Model za primer i razmišljanje

[Marjanovic]

Kada se čitaoci u Srbiji susretnu sa terminom socijalno tržišna privreda, prvo što se zapitaju je, u čemu je prednost tog ekonomskog modela u odnosu na druge koji postoje.  Osnovna razlika između, primera radi, neoliberalnog ekonomskog koncepta i socijalno tržišne privrede koja se uspešno sprovodi u Nemačkoj je ta što ovaj drugi model vodi računa o jednakim šansama za sve i adekvatno štiti socijalno ugrožene slojeve.

Dok se neoliberalni koncept zasniva na stanovištu da je u ekonomiji sve podređeno neumoljivim mehanizmima konkurencije, socijalna tržišna privreda svoju doktrinu baštini na sprovođenju brojnih socijalnih mera čiji je zadatak da podmire potrebe građana koji nisu u stanju da u materijalnom pogledu vode računa sami o sebi. Shodno tome, insistira se na zakonskim i drugim regulativnim merama koje su prilagođene takvoj ekonomskoj orijentaciji. Politika socijalne sigurnosti suština je koncepta socijalno tržišne privrede u Nemačkoj. Predstava o pravednosti u socijalnoj tržišnoj  privredi polazi od pravednosti u startu (princip jednakih šansi),  koja je, pored principa socijalno države, utemeljena u ustavu Nemačke. Sa socijalno-političkog stanovišta, obe zahtevaju intervencije države  u tržišnu privredu, a to se upravo ostvaruje obilnim socijalnim davanjima kojim se štite egzistencijalno najugroženiji.

Srž socijalno tržišne privrede je obezbeđivanje minimalnog životnog strandarda kroz programe socijalno zaštite koje finansira država iz budžeta. Jedna od privilegija koju uživaju građani u Nemaćkoj je ta da pravo na ostvarivanje socijalnih beneficija imaju svi, pa tako i oni koji nikada nisu uplaćivali za zdravstveno i socijalno osiguranje. Takođe, treba naglasiti činjenicu da je položaj radnika zakonski daleko kvalitetnije zaštićen u Nemačkoj nego u nekim drugim razvijenim zemljama. Sindikati imaju veoma važnu ulogu kako u životu kompanije tako i u zaštiti radničkih prava. Zakonski je propisano da su poslodavci dužni da sa sindikatima izrade kolektivne ugovore kojim će se urediti oblast prava i obaveza zaposlenih. Time je sindikatima data velika moć jer je poslodavcu onemogućeno da otpusti bilo kog radnika a da se sindikat prethodno ne saglasi sa tim ili da na bilo koji način šikanira i tlači radnike. Kolektivnim ugovorima se striktno preciziraju visina ličnih dohodaka, vrednost prekovremenog rada, nadoknade ili beneficije za ishranu radnika dok su na poslu  kao i mnoga druga pitanja važna za standard zaposlenih. Jedna od privilegija koju imaju radnici u Nemačkoj je da preko svojih izabranih predstavnika u takozvanim "radničkim savetima" mogu da odlučuju o gotovo svim važnim stvarima vezanim za rad kompanije (primera radi, poslovnih sanacija, broja zaposlenih koji će napustiti kolektiv...) sa izuzetkom investicione politike koja ostaje ekskluzivno pravo vlasnika kapitala.

Zahvaljujući socijalno tržišnoj privredi, nemačka ekonomija raspolaže efikasnim regulativnim okvirom koji, verujući u funkcionisanje tržišta, spaja princip slobode sa socijalnom pravdom. Takav regulativni okvir znatno je doprineo tome  da se Nemačka posle nacionalsocijalizma i ratom upropašćene  privrede brzo ponovo obnovi, što je na međunarodnom nivou postalo poznato kao „privredno čudo“, i da dospe na položaj vodeće privredne nacije u svetu. Regulativna koncepcija socijalno tržišne privrede posle 1945. bila je osnova za uspehe privredne i socijalne politike usmerene na stabilnost i napredak. Uspesi ne leže, međutim, samo u najvećim stopama rasta zabeleženim do osamdesetih godina, i u visokoj konkurentnosti nemaćke privrede koja je zasluženo ocenjena kao „prvak sveta u izvozu“. Takođe su i podaci sa tržišta rada beležili izuzetno pozitivan trend. Nemački ministar privrede je 1971. godine opisao tadašnju situaciju na tržištu rada sa stopom nezaposlenosti od 0,8 odsto kao punu zaposlenost. Uz to se Nemačka u međunarodnim statistikama isticala sa relativno ujednačenom raspodelom prihoda, kao i sa najmanjim brojem dana štrajka među svim razvijenim nacionalnim privredama.

