Претражи Живе Речи Утехе

Завршен дводневни Научни скуп о Црнојевићима и Бушатлијама 7. октобра 2017. - 23:50 Научни скуп „Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек – 1830. г.)„, који је организовала Митрополија црногорско – приморска, након дводневног рада завршен је вечерас (у суботу) у Крипти Саборног Храма у Подгорици. На ово скупу је учешће узело око 5о научника из земље и иностранства. Скуп је почео Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио архиепископ цетињски, митрополит црногорско – приморски г. Амфилогије у цркви на Ћипуру и поменом за покој душа упокојеним члановима владарске лозе Црнојевића и Петровићима, краљу Николи и његовој супрузи краљици Милени. Први дио, свечаног отварања одржан је у петак, у пријеподневним часовима на Цетињу, у Његошевој печатњи у Цетињском Манастиру. Истог дана у поподневним часовима учесницу су допутовали у Подгорицу, гдје је у Крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења отпочео радни дио Научног скупа. Након уводног слова Високопреосвештеног Митрополита Амфилохија, почела су излагања: ДР СРЂАНА ПИРИВАТРИЋА – Властела Немањића и српско-византијски односи – прилог предисторији Црнојевића, ПРОФ. ДР МАРКА АТЛАГИЋА И ДОЦ. ДР ДАЛИБОРА ЕЛЕЗОВИЋА – Двоглави орао као Немањићки хералдички симбол у грбу Црнојевића, ДР ЖЕЉКА ВУЈАДИНОВИЋА – Бушатлије – потомци потурченог Црнојевића, ПРОФ. ДР СРЂАНА ТРИФКОВИЋА – Дипломатија Серенисиме: Кључни фактор средоземне равнотеже снага, ПРОФ. ДР МИРОЉУБА ЈЕФТИЋА – Шеријатско право као основ исламизације у Црној Гори од Црнојевића до Светог владике Његоша Ловћенског Тајновидца, ХОШЕВ АНДРЕЙ ЮРЬЕВИЧА – Предание о передаче Господарем Джураджем Црноевичем светской власти Митрополитам Зетским, роль этого предания в истории и примеры его изложения в черногорских документах конца XVIII – начала ΧΙΧ века ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА СТАМАТОВИЋА – Поход Махмуд паше Бушатлије на Црну Гору и последња похара Цетињског Манастира Након краће паузе, Научни скуп је настављен излагањима: ПРОФ. ДР ЈЕЛИЦЕ СТОЈАНОВИЋ – Језички слојеви у књигама из штампарије Црнојевића ПРОФ. ДР МИЛОША КОВИЋА – Бенџамин Дизраели и слом Бушатлија (1831) ПРОФ. ДР СНЕЖАНЕ БОЖАНИЋ, ПРОФ. ДР ЂУРА ХАРДИЈА – Међе и међници на земљи Црнојевића – дух времена и сведочанство трајања ДР ВАСИЉА ЈОВОВИЋА – Црнојевићи – баштиници предања Немањића ДОЦ. ДР ВЕЛИБОРА ЏОМИЋА – Пећка Патријаршија и Зетска Епископија/Митрополија ДР НЕДЕЉКО РАДОСАВЉЕВИЋ – Црногорска Митрополија и укидање Пећке Патријаршије 1766. године Други дан Научног скупа био је такођ динамичан и интересантан. Чули су се веома стручна и квалитетна излагања. У првом дијелу своје радове су изложили: МР САЛИХ СЕЛИМОВИЋ – Кучи на Сјеничко-пештерској висоравни МР НИКОЛА ШАБАН – Сличности и судбине наших народа са освртом на сличности и судбине Црнојевића и њихових јужних сусједа Арбанаса ПРЕДРАГ ВУКИЋ –Mанастир Ком у свом историјском трајању МОНАХ ДР ПАВЛЕ КОНДИЋ – Манастир Ком почетком ХХ вијека МР СВЈЕТЛАНА САМАРЏИЈА – Јелена Црнојевић (улога жене у средњовјековном друштву и очувању насљедства) ДР МАРИНА ОДАК МИХАИЛОВИЋ – Двоглави орао Ивана Црнојевићa: повратак византијској традицији у хералдици Зете МР СМИЉА ВЛАОВИЋ – Соко град у Штитарима МР МЛАДЕН ЗАГАРЧАНИН – Сахрањивање у Зети (14-15. вијек) У четвртој сесији своје радове изнијели су: ПРОФ. ДР МЛАДЕНКО САЏАК – Свијет и језик у Иванбегово доба (По Стјепану Митрову Љубиши) ПРОФ. ДР РАДМИЛО МАРОЈЕВИЋ – Народна пјесма „Женидба Максима Црнојевића“: пјесничка и културолошка реконструкција ДОЦ. ДР КРИСТИНА Р. МИТИЋ – Црн ти образ на Божем дивану! (Вук, II, 89, 558, 1007) (опет о епским Црнојевићима-Иванбеговићима-Бушатлијама) ПРОФ. ДР ДРАГИША БОЈОВИЋ – Црнојевићи и Бушатлије у прози Григорија Божовића ПРОТОЈЕРЕЈ МР СЛОБОДАН-БОБАН ЈОКИЋ – Требник Штампарије Црнојевића и остали Требници настали у Црној Гори БЛАГОЈЕ РАЈКОВИЋ – Литургијско предање Зете Црнојевића у богослужбеним књигама из Ободске штампарије ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ДРАГАН СТАНИШИЋ – Величаније Светом Петру Цетињском поводом Боја с Махмуд-пашом БИЉАНА ЦИНЦАР КОСТИЋ – Епитрахиљ Јелене Црнојевић Пета, уједно и последња