Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић

[Рапсоди]

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

Joj sestro slatka to i djavdjav rekao isto  (ozbiljno mislim)

Шта,  ђавђав ти рекао да си већ у рају....

 

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Hoću sve vreme da ti kažem kad se ispovedaš Hristu, da li ti on sudi i oprašta grehe sada i ovde? I koji sud posle smrti bi ti još da prodješ ovo nije Hristov?

Свештеници, везују или разрешују (по апостолском прејемству) будите добри са свешетеницима  не гледајте шта раде, али творите што  ишту 

Љубав не суди, сами себе сврставамо, куда ћемо или са ким ћемо. Страшни суд на свеопштем Васкрсењу, којег ја видим као препознавање  и немогућност  бивања оног што не бих.

 

[Рапсоди]

пре 5 минута, Zoran Đurović рече

Сестро, није то тако како ти замишљаш. Као поп, и неко ко има искуства у овим стварима, мислим да се ти не кајеш јер си себе поставила за свог судију. А ти ниси своја, то треба да знаш. Не гради Бога по својој слици него се смири пред њиме. Јер је он милостив. Људи су често немилосрдни и ускогруди зато што нису отворени за Милосрдног Оца. 

И ту настаје бркање лончића које правиш. Бог је бескрајна љубав, али је и бескрајна строгоћа, јер инсистира на љубави. Морамо да се сетимо лудих и мудрих девојака. Не завитлавати се са Богом. Врата се затварају кад склопимо очи. Управо зато што нема дланом о длан, ти мораш да свакодневно бдиш над собом, да се стално молиш, да имаш љубави према ближњем и онда нећеш имати снаге да грешиш. Али, то је радикална промена себе. Успутне глупости сви чинимо. Али, са друге стране, не правити од комарца магарца! И онда имаш Бога који опрашта све као дланом о длан. Као Разбојнику са крста. Опет, треба расуђивати, па видети разлике у животима, и у складу са тиме живети наше животе. Јер, сви смо различити. Иако је Бог милосрдан, не треба мислити да не поштује наше слободе. Зато може да се неко зачуди како иде некоме дланом о длан, а некоме са 100.000 дланова или никако.

На једној вечери, рече мој кум Влада Вукашиновић (ја њему пре тога кумовао на венчању, па смо се узајамно осветили): Зоран је живи доказ да Бог дели дарове како коме хоће! Он доби жену коју ни у најлуђем сценарију нико не би могао да замисли: добра, лепа, паметна, а он, сви знамо... - знају и поукаши. 

Зато ми треба да се поверавамо Господу, да идемо тим путем, да истрпимо све недаће које нас сналазе, али да верујемо у та блаженства која нам је он испричао, а која су ван памети. Наравно да опрелешћени и лажови могу да се умисле, а имамо доста примера, ових што мрзе најпре инославне а онда и све друге православне, али то је друга тема. 

 

Богме ћу ја вас за духовника...ја духовника немам. Ако икада будем ишла пут Рима, ето ме код вас на исповест....

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 3 минута, Рапсоди рече

Шта,  ђавђав ти рекао да си већ у рају....

 

Свештеници, везују или разрешују (по апостолском прејемству) будите добри са свешетеницима  не гледајте шта раде, али творите што  ишту 

Љубав не суди, сами себе сврставамо, куда ћемо или са ким ћемо. Страшни суд на свеопштем Васкрсењу, којег ја видим као препознавање  и немогућност  бивања оног што не бих.

 

Saberi se.

[Paradoksologija]

пре 4 часа, Vedran рече

Можда су и у праву.

Неки кад би чули те молитве рекли би "пантеисти!" "пантеисти!" 

Evo sad, da pitam kad ima ovde učenih: kako i zašto su ove molitve počele da se izgovaraju tiho?

Mene je liturgija bez tih molitava zbunjivala, jer se nije uklapala kontekstualno, sintaktički, i logički. Odnekud se pojave rečenice tipa "Osobito za presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu"... šta osobito za nju?

Da ne pominjem da su najbitniji delovi koji se najviše bave onim što se u stvari zbiva utišani. Kao kad bi neko iz Hamleta izbacio ubistvo oca i udaju majke a mi onda morali da sklapamo kockice što se taj princ tol'ko jedi. 

Sećam se čak da mi je jednom sveštenik za vreme 'Tebe pojem' rekao 'sada se dešava... jedan bitan momenat.' Kao da je neko malo čudno protumačio sintagmu Sveta Tajna, pa to ukapirao kao pssst, da što manje ljudi ukapira šta je poenta liturgije.

Evo, prosvetlite me.

 

[Zoran Đurović]

Управо сада, Рапсоди рече

Богме ћу ја вас за духовника...ја духовника немам. Ако икада будем ишла пут Рима, ето ме код вас на исповест....

Да ми кажеш на време, па једно 7 дана да пијем "берседине", да ме не убијеш исповешћу од 3 дана! - Исповест мислим на исповест, а не о. Макарије Чудотворац... Напомињем да ми се не накачи неки лудак... 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 5 минута, Рапсоди рече

Шта,  ђавђав ти рекао да си већ у рају....