Zbog svega navedenog, odgovorno se može reći da je socijalno tržišna privreda model za primer i razmišljanje kada je reč o Srbiji. Stiče se utisak da bi upravo takav ekonomski koncept posrnulu srpsku privredu mogao da izvede na „zelenu granu". Naravno, za to su potrebni i preduslovi, a onaj glavni je svakako vezan za adekvatna budžetska sredstva kao osnovnu potporu sprovođenja tog programa. U slučaju Srbije punjenje državne kase je nemoguće bez procesa reindustrijalizacije i sveobuhvatnog plana privrednog razvoja koji u našoj zemlji, kažu ekonomski eksperti, predstavlja nasušnu potrebu.

 

Autor: Gojko Vlaović novinar Danasa

Izvor: Demostat

 

http://demostat.rs/vesti/analize/model-za-primer-i-razmisljanje/103

 

[Marjanovic]

Nemački koncept primenljiv u Srbiji

Srbija treba da preuzima sve ono što je dobro iz ekonomskih modela razvijenih zemalja Evrope i sveta pa tako između ostalog i postulate socijalno tržišne privrede koja se primenjuje u Nemačkoj.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da je razvojni faktor bitna stavka u ekonomijama takozvanih “država blagostanja” ali da se taj segment kombinuje i sa zakonskim rešenjima koja vode računa o socijalnoj pravdi i zaštiti najugroženijih slojeva društva. – U tom smislu Nemačka i koncept socijalno tržišne privrede koji se tamo primenjuje jeste model koji bi mogao biti koristan za Srbiju. U toj zemlji se veoma vodi računa o rastu BDP-a kao i da oni koji su vodeći u tom procesu, a to su preduzetnici, ne budu zakinuti za zaradu koju su ostvarili ali sa druge strane se veoma pazi da ono što je ostvareno bude pravednije i ravnomernije raspoređeno kako bi i radnici imali koristi od toga – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima jedna od osnovnih karakteristika socijalno tržišne privrede je veoma značajna uloga sindikata u funkcionisanju kompanija i ekonomije  uopšte. – U Nemačkoj šef sindikata ima veoma veliku platu na nivou one koju prima menadžment. To je zbog toga kako bi on mogao da bude nezavistan i nepotkupljiv te da na adekvatan i kvalitetan način štiti interese zaposlenih.  Sindikalci i poslodavci su ti u Nemačkoj koji treba u okviru socijalnog dijaloga da se dogovore o svim segmentima zaštite prava i obaveze zaposlenih. U slučaju da do toga ne dođe sindikati organizuju štrajkove.

Za razliku od Srbije, kad je štrajk u Nemačkoj to znači da na ulice da protestuje izlazi desetine ili stotine hiljada zaposlenih što pokazuje koliko su sindikati tamo uticajni, borbeni i kakvu istinsku snagu predstavljaju – navodi Savić. On dodaje da je osnovni preduslov za razvoj socijalno tržišne privrede po kojoj je Nemačka prepoznatljiva razvitak industrije što znači da Srbija ako želi da razvija sličan model mora pristupiti procesu reindustrijalizacije. – Za razliku od Velike Britanije koja se svojevremeno odrekla svog indusntrijskog razvoja i preusmerila se na sektor usluga u Nemačkoj se to nikad nije desilo i epilog toga je da je ta zemlja do pre samo par godina bila prvi izvoznik u svetu. Reindustrijalizacija i orijentacija ka izvozu je definitivno potrebna i Srbiji – ističe Savić.

foto: Stanislav Milojković

Branko Pavlović, privatizacioni savetnik kaže da je svaki ekonomski model, pa tako i nemački, socijalno tržišne privrede, daleko bolji od neoliberalnog ekonomskog koncepta koji se sada primenjuje u Srbiji. – Taj koncept služi samo za pretvaranje država u neokolonije i svakako ga treba odbaciti. Svaka država je specifična i nije moguće kopiranje bilo kog ekonomskog modela koje primenjuju druge zemlje. Međutim, to nikako ne znači da ne treba biti upoznat sa svim drugim, naročito onim uspešnim modelima, i svakako treba preuzimati sva dobra rešenja koja su primenljiva i u slučaju Srbije. Shodno tome nemački ekonomski model socijalno tržišne privrede bi bio veoma koristan u našem slučaju. Trebalo bi slediti nemački primer upravljanja državnim preduzećima i socijalne zaštite. Treba učiti od te zemlje koja ne dozvoljava da značajne nacionalne sektore industrije preuzme strani kapital i koja sindikatima garantuje važnu ulogu u zaštiti prava zaposlenih – zaključuje naš sagovornik.

Autor: Gojko Vlaović

Izvor: Demostat

http://demostat.rs/vesti/analize/nemacki-koncept-primenljiv-u-srbiji/108

 

[Аурор]

пре 2 минута, Marjanovic рече

Trebalo bi slediti nemački primer upravljanja državnim preduzećima i socijalne zaštite.

