Jer je svih radujucih obitaliste u tebi Ps. 86,5

[Trifke]

Dok citah ovaj stih u crkvi veceras setih se koliko je predivnih istina sakriveno od ljudi koji ne poznaju Hrista. "Jer je svih raduucih obitaliste u tebi!" Hriscanstvo nije religija smrknitih i tamnih lica hriscanstvo je religija radosti. Ko se jednom upoznao sa onim koji prasta nemoze vise da bude tuzan a i kako bi kada je nepovratno zaljubljen u Njegovu licnost. To vam je isto kao kada vidite zaljbljene. Ma moze da se desava sta god hoce oko njih oni vide samo jedni druge. Nije zadzabe ljubav Hristova prema crkvi opisana ljubalju muza prema zeni. On koga nebesa nisu dostojan , dolazi na ovu zemlju i sto je jos cudnije dolazi u srce covekovo i nastanjuje se u njemu cisti ga od svake prljavstine i menja ga.Kako je moguce ne voleti ga? Primetio sam da u Sv Pismu ima jako puno tekstova o radosti i poziva na radost. Citirao bih samo: Phil 4:4 Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se.

[Рапсоди]

Ко нема радости у себи, без обзира на околности ( не причам о тренутним фазама и ситуацијама  ) тај је нешто дебело омашио у схватању вере .  

[Trifke]

Ma prosto nemogu ni da zamislim da Hriscanin nema radosti u sebi. Imas Hrista i tuzan si. Pa to je nemoguce! Ja ovde ne govorim samo o osecanjima nego o celom svom bicu. Volja mi drugacije funkcionise i razmisljanje mi drugacije funkcionise. Cak ponekada imam cudno iskustvo da kada nesto namerno hocu da brljam osecam kako me zaustavlja. Neznam, ali stvarno kako je moguce da Hriscanin bude tuzan ako je obitaliste svih radosnih u Hristu?

[Страле]

Радост, то је прави хвалоспев и славословље Богу. То је оно кад кажемо хвалати што си нас саздао из небића у биће. То треба да нам буде постојање, а како доћи до те Радости која превазилази све радости са којима се срећемо. Пут је свуда-љубав, што више волимо, то се више радујемо, јер видимо да има чему, има Богу, има сваком човеку, свакој трави...

[Trifke]

Pade mi na pamet da neko moze reci kako da budem radostan kada sam gresan , svi ce se spasti samo ne ja ili sl. Pa lepo jesi gresan i to ces biti do kraja ali ono sto mozes je da verujes onome koji ti redovno oprasta.

1John 1:8 Ako kažemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama.
1John 1:9 Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.
1John 1:10 Ako kažemo da ne sagrešismo, gradimo Ga lažom, i reč Njegova nije u nama.
1John 2:1 Dečice moja! Ovo vam pišem da ne grešite; i ako ko sagreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika,
1John 2:2 I On očišća grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta.

 I akko da se posle ovih reci ne radjem i da ne osecam zahvalnost prema Gospodu? Kako? 
 

[Биљана 1234]

Радост је ...жубори...различито, никад исто...реч превазилази којом све описујемо што знамо

[srema]

Ипак верујем да постоје периоди богонапуштености и богоиспуњености. Углавном се то дешава због нашег греха, Св. Оци кажу најчешће због гордости и стомакоугађања. Али како причају светитељи, Бог некада, чак и ако је овај учинио све у својој снази, напушта човека и предаје га искушењу да би овај још више растао у вери. Бог нас воли и опрашта нам, али не жели да останемо духовна "недоношчад". Када човек победи искушење, онда се благодат враћа у срце и наступа васкршње расположење, васкршња радост.


 

[Биљана 1234]

Nekad ne vidiš dobro, ne čuješ dobro u svetu koji nam daje kratkotrajno pamćenje..a Gospod je tu...ima ono Radosati moja , čudesno

["Tamo daleko"]

On ‎7‎/‎5‎/‎2017 at 11:42, Trifke рече

Pade mi na pamet da neko moze reci kako da budem radostan kada sam gresan , svi ce se spasti samo ne ja ili sl. Pa lepo jesi gresan i to ces biti do kraja ali ono sto mozes je da verujes onome koji ti redovno oprasta.

1John 1:8 Ako kažemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama.
1John 1:9 Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.
1John 1:10 Ako kažemo da ne sagrešismo, gradimo Ga lažom, i reč Njegova nije u nama.
1John 2:1 Dečice moja! Ovo vam pišem da ne grešite; i ako ko sagreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika,
1John 2:2 I On očišća grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta.

 I akko da se posle ovih reci ne radjem i da ne osecam zahvalnost prema Gospodu? Kako? 
 

