"За Христољубиву војску" - Сарадња између ВФЦ „Застава филм“ и Телевизије Храм

[Милан Ракић]

Наш гост био је Бранимир Нешић, директор издавачке куће Catena мundi која већ шест година истрајава у мисији неговања српске националне културе. 
Разговарали смо, у првом реду о издањима Catenе мundi али и о српској културној и националној политици.

Између стотињак до сада објављених наслова ове издавачке куће било је речи и о капиталним делима као што су недано објављеном зборнику „Историја једне утопије“ поводом стогодишњице од стварања Југославије, другом издању „Catenе мundi“, једине српске отворене енциклопедије Предрага Драгића Кијука и трећем тому енциклопедије који је посвећен идентитетским питањима српског народа, затим о нецензурисаном издању двотомне студије Виктора новака „MAGNUM CRIMEN“, која разоткрива спрегу Ватикана и усташа у Хрватској, о заборављеној књизи Јована Радоњића „Римска курија и јужнословенске земље од 16. до 20. века“ и незаобилазној књизи проф. др Мила Ломпара „Дух самопорицања“ која реафирмише идеје Милоша Црњанског о српском становишту у нашој култури.

[Милан Ракић]

Протонамесник  Васо Поповић, војни свештеник 3. пешадијског Република Српска пука Оружаних снага Босне и Херцеговине, био је један од слушалаца 7. класе Високих студија безбедности и одбране Школе националне одбране која је недавно промовисана у Дому Народне Скупштине. 

Као први свештеник СПЦ који је похађао највиши степен војног усавршавања Универзитета одбране Србије пренео нам је искуства са школовања, а разговарали смо и о десетогодишњој мисији Цркве у Војсци Републике Српске, односно ОС БиХ, неговању традиција ослободилачких ратова и Спомен-храму Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских у касарни „Војвода Степа Степановић“ у Бијељини, првом војном храму на овим просторима после Другог светског рата. 

Храм је историјски споменик од изузетног значаја за Републику Српску, а у њему се налази јединствена музејска поставка која трајно сведочи о војној традицији српског народа и чува успомену на све ратне добровољце Семберије, Мајевице и Подриња у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, на учеснике антифашистичке борбе у Другом светском рату и на борце у Одбрамбено-отаџбинском рату од 1992 до 1995. године.

[Милан Ракић]

Причу о Војном музеју, установи културе од националног значаја, која ове године обележава 140 година рада, настављамо и у овом издању емисије „ЗА ХРИСТОЉУБИВУ ВОЈСКУ“, са намером да тако дамо допринос обележавању тог јубилеја, али и 100. годишњице од завршетак Великог рата.

У претходне две емисије говорили смо о ратним заставама и војним одликовањима, а овом приликом ћемо вас, заједно са Љубицом Дабић, вишим кустосом Војног музеја, провести кроз уметничку збирку. Чућете како је збирка настајала, какве је структуре, који су експонати највреднији, шта се налази у сталној поставци и занимљиве приче о сликарима Всеволоду Гуљевичу и Михаилу Миловановићу чија се изузетно вредна остварења налазе у Војном музеју. Посебно смо се осврнули на дела ратних сликара, те јединствене појаве у Српској војсци за време Великог рата.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

 

[Милан Ракић]

O Првом светском рату и јубилејима који су обележавани тим поводом говорили смо на различите начине малтене у свакој досадашњој емисији „За Христољубиву војску“. У овом издању о Великом рату говоримо из угла српско-грчких односа у првој половини 20. века о којима се не зна баш много у нашој јавности.

Наш гост била је др Александра Пећинар аутор књиге „СРПСКО-ГРЧКИ ДИПЛОМАТСКИ И САВЕЗНИЧКИ ОДНОСИ 1912 -1918“, у издању Медија центра „ОДБРАНА“,  иначе наш водећи стручњак у области српско-грчких политичких контаката у првој половини 20. века.
Из њене богате биграфије издвајамо и то да је члан Научно-истраживачке фондације „Елефтериос К. Венизелос“ и њихов представник за Србију, сарадник Центра за истраживање православног монархизма и других научно-истраживачких установа, носилац бројих награда и признања. 
Сарадник је Школе националне одбране Универзитета одбране Србије, а о српско-грчким односима у време Балканских ратова и Првог светског рата одржаће ускоро и предавање на Школе националне одбране Грчке.
У разговору смо се посебно осврнули и на њено учешће на  међународној конференцији о Првом светском рату у Лимносу поводом 100 година од примирја потписаног у завршници Првог светског рата 30. октобра 1918. у Мудросу између Османског царства и Велике Британије као представнице Антанте. Као један од главних говорника на тој конференцији у свом излагању о Првом светском рату на Балкану дала је и своје виђење савремених стратегија у историјској перспективи. 
У емисији је било речи и о њеном прадеди академику Миладину Пећинару, једном од 1300 каплара и неговању успомена на 358 грчких војника који су су крајем 1918. и почетком 1919. године страдали на српској земљи од хладноће и болести и сахрањени су на војничком гробљу у Пироту.