Da.

To se zove prvi greh Adama i Eve.

Reče im djadjav, uberi plodove sa drveta poznanja dobra i zla, neće ti biti ništa, nećeš umreti (istina), nego ćete biti kao Bogovi (laž)

U prevodu: Ja ne sudim nikome....  Ja znam Evo i Adame ste vi već u Carstvu. 

I tako Adam i Eva ostadoše nezavršeni i ne Oboženi, dok se eto ja jadnik borim do zadnjeg da ne znam da li jesam ili nisam u Carstvu Obožen i završen kao čovek i ličnost sa večnim odnosom sa svojim Stvoriteljem.

 

[Paradoksologija]

пре 3 часа, Vedran рече

Пре него што одем да спавам, хтедох још ово да кажем. 

Строги буквализам по питању временских категорија и форсирање тога буквализма у стварима које се тичу есхатологије неминовно доводи до искривљивања богословских (можемо рећи и строжијим јуридичким речником, догматских) истина.

Тај буквализам, у својој пуноћи, између осталог, негира у потпуности тајински живот Цркве. Празници, нарочито Господњи, постају пуке комеморације у којима се "сећамо" онога што је "било" а не учествујемо у тим догађајима. Сама Света Литургија са Причешћем Телом и Крвљу Господњом, по овом буквалистичком "богословљу", не бива ништа друго него лепа комеморација.

Али није тако. Ми не вршимо комеморацију Распећа и Васкрсења Христовог, него бивамо саучесници у овим догађајима. И сваке године изнова обнављамо ту спасоносну тајну, која се једном збила.   

Ja laički vidim bar tri vrste 'vremena'.

Ima linearno vreme, u kome je Hristos jednom rođen i jednom vaskrsao i jednom na juriš oslobodio Ad. Recimo, horizontala.

Ima Večnost u kojoj su Ovaploćenje, Vaskrsenje, Vaznesenje, konstante. Recimo, vertikala.

I ima ciklično, ritualno vreme kojim Crkva nekako pokušava da privede ovo prvo ovom drugom. Vaskrsenje je svake godine, ali i svake nedelje, ali i u svakoj molitvi kad, recimo, pročitamo Simbol Vere. Ali cilj je da se privedemo ovom drugom.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 7 минута, Paradoksologija рече

Ja laički vidim bar tri vrste 'vremena'.

Ima linearno vreme, u kome je Hristos jednom rođen i jednom vaskrsao i jednom na juriš oslobodio Ad. Recimo, horizontala.

Ima Večnost u kojoj su Ovaploćenje, Vaskrsenje, Vaznesenje, konstante. Recimo, vertikala.

I ima ciklično, ritualno vreme kojim Crkva nekako pokušava da privede ovo prvo ovom drugom. Vaskrsenje je svake godine, ali i svake nedelje, ali i u svakoj molitvi kad, recimo, pročitamo Simbol Vere. Ali cilj je da se privedemo ovom drugom.

A ja sam do bola jednostavniji.

Postoji stvoreno vreme( vreme stvranja gde još tvar nije obožena ali je vreme takođe stvorenje, te se imaju svi preko čoveka po slobodnoj volji obožiti ako prihvate večnu zajednicu sa Hristom).

I kraj vremena. ( Oboženje, Carstvo Božje, koje postoji kad i vreme koje se ukida (uporedo) i posle vremena u kontinuitetu). Poznato samo Oboženima.

[Zoran Đurović]

пре 4 минута, Paradoksologija рече

Evo sad, da pitam kad ima ovde učenih: kako i zašto su ove molitve počele da se izgovaraju tiho?

Mene je liturgija bez tih molitava zbunjivala, jer se nije uklapala kontekstualno, sintaktički, i logički. Odnekud se pojave rečenice tipa "Osobito za presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu"... šta osobito za nju?

Da ne pominjem da su najbitniji delovi koji se najviše bave onim što se u stvari zbiva utišani. Kao kad bi neko iz Hamleta izbacio ubistvo oca i udaju majke a mi onda morali da sklapamo kockice što se taj princ tol'ko jedi. 

Sećam se čak da mi je jednom sveštenik za vreme 'Tebe pojem' rekao 'sada se dešava... jedan bitan momenat.' Kao da je neko malo čudno protumačio sintagmu Sveta Tajna, pa to ukapirao kao pssst, da što manje ljudi ukapira šta je poenta liturgije.

Evo, prosvetlite me.

