене повуче

    мотај лијево, десно, горе, доље

    заманта се мени пред очима

    ту ти јадан мишљах умријети

    ал још није све било готово

    тресну муња озго са небеса

    погоди ме по сред челепенке

    и ја поче падати с висина

    ђе сам тресно и како сам пао

    то ви не би казивати знао.

    Тек у неко доба, ноћ је била,

    придижем се и ка дођем себи

    гледам нека свјетла у даљини

    љепо бљеште у разнијех боја

    реко ево Царства небескога

    Сад ћу виђет Милош Обилића

    и честитог српскога Лазара

    и све своје претке од давнина.

    Кренем ти ја према оном свјетлу

    а ливада равна утабана

    ко да ју је прегазила војска

    ал још тврђа од голе ледине

    на њој кречом црте исцртане

    иду право ка ономе свјетлу...

   

   

[коЖељ њацИ]

Кнез Јанко

Ти си Драшко право пијан био

па си неђе главу ударио

кад си таке прилике видио.

 

Вук Мићуновић

Казуј Драшко како се поврну

да те нису анђели доњели

јеси срео бабу Николију?

 

Вук Мандушић (смеје се)

Е ћу сјутра кад на Турке кренем

и сјетим се Драшкове бесједе

препукнути од весела смијеха

реће Турци "Вук је поманито!"

Нећу моћи на мегдан им ићи

ајде Драшко сједи па настави

морам чути краја тој бесједи

ако сјутра погинем од Турках

да знам шта ме чека с оне стране.

 

 

 

 

 

 

 

 

[коЖељ њацИ]

Војвода Драшко

Није мени до вашега смијеха

ако вам је ово све на шалу

и на српдњу што вам сада причам

онда одох нашему Владики

он је уман те ће разумјети.

 

Вук Мандушић

Немој тако зборити војводо

видим да те неке муке муче

нисмо ни ми без ришћанске душе

ето причај ми ћемо ћутати

 

 

Кнез Јанко

 

Де настави Драшко ђе си стао

 

 

 

[коЖељ њацИ]

Војвода Драшко

 

Пођем тако према томе свјетлу

и када сам већ пришао близу

видим то су некакви фењери

овешани по свијем кућама

а куће су од неких главаша

нема једне да је уџерица

свака има по три четри спрата,

улицама пролазе кочије

брзо јуре ал немају коње

омладина сва је на улицах...

 

(наставиће се)

 

 

[коЖељ њацИ]

Вук Мандушић

Јесил срео Милош Обилића

или каког друга витеза?

 

Војвода Драшко

Ког витеза кукала ви мајка

Тамо нема честитога свијета

а камоли часнијех витеза

 

 

Вук Мандушић

Ти си Драшко онда омашио

ко зна ђе си и камо згодио 

ту ђе нема часнијех витеза

ту ти нема Небескога царства

 

 

Војвода Драшко

И не рекох да су то небеса

већ казивах шта сам помислио

кад угледах онолика свјетла

 

 

Кнез Јанко

Причај Драшко, да чујемо даље

у каквом си онда царству био

од којега цара то је граде

ђе си био и како се врну 

ајде све нам потанко казивај

 

Војвода Драшко

Ђе сам био то нисам паметан

све је као ође наприлике

исти народ и иста имена

српске вјере као што смо и ми

само јопет све је другачије

рекоше ми да је то Србија

само ја сам био у Србији

таквог града вала ниђе нема

а ни таквог блесавог народа

но сам после сазно што је тако

вјеровати ово ми нећете

и мени је тешко вјеровати

па би чеко док дође владика

нек он суди ил сам поманито

ил ме црни ђаво замађијо

или је нако ко што сам видио.

 

Kнез Јанко

Боже драги, чуднога говора!
Би ли ово ђеца вјеровала?
Да чујемо шта каже владика.
    

Владика Данило прилази збору, виђе да су се окупили сви, па и он изиђе међу њих. Неки му пренесоше шта Драшко збори и како је може бити добио грозницу па булазни.