сесија донијела је излагања: ДОЦ. ДР ГОРАНА ВАСИНА – Државна идеологија Црне Горе у новосадској јавности крајем 19. и почетком 20. века ˗ поглед на идентитет и средњовековну традицију МР ДЕЈАНА ВАСИНА – Пречанска штампа о прослави четири века Ободске штампарије ДР МИЛЕНЕ МАРТИНОВИЋ – Два Цетињска љетописа ПРОФ. ДР ДРАГАНА РАДЕНОВИЋА И ИВАНА ЛУКНАР – Црнојевићи, друштвено-културни допринос и уметност ДОЦ. ДР БУДИМИРА АЛЕКСИЋА – Црнојевићи и Бушатлије у српској епској поезији ДР ЗОРАНА ЖИВКОВИЋА – Супротстављеност венецијанске и српске културе у драми Лазе Костића ”Максим Црнојевић” ПРОФ. ДР. СИНИШЕ ЈЕЛУШИЋА – Култура Црнојевића у савременом пјесништву: Лакушићев циклус о Божидару Вуковићу ДР СРЂАНА ЗЛОПАШЕ – Психоаналитичка разматрања о идентитету у мултиконфесионалном друштву Сви учесници су једногласни да је Научни скуп испунио очекивања да су била веома квалитетна и стручна излагања а да је све то пратила веома добра организација. ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР су чинили Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски др Амфилохије, предсједник, Кнез Станко Црнојевић Бушатлија, потпредсједник, те чланови Проф. др Радослав Распоповић, Проф. Др Драган Раденовић, Др Милена Мартиновић, Др Васиљ Јововић, Јован Маркуш, Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић, Протојереј-ставрофор Обрен Јовановић и монах др Павле Кондић. Следеће, 2018. године биће штампан и зборник радова, а све радове можете послушати на сајту нашег радија Светигоре – svetigora.com Н.П. фото: Јован Радовић © 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

Међународни авио-космички салон (МАКС 2017), један од највећих ваздухопловних сајмова и аеро-митинга на свету, биће одржан од 18. до 23. јула у Жуковском, у близини Москве. Сваки МАКС доноси нека изненађења која се тичу новина у сфери авијације, али оно што посебно привлачи пажњу публике јесте аеро-митинг на ком учествују најбоље пилотске акробатске групе. © AP PHOTO/ DMITRY LOVETSKY „Руски витезови“, ваздухопловна група пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије. Осим руских, ове године ће на МАКС-у наступити и два тима из иностранства — национална акробатска група Уједињених Арапских Емирата „Фурсан ел емарат“, која је 2008. основана под покровитељством шеика Мухамеда бин Заједа ел Нахјана, и „Балтичке пчеле“ — прва и једина приватна цивилна група у балтичким земљама, такође формирана 2008. године. Ми вам, ипак, представљамо шест група које господаре руским небом, а које ће учествовати на овогодишњем МАКС-у и, по обичају, приредити спектакл за памћење. „Руски витезови“ „Руски витезови“ су једини пилотски одред на свету који изводи фигуре акробатског лета у тешким ловцима. Лако их је препознати на небу по томе што њихови авиони имају боје државне заставе Русије. © SPUTNIK/ RAMIL SITDIKOV „Руски витезови“, ваздухопловна група пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије. „Витезови“ су, по правилу, увек главне звезде авио-изложби, аеро-митинга и војних парада у целом свету. Досад су летели ловачким авионима Су-27, а на овогодишњем МАКС-у ће први пут ће пред руском публиком наступити са новим ловцима СУ-30СМ. Реч је о авионима који имају огромне маневарске могућности. © SPUTNIK/ KIRILL KALLINIKOV „Руски витезови“, ваздухопловна група пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије. „Руски витезови“ представљају ваздухопловну групу пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије. Основани су 1991. године на бази 1. ваздухопловне ескадриле 234. гардијског Проскуровског мешовитог авијационог пука 16. ваздухопловне армије. Назив групе изабран је на предлог пилота из првог тима „Витезова“ — Николаја Гречанова, који је 1995. погинуо у авионској несрећи у Вијетнаму. „Стрижи“ „Стрижи“ су, уз „Руске витезове“, владари руског неба и једна су од најбољих акробатских летачких група на свету. „Стрижи“ (у преводу „Ластавице“) улазе у састав Војно-космичких снага Русије и, попут „Витезова“, састављени су од најбољих и најискуснијих пилота. © REUTERS/ MAXIM SHEMETOV Ловци МиГ-29 акробатског тима Стрижи лете у формацији у оквиру Међународних војних игара у Рјазану у Русији. Елитна акробатска група