Od svih stvari...

[GeniusAtWork]

Државе благостања имају функционалне и независне институције система које не служе за ухлебљивање политичких паразита, како који освоји власт; имају функционалне економије из којих могу да плаћају све бенефиције; и немају народе који пасивно посматрају све шта им се дешава, маштају да се убаце у 'систем' (јер је то традиционално скоро једини начин да овде у нечему успеју), док истовремено гунћају и размишљају како да некажњено захебу тај исти систем кад то њима и неком њиховом одговара.

Тако да...шта друго има ново?  

[Juanito]

пре 1 сат, GeniusAtWork рече

Државе благостања имају функционалне и независне институције система које не служе за ухлебљивање политичких паразита, како који освоји власт; имају функционалне економије из којих могу да плаћају све бенефиције; и немају народе који пасивно посматрају све шта им се дешава, маштају да се убаце у 'систем' (јер је то традиционално скоро једини начин да овде у нечему успеју), док истовремено гунћају и размишљају како да некажњено захебу тај исти систем кад то њима и неком њиховом одговара.

Тако да...шта друго има ново?  

И још једна ствар - имају народе у којима су сви исти, тако да је смешно лако спровести било који систем. У народу са људима ”који неће ни шта они хоће” социјализам не може да функционише. Једино амерички систем са што више слободе и прилика. 

[александар живаљев]

пре 2 часа, Marjanovic рече

Osnovna razlika između, primera radi, neoliberalnog ekonomskog koncepta i socijalno tržišne privrede koja se uspešno sprovodi u Nemačkoj je ta što ovaj drugi model vodi računa o jednakim šansama za sve i adekvatno štiti socijalno ugrožene slojeve.

Слажем се са тим да "социјално тржишна привреда" њемачког типа штити социјално угрожене, али је та прича "са једнаким шансама за све", некада омиљена код социјалдемократа, британских лабуриста, али и либерала, знатно компликованија, хоћу да кажем, тешко остварљива.

[RYLAH]

А на шта ће Србљи да се угледају кад Немачка за коју годину уђе у рецесију због извозно оријентисане привреде, која је тотално надувана, нереална и полако им постаје оптерећење?

Оћемо опет да кукамо за Југославијом?

[александар живаљев]

пре 2 часа, RYLAH рече

кад Немачка за коју годину уђе у рецесију због извозно оријентисане привреде, која је тотално надувана, нереална и полако им постаје оптерећење?

Пише данашња Политика да им тренутно недостаје милион занатских (индустријских) радника.

[RYLAH]

Управо сада, александар живаљев рече

Пише данашња Политика да им тренутно недостаје милион занатских (индустријских) радника.

Пре неку годину Кина имала стопе раста од по више од пет посто. Сад покушавају да заджр рецесију коју не могу да избегну, само да одложе.

Као што је кинеска привреда структурисана на погрешним основама који се сад приказују, и као што ће морати да прође период кризе (као што је прошао и Јапан деведесетих), тако је немачка привреда направљена на неодрживим основама и веома је рањива на спољне утицаје.

Има феноменална Фридманова анализа око Европе, окачио сам је малопре на ону моју тему од Фридмана. АКо имаш сат и по времена, одслушај, а одна нађи његове анализе где се далеко дубље упушта у све то. Није једини, али је најјаснији у свему, и његове анализе су се до сада показале невероватно добре, прецизне и предвиђале су догађаје на средњи рок са невероватном тачношћу.

Ево, малопре сам окачио, подастакнут баш овом темом, његово предавање на тему европских перспектива, а можеш да потражиш и још које, сва су му добра, посебно кад даје за сад невероватну пројекцију будуће осовине моћи Турска - Пољска. И ја сумњам да ће баш и то да погоди, али далеко од тога да је човек за потцењивање.

 

[Ћириличар]

пре 4 часа, RYLAH рече

А на шта ће Србљи да се угледају кад Немачка за коју годину уђе у рецесију због извозно оријентисане привреде, која је тотално надувана, нереална и полако им постаје оптерећење?

Оћемо опет да кукамо за Југославијом?

Rep bitka izmedju Hajeka i Kejnza ce biti veoma popularna u tom slucaju:

 

[Juanito]

пре 3 часа, RYLAH рече

Има феноменална Фридманова анализа око Европе, окачио сам је малопре на ону моју тему од Фридмана. АКо имаш сат и по времена, одслушај, а одна нађи његове анализе где се далеко дубље упушта у све то. Није једини, али је најјаснији у свему, и његове анализе су се до сада показале невероватно добре, прецизне и предвиђале су догађаје на средњи рок са невероватном тачношћу.

 

Оде Риле у неолиберале...

[Juanito]

Ах, сад видех да није тај Фридман.  