 

Svi znamo da je vera - dar Ocev svojoj deci. Hajde da malo prozborimo o poverenju. Kako se ono stice kod svoje dece; kako se odrzava, hrani, izgradjuje? Kako je moguce da onaj drugi ne oseti I prepozna koliko ga volim I zelim spasenje I vecnu radost koja je ovde I sada sa nama - u Crkvi?

[Матусал]

Христос је крај и испуњење свих жеља!

[александар живаљев]

пре 1 сат, "Tamo daleko" рече

 

Svi znamo da je vera - dar Ocev svojoj deci. Hajde da malo prozborimo o poverenju. Kako se ono stice kod svoje dece; kako se odrzava, hrani, izgradjuje? Kako je moguce da onaj drugi ne oseti I prepozna koliko ga volim I zelim spasenje I vecnu radost koja je ovde I sada sa nama - u Crkvi?

Право питање, које већ наводи на одговор. Не бих да на овако лијепој теми "психологизирам", али вјерујући егзистенцијалистички психотерапеути кажу - бебино праповјерење у мајку почетак је изградње вјерујућег човјека. Можда се због недостатка радости, што потенцира Трифке, изгубимо касније на том путу.

["Tamo daleko"]

Aleksandre, hvala veliko za iskren I dubok komentar! Licno - meni izuzetno korisno za retrospektivu. Nimalo ne psihologiziras, naprotiv, vazno je da s Bozijom pomoci, kroz nase bliznje, uspemo da sagledamo svoje slabosti I predamo Bogu da nas podigne na noge junacke.

[Trifke]

пре 10 часа, "Tamo daleko" рече

 

Svi znamo da je vera - dar Ocev svojoj deci. Hajde da malo prozborimo o poverenju. Kako se ono stice kod svoje dece; kako se odrzava, hrani, izgradjuje? Kako je moguce da onaj drugi ne oseti I prepozna koliko ga volim I zelim spasenje I vecnu radost koja je ovde I sada sa nama - u Crkvi?

Izvini ali malo ne razumem sta si hteo da kazes. Nesto mi mozak od jutros bas i ne radi! 

[Trifke]

Ljudi, da se razumemo. Radost nije euforija. To je ono okrepljujuce stanje uma koje priznaje samo Bozju realnost. Citajte poslanicu Filibljnima pa ce vam to biti jasnije. Pisao sam i jednu temu o radosti u poslanici Filibljanima. Radost o kojoj se u Bibliji govori je osecanje koje se pozitivno odnosi prema svemu sto je po Bozjoj volji. Nema razloga da tavorimo u tuzi i ocajanju. Sagresili smo odmah ka Hristu. Bolesni smo opet odmah ka Hristu. Neprijatnosti opet odmah ka Hristu. Radost Hriscana se zasniva na zajednici sa Hristom kao sto i gore navedeni psalam veli. To je nesto sto mi nemozemo da proizvedemo i sto kada jednom osetimo uvek nas vodi ka Hristu. Iskreno da vam kazem cak i u najmracnijim trenucima ja evo vec godinama stalno osecam neku snagu iznutra koja me vuce ka Hristu i daje mi tu neku pozitivnost da se radujem svemu sto vidim oko sebe. Nemojte pomisliti da sam ja nesto specijalno dobar i pun ljubavi. Ma kakvi ima teskih grehova kod mene. To nije nesto sto zavisi od mene vec to je nesto sto dobijam od Boga. Bas kao sto i psalam kaze: Jer je svih radujucih obitaliste u tebi. I da vas samo podsetim onoga sto nam apostol Pavle kaze: Phil 4:4 Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se.

[Phoebe]

Jer ja znam misli koje mislim za vas,govori Gospod,misli dobre,a ne zle,da vam dam posljedak kakav čekate. Tada ćete me prizivati i ići ćete i molićete mi se,i uslišiću vas. I tražićete me i naći ćete me kada me potražite svim srcem svojim. (Jeremija 29,11.12.13.)

Ljubim te ljubavlju večnom,zato ti jednako činim milost. (Jeremija 31,3.)

 

Kako da se ne radujemo kada čujemo ove nežne reči koje nam Otac govori i kada znam da svakog čoveka voli kao da je jedan jedini,pa i mene,tebe,sve nas,da je u svakoj našoj tuzi i On tužan,i da se raduje kada se kajemo i zovemo ga da nam pomogne,i da jedva čeka da nam da. 

Vidi ovo:

Narode moj,šta sam ti učinio? Čime sam ti  dosadio? Odgovori mi. (Mihej 6,3.)

Tebi to poznao nego meni neki dan zapalo za oko,toliko o bogoostavljenosti. Radujmo se,dabome.