Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'deda'.
Found 3 results
-
Dragan Djurdjevic aka Deda Mraz
тема је објавио/ла Драгана Милошевић у Хуманитарна делатност- Жива Дела Утехе
Dragan Đurđević, poznatiji kao Đura, poštanski službenik iz Kraljeva, posetio je decu koja su hospitalizovana na dečjem odeljenju kraljevačke bolnice, i obučen kako Deda Mraz, podelio poklone koje je sam kupio. Zbog toga što je u životu puno vremena proveo po bolnicima i rehabilitacionim centrima, poslednjih nekoliko godina deli čestitke prijateljima i poklone za najmlađe. - Puno mi je bilo srce kada sam video srećna lica dece, koja se ležala na Dečjem odeljenju bolnice u Kraljevu kada su ugledali Deda Mraza na vratima svoje sobe. Sa glavnom sestrom sam išao od sobe do sebe i delio im slatkiše i čestitke. Skromni su bili pokloni, jer ja nisam u finansijskoj situaciji da bih im obezbedio bolje poklone, ali s ljubavlju su ih dobili. I uzvratili su osmesima – priča za “Blic” Dragan. FOTO: N. BOŽOVIĆ / RAS SRBIJA Dragan Đurđević na radnom mestu Ogromna sreća širila se hodnicima i sobama u delu bolnice u Kraljevu u kojem su smeštena deca sa svojim majkama. Grlila su deca Deda Mraza i slikali se s njim. Ispostavilo se da je Dragan bio jedini Deda Mraz, koji uoči Nove godine posetio bolesne mališane. - Par meseci pre, našao sam čestitke u pošti u kojoj radim, koje su bile spremljene za bacanje. Ali, ja sam ih uzeo, i na svakoj napisao rukom poruku deci i prijateljima. Najmlađima sam poželeo brzo ozdravljenje, i rekao da što pre izađu iz bolnice i da se nikada više ne vrate. Jer, znam po sebi kako je provesti dobar deo života u bolničkim posteljama – započeo je i svoju priču ovaj Kraljevčanin. FOTO: PRIVATNA ARHIVA Dragan kao Deda Mraz Dragan Đurđević, koji je ceo radni vek proveo u pošti, i za koji mesec će u zasluženu penziju, toliko je bolesti imao u svom životu, da se danas pita kako je uopšte živ. - Samo 23 preloma na telu sam doživeo. Tri udesa sam imao, a neke sam zaradio kao mlad igrajući fudbal. Imao sam velikih problema sa kukom pa su kasnije morali da mi ugrade veštački. Samo što sam to pregurao, pronađu mi karcinom bešike. Posle operacije i godina oporavljanja, šlogiram se. Oduzele su mi se jedna ruka i noga. I to sam prebrodio. Ali, onda mi je srce oslabilo. Imam deblokadu srca već deset godina. Zbog svega toga što sam proživeo, i što znam kao je provoditi mesece u bolnicama, veoma cenim i rad medicinskog osoblja. Sve to zajedno, uticalo je da odlučim da ih svake Nove godine posetim, i donesem poklone – priča Đurđević. link-
- dragan
- djurdjevic
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
Iako je Nova godina internacionalni praznik mnogi muslimani je ne priznaju i ne obeležavaju. U većinski muslimanskom Sarajevu, ali i drugim gradovima Federacije BiH, i ove godine iz nekih vrtića proterana je planetarno poznata maskota Deda Mraza. Kao proteklih godina društvene mreže i forumi prepuni su protesta roditelja muslimana koji ne žele da njihova deca prime paketić Deda Mraza. Tako da Deda Mraz i ove godine neće posetiti nekoliko sarajevskih vrtića, uprkos činjenici da većina roditelja, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, podržava novogodišnje proslave. Još pre sedam godina, uoči proslave 2010. godine, Islamska zajednica u BiH objavila je fetvu u kojoj stoji da Deda Mraz nije poznat i priznat u islamskoj tradiciji Bošnjaka i da se naročito bošnjačkoj deci taj hršćanski simbol pokušava poturiti kao neutralan lik. Ova fetva posebno je naljutila profesionalce koji se svake godine maskiraju u Deda Mraza kako bi uveselili mališane. Čak je i mirovni izaslanik u BiH Karl Bilt 1996. pozvao pripadnike sva tri naroda da ne čine Deda Mraza verskim simbolom. Bilt je istakao da Deda Mraz ne bi trebalo da bude simbol bilo koje religije, već da je on tradicija u BiH i znak dobre volje i prijateljstva. Pripadnici islama i oni koji praktikuju islam kao veru, pak, kažu da je za njih Nova godina "noć kao svaka druga". Poglavari islamskih zajednica tvrde da njihova vera poštuje hrišćanstvo kao veru i sve hrišćanske običaje ali da Nova godina i Deda Mraz kao simbol tog praznika u njemu nemaju uporište. To, međutim, ne znači da islam svojim pripadnicima zabranjuje, ali ni ne odobrava da obeležavaju Novu godinu na način kako to čine njihove komšije i prijatelji hrišćani pa i da svoju decu odgajaju u verovanju da Deda Mraz postoji. Bilo kako bilo, Deda Mraz će i ove godine dobiti više miliona pisama sa brojnim željama mališana iz svih delova sveta. Prema nekim podacima Međunarodne unije pošta, tradiciionalno najviše pisama dobija Finska jer se veruje da Deda Mraz tamo stanuje. Zato je Finska jedna od zemalja koja upošljava najviše ljudi koji odgovaraju na želje upućene Deda Mrazu. U kanadskim poštama, na primer, prema istim podacima, deci se šalju odgovori na čak 26 različitih jezika, a u poštama Nemačke na 16.
