Наша општа песмарица

[АлександраВ]

Расађен пелцер
Остављам
Могу да кренем
Ускоро
Сво то мртво лишће
Трулежном бојом
Освануће заробљено
Јутром које ноћ држи
Мраком изгрижена
Чекам
Ко ће први пасти
Тај ће и победити
Истурено стопало
Као одлазак
Или утврђени положај
Видећемо
Ускоро
Свакако.

[АлександраВ]

када не можеш да дишеш
и плитко штрпкаш дан
уопште није важно
да ли си нечији сан

закључан стан

слеђени гавран

пут простран

удах
затегнут
као раширени кишобран

надоле
као пластични тобоган

изврнут,
преоштри врх
освајан, неосвајан,
…небитно…

нико не може да дише
твојим плућима

[АлександраВ]

…лагано пропадање

у живи песак,

а у руци

само једно зрнце.

[АлександраВ]

И када стигнеш

однекуд си отишао…

…сваки долазак

је у одласку

истовремено.

[Биљана 1234]

ја не могох од себе даље

ја не могох гласом путовати

оставих себи погледом забрађене

и онако, изненађене путике

што сваку моју реч у љупке котарице слажу

јер

од Ја до Ти, дугачак је пут

[Биљана 1234]

у малом сам рукавице оставила

а биле су згодне, онако, зими

у малом сам рукавице своје склонила

топле изнутра ал ипак не сасвим моје

у малом су рукавице заћутале

заборавила површина њихова све рукохвате успутне

све жеље успутне

све жалости успутне

огрубеше дланови, ал лакше некако све

у малом ћувик

 

 

 

[Денис]

Sreća

U postelji mekoj
sanja,
o prelepoj zamlji jednoj.
Neprolaznu sreću želi.

Neprestanu čezne radost
život večni
večnu mladost
sanja.

Al' te zemlje ovde nije,
zna toliko.
I ne može biti.

Pitanje je samo
da l' se
o toj zemlji
i sme sniti.

Iz postelje meke.

[Војвода7]

Лутке хладне без имало душе
Лутке хладне све пред собом руше
Лутке хладне су пуне себе
Лутке сада долазе по тебе

Људи топлих очију се скривају
Људе топле сада исмијавају
Људи топли у себе су скривени
Људи топли сада су рањени

Лутке хладне друге ударају
Лутке заправо себе рањавају
Људи топли на крају побјеђују
Лутке хладне прерано се радују

[NinaD]

Поздрав свима. Нисам успела да прочитам све песме на теми, али оне које јесам, заиста ми се допадају. Прочитаћу све кад стигнем. Да ли је у реду овде постављати и песме за децу? Имам свега неколико песама које нису дечије.

[NinaD]

  Samoća

 

Sama je.

Svi njeni su daleko.

Osluškuje.

Da li će nazvati neko?

Telefon ćuti.

 

Oseća,

nije deo njihovih života.

Takav je tempo,

sve nas bez milosti mota.

Pritišće tišina.

 

Veče je.

Bože, na koga li sad liče?

Nedostaju joj.

Da li im čitaju priče?

Sama je.

[Биљана 1234]

исто и свеједно

узеше мрвице са пода

кришом погледаше једно другом у очи

негде, између, у ваздуху

лебдела је ситна трун лажи преиспољне

исто и свеједно

речима затрпаше, речима угушише

[NinaD]

  Došljak

 

Predeli, ljudi,

i svugde je lepo,

svugde neko moj.

Samo ponekad,

samo od sebe,

sve učini se strano.

 

U misli dođe,

ko će znati zašto,

jedno nebo, reka...

Bez svrhe je

i ne postoji.

Tek trag u sećanju.

 

Ipak, tog trena,

kao da svet stane.

Kao da iz kosmosa

gledam Zemlju

i bojim se,

sleteti nikada neću.

[Биљана 1234]

  On 1. 11. 2017. at 7:01, NinaD рече

Поздрав свима. Нисам успела да прочитам све песме на теми, али оне које јесам, заиста ми се допадају. Прочитаћу све кад стигнем. Да ли је у реду овде постављати и песме за децу? Имам свега неколико песама које нису дечије.

Expand  

[NinaD]

Ova je od letos, bilo mi je baš vruće 

 

  Pesma na +40 u hladu

 

Želim list, zlatan i žut,

od sinoćne kiše vlažan put.

Želim topli šal od vune

i plodova mirisnih korpe pune.

 

Neka padaju lišće i žir,

nek počne jesenji pir.

Neka leto ode,

nek zahlade vode

i neka sa krovova

odlete rode.

 

Sve lišće žuto i zlatno,

nek oslika mog pogleda platno.

Meni je dosta, neka ide leto.

Hoću svežinu, nek jesen stavi veto...

 

[NinaD]

Ево и за децу 

 

Бебина ранг листа

  

Бакин драги дечак, иако још беба,

Ипак зна шта жели, а и шта му треба.

 

На првоме месту њему треба млако.

Не помаже тада да скакуће зеко,

Да му бака пева, ил' тата да носа,

Шта год покушао на превару неко,

Заборавит неће да му треба млеко.

 

На другоме месту, мамино је лице.

Кад то лице види, преплави га срећа.

То је таква срећа и од млека већа.

Па крене да гуче, да се гласно смеје,

Љубав према мами целог га огреје.

 

За татино раме има место треће.

После доброг ручка, боље од тог нема,

На татином рамену да се слатко дрема.

Татино је раме баш та мера права,

Да се пруже рукице и наслони глава.

 

Има место четврто, без кога се не може.

Нарочито место, то зна беба свака,

А то место посебно заузима бака.

Када тате раде, маме кад су уморне,

Баке ће да победе такве дане суморне.

 

Ова места четири сада су најважнија.

Места можда има ко зна још колико,

Можда их и не може набројати нико.

Шта ће после бити, то ћемо тек видети.

Нове ће се окице једном дечку свидети.