(наставиће се...)

 

 

[коЖељ њацИ]

 

Владика Данило зовну Драшка у страну. Нешто се расправљају. Драшко се маши за џеп извади неку плочицу што свијетли, чукну у њу она поче пјевати и говорити људским гласом. Збор се ускомеша. Владика Данило се грохотом насмија,  шћеде да узме ону плочицу ал улети Вук Мандушић бачи је у воздух и ману сабљом по њој те се сва распрши у комате ко иверје. Драшко се ухвати за главу.

 

Војвода Драшко

Што учини Вуче Мандушићу?

То сам чудо понио са собом

да докажем да сам здрав у главу

кад вам будем ово приповједо

ђе сам и био и шта сам видио.

А ти баш си маните памети

те ми разби главнога доказа

сокоћало из онога свијета!

 

Владика Данило

Е баш вала Вуче Мандушићу

шта те спопа тако изненада?

 

Вук Мандушић

Како шта је? Ђавоља работа,

што је доно Драшко с оног свијета

те је меће пред очи владики

да је пукла тако код владике

сад би слепца владаром имали!

 

Владика Данило

Оно пуче што га ти састави

а не зато што треба да пуца.

Нијеси требо справу разбијати.

 

Вук Мадушић се покуњи на владикине критике, повуче се и сједе у збор. Стадоше га пропитивати Црногорци шта је то и какво је то чудо. Најпосле се сјетише да је то Драшково па њега салетеше да све потанко приповједа.

 

Војвода Драшко

Да не чусте како пјева справа

ви ми не би на рјеч вјеровали

а владика повјерова одмах

сад већ немам никаквих доказа

да сам био на другоме свјету

остаје вам да ми вјерујете

али више нијесам паметан

да ли вреди ишта казивати.

 

Цео збор

Казуј Драшко све ћемо слушати!

 

Владика Данило

Ајд полако да се приберемо

а ти Драшко настави причање

ђе си био и шта си видио.

 

Војвода Драшко

Ђе сам био већ сам говорио

ал ћу сада поновити рјечи

јер владика није присуствово

то је као рецимо Србија

мада велим нијесам паметан

јер Србију ја сам походио

али ово још видио нисам.

 

Владика Данило

А шта веле они ђе си био

како су се теби представили

морали су чути они за војводу 

кога знаде цела Србадија?

 

Војвода Драшко

О кукавно српство угашено

они себе називају Србљем

Ал не знају ни једног јунака

једва који знаде за Лазара

о Косову неће да говоре

Црногорце презиру из душе!

 

Цео збор скочи на ноге, вичу, расправљају се међусобом, гледају у Драшка са запрепашћењем.

 

Кнез Јанко

Јесам реко да је поманито!

Ђе да Срби не знају јунаке

да не зборе о светом Косову

и презиру своју крвну браћу?

Таман да су сви прешли у Турке

не би било ко што Драшко каже!

 

Војвода Драшко

Ја сам знао шта ћете ми рећи

ал не могу сада да вас лажем

говорићу нако како јесте

ил вам нећу ништа говорити

макар у гроб однио истину!

 

Вук Мићуновић

 

То је Драшко у Турке замако

па му дали ашиша да пуши

и некакву дјечију играчку

да с њом маше када код нас дође

 

Владика Данило

Доста више ових упадица

видио сам својима очима

такве справе у свијету нема.

 

Војвода Драшко

Такве справе тамо сви имају

то је оно што оћу да речем

то је неко другачије вријеме

није ово у коме смо сада

него нека далека будућност

то су наши далеки потомци

у Србији двајес првог вијека!

 

Цео збор ућута. Владика заби главу у шаке, те се замисило. Неки врте главом. Нико се више не смије. Мукла тишина, само се чује пуцкетање ватре и по која ноћна тица. Драшко стоји на сред збора, ватра му обасјава лице. Лице му тужно и забринуто. Види се по њему да му је мучно даље да говори, а опет као да га нешто притишће да мора све рећи.

 

(наставиће се...)