Glasno razmišljanje

[Изида]

Jednom davno sam izjavila da je ponekad najbolje otići. Zato što je Valtazar Bogišić u Opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru iz 1888. godine napisao:"Što se grbo rodi, to vrijeme ne ispravi." Zato što ja mislim da je bolje neko vreme patiti intenzivno nego čitav život po malo. I zato što u životu nije najvažnije da li vi nekog mučite ili neko muči vas. Kroz blato još niko nije prošao, a da se nije ukaljao.

Ovo sam nekada mislila na polju privatnog života. A sada mislim da se može primeniti i na poslovnom planu.

 

[Изида]

E, ovako...Ja sam prelomila. Razbolela sam se, tačnije nakon dosta godina stabilne remisije, dobila gadan recidiv. Zbog posla. I sad ja zvala da javim, pošto putujem na posao, da ne mogu danas doći. Povratna informacija je glasila da izaberem ili bolovanje ili posao. I ja izabrah bolovanje. Elem, moj sin nije mene tražio od Boga, već ja njega. Kada sam se porodila imala sam godina koliko moja pokojna tetka kad joj se rodio unuk. Ja sam njemu potrebna živa i zalečena. I vedro raspoložena. Ne bih vas smarala detaljima.

 

[Milan Nikolic]

Држи се и бори се. Добро је стално мало гладовати, није лоша она аутофагија коју препоручују Ђоковић и други. То је уствари термин исхране у нашим манастирима, значи није неко ново откриће. Доручкуј одлично, ужинај, по ручај након осам сати од доручка, а онда шеснаест сати ништа не једи, осим пијења воде без ичега. То ти је неки мој савет јер мени помаже, мада ме колена не пролазе јер сам се добро истрошио ринтајући најтеже послове цео живот. Милиони чучњева и подизања терета ураде своје. Али и године су ту. Битно је да сам задовољан.

[Изида]

@Milan Nikolic Hvala.