-
- Ма какви! Имао сам је уцртану на карти, али сам карту изгубио. А пут сам заборавио – каже он тако мирно, да му човек мора поверовати – А баш сам мислио да вас одведем тамо. Штета. - Штета – уздахнух. - Али могу да вам причам о њој, то нисам заборавио. - Причај, причај! – узвикнуо сам како би и сваки петогодишњак. - Ух, што је тамо било добро друштво! Много сам ја од њих научио. - Ма од кога? – сестра је зашкиљила. - Како од кога? Од Велимира. То је највећи мудрац у шуми. Њега сви увек послушају. Он је заиста врло паметан. - А ко је Велимир? – упитах. - Велимир, пуж са једном чарапом. Знате, пужеви имају само једно стопало, што им уопште не смета и баш се вешто њиме служе, па зато имају само по једну чарапу. Елем, он је увек говорио да је најгора ствар на свету – брзоплетост. Све треба радити натенане, промишљено. И баш због непромишљености је имао много мука са својим најбољим другом. - А ко је то био? – сестра и ја гракнусмо скоро углас. - Ех, ко... – уздахну деда озбиљно – Шаљивџија каквог свет још није видео: Папагвин Пингај. - Какво је сад то име? – упитасмо. Страно. Родитељи су му били странци: његов отац био је стари морски вук, бродски папагај Летило Крештић, а мајка славна бaлeрина о којој су писале новине од Кине до Енглеске, Лили Пин – Гвин. Јасно, Папагвин Пингај је сувише неозбиљан да каже било шта о својој породици, али ми је Велимир, пуж са једном чарапом све лепо испричао. Летило и Мими су се срели у Марсеју... Или је то била Венеција... – присећао се деда – И одмах су се заволели, без обзира што је он био папагај, а она пингвин. Папагвин се тако испилео на великом прекоокеанском броду, али га није држало место: наследио је немиран дух свога оца и љубав према позорници од своје мајке. Још као пиле прикључио се неком циркусу, али када је једном дошао у Шарену шуму, пожелео је да тамо и остане. Каква је то шума! - А како он изгледа? – упитао сам радознало. - Е, то је тек занимљиво: крушкаст је као пингвин, али је зелено-црвен као папагај. Више воли да се гега, него да лети и уопште је врло пристојан, осим што је понекад сувише брбљив и брзоплет. Због тога, а и због мене, и дан данас има црну флеку на репу који је некада био црвен као залазак августовског сунца на пучини океана. - Па шта се догодило, реци нам? – брзо изговори моја сестра. - Кад сам први пут дошао у Шарену шуму Велимир је мислио да је најбоље да ми шуму покаже Очијућко Лукавић, лисац, иначе шумско шуњало и велики љубитељ пилића, ћурића и уопште пернате живине. Сад, поред тога што је био шуњало, Очијућко је био и велики зевзек, па сам касније сазнао да су се он и Папагвин Пингај тако као такмичили ко је од њих двојице већи шаљивџија. Стигли смо били, углавном, до једног шупљег дебла (а тек сам касније сазнао да је врх тог дрвета био омиљено место за смишљање вицева Папагвина Пингаја) наговори лисац мене да припалимо један бусен маховине на том дрвету, да тобоже истерамо пчеле и тако помогнемо меди Момчилу да дође до меда. Међутим, како је стабло било шупље, пламен брзо сукне навише и – ватра опрли ватрено црвени реп Папагвина Пингаја. И ето. - И још увек је тако, још увек му перје није израсло? – упита моја сестра сумњичаво. - Сигурно да јесте – одговори деда уверљиво – Али, Велимир ми је рекао да код ретких врста, а Папагвин Пингај је то свакако био, перје се обнавља са новим бојама. - И да ли се Папа... гвин наљутио на тебе? – промуцао сам ја страно име. - Не, какви! Тај је знао шта је добра шала. Сигурно још увек зна. - Сигурно... – рекох ја као одјек. - Ако се сетим којим се путем долази до Шарене шуме, сигурно ћу вас одвести тамо, да упознате то чудно друштво – заврши деда брундајући. Извор: Блогослов
- 1 коментар
-
- razmisljanje
- srdjan antic
-
(и још 4 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.