Свето писмо: Нови српски превод

[Rev.]

Поводом 150 година од првог издања Светог писма на народном језику (Ђуро Даничић - Вик Ст. Караџић) 1868-2018 Удружење Иконос из Београда је објавило Нови српски превод Светог писма.

У питању је Св. писмо протестантског канона (66 књига) који су с библијских језика превели мр Мирослав Живковић, др Александар Бирвиш и Жарко Ђорђевић. Ово је први пут да смо добили превод Старог завета с оригиналних језика (јер су сви досадашњи преводи били "превод превода"), док је и досада на нашем језику било више превода Новог завета с новозаветног грчког језика.

Нови српски превод Светог писма је штампан на ћириличном писму, на екавици, у формату 135х216mm на библијском папиру, у тврдом (шивеном) повезу и с крстом на црним корицама.

У питању је нов превод који нема благослов ниједног епископа и сл. и као такав није одобрен за службену употребу у СПЦ али верујем да може бити од користи сваком истраживачу Св. писма ради упоређивања превода и сл.

Цена... права ситница   У питању је издање за дељење, тако да сви који желе могу да наруче примерак за себе. За сада се шаље само на територију Реп. Србије, а на примаоцу су једино трошкови постекспрес поштарине (око 180 динара) која се плаћа поштару. 

Свој примерак Новог српског превода Светог писма можете да наручите ел.поруком ikonos.office@gmail.com или приватном поруком.

 

[Лазар Нешић]

Свака част!

[Goku]

пре 7 часа, Rev. рече

У питању је Св. писмо протестантског канона

Ако може објашњење цитираног, за нас неупућене, први пут чујем за овај термин.

[Rev.]

Протестантски канон чине 66 књига Светог писма - 39 књига Старог завета и 27 књига Новог завета. Значи ужи канон као што је у Даничић-Караџић Светом писму.
Православна и католичка црква признају шири канон који укључује и девтероканонске књиге (Макавејцима, Товија, Јудита итд.)

[Goku]

пре 5 минута, Rev. рече

Протестантски канон чине 66 књига Светог писма - 39 књига Старог завета и 27 књига Новог завета. Значи ужи канон као што је у Даничић-Караџић Светом писму.
Православна и католичка црква признају шири канон који укључује и девтероканонске књиге (Макавејцима, Товија, Јудита итд.)

Хвала.

[Бранко Авдагић]

Svaki novi prevod Svetog pisma je veliki kulturni događaj za jedan narod. Mi pravoslavni kao baštinici drevne vaseljenske Crkve moramo bolje poznavati svoju veru pa tako i kanon Starog zaveta. On nije fiksiran definitivno. Ovaj sabor kaže ovako, onaj onako, ovaj svetac ovako... Septuagintu su koristili jevanđelisti i apostoli a opet sam Gospod kad je citirao Psaltir po protomasoretskoj redakciji. Zato nama pravoslavnima treba prevod poput ruskog i bugarskog koji je na pola puta - masoretski tekst sa dopunama po Septuaginti.

[Бранко Авдагић]

Svi ovi "savremeni" i slični slobodniji prevodi se mogu koristiti kao književnost. Za molitvene i proučavalačke svrhe koristim samo pouzdane prevode.

[Лазар Нешић]

пре 27 минута, Бранко Авдагић рече

Za molitvene i proučavalačke svrhe koristim samo pouzdane prevode.

Koji su, prema tebi, pouzdani i dobri prevodi kod nas i u svetu?

[Бранко Авдагић]

пре 6 минута, Брка Жарковачки рече

Koji su, prema tebi, pouzdani i dobri prevodi kod nas i u svetu?

Od srpskih i hrvatskih prevoda Daničić-Karadžić je netačan. Od slobodnijih prevoda: Bakotićev prevod je slobodniji prevod, nije bukvalan i zato slabije privlači blagodat i to neki naši popovi nikako da shvate, da nije za molitvu jer nema crkveni blagoslov. Zato ja recimo koristim Đakovićev prevod koji je bukvalniji i tačniji, mada volim čitati i Bakotićev prevod, kao i ostale slobodnije prevode poput Birviševog i dr. prevode i prepeve Psaltira. Prevod koji koristi Rimokatolička crkva na našim prostorima je odviše slobodan u pesničkim delovima. Prevod Novog zaveta je ok u više hrvatskih i katoličkih i protestantskih verzija. Od srpskih i Čarnićev i Stefanovićev prevod Novog zaveta je ok. Prevod Novog zaveta komisije svetog sinoda (prerađeni Karadžićev prevod) treba još samo tehničku doradu, razradu naslova i podnaslova, a valjalo bi ga malo i jezički doraditi. Ruski i bugarski sinodski prevodi su ok. Bugarski je još i bolji jer je noviji. Od engleskih je KJV lepa ali zastarela. A engleskih prevoda ima jako puno... Brenton za Septuagintu. Septuaginta mi se opet čini na mestima jeretičkom, kažu da je porodila i arijanizam. Najverovatnije je Septuaginta bila samo Mojsijevo Petoknjižje i to neka verzija zvaničnog, odobrenog targuma, a onda se kasnije nadodalo štošta.

[Лазар Нешић]

@Бранко Авдагић Slažem se! Ipak, nisam čitao ovaj prevod ...

пре 4 минута, Бранко Авдагић рече

Đakovićev prevod

Gde ima da se nabavi?

[Бранко Авдагић]

U vezi Septuaginte, zato što je na grčkom joj Grci daju božanski status, nešto poput Kurana na arapskom u odnosu na prevode na druge jezike ili poput Vulgate jedno vreme kod rimokatolika. A naši grčki đaci, neki su čak i helenomani, takođe diviniziraju Septuagintu. Đakovićev prevod su u Hrvatskoj objavljivali GBV i Živa Riječ iz Krasice kod Rijeke, i koliko znam neće ga više štampati "jer nije dovoljno hrvatski u izričaju". Neki iz Srbije su tražili dozvolu za srpsku redakciju prevoda, ali nisu dala braća Hrvati. Tipična hrvatska posla: prvo hrvatstvo pa hrišćanstvo, nenaviđenje Srba...

[Лазар Нешић]

Hvala ti za ove podatke!

[Бранко Авдагић]

пре 5 минута, Брка Жарковачки рече

Hvala ti za ove podatke!

Meni je žao zbog Đakovićevog prevoda. Da je Đaković znao da će se izdavač truditi da zatre njegov prevod sigurno im ne bi dao autorska prava. Pitanje je koliko je GBV upoznat sa time. Živa Riječ iz Krasice je tu glavna, koliko se sećam neki Danijel ju je vodio i on mi je rekao za te "izričaje". Dok nisu imali "hrvatskiji" prevod hrvatskim protestantima je Đaković odgovarao. Sad imaju "hrvatskije" prevode, pa Đakovićev prevod treba prepustiti "bespućima povijesne zbiljnosti" (naslov jedne Tuđmanove knjige). 

[Rev.]

пре 3 часа, Бранко Авдагић рече

Meni je žao zbog Đakovićevog prevoda. Da je Đaković znao da će se izdavač truditi da zatre njegov prevod sigurno im ne bi dao autorska prava. Pitanje je koliko je GBV upoznat sa time. Živa Riječ iz Krasice je tu glavna, koliko se sećam neki Danijel ju je vodio i on mi je rekao za te "izričaje". Dok nisu imali "hrvatskiji" prevod hrvatskim protestantima je Đaković odgovarao. Sad imaju "hrvatskije" prevode, pa Đakovićev prevod treba prepustiti "bespućima povijesne zbiljnosti" (naslov jedne Tuđmanove knjige). 

Много је мањи проблем GBV да се уради српска варијанта колико породица није за то. Највећи покушај посрбљивања Ђаковића је био од наших Словака и томе се противила породица. Имајући у виду да сам породични пријатељ с породицом Ђаковић знам да је проблем њихов страх да ће се урадити оно што је почетком 1970тих урадило с Бакотићевим преводом када је посрбљен - превод је практично упропаштен. Оригинални, предратни Бакотић и оно што се последњих неколико деценија продаје као Бакотић није баш у свему исти текст и по мени је оригинални Бакотић много бољи. Иначе знам да ово није непремостив проблем уколико би се посла латио неко у кога породица има поверења.

И да се не лажемо, као што је Бакотић свој превод радио за Србе католичке вере, тако је и Ђаковић свој превод радио првенствено за потребе свог верског окружења и ни један ни други какву год српску редакцију да преживе никада не би могли да постану званично преводи у православној цркви.

Несрећа Ђаковићевог превода је да је рађен пред распад Југославије и језик Хрватима није довољно хрватски а за Србе довољно српски.  Пре извесног броја година због моје наруџбине од 1.000 примерака доштампали су тираж тог превода - за дељење у Босни

 

[Rev.]

пре 3 часа, Брка Жарковачки рече

@Бранко Авдагић Slažem se! Ipak, nisam čitao ovaj prevod ...

Gde ima da se nabavi?

Послаћу ти примерак Ђаковићевог превода.