 

Пре него што ти најплеменитији Ведран одговори, и ја бих неку. Главни разлог је у клерикализацији цркве. Да се направи двоспратни морал, гностички одвоје нивои: свештенички и раја. У маси су и из интереса после Теодосија људи ушли у цркву али су били прилично ноншалантни. Изгубио се или је бледео првобитни хришћански етос Новине. И власт је полако почела да се концентрише око цркве. Народ је почео слабије да се причешћује, литургија да постаје позоришна представа на коју је довољно доћи, а свештенство је постало секретеријат за Бога. И онда се уводе правила, дисциплина итд. Да би могло да се влада масом. Један од облика је неразумљиви језик (још увек присутак као битан елемент у многим црквама), а други је био затварање двери и навлачење завеса са обавезним тихим читањем молитава, јер народ не доприноси ништа у тим молитвама. Он је небитан. Поп се као маг моли за нас. Чак се раширило у руралним крајевима да они као нешто тандрљају у олтару, а не знају ни латински ни грчки, и да пред анамнезу изађу испред и кажу људима: А ви се сада молите у себи и на свој начин (епоха каролинга). Уводи се да причешће буде једном или 4 пута годишње (о постовима), али уз обавезну исповест. Тако је црква ушла и у кревет и у тањир људима. ОЗНА. Јако ружна прича, а многи би желели да је и тако данас.

Треба разликовати свештеничку инвеституру, али је она везана само за обред, да се не би направила конфузија (код католика и даље влада добар обичај, као у средњовековној Србији, да попови и калуђери имају и посебна одобрења: за исповест, за проповедање итд., јер нису сви за све), али у свему другоме свештенство је једнако са лаикатом. Јер је једно тело. 

 

[Јелена011]

пре 16 минута, Рапсоди рече

Богме ћу ја вас за духовника...ја духовника немам. Ако икада будем ишла пут Рима, ето ме код вас на исповест....

Svaka cast Rapso na hrabrosti  ako ikada budes put Rima i odes do ave, javi se posle imas od mene cast

Ja nemam cohones vala za tako sto

Ono sto sam sigurna, dok "starotarci" tj "revnitelji" obicno insistiraju na pokajanju kroz strogi telesni post, a barem sve koje vaze za jelte najbolje duhovnike tog tipa, ja sam upoznala da su mnogo blagi, sigurna sam da ava "cupa usi" mnogo gore. I da te nece pitati da li si postila il si jela jagnje il jare jer mu to (relativno) nije bitno, ali da bi te potanko "ispitao" da li si pokazala ljubav i milosrdje ka bliznjem. Kod ave, barem iz mog ugla, ono prastas li svima ima sijaset podpitanja, dok ono jer si postila ti nece postaviti. I zato mi se cini mnogo strozijim od onih kod kojih je sve to obrnuto, a vaze za "revnitelje". A ljubav ka bliznjem je bre nekad teska stvar stvarno

tako da vala meni bi trebali bensendini za ispovest kod ave

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kad neko kaže Liturgija je samo predukus i senka Carstva.

[Zoran Đurović]

пре 2 минута, Јелена011 рече

sigurna sam da ava "cupa usi" mnogo gore. I da te nece pitati da li si postila il si jela jagnje il jare jer mu to (relativno) nije bitno, ali da bi te potanko "ispitao" da li si pokazala ljubav i milosrdje ka bliznjem. Kod ave, barem iz mog ugla, ono prastas li svima ima sijaset podpitanja, dok ono jer si postila ti nece postaviti. I zato mi se cini mnogo strozijim od onih kod kojih je sve to obrnuto, a vaze za "revnitelje". A ljubav ka bliznjem je bre nekad teska stvar stvarno

Многи су се покајали што су ми се обратили!  Шалим се, углавном су већином преживели јер су поверовали да не треба да им се чешу уши... А ја нисам већи од Исуса, или Бенедикта Нурсијског, или Симеона Новог Богослова, јер ни они нису могли свакоме да отворе очи. То је задатак Духа Светога, а који на њега хуле, нема ништа... Мени је само жао тих људи. Али да умрем због њих, нека, хвала... Мој Јуда ме је научио памети, замало нисам умро, а кад сам то преживео, онда могу и све остало. Помолио сам се био прошле године да му св. Илија да знак, јер му је то слава, свећа му се три пута угасила, а на крају и сломила. Да не помињем и друге детаље... Житијског су карактера...     

[Zoran Đurović]

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Kad neko kaže Liturgija je samo predukus i senka Carstva.

лелек, шта да кажем! 

[Paradoksologija]

пре 24 минута, Zoran Đurović рече

Главни разлог је у клерикализацији цркве. Да се направи двоспратни морал, гностички одвоје нивои: свештенички и раја. У маси су и из интереса после Теодосија људи ушли у цркву али су били прилично ноншалантни. Изгубио се или је бледео првобитни хришћански етос Новине. И власт је полако почела да се концентрише око цркве. Народ је почео слабије да се причешћује, литургија да постаје позоришна представа на коју је довољно доћи, а свештенство је постало секретеријат за Бога. И онда се уводе правила, дисциплина итд. Да би могло да се влада масом.

Zanimljivo. Kad crkva postane državna, preti joj istovremeno institucionalizacija i gnostifikacija. Bolje da budemo gonjeni.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Paradoksologija рече

Zanimljivo. Kad crkva postane državna, preti joj istovremeno institucionalizacija i gnostifikacija. Bolje da budemo gonjeni.

Pa to nikada nije prestalo (gonjenje) samo se preselilo na vrata Crkve.