[Милан Ракић]

У овом издању емисије „За Христољубиву војску“ приказали смо прилог Фојнофилмског центра „Застава филм“ са студијских путовања Школе националне одбрана Војне академије 2016. и 2017. године, на којима су слушаоци Генералштабног и Командноштабног усавршавања са својим професорима и сарадницима направили историјско-компаративну анализу операција на Солунском фронту 1916-1918. године у оквиру истоименог научно-истраживачког пројекта. Пројекат започет 2016. године наставља се и ове године трећим делом студијског путовања у септембру месецу, а биће заокружен међународном научна конференцијом о операцијама на Солунском фронту у новембру 2018. године и изложбом која се припрема тим поводом. Све заједно биће то својеврсни допринос Универзитета одбране и Војне академије обележавању стогодишњице од завршетка Првог светског рата. У емиси доносимо и вести са обележавања Светог Илије - Крсне славе ваздухопловаца Војске Србије у 204. и 98. ваздухопловној бригади, славе Мешовите артиљериске бригаде чија је заштитница Света великомученица Марина (Огњена Марија), слава богослужбених простора посвећених Светом Стефану Лазаревићу, деспоту српском у касарни „Никола Пашић“ у Зајечару, у касарни „Бачка“ у Бачкој Тополи, а Светог деспота Стефана Лазаревића, као свог заштитника, прославили су и у Центру за обуку логистике у Крушевцу.

[Милан Ракић]

Гост у овом издању емисији „За Христољубиву војску“ била је проф. др Мирјана Зорић, дугогодишњи наставник војне историје на Војној академији.
Повод за разговор био је један значајни јубилеј за српску државност којем се веома мало пажње поклонило у нашој јавности. Реч је о 140. годишњици стицања независности Србије која се навршила пре месец дана средином јула ове године. Одлуке Берлинског конгреса 1878. године означиле су прекретницу у развоју Србије и осталихох балканских земаља које су се тада наметнуле као незаобилазан чинилац у решавању такозваног Источног питања и поделе турског територијалног наслеђа у Европи крајем 19. и почетком 20. века.
Зашто је Србија одлуке Берлинског конгреса доживљавала са подељеним осећањима између тријумфализма и разочарења, каква је била улога великих сила и посебно Русије, те како се Источно питање сагледава данас, нека су од питања на која смо покушали да дамо одговор. 
Кроз призму Источног питања било је речи и о Првом светском рату посебно у вези остваривања ратних циљева Србије.

[Милан Ракић]

Други део разговора са проф. др Мирјаном Зорић, дугогодишњим наставником војне историје на војној академији посветили смо стогодишњици формирања Југославије, као најскупљем српском експерименту и својеврсном суочавању Срба са прошлошћу кроз призму остваривања националних интереса.

Било је речи и о неким другим вечито актуелним српским историјским темама, али и о томе како је средином деведесетих година дошло до редефинисања програмских садржаја из Војне историје  на Војној академији на којој се, до тада, изучавању Другог светског рата и партизанских офанзива посвећивало више од 90 одсто укупно планираних часова за тај предмет.

[Милан Ракић]

О верској служби у Српској војсци у Првом светском рату разговарали смо са историчарем потпуковником др Миљаном Милкићем, научним сарадником Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране.

Потпуковник Милкић је аутор истоимене књиге објављене 2016. године под окриљем Медија центра „Одбрана“, која је својеврстан допринос писању историје Српске војске у Великом рату, као и историје цркава и верских заједница у том периоду.

Поред историјата Верске службе у Српској војсци, која наредне године обележава 180 година од оснивања, било је речи и о подвизима војних свештеника за време Великог рата, дипломатским мисијама војних свештеника, тада јеромонаха а касније епископа Николаја Велимировића и Јосифа Цвијовића у иностранству, о остваривању права верских мањина у Српској војсци и о улози и значају Хиландара за Српску војску у току Првог светског рата.