формирана је 6. маја 1991. године, готово истовремено са „Руским витезовима“, а седиште им је база Кубинка, у Московској области, где се налази и најбоља војна школа за пилоте. „Ластавице“ лете фронтовским ловачким авионима МиГ-29, одличних маневарских карактеристика, а пилоти приказују индивидуално и групно летење. © SPUTNIK/ EVGENY BIYATOV Ловци МиГ-29 акробатске групе „Стрижи“ Лете у формацији од четири до шест авиона, а наступи обухватају, између осталог, прелете у поретку „пирамида“, „стрела“, „крила“, „крст“, „звезда“, „чекић“. Повремено се „Стрижи“ и „Руски витезови“ удружују како би образовали формацију „кубински дијамант“ од четири авиона МиГ-29 и пет Су-27. Ова формација је убележена и у Гинисову књигу рекорда. Српска публика их нарочито памти по спектаклу који су приредили на небу изнад Београда на војној паради 2014. године. „Руски соколови“ „Руски соколови“ су јединствена авијациона група у Русији која лети на свим модификацијама авиона и у ниском лету приказује елементе реалних борби у ваздуху. © SPUTNIK/ MAXIM BLINOV „Руски соколови“, јединствена авио-група која лети на свим модификацијама авиона. Осим ваздушне борбе, „Соколови“ на небу приређују и акробације, које укључују и тешке пилотажне елементе попут „Несторове петље“, „шкољке“, „звона“, „огледала“ итд. „Руски соколови“ су основани 2006. године на бази Липецког авијационог центра и улазе у састав Руског ратног ваздухопловства. Формирани су са циљем да прикажу борбене могућности војних авиона произведених у Русији. Најчешће лете на „сухојима“, али користе и „мигове“. © SPUTNIK/ MAKSIM BLINOV Пилот авио-групе „Руски соколови“ у ловцу Су-30СМ пред учешће на Међународном војно-техничком форуму „Армија 2016“ Назив су добили по птици соколу — предатору који брзо и ефикасно извршава своје циљеве, као што то чине и липецки пилоти. „Рус“ Прослављени „Рус“ је најстарија акробатска група у Русији. Прошлог месеца обележила је три деценије постојања. За то време, пилоти су више од 400 пута својим умећем задивили публику на различитим аеро-митинзима у Русији и Европи. © SPUTNIK/ NINA ZOTINA „Рус“ је најстарија акробатска група у Русији. Пилоти ове ескадриле су једини у Русији који наступају на авионима Л-39 „албатрос“. Пилоти ове ескадриле једини у Русији наступају на млазним школско-борбеним авионима Л-39 „албатрос“, који је један од најбољих у својој класи. „Албатроси“ се користе у руским Војно-ваздушним снагама као авиони за обуку пилота, а тако је било и у совјетско доба. Пилоти групе „Рус“ на својим наступима пре свега презентују националну школу летења, задивљујући публику својим мајсторством. © SPUTNIK/ NINA ZOTINA „Рус“ је најстарија акробатска група у Русији. Пилоти ове ескадриле су једини у Русији који наступају на авионима Л-39 „албатрос“. Врхунац њиховог наступа је спектакуларно бојење неба, што чине на сваком аеро-митингу. Пилоти буквално фарбају небо бојама руске заставе: белом, плавом и црвеном. „Први лет“ „Први лет“ је прва професионална акробатска група у Русији на клипним авионима „јаковљев“. Тим чине спортски пилоти, победници шампионата Русије и света у акробатском летењу. © SPUTNIK/ АЛЕКСЕЙ ФИЛИППОВ Професионална акробатска група „Први лет“, која лети клипним авионима „јаковљев“. „Први лет“ приказује на небу сложене спортске и уметничке фигуре на шест авиона Јак-52 и Јак-54, који су офарбани жуто-црвеним бојама. © SPUTNIK/ ВЛАДИМИР АСТАПКОВИЧ Професионална акробатска група „Први лет“, која лети клипним авионима „јаковљев“. Своје летачко умеће пилоти показују у квадратној зони 1,5 х 1,5 километара. Мале брзине и мали радијуси окретања омогућавају гледаоцима да до најситнијих детаља виде акробације, које праве авиони на минималној дистанци. „Челавија тим“ Акробатска група „Челавија тим“ формирана је 2014. године у Москви, и у саставу је Авијационог центра за обуку пилота „Челавија“. Група наступа на лаким једномоторним авионима „текнам П2002 сијера“, италијанске производње. © ФОТО: YT/DRKOVALEX Акробатска група „Челавија тим“ Због релативно мале брзине и лаког руковања авионом, пилоти успевају да покажу сву лепоту и елеганцију лета у ограниченом простору. Наступају у формацији од четири или шест авиона. Оливера ИКОДИНОВИЋ