[Тројкаш]

Заиста је надувана прича о назови немачком успешном моделу. О битним детаљима требало би питати управо саме раднике, немце. Оно што је потпуно изостављено, а итекако је битно, јесте анационални карактер овог социјалног модела. Једна од изнесених неистина, јесте спомињање наводне обнове и некаквог уздизања немачке привреде након национал-социјализма. Да дотични писац оних редова заиста јесте упућен у то каква је била социјална политика и у каквом стању је била немачка привреда у време нацинонал-социјалима (али без острашћености према политичким фигурама из тадашње власти), не би тако олако дизао у небо овај социјални модел о коме пише.

Треба бити истинољубив по свим питањима у политици, а нарочито о пореклу, усмерености и сврси неке социјалне политике. Данашња Немачка није никакав позитиван модел а ми као народ имамо бољих модела за вођење здраве економије, социјалне политике, а у складу са нашим националним становиштем и хришћанском вером.

http://www.czipm.org/srednjisistem.html

 

 

 

[Ћириличар]

пре 57 минута, Тројкаш рече

Заиста је надувана прича о назови немачком успешном моделу. О битним детаљима требало би питати управо саме раднике, немце. Оно што је потпуно изостављено, а итекако је битно, јесте анационални карактер овог социјалног модела. Једна од изнесених неистина, јесте спомињање наводне обнове и некаквог уздизања немачке привреде након национал-социјализма. Да дотични писац оних редова заиста јесте упућен у то каква је била социјална политика и у каквом стању је била немачка привреда у време нацинонал-социјалима (али без острашћености према политичким фигурама из тадашње власти), не би тако олако дизао у небо овај социјални модел о коме пише.

Треба бити истинољубив по свим питањима у политици, а нарочито о пореклу, усмерености и сврси неке социјалне политике. Данашња Немачка није никакав позитиван модел а ми као народ имамо бољих модела за вођење здраве економије, социјалне политике, а у складу са нашим националним становиштем и хришћанском вером.

http://www.czipm.org/srednjisistem.html

 

 

 

Ekonomski sistem Treceg Rajha je bio korporativizam sa jakom spregom sa drzavom koja je stvarala trqznju za proizvodima njemacke industrije tako sto je ratovala ili se spremala za rat. Drzava je digla agregatnu traznju nepotrebno i vjestacki smanjila nezaposlenost, pa poslije rata se zemlja uzdigla srecom jer je bila primalac pomoci Marsalovog plana kao prva linija odbrane od SSSR-a. No nakon toga je Njemacka napravila dobar sistem. Problem je sto je i on sada nerealno narastao eksploatacijom drugih Evropljana kao jeftine radne snage i trzista za njemacke proizvode nefer sistemom kontrole EU uz francusko saucesnistvo.

Ako cemo realno - prevelika koncentracija kapitala, bogatstva i moci na jednom mjestu u vidu fasistickog korporativizma ili komunistickog etatizma ili monopola rijetko izadje na dobro.

A ovo "kinovijsko zadrugarstvo" je mozda dobro za seoski zivot koji nije okrenut profitu, poput jevrejskih kibuca. Ali to ne puni budzet i ne pravi novca za socijalnu i zdravstvenu pomoc i operisanje drzavnog aparata. Plus - neprimjenljuvo je van poljoprivrede i sela. Ovakva sanjarenja o zadrugarstvu su mnogi nasi imali, najzadnjiji Nedic i Ljotic koji nisu bili poznati po ekonomskom napretku kojeg su obezbijedili.

[Тројкаш]

Ћириличару, ништа од наведеног није тачно, осим критике немачког корпоративизма. Маршалов план је био стручни механизам за поробљивање немачког народа и потпуну окупацију Немачке, након што је народ у огромном броју изгладњен на смрт.
Некоме се може и не мора допасти да живи у сељачкој држави. Сувишно је истицати Недића и Љотића као неуспешне у примени нечега налик средњем систему. У време окупације, Недићева влада је успевала да уради онолико колико је то заиста било могуће. Тек по ослобођењу би било реално да се оствари она социјална правда, о којој сви толико говоре. Наравно, нама још увек траје окупација и ми управо због ситуације у којој смо морамо тражити модел социјалне политике по мери србског човека, радника.
Да се разумемо, индустрија је потребна, и то оне врсте у којима би се исказали многобројни таленти наших људи из свих струка, нарочито из области војне технике и такозваног IT сектора. Не треба површно доживљавати средњи систем горе наведен, о коме говори Свети Николај.
Оно што је толико честа појава и данас међу нама, јесте популизам у изношењу разноразних страних модела, међу којима готово нема оних који заиста представљаји систем са националним карактером који би био независан од унутрашњих либерално-економских утицаја (тајкуна као чинилаца) и без притисака од страних банкарских организација. Чудно је да се и међу нама православним хришћанима, тек мали број окреће социјалној политици која је макар слична оној у средњем систему...