[Милан Ракић]

Са Наташом Томић, кустосом Војног музеја разговарали смо о ратним фотографима у Српској војсци и ратној фотографији, односно о збирци фотографија и фото артефаката Војног музеја коју она обрађује. У емисији смо се осврнули на рад неких од великана у историји наше ратне фотографије попут Анастаса Јовановића, Самсона Чернова и Ристе Марјановића, али и на значајан допринос војног свештеника Риста Шуковића, Јована Ст. Ловчевића, Љубомира Недељковића, Драгише Стојадиновића и других фотографа и ратних репортера у ослободилачким ратовима Србије чија се богата заоставштина чува у Војном музеју. Поред осталог, истакли смо и значај који је фотографија у току Првог светског рата, као моћно средство ратне пропаганде, имала на креирање јавног мњења и ширење истине о ратним злочинима окупатора у Србији, борбеној спремности и подвизима Српске војске на фронту.

 

[Flojd]

Dobra i poucna emisija.

[Милан Ракић]

Солунски фронт и величанствени пробој пре 100 година, којим је започето ослобађање окупиране Србије у Великом рату, била је тема вечерашње емисије, а говорилисмо и о историјско-компративној анализи те операције, пројекту који се реализује под окриљем Школе националне одбране Универзитета одбране. Наши гости били су проф. др Мирјана Зорић, историчар, дугогодишњи наставник војне историје на Војној академији и пуковник Марко Зеленовић, професор војних вештина и предавач на Катедри оператике у Школи националне одбране.

[Милан Ракић]

О изградњи Спомен-храма Светог Стефана Високог на Мачковом камену разговарамо са  протојерејем-стварофором Стојадином Павловићем, директором Патријаршијске управне канцеларије и директором и главним и одговорним уредником ТВ „Храм“, једним од инцијатора те идеје и носиоцем њене реализације.

Тим племенитим подухватом свештенство, монашво и верни народ Рађевине, Азбуковице и Јадра, предвођен својим епископом шабачким Лаврентијем, обележиће 100 година од завршетка Великог рата.

Спомен-храм подигнут је на планини Јагодњи, на месту где су се 1914. године на Мачковом камену одвијале најкрвавије борбе у Бици на Дрини. У њему ће се налазити стална музејска поставка сведочанства о Првом светском рату и Битке на Мачковом камену. Поред списка погинулих, бројних фотографија, докумената и предмета, место у поставци добиће и принц Ђорђе Карађорђевић и Надежда Петровић, учесници Битке на Мачковом камену као и браћа Рибникар, оснивачи „Политике“, који су погинули у Бици на Дрини 1914. године.

[Милан Ракић]

 

[Милан Ракић]

Пре нешто више од пет година, после седам деценија дисконтинуитета, војни свештеници су поново заузели своје место у јединицама Војске Србије. 
Том најзначајнијем догађају у обнови духовног живота у војсци, претходило је готово десетогодишње настојање да се нормативно-правно регулише та делатности као предуслова за васпостављање Верске службе. 
Припадницима Војске Србије 2013. године коначно је омогућено да своје верске потребе могу да задовоље и за време војне службе у касарни, на терену па чак и за време ангажовања у мировним мисијама.
О искуствима у досадашњем раду војних свештеника разговараћемо са капетаном Ђорђем Стојисављевићем, војним свештеником у Команди 1. бригаде Копнене војске. 

[Милан Ракић]

„Застaва филм“ је данас једина филмска кућа која је преживела времена транзиције и приватизације у Србији само због тога што је била под окриљем Министарства одбране и Војске. Тиме је сачувана и богата традиција војне кинематографије чији се почеци везују још за 1916. Годину када је у Солуну генерал Петар Бојовић, начелник штаба Врховне команде донео наредбу о формирању кинематографске и фотографске секције у Српској војсци. У емисији је било речи и о пројектима који су реализовани поводом обележавања стогодишњице јубилеја Великог рата: „Србија у Великом рату“, „Срби на Крфу“, „Заборављени адмирал“, „Век одважних“, „Прва српска ескадрила“, „Топлички устанак“ и „Седморица са Дрине“, али и о филму „На бранику отаџбине – ратне приче са Паштрика и Кошара“ чија се премијера очекује 23. марта 2019. на 20. годишњицу агресије НАТО-а на Србију. У богатом каталогу „Застава филма“ налази се и неколико остварења са духовном тематиком: „Манастир Морача“, „Божић долази на коњу“ и „Богојављенска ноћ“, а сниматељи ове филмске куће забележили су и најзначајније догађаје у васпоствљању Верске службе и обнови духовног живота у Војсци Србије. Емисија „За Христољубиву војску“ је такође плод сарадње ТВ „Храм“ са „